Архива

Posts Tagged ‘seselj’

ZASEDANJE I DONOŠENJE ODLUKA NA SEDNICAMA “VLADE U SRBIJI”

1. априла 2015. Коментари су искључени

 

U sastavu institucije zvanom Vlada, a koja je nosilac izvršne vlasti u Republici Srbiji i čiji je prvi zadatak da utvrđuje i vodi politiku države, u svom sastavu ima grupu različitih osoba koji se nalaze na vrlo odgovornoj funkciji Ministara određenih resora, i koji su neposredno pre stupanja na dužnost položili zakletvu:” Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji i svojom čašću obavezujem da ću poštovati Ustav i zakon, da ću dužnost člana Vlade vršiti savesno, odgovorno i predano i biti posvećen očuvanju Kosova i Metohije unutar Republike Srbije“.

 

 

 

S` pravom smo mi, narod zbog koga i postoje institucije države, očekivali da rad Ministara na funkcijama koje obavljaju i odlukama koje donose na sednicama Vlade Srbije, budu u skladu sadržine date zakletve (koju su i potvrdili svojim potpisom), kao i da sve aktivnosti iz domena rada Vlade budu u cilju poboljšavanja života stanovnika Republike Srbije kao države koja zajedno sa narodom očekuje poštovanje ostalih država!!!

Međutim, nismo očekivali da će funkcionisanje i odluke rada Vlade Srbije, prerasti u donošenje odluka “Vlade u Srbiji”, među kojima ima i takvih odluka kojima se ubija karakter naroda, kao i predloga pojedinih zakona koji su sastavljeni i na žalost usvojeni, a čija je sadržina često protiv tradicije, običaja, kulture, istorije, vrednosti, itd sopstvenog naroda i države !!! (Sa razočarenjem moramo da konstatujemo da se i rad predhodnih Vlada, odvijao na isti način…).

Jer da nije tako , onda se ne bi događalo da aktivnost ranijih i ove Vlade budu na način da se udovoljavalo interesima stanih institucija i korporacija, pri cemu je urušavana domaća privreda i sektori koji je čine!!!

U sektoru poljoprivrede, pored minimalnih ili nikakvih subvencija za proizvođače što u krajnjem dovodi do ogromnih gubitaka, npr. nikako se ne može opravdati poslednji uvoz krompira iz EU, dok domaći krompir bacamo, i pored ogromnog truda proizvođača da ga odgaje i prodaju!!! U ovom slučaju se neko debelo ugradio, a većinu njih ojadio!!!

A ako pomenemo uvoz mleka, smrznutog mesa starog po pola godine, i gomile različitih neproverenih proizvoda iz EU i njihovo plasiranje našem stanovništvu, a istovremeno zatiranje domaće stočarske, ili mlekarske proizvodnje, itd, itd…, onda počinjemo da verujemo da Srbijom upravlja “Vlada u Srbiji”!!!

Neki naredni put ćemo pominjati i ostale aktivnosti i odluke “Vlade u Srbiji” donešene na štetu države Srbije i njenih stanovnika, kao i one aktivnosti koje izvršna vlast nije preduzimala čak ni posle, dodupe “kilavih” odluka Ustavnog suda koji je pojedine sporazume (zaključene od strane “Vlade u Srbiji”), oglasio kao neustavne!!!!

 

      I ovo su odluke “Vlade u Srbiji”

 

Bilo je mnogo izdajničkih sporazuma (uz onaj Briselski) koje su potpisivali članovi različitih “Vlada u Srbiji”, čijom je sadržinom na različite načine natovarila breme i ograničavala slobodu Srbije (kao države) , kao i slobodu srpskog naroda i ostalih građana koji žive u Srbji, nametajući im da iz svojih džepova plaćaju razne privilegije stranim licima, jer su takve (privilegije i imuniteti) predviđeni sporazumima koje su potpisivali razni ministri raznih “Vlada u Srbiji”.

Potsećamo samo na neke , među kojima ne smemo da zaboravimo ni „doprinos“ Vuka Draškovića, koji je u ulozi Ministra spoljnih poslova tada Državne zajednice Srbija i Crna Gora, zvanično omogućio nesmetano ROVARENJE NATO snaga po čitavom PROSTORU Srbije, kada je 18.jula 2005.g. potpisao Sporazum o tranzitu NATO trupa kroz Srbiju.

Pa tu je i Tadićev „doprinos“, kada je 07.09.2006. potpisao sa Vladom SAD Sporazum o zaštiti statusa američkih trupa u Srbiji SOFA  po kome je Amerika svojim ljudima obezbedila IMUNITET ZA BILO KOJE POSTUPKE I BILO KAKVO UČINJENO DELO, (pa i ubistvo građana Srbije), a poslove koje bude sklapala za svoje potrebe, vršiće prema zakonima SAD a ne Srbije i da je takav “sporazum” ratifikovala skupštinska većina na Šestoj sednici Prvog redovnog zasedanja Skupštine Srbije u periodu od 13.05.-29.05.2009.god.

Niko nije bio zainteresovan, nije se odvažio, nije ga verovatno razumno pogađalo, niti je smatrao za potrebnim da Ustavnom sudu podnese makar inicijativu za ocenu ustavnosti takvog sporazuma , pa neka članovi Ustavnog suda, na svoj “kilavi način rada”, makar zarade svoju platu!!

Pored niza različitih oblika sporazuma potpisanih sa NATO paktom, naravno uvek na štetu Srbije, (na koje su potpise stavljali razni ministri odbrane razlicith sastava raznih Vlada); oni koje je ovlastio raniji i sadašnji predsednik “Vlade u Srbiji” Vučić, na kraju pominjemo i nedavno potpisani IPAP  Individualni partnerski akcioni plan sa NATO!!!

Ne možemo da se otmemo utisku da, svi članoviVlade u Srbiji”, koji su glasali za potpisivanje takvog IPAP plana, (koji je zadnja stepenica pred formalno pristupanje Srbije NATO paktu), a govoreći kako Srbiji nije cilj učlanjenje u NATO, su u potpunosti shvatili pojedine njegove odredbe, pa bi nas, običan narod Srbije, baš zanimalo da nam ministri rastumače pojedine odredbe onakvog plana za koje je zainteresovan čitav NATO pakt!!!

Tu spada npr. obavezna javna porpaganda NATO vrednosti kod stanovništva, predviđen kao stalan proces!!! To valjda treba da nas raduje, i da nas uveri da se posle bombardovanja Srbije, razaranja infrastrukture države, ubijanja i sakaćenja ljudi, gađanja kasetnim i bombama sa osiromašenim uranijumom,,… može reći da nam je NATO prijatelj!!???

Prosto nam je drago što NATO izražava svoju zainteresovnost za sprovođenje odredbi izdajničkog Briselskog sporazuma, kao i činjenicu da je zemljama članicama NATO drago da KFOR na KiM ima statusno neutralnu funkciju!!!

Voleli bi smo da nam Predsednk “Vlade u Srbiji”, objasni i u čemu se sastoji tolika zaintetresovanost NATO zemalja za Jačanje uloge i kapaciteta Poverenika za zaštitu ravnopravnosti???

Ne možemo a da se ne načudimo tolikoj brizi NATO zemalja za Učestvovanje romske populacije u sprovođenju strategije, a o raznim inicijativama za inkluziju Roma, i učestvovanje u raznim IPA projektima EK, ne treba posebno pričati!!!

A baš smo zahvalni NATO članicama što izražavaju svoju zainteresovanost za rad Notara i Izvrštelja kao novih pravosudnih institucija, kao i njihovoj brizi za obuku tužilaca za vođenje tužilacke istrage!! Naravno , NATO je, i baš mu fala na brizi za izgradnju kapaciteta nadležnih organa za borbu protiv korupcije, i organizovanog kriminala!!!

Članovi “Vlade u Srbiji” su potuno shvatili NATO zainteresovanost i za obuku osoblja za rad u zatvorima sa specijalniim tretmanom!!!!???? Tu barem Amerikanci imaju iskustva sa zatvorenicima u Gvantanamu i tajnim zatvorima po zemljama EU!!!!

Ne možemo a da ne “pohvalimo!??” sveobuhvatnu zainteresovanost NATO pakta za usklađivanje našeg zakonodavstva sa EU, pristupanju Svetskoj trgovinskoj organizaciji, efikasnijoj naplati poreza, promeni strukture vlasništva i okončanju privatizacije, kao i obezbeđivanje energetske sigurnosti kod nas i u regionu!!!

NATO traži da Srbija obavezno poveća učešće u multinacionalnim operacijama, izgradi elemente za učešće u borbenim grupama EU, i izgradi obuku i ocenjivanje prema NATO standardima i uspostavi potpunu operativnu sposobnost!!!

NATO zahteva da se obavezno u bazi “Jugosnuje centar za obuku u koji će imati pristup i sve zemlje NATO-a; otvaranje Vojnotehničkog instituta za sve NATO članice, potenciranje na obaveznom sprovočenju odredbi SOFA sporazuma, i naravno ratifikovanje u Skupštini Srbije kada će narodni poslanici svojim glasovima potvrditi volju NATO pakta!!!!

Ovo su samo neki od delova zadnjeg potpisanog sporazuma sa NATO paktom, pa naslov i slika potpuno odgovaraju sadržini ovog članka……

 

©Geto Srbija

A ŠTA BI SA PORESKIM OBVEZNIKOM IZ AKTIVNOG PRIVREDNOG DRUŠTVA ZA PRANJE PARA I UTAJU POREZA!!?

27. новембра 2014. Коментари су искључени

Mada je afera oko finansijskih prevara Andreja Vučića utišavana jednom neubedljivom pričom o „kradi identiteta“, postoje dokazi da je on zaista bio vlasnik preduzeća „Asomacum“ koje je državni budžet olakšalo za preko 200.000 evra. Istražni postupak više od četiri godine stoji u mestu, a nadležni se čak nisu ni potrudili da ovom, navodnom fantomskom preduzeću onemoguće dalje poslovanje. Da je preduzeće zaista osnovano pomoću falsifikovane lične karte, još pre četiri godine bi mu bio oduzet poreski identifikacioni broj koji ono i danas ima.

 

                  Igor Milanović

 

Preduzeće „Asomacum“ d.o.o. iz Beograda osnovano je 16. marta 2010. godine, a kao osnivač i vlasnik spominje se Andrej Vučić, rodeni brat Aleksandra Vučića. Narodna banka Srbije je dopisom od 2. februara 2012. godine, obavestila Privredni sud u Beogradu da je račun pomenutog preduzeća u neprekidnoj blokadi 533 dana i da glavni dug i kamata u tom trenutku iznose 22.771.398,60 dinara.

Zbog toga sudija Gordana Arandelovic 15. februara 2012. godine, donosi rešenje broj 12 St 1581/2012 kojim nad pomenutim preduzećem pokrece prethodni stečajni postupak. Skoro tri godine se u tom predmetu ništa ne dešava. Postavlja se pitanje – zašto?

U Agenciji za privredne registre „Asomacum“ se još uvek vodi kao aktivno privredno društvo, a ono je imalo i svoju zvaničnu internet prezentaciju koja je ukinuta pošto je „Tabloid“ pre mesec dana objavio informaciju o tome da je Andrej Vučić vlasnik ovog preduzeća. Neko, znači, još uvek ima pristup pomenutom sajtu na kome je bio i broj telefona kontakt osobe preduzeća „Asomacum“.

Prema izjavi Marka Marinkovića, vršioca dužnosti direktora poreske uprave, od 26. oktobra 2014. godine, poreznici i istražni organi su još 2010. godine utvrdili kako je pomenuto preduzeće, navodno, osnovano falsifikovanom ličnom kartom!!??????????

Postavlja se pitanje: zašto još tada „Asomacumu“ nije oduzet PIB broj, koje ovo preduzeće i danas ima (106525190) i na taj način mu se onemogućilo dalje poslovanje? Takođe je interesantno da policija nije ni pokušala da utvrdi ko stoji iza pomenutog sajta koji se nalazio na adresi http://www.asomacum.rs , a što ne bi bilo teško praćenjem IP adresa kompjutera sa kojih je administrator pristupao, kao što nije proveravala ni ko je koristio broj kontakt telefona tog preduzeća – 061-6169197.

Takode, Marinković navodi kako je još 2010. Andrej Vučić od strane istražnih organa obavešten da postoji preduzeće registrovano na njegovo ime, a da on nikada nije pokrenuo postupak gašenja tog privrednog društva, na šta je imao pravo, jer su zloupotrebljeni njegovi podaci (kako se danas tvrdi). Jednostavno su svi upleteni ćutali dok Redakcja u svom listu nije obelodanjeno  postojanje ove afere.

Iako tvrdi da su podaci Andreja Vučića stavljeni na falsifikovanu ličnu kartu, Marinković ne prikazuje ni jedan dokaz za ovu svoju tvrdnju. Na osnivačkom aktu „Asomacuma“ od 11. februara 2010. godine, nalazi se potpis Andreja Vučića i najvažniji dokaz za eventualnu zloupotrebu podataka bilo bi grafološko veštačenje tog potpisa, ali njega ili nema ili se iz nekog razloga krije od javnosti.

Beogradski advokat koji je redakciji dostavio overene fotokopije dokumentacije „Asomacuma“ koja se čuva u Agenciji za privredne registre rekao je i da ima posredne informacije da je pomenuto preduzeče Andreju Vučiću jedno vreme uplačivalo doprinose u Fondu PIO.

Isto to nam je potvrdio jedan od zaposlenih u Fondu, ali zvanićnu potvrdu ili demanti redakcija nije dobila. Zašto bi neko fantomsko preduzeće bilo kome, a posebno osobi čiji su podaci zloupotrebljeni, uplaćivalo doprinose za penziju?

Jedna od ranije zaposlenih osoba u računovodstvu preduzeća koje je izdavalo dnevni list „Pravdu“, koja iz razumljivih razloga ne želi da joj se pominje ime, tvrdi kako je postojao platni promet izmedu tog preduzeća i firmi u vlasništvu Andreja Vučića, izmedu ostalih i „Asumacuma“.

Po tvrdnjama tadašnjeg glavnog i odgovornog urednika tog lista Predraga Popovića iznetih u članku „Kako je lažov postao lopov“ objavljenog u ovom broju „Tabloida“, Aleksandar Vučić je bio stvarni vlasnik „Pravde“, pa je sasvim logično da je postojala saradnja i sa preduzećima u vlasništvu njegovog rodenog brata. Jedino što se u to vreme još uvek nije krilo da je Andrej Vučić vlasnik i „Asumacuma“.

Kada se uporede svi ovi podaci jasno je da se brat aktuelnog premijera Srbije ranije bavio pranjem para i utajom poreza. Njegov dug je pre skoro tri godine iznosio preko 22 miliona dinara (tada je to bilo više od 200.000 evra), a u meduvremenu je narastao za visinu zateznih kamata.

A porez!???? On će se verovatno naplatiti od osiromašenih građana Srbije!?

 

©Geto Srbija

materijal: LIst protiv mafije

SAKAĆENJE SRBIJE: NESEBIČNA POMOĆ VLASTI SRBIJE U IZGRADNJI VELIKOALBANSKOG KORIDORA INSTRUIRANOG I FINANSIRANOG OD STRANE SAD

20. новембра 2014. Коментари су искључени

 

Stogodišnji snovi albanskih ekstremista o stvaranju velike Albanije, kojom bi bile obuhvaćene teritorije Srbije, Crne Gore, Makedonije i Grčke, u ovom veku skoro da su postali realnost. Uz ogromnu pomoć Sjedinjenih Američkih država, ali i nekih ultra-islamskih pokreta na srednjem istoku, naoružane su, obučene i javno promovisane albanske separatističke vojske, lokalne milicije, i grupe agitatora za rad sa masama. Na vrhu političke pozornice u regionu, Amerika i njeni eksponenti u Evropskoj uniji, stavili su pred Srbiju nemogući zadatak: da prizna albansku državu na Kosovu, a sa njom i nezavisni status opština Preševo, Bujanovac i Medveđa.

 

                piše: major Goran Mitrović

 

U te tri opštine, danas kao slobodni građani šetaju bivši teroristi OVK, koje je nedavno pozdravio i albanski premijer Rama. Kako je poklonicima ideje velike Albanije pomogao Vučićev režim? Ipak, ostaje nada da Velike Albanije neće biti, jer su svi dosadašnji projekti američke adminstracije, počev od Iraka, Libije, Egipta, Sirije, pa do Ukrajine – propali.

Dana 11. novembra 2014. godine, odmah iza takozvane administrativne granice izmedu Srbije i lažne države Kosovo, na prelazu Končulj, albanski premijer Edi Rama, zahtevao je da džip marke "Volksvagen Tuareg", u kome se vozio, inače službeno vozilo albanske policije, registarskih tablica AA 532 HM, braon boje, bude zaustavljeno.

Rama je izašao i srdačno pozdravio okupljene kosovske Albance koji su razapeli zastavu sa mapom Velike Albanije. Vozilo nije viđeno u Beogradu, prilikom Ramine posete, dan ranije, a izvori redakcje svedoče da je ono ušlo na teritoriju Srbije preko Kosova, na dan Raminog dolaska u Preševo.

Kako je, i sa čijim odobrenjem u Srbiju ušlo službeno vozilo albanske policije? Da li je uopšte dobilo bilo čije odobrenje? Jer, ako je poznato da Srbija više nema nikakvih mehanizama da sprovodi svoje zakone na Kosovu i Metohiji (a, dobrim delom i u opštinama juga Srbije gde žive Albanci), onda nije teško razumeti kako je "Volksvagen Tuareg" albanske policije (star tri godine, prešao oko 60.000 kilometara), prošetao od Tirane do Preševa.

Bila je to demonstracija teritorijalnih pretenzija i promocija velikoalbanske države, u punom smislu te reči. Uostalom, Rama je ironično, u svom govoru Albancima u Preševu, doslovno kazao da nema Velike Albanije nego da će u velikoj Evropi svi Albanci živeti u jednoj državi.

Ova igra rečima, sprdnja sa celim svetom, direktno je pokrenuta pre više decenija, od strane albanskog lobija u američkom Kongresu, debelo plaćanog narko-dolarima, preko njujorške albanske mafije. Te činjenice su starije i od Rame i od Vučića.

Naime, velikoalbanska ideja vuče svoje korene još iz XIX veka. Podsticana je od Otomanske imperije koja se polako gasila, a kasnije od strane italijanskih i nemačkih fašista, a danas, od strane američkog imperijalizma i islamskog fašizma. Cilj je uvek bio isti: gurnuti što dalje pravoslavne Srbe i osujetiti ruski uticaj na Balkanu.

Rat između Srbije protiv velikoalbanskog nasilja traje više od jednog veka. Niko, nikada, nijedna srpska vlast u tom periodu, nije prihvatila diktat spolja, u pogledu velikoalbanskih fantazija.

Tek je, u ovom veku, dolaskom veleizdajnicke družine na celu sa Aleksandrom Vucicem, pronaden nacin da se Srbi do kraja ponize i prihvate ono što nijedna ranija generacija nije.

Vučić je potpisnik takozvanog Briselskog sporazuma, faktički akta o priznanju albanske države na Kosovu i Metohiji. On je i ključna ličnost odgovorna za indoktrinaciju Srba na Kosovu, kojima je čak i pretio ako ne pristanu da glasaju za albansku državu.

Kap je prelila čašu kad je 10. novembra ove godine, kasno popodne, javnost u Srbiji po prvi put čula, da je sumanuti srpski premijer, Aleksandar Vučić, potpisao medudržavni akt kojim se omogućava gradanima Albanije da prelaze granicu Srbije sa ličnom kartom, i prihvatio da Srbija (kreditom EBRD!) krene u izgradnju auto-puta Priština-Niš.

Tako je, bez obzira na lošu predstavu o "ponosnom premijeru" koju je pokušao da izvede, Vučić širom otvorio vrata projektu takozvane Velike Albanije. Istina, to više nije "projekat", nego činjenica sa kojom ce se svet uskoro suočiti.

 

      Pozadina Ohridskog sporazuma

 

Posle američkog ulaska na Kosovo i Metohiju 1999. godine i stacioniranja njihovih vojnih snaga na tlu Srbije, Velika Albanija je i neformalno počela da postoji. Razlog zbog koga je ovaj mračni naum još uvek živ, svakako je i politika Sjedinjenih Americkih Država, koje godinama unazad pripremaju stvaranje velikoalbanskog koridora kojim bi prolazila arapska nafta i gas sa srednjeg istoka.

Velike i nepremostive smetnje ovoj bahatoj, imperijalnoj ideji, su Rusija i narastajući islamski fašizam. Rusija je pozicionirala svoju ulogu u Srbiji, posebno u jugositočnoj Srbiji u regionu Niša, kako bi sprečila američko i velikoalbansko osvajanja ovog dela Srbije i Balkana. Islamski fašizam na srednjem istoku, danas je otvoreno u ratu sa SAD i preuzeo je veliki deo naftnih izvora u Iraku.

Ipak, i pored toga, jugoistok Evrope, posebno deo kroz Srbiju, uvek je bio i biće najkraći tranzitni put izmedu zapadne Evrope i naftom i gasom bogatog područja srednje Azije. Velikoalbanski ideolozi više i ne kriju da im se žuri sa stvaranjem države "svih Albanaca".

Tako je nedavno, direktor nekakvog albanskog "Instituta za regionalne prognoze" i savetnika trojice albanskih premijera, istoričar Koco Danaj, zagovornik i promoter pokreta "Prirodna Albanija" (što je drugo ime za Veliku Albaniju), bio je toliko drzak da je uputio i cirkularno pismo premijerima balkanskih država u kojima živi albanskog stanovništvo, tražeći od njih da se odreknu dela teritorije, na ime stvaranje "prirodne", odnosno, Velike Albanije!

Osim Srbije, među one zemlje koje su izložene brutalnoj velikoalbanskoj agresiji, finansiranoj i instruiranoj direktno od strane vlade SAD, nalaze se Makedonija, Crna Gora, ali i Grčka, na čijem severu živi, što legalno, što ilegalno, oko pola miliona Albanaca. Grčka država nikada nije uspela da ih popiše, ili na neki drugi način registruje, uprkos tome što je članica Evropske unije i što su joj svi najsavremeniji administrativni mehanizmi pri ruci.

Malo je poznato, ali, agenti CIA-e i vojnih obaveštajnih službi SAD, bili su inicijatori i kreatori potisivanja takozvanog Ohridskog sporazuma, kojim je i započet proces političkog reformisanja Makedonije, kroz ustavne izmene i usvajanje niza novih zakona, koji su praktično omogućili da Albanci u Makedoniji dobiju svoju paralelnu državu.

Ohridski sporazum je bio planiran u Vašingtonu kao dokument, u mnogo čemu srodan Kumanovskom sporazumu. Razlika je jedino u tome što je Kumanovski sporazum "vojno-tehnicki" koji podrazumeva zvaničnu okupaciju dela Srbije, a Ohridski sporazum je bio način da se pravoslavni Makedonci uklone istočno od reke Vardar, bez rata.

I jedan i drugi sporazum imali su za cilj stvaranje Velike Albanije, kao svojevrsnog američkog koridora prema srednjem istoku. Američka ideja jadranskog autoputa, do Drača, preko Hrvatske i Crne Gore, takode je deo ideje kontinentalne izolacije Srbije i pokušaj blokade svih luka na Jadranu za ruske energente.

Sve ovo, poremetio je ruski i evropski projekat "Južni tok", kojim bi citav krug zemalja, od Bugarske, Srbije, Madarske, Slovenije, Austrije i Italije, bio energetski trajno zbrinut.

Crnogorski ogranak albanskih teroristickih frakcija sa Kosova, direktno lobiraju kroz crnogorski parlament za svoje interese. Tako je 2013. godine, predstavnik albanske zajednice u Crnoj Gori tražio više mesta u parlamentu za albanske partije, medu kojima ima i dve koje zagovaraju otimanje dela teritorije Crnoj Gori.

Amerika traži slabe tačke cak i u najmanjim zemljama poput Crne Gore. Američka podrška nezavisnosti Crne Gore i Kosova, imala je za isključivi cilj slabljenje Srbije. Ni to nije bilo dovoljno, pa su američke obaveštajne službe podigle na noge vode velikoalbanskog pokreta, koji sada javno izjavljuju da su SAD i Rusija dogovorili prekrajanje granica, i to tako što će se preševska dolina, Kosovo i deo Makedonije i Crne Gore, naći u okviru velike Albanije. Sa zvanične strane, to potvrduju i američke vlasti koje velikoalbansku ideju "pakuju" u dva integraciona procesa: pridruživanja čitavog regiona NATO paktu i Evropskoj uniji.

Uloga i zadatak Aleksandra Vučića, premijera Srbije, po svemu sudeći, psihički veoma nezdravog čoveka, ali za amerikance vrlo korisnog, je da sprovede u delo dodatno prekrajanje Srbije, koje treba da obezbedi specijalni status Albancima, do konačne promene Ustava Srbije, kojim bi se priznalo Kosovo.

Američki predlog koji se još uvek ne iznosi dovoljno javno, nego samo nezvanično, podrazumeva da u slovu Ustava Srbije, nova država Kosovo dobije i svoj albanski "distrikt" sa dvojnom administracijom (kosovsko-srpskom), sve do konačnog proglašenje Velike Albanije.

 

      Osakaćena Srbija

 

U godini koja predstoji, prva na udaru velikoalbanske agresije bice Makedonija, gde postoje najmanje tri velike albanske paravojne formacije, dobro naoružane i spremne da preko noći preuzmu svu vlast zapadno od reke Vardar.

Glavni grad Skoplje, vec je etnicki podeljen, na albanski i makedonski deo, još gore nego Mostar posle rata na muslimanski i hrvatski. Nedavno je na zgradu Vlade Makedonije, grupa koja pripada makedonskom ogranku oružanih formacija Velike Albanije, pucano iz ručnog bacača. Granata "RGB-6" hrvatske proizvodnje, zabila se u ovaj štićeni državni objekat. Počinioci nisu uhvaceni.

Neposredno pre toga, formirana je i albanska garda koja sebe naziva zaštitnicom „Republike Iliride", iza koje stoji izvesni Hamdi Ndrecaj, sa nadimkom Panter, koji se na društvenim mrežema javno predstavlja sa svojim saborcima iz OVK.

Ndrecaj je poreklom iz Nemačke, a trenutno živi u Uroševcu, na Kosovu, prima instrukcije od CIA-e BND i američke vojne bezbednosti. On je samo jedan od raznih "vođa" obucavanih i Zadnoj Evropi i Americi i dovedenih da u ime velikoalbanske ideje, otvaraju prostor američkoj imperiji.

Proglašenje tzv. „Republike Iliride" izvršeno je usred Skoplja, na platou ispred spomenika Skenderbegu, krajem septembra ove godine, gde je akt o osnivanju pročitao samozvani predsednik, bivši poslanik makedonskog parlamenta i lider prve albanske stranke u samostalnoj Makedoniji (PDP) – Nevzat Halili. Garda samoproglašene „Republike Iliride", pred ocima makedonskih vlasti, već mesecima patrolira svim makedonskim mestima u kojima žive Albanci.

Objavlili su i proglas u kome kažu da ce štab njihove garde imati policijsko obezbeđenje u gradovima koji pripadaju „Republici Iliridi", te da su njihovi ciljevi potpuno jasni: „Saglasno interesima Republike Iliride dejstvovaćemo sve dok naša platforma ne ude u Ženevsku konvenciju", navodi se u saopštenju i dodaje da je „Republika Ilirida realnost koju niko nema pravo da sabotira".

Nije slučajno, nego sasvim namerno, i sa instrukcijama iz Vašingtona: samoproglašeni „predsednik" nove države je rekao da je odluka o proglašenju Iliride doneta na osnovu Ustava SAD, u kome piše da svaki covek ima pravo na samoopredeljenje!

Dodao je još i to, da zahtev da Makedonija funkcioniše kao država sa dve republike i pociva na „primeru bivše federacije izmedu Srbije i Crne Gore". Halili je otišao toliko daleko da je pozvao i makedonskog premijera Makedonije, Nikolu Gruevskog, da „naredi parlamentu da zapocne postupak za federalizaciju Makedonije"!

Na jugu Srbije, takozvana Oslobodilacka Vojska Preševa, Medveđe i Bujanovca ( OVPMB), nastala je još devedesetih godina, kao albanska teroristicka paravojna formacija, koja se bori za otcepljenje doline Preševa od Srbije, a za pripajanje Kosovu odnosno, budućoj velikoj Albaniji.

Njeni pripadnici su se prvi put pojavili u javnosti januara 2000. godine, na sahrani brace Šaćiri, koji su, u uniformama OVK, napali srpsku policiju i pobijeni u unakrsnoj vatri u selu Dobrosin. OVPMB je u svom borbenom poretku imala 1.000-2.000 dobro naoružanih boraca.

I mada država Srbija (kao i njena prethodnica SRJ) zvanicno tretira OVPMB kao terorističku organizaciju, većina njenih pripadnika živi i radi u Preševu, Bujanovcu, Medveđi (neki od njih i na Kosovu i u Makedoniji).

Veliki broj lokalnih komandanata i boraca OVPMB koji se prethodno borio u redovima OVK, danas živi mirno u Srbiji. Bilo je sluđajeva da neki od njih dobiju i kredit od države Srbije za pokretanje ličnog biznisa, ali to u beogradskim medijima, pod budnom kontrolom režima, nikada nije ozbiljno istraženo.

Oslobodilađka Vojska za Preševo, Medveđu i Bujanovac, postojala je od 26. januara 2000. godine do juna 2001. godine. Navodni cilj OVPMB je bio da se navedene opštine otcepe od Srbije, i pridruže Kosovu i Metohiji, kako bi se u slucaju nezavisnosti Kosova nova država proširila na delove gde još ima Albanaca.

U pocetku OVPMB nije otvoreno zalazila u sukobe sa nekadašnjom Vojskom Jugoslavije, ali, njeno prvo veće angažovanje desilo se tokom bitke kod Bujanovca, u leto i jesen 2000. godine.

Aktivnost OVPMB je bila usko povezana sa borbom tzv. Oslobodilačke nacionalne armije u Makedoniji tako da su i najveća ratna dejstva na jugu Srbije izvršena upravo početkom rata u Makedoniji februara i marta 2001. godine.

Tako stvorena veza, izmedu albanskih paravojski na jugu Srbije i u Makedoniji, nije prekinuta ni do današnjeg dana. Srpske bezbednosne strukture su pratile i "konstatovale" tu cinjenicu, ali, zbog zvanične politike koja je, slobodno govoreći, kapitulantska, kriminalna i izdajnička, nikakvih akcija u cilju sprečavanja protoka informacija, oružja i novca nije bilo.

Od kako je posle završetka rata 1999. godine, pod američkim vojnim pritiskom stvorena takozvana "kopnena zona bezbednosti", zapravo, sigurnosna zona dužine oko pet kilometara, izmedu Kosova i Metohije i centralne Srbije, bivši teroristicke organizacije OVK su formirali baze u razoružanoj zoni i srpska policija je morala da prestane patrolirati oblast pod pretnjom smrti.

Napadi su sprovodeni i protiv onih albanskih političara koji su se suprotstavljali OVK. Potpredsednik ogranka Socijalističke partije Srbije u Bujanovcu, Albanac Zemail Mustafi je ubijen od strane OVPMB. Bilo je i masovnih ubistava civila, a jedan od najkrvavijih napada je bila eksplozija bombe u autobusu u selu Livadice kod Podujeva, gde je poginulo dvanaestoro Srba. OVPMB je imala i svoj logor za zarobljenike na teritoriji Kosova, u selu Donja Breznica.

Zanimljivo je da je komandant OVPMB, izvesni Šefket Musliju, inace, auto-mehaničar iz sela Končulj, još 17. januara 2001. godine potpisao saopštenje u kojem je tvrdio da je takozvano istočno Kosovo (jug Srbije) konačno slobodno, ali da je i dalje neophodna pomoc i podrška patriota iz dijaspore i braće sa Kosova.

Skoro istu rečenicu je ponovio 11. novembra 2014. godine, albanski premijer Edi Rama, na kraju svog jednosatnog govora u sali Skupštine Opštine Preševo, samo što je još dodao i da će pomoci Evropska unija u svemu tome.

Vladi Aleksandra Vucića, koja je faktički priznala albansko Kosovo, sada ne sme ni na teritoriji osakaćene Srbije da deluju. U Velikom Trnovcu ne smeju da naplate ni struju, a ne smeju ni da je iskljuce. Pretnje oružanom pobunom su svakodnevne, samo to javnost u Srbiji ne može da zna, jer živi u medijskom mraku.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

ŠEŠELJ, “POSLEDNJI” ADUT DS

 

U panici izazvanoj sve izglednijim fijaskom na predstojećim izborima, Demokratska stranka je odlučila da se udruži  sa svima, ne bi li nekako sprečila da 6. maja bude oduvana sa vlasti. I dok Boris Tadić obilazi Srbiju uzduž i popreko otvarajući seoske prodavnice, čekajući da salata poraste i otkrije svoje plodove i uporno pokušavajući da prepozna razliku između teleta i jagnjeta, deesovski stranački stratezi rešili su da sklapanjem novih bizarnih savezništava nadomeste neuverljivost svog, u prostoru i vremenu, izgubljenog lidera.

 

 

Nakon što su njegovo druženje sa gerberima i saksijama i ideje o porodičnom biznisu doprineli jedino povećanju razlike u procentima zaostatka DS za Nikolićevom SNS, Boris Tadić i društvo sa basketa odlučili su da u igru uvedu svoj najjači adut – Vojislava Šešelja.

Vodeći se devizom “neprijatelj mog neprijatelja, moj je prijatelj”, demokrate su odlučile da po svaku cenu u Srbiju vrate haškog optuženika, sa jednostavnom kalkulacijom da bi jedini efekat njegovog povratka bio prelazak dela glasača SNS u radikalsko jato.

 

Vođene svojim jeftinim predizbornim interesima, demokrate su se preko noći zabrinule za Šešeljevo “zdravstveno stanje” i preko takozvanog Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim sudom (kojim već godinama u ostavci rukovodi Rasim Ljajić) uputile pismo u Hag u kojem je najavljena mogućnost garancija za privremeno puštanje Vojislava Šešelja na slobodu.

Obavljajući povereni mu zadatak, Ljajić je, koalicioni revnosni potrčko Borisa Tadića, uputio garancije za Šešeljevo puštanje na slobodu iako ih ovaj nije ni zahtevao!

Šešelj je, naime, tokom iznošenja završne reči, prošle sedmice usmeno zatražio da bude privremeno pušten na slobodu, ali Sudsko veće je odbilo taj zahtev. Zahtev nije bio podnet u propisanoj pismenoj formi, a ni sam Šešelj nije tražio od srpskih vlasti garancije.

Uprkos tome, samo dva dana pošto je prvostepeno veće Haškog tribunala odbilo usmeni zahtev Vojislava Šešelja da bude pušten na privremenu slobodu do izricanja presude, na adresu suda stiglo je, ničim izazvano pismo Rasima Ljajića u kojem Tadićev potrčko najavljuje spremnost Vlade Srbije da pruži garanciju za Šešelja, ukoliko to sud bude tražio.

 

Sam Ljajić je srpskim medijima potvrdio da je poslao pismo Tribunalu u kojem je istakao da je Srbija spremna da razmotri zahtev za garancijama za privremeno puštanje lidera radikala na slobodu, ukoliko to Tribunal bude zahtevao.

On je priznao da sam Šešelj nije formalno i zvanično tražio te garancije od države.

„Međutim, on je u svojoj završnoj reci tražio da ga Tribunal pusti na privremenu slobodu. Rukovodići se tim zahtevom, izrečenim pred sudskim većem, ali i činjenicom da je lider SRS loše zdravstvenog stanja, ja sam odlučio da se obratim predsedavajućem“, potvrdio je Ljajić, koalicioni partner Tadićeve Demokratske stranke demonstrirajući novu politiku “spremni smo da damo, samo ako nam zatraže”.

 

Korak dalje od nesrećnog Ljajića otišao je Dušan Ignjatović, šef vladine Kancelarije za saradnju sa tribunalom, koji je u predizbornom transu poručio da je Vlada spremna da garantuje za Šešelja i pored toga što on ne želi to da traži!

„Vlada je zabrinuta za Šešeljevo zdravstveno stanje i spremna je da razmotri zahtev sudskog veća za davanje garancije. Pitanje je, međutim, da li je to jedini uslov za privremeno puštanje. Ovo je jedan specifičan slučaj jer u svim drugim predmetima na okrivljenima je bilo da traže te garancije.

Pošto Šešelj iz nekog razloga to ne želi, a procena je da mu je ozbiljno ugroženo zdravlje i s obzirom na to da je od veća tražio da bude pušten, vlada se odlučila na ovaj korak”, izneo je Ignjatović svoje nebulozno objašnjenje nevešto pokušavajući da prikrije stvarne motive za iznenadnu želju DS za Šešeljevim povratkom u Srbiju.

 

Demokrate ovom svojom iznenadnom brigom za Šešeljevo zdravlje (dok svo vreme njegovog boravka u Hagu nisu želeli da čuju za njega, niti pokušali da mu pomognu na bilo koji način) pokazuju spremnost na sve, ne bi li pošto-poto pobedile na predstojećim izborima.

 

#Geto Srbija

Materijal:eNovine

Creative Commons лиценца

%d bloggers like this: