Архива

Posts Tagged ‘rra’

POKORAVANJE DRŽAVE: PLJAČKA I ČERUPANJE DRŽAVNIH RESURSA KROZ MEHANIZAM RADA REGULATORNIH TELA

17. јуна 2016. Коментари су искључени

 

Umesto da sprečavaju pranje novca, štite građane od kriminalnih apetita povlaštenih korporacija i čuvaju nacionalne interese, takozvana nezavisna regulatorna tela u Srbiji direktno učestvuju u svakom kriminalu, najčešće pod patronatom stranih obaveštajnih službi, tajkunsko-mafijaških klanova okupljenih oko vladajuće koalicije ili oko aktuelnog Vođe.

Srbija je za samo nekoliko godina, do gole kože opljačkana preko "regulatornih" mafija iz Agencije za privatizaciju, Komisija za hartije od vrednosti, Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, Republička agencija za elektronske komunikacije i drugih "nezavisnih" tela. Njima danas upravljaju iznajmljene ekonomske ubice, domaće i strane, a Vučićev režim ih je pretvorio u takve centre moći da ne moraju ni zakone ni Ustav Srbije da poštuju.

 

                      M. Malenović, N. Vlahović

RAZULARENI MEHANIZAM DRZAVE3

 

Na zvaničnoj internet prezentaciji Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, na spisku takozvanih regulatornih tela, između ostalih nalaze se i Agencija za privatizaciju, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije, Agencija za energetsku efikasnost i Agencija za licenciranje stečajnih upravnika

Svaka od ovih "regulatornih" agencija, od svog osnivanja, predstavlja je kriminalni mehanizam pomoću koga je izvršena pljačka Srbije biblijskih razmera. Među regulatornim telima koja funkcionišu na kriminalan način, posebno se ističu i Komisija za hartije od vrednosti (KHOV), Republička agencija za elektronske komunikacije (RATEL), Republička radiodifuzna agencija (RRA)…

Kako bi sebi lično pribavio apsolutnu moć, kao i svaki diktator, Aleksandar Vučić je neustavnom i nezakonitom odlukom Vlade Srbije dobio ovlašćenja da koordinira, kontroliše i upravlja radom nezavisnih regulatornih tela. Sva ona služe danas samo njemu i njegovoj stranci, čime su građani umesto institucionalne zaštite, dobili organizacije koje danas imaju sve oblike kriminalnih organizacija.

Tako je, na primer, Komisija za hartije od vrednosti (KHOV), regulatorno telo koje je zvanično ustanovljeno sa ciljem da kontroliše trgovanje na jednoj jedinoj srpskoj berzi vrednosnih papira i da obezbedi da se ono odvija u okvirima zakona, postala produžena ruka zelenaških banaka, tajkuna i kriminalaca, pomoću koje oni pljačkaju male akcionare, odnosno sve one koji su dovoljno naivni da pokušaju da špekulišu na Beogradskoj berzi.

Da bi i zaposleni u Komisiji bili zadovoljni i držali jezik za zubima data su im primanja o kojima prosečni, gladni i obespravljeni radnik u Srbiji ne ume više ni da sanja. U 2014. godini prosečna plata je iznosila 170.000 dinara, dok je predsednik KHOV zarađivao i celih 340.000 dinara mesečno! U međuvremenu je plata predsednika prepolovljena, tako da Žarko Milićević, sadašnji prvi čovek Komisije, zarađuje „samo" 153.912 dinara mesečno.

Uz to, on, međutim, ima i pravo na dnevnice za mnogobrojna putovanja po zemlji i svetu, ali i deo prihoda na crno koji se uzimaju kako Komisija ne bi radila ono zbog čega je osnovana.

Pre Milićevića na ovom mestu je bio Zoran Ćirović , koji je ničim izazvan na to mesto postavljen od strane Vlade Mirka Cvetkovića, jer je bio kadar tada vladajuće Demokratske stanke. Iako je rođen nesposoban i sa lepljivim prstima, sav svoj kriminalni potencijal je pokazao tek kada su na vlast došli naprednjaci u čije je redove prešao već u leto 2012. godine.

Ćirović je preko jedne saradnice u prvoj polovini 2012. upoznao Novaka Nedića, koga je Aleksandar Vučić postavio za zamenika generalnog sekretara Vlade čim je ušao u koaliciju sa SPS-om.

Nedić, ubeđen da je neodoljiv za žene, bio je zaljubljen u pomenutu poznanicu, a lukavi Ćirović mu je obećao da će mu je privesti u krevet, ako Nedić izdejstvuje u Ministarstvu finansija da on ostane na čelu KHOV-a.

Tako se i dogodilo, ali je umesto u Nedićev krevet pomenuta gospođa otišla pred Komisiju čije je članove početkom 2014. obavestila o svim tajnim i nemoralnim dogovorima generalnog sekretara Vlade Srbije i predsednika KHOV-a!

Ni Nediću ni Ćiroviću, ništa se nije desilo zbog ovog pokušaja trgovine belim robljem: obojica su zahvatila malo dublje u svoje vreće para i namirili Aleksandra Vučića, kupivši tako i njegovu zaštitu.

Ćirović je, ipak, bio smenjen krajem 2015. godine kada je i po lopovluku poznati vrh SNS-a procenio kako je preterao u pražnjenju republičkog budžeta. Predsednik KHOV-a je, naime, za putovanja po svetu i dnevnice samom sebi godišnje dodeljivao po nekoliko desetina miliona dinara. Iako je to više nego očigledni sukob interesa, Ćirović je bio postavljen i za predstavnika Srbije u CEB banci Saveta Evrope, za šta je, takođe, dobijao platu, ali iz budžeta Republike Srbije, preciznije iz kase KHOV-a.

Milione koje je na ovaj način stekao, ali i uticaj u raznim akcionarskim društvima koje je štitio od mača zakona, Ćirović nije koristio samo za sebe, već i da bi pokrivao kockarske dugove svog mentora Nedića, koji na kraju više nije ni mogao, a ni hteo da mu pomaže.

Kako je izgledao rad, bolje rečeno nerad, Komisije za hartije od vrednosti u ranijem periodu, pokazuje i primer jedne samostalne zanatske kamenorezačke radnje koja je krajem 2011. na Beogradskoj berzi odjednom kupila 48.860 akcija Privredne banke Beograd.

Iako su tada morala da zazvone zvona za uzbunu u KHOV-u, koji po zakonu kontroliše ovakve transakcije, ništa se nije desilo, uprkos tome što su i sami službenici Komisije upozoravali rukovodstvo da se ovde radi o više nego očiglednoj nelegalnoj dogovorenoj trgovini preko posrednika.

Pravi udar na zdrav razum malih akcionara desio se 31. januara 2013. godine, kada se na zvaničnom sajtu Beogradske berze pojavio javni poziv akcionarima da prisustvuju skupštini akcionara preduzeća „Nissal" a.d. sa početkom u 14 časova 25. decembra 2012. godine?!? Skupština je, dakle, održana više od mesec dana pre objavljivanja javnog poziva! Komisija namerno nije primetila ovu nepravilnost, pa tako nije ni kaznila odgovorne.

Umesto kažnjavanja odgovornih za nezakonit rad, praksa je da budu kažnjeni oni koji se trude da sprovode zakon. Jedan od retkih sposobnih i zakonitom radu posvećenih zaposlenih u Komisiji bila je glavna inspektorka Ljubinka Vučetić koja sredinom 2013.godine iznenada sa te funkcije bila prebačena na mesto „pravnog savetnika za zastupanje".

Duže vremena posle ovoga KHOV nije imao glavnog inspektora, jer naprednjački kadrovi nisu mogli da se odluče ko je dovoljno nesposoban i kriminalan da bi zaslužio ovo postavljenje.

"Centralni registar za hartije od vrednosti" a.d. (CRHOV)  je još jedno regulatorno telo koje bi trebalo da unapredi i nadzire rad Beogradske berze. Prema informacijama sa sajta CRHOV-a, jedini vlasnik akcija ovog akcionarskog društva je Republika Srbija.

Na čelu CRHOV-a je Ana Jovanović, a sudeći prema izveštaju Agencije za privredne registre (APR), u ovom privrednom društvu u 2015. godini bilo je zaposleno 35 osoba, koja su ostvarila poslovni prihod od 200.075.000 dinara, odnosno dobitak u visini od 64.507.000 dinara.

Pored čak dva regulatorna tela za berzu i trgovinu akcijama, moglo bi da se pomisli kako akcionarima u Srbiji cvetaju ruže. Ima i toga, ali isključivo za tajkune i belosvetske mešetare.

Iako imamo i KHOV i CRHOV, niko od njihovih preskupo plaćenih „stručnjaka" nije ni pokušao da se usprotivi donošenju seta zakona, nazvanih „Koletova pravila", kojima su prava manjinskih akcionara u pojedinim slučajevima potpuno ukinuta. Naziv „Koletova pravila" ove zakonske izmene su dobile po tajkunu Miodragu Kostiću, kome je na ovaj način omogućeno da od malih akcionara akcije prisilno otkupi i to po ceni koju sam odredi.

Ionako krhko finansijsko tržište Srbije ovim je zadobilo „coup de grace", odnosno završni smrtonosni udarac. Iza svega ovoga ne stoje samo domaći mešetari i kriminalci, već i strane ispostave čiji je posao da dovrše pokoravanje Srbije.

USAID je "nevladina" organizacija američke vlade koja redovno dotira usavršavanje naših stručnjaka u Sjedinjenim Američkim Državama, odnosno kurseve na kojima se oni uče kako da unište i ono malo što je ostalo od srpske berze.

Te "obuke" su bile toliko uspešne, posebno u domenu "otkrivanja međunarodnog lanca nelegalnog trgovanja akcijama stranih kompanija" (kako je navedeno početkom novembra 2014.), da je na kraju i sam CRHOV došao pod udar istražnih organa.

U oktobru 2015. Državna revizorska institucija ustalasala je javnost informacijom da je upravo CRHOV, zadužen za evidenciju i obavljanje prometa akcijama, vodio duplo knjigovodstvo.

"…Centralni registar nije u poslovnim knjigama za 2014. godinu evidentirao promet gotovine u domaćoj valuti na svojim novčanim računima u Narodnoj banci Srbije u iznosu od 8.036 milijardi dinara i 1,6 milijardi evra. Takođe, nije prikazao u finansijskim izveštajima, po stanju na dan 31. decembra 2014. godine, sredstva članova na svom deviznom novčanom računu u iznosu od 33,8 miliona evra (4,09 milijardi dinara), za koliko su imovina i obaveze po ovom osnovu manje iskazani…", tvrdi DRI u svom izveštaju. Očigledno je da i CRHOV i KHOV jedino regulišu nesmetano bogaćenje korporacija, tajkuna i sa njima povezanih političara i to o trošku republičkog budžeta.

Agencija za lekove i medicinska sredstva (ALIMS), takođe predstavlja "regulatorno telo" koje zvanično nema nadležnost nad kontrolom lekova u prometu, ali spada u red najviše kriminalizovanih institucija ovog tipa.

Na srpskom tržištu se u prometu nalaze lekovi koji su prošli registraciju, a čije pakovanje nije usklađeno sa registracionom dokumentacijom. Zbog ovakvog stanja na tržištu lekova već godinama vlada haos, a razmere prisustva švercovanih lekova i posledice njihove primene nisu nikada ozbiljno analizirane.

Izdavanje ovakvih lekova je suprotno zakonskim odredbama. Zbog prakse izdavanja lekova neusaglašenih sa registracionom dokumentacijom niko neće biti kažnjen, jer su takve instrukcije date inspektorima koji su, naravno, korumpirani…

Agencija za lekove i medicinska sredstva, koja se zvanično bavi registracijom lekova i njihovom bezbednošću za građane Srbije, odavno je odstupila od svoje osnovne delatnosti i bavi se raznim drugim poslovima. Tako je prošle godine nekoliko desetina miliona dinara uložila u nabavku robe koja joj uopšte nije potrebna.

Osim skupocenih automobila, opreme za kuhinje, renoviranja tuđih magacina i raznih drugih ulaganja vrednih više od 68,5 miliona dinara, nabavljen je i nekakav info-pult koji je plaćen neverovatnih 5,16 miliona dinara! Ovo očigledno pranje para, samo je deo kriminalnog mozaika u ALIMS-u.

Primer banditskog ponašanja u "regulatornim" agencijama, svakako je i Republičke agencije za elektronske telekomunikacije, RATEL-a, koja je godinama plaćala samo za zakupninu poslovnog prostora preko 60.000, a mesečne plate zaposlenih su bile, kako onda tako i danas, između 3.000 i 5.000 evra. I tom im je malo pa pribegavaju svemu i svačemu.

Na primer, samo u Srbiji ova regulatorna agencija ne prihvata međunarodni CE sertifikat za elektronsku opremu, već traži dodatnu sertifikaciju kako bi još para od nekoga uzeli.

Takođe, samo u Srbiji ovakva agencija prihodi od naknada za korišćenje numeracije i naknada za korišćenje frekvencije. Taj novac ide u sefove regulatorne agencije (i džepove njenih "menadžera"), dok se u drugim zemljama ta sredstva uplaćuju direktno u državni budžet!

Zbog svega toga, rad Republičke agencije za elektronske telekomunikacije, ocenjen je najgorim kvalifikacijama od strane Evropske unije u nekoliko godišnjih izveštaja o napredovanju u pridruživanju Srbije sa EU.

Poslednjih nekoliko godina, od kako je Vučić na vlasti, u RATEL su upali stranački aktivisti SNS i njihovi "saveznici" iz nevladinog sektora, menadžeri stranih banaka i firmi koje radijske frekvencije koriste bez dozvole RATEL-a.

Vođini miljenici, RTS, Pink, SBB, Telenor, VIP i njima srodni informatičko-medijski vampiri, svakodnevno pljačkaju građane Srbije, a RATEL, kao "regulatorno telo" im u tome svojim činjenjem ili nečinjenjem pomaže isto kao i Republička radio difuzna agencija (RRA) i njima prateća "regulatorna" mafija poput Republičke agencije za poštanske usluge (RAPUS) i Registra nacionalnih internet domena (RNIDS) kojima je data potpuna nezavisnost u radu i sloboda da čine što god im je volja.

Zaposleni u ovim agencijama primaju evropske plate koje iznose od 20 do čak 70 hiljada evra godišnje! Troškovi po jednom zaposlenom u ovim "regulatornim" agencijama iznose i preko 65 hiljada evra godišnje, ali dok ima naroda da plaća biće i "korisnika" ovih "premija"…

Koga i kako zastupa RATEL, najbolje govori i podatak da je ova agencija donela odluku da državna firma "Telekom" ne može da odredi komercijalno isplative cene za korišćenje svoje infrastrukture, prema "Telenoru".

Naime, ovo "regulatorno telo" zaštitilo je stranu kompaniju na štetu domaće: propisalo je komercijalno neisplative cene po kojima je srpski "Telekom", morao norveškom "Telenoru" da stavi na raspolaganje svoju infrastrukturu!

Isti ljudi koji su ojadili "Telekom" (bivši članovi bivšeg G 17 i Demokratske stranke), dovodeći "Telenor" kao nelojalnog konkurenta, danas zajedno sa Vučićevom nezajažljivim družinom, planiraju bagatelnu prodaju (poklanjanje) ovog državnog giganta.

Za poslednjih četiri godine, Agencija za privatizaciju koja takođe ima status "regulatornog tela" u oblasti privatizacije, svakih deset meseci je u bescenje posredovala u prodaji između 300 i 500 državnih i društvenih preduzeća.

Od najmanjih do najvećih. Vrh svog nečasnog postojanja, ovaj državno-mafijaški mehanizam treba da obeleži prodajom Telekoma i Aerodroma Beograd, što je 5. juna ove godine zahtevala i Evropska banka za rekonstrukciju (EBRD), kao jedan od uslova "daljeg napretka ka EU".

Da licemerje bude kompletno, pobrinuo se Savet Evrope koji je Srbiji i nametnuo nužnost stvaranja "regulatornih tela", tačnije paradržavnih institucija, koje služe režimu na vlasti.

Naime, kad god je, recimo, Vučiću potrebno da sprovede u delo kakvu nezakonitu aktivnost, tu su "regulatorna tela", koja on predstavlja kao nezavisne institucije koja rade "po zakonu" a ne po njegovom naređenju. Istina je da od svih nezavisnih regulatornih tela, samo dve takve institucije nisu pod njegovom kontrolom: Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja!

Sasvim dovoljno, da građani ipak vide šta im radi suludi premijer i kako iz njegovog kabineta idu sve nesreće koje su ovu zemlju zadesile poslednjih godina.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

ALFA I OMEGA REPUBLIČKE RADIODIFUZNE AGENCIJE: ZEMALJSKI SIGNAL REKETA ZA PIRATSKE EMITERE

9. марта 2014. Коментари су искључени

 

Umesto da radi svoj posao, Republička radiodifuzna agencija aktivno štiti kriminalce koji joj plaćaju reket. Milione evra godišnje, koje bi trebao da uplati u državni budžet, episkop Porfirije sa članovima Saveta RRA troši na lagodan život, a u okviru manastira kojim takođe upravlja, on drži robove od kojih još uzima i novac.

 

          Milica Grabež

 

Na čelu saveta Republičke radiodifuzne agencije (RRA) nalazi se Episkop jegarski Porfirije (Perić) kome je ovo samo jedna od funkcija koju obavlja i za koju prima platu. U jednom trenutku on je imao čak pet plaćenih funkcija, što je nezamislivo za jednog monaha. Za Porfirija ovo nije nimalo neobično, budući da ga Srpska pravoslavna crkva (SPC) obavezno postavlja tamo gde treba da se obave prljavi poslovi. Toga, bar kada je RRA u pitanju, ima na pretek.

RRA se finansira od naknade koju plaćaju emiteri, ali se Porfirije i njegovi ljudi namiruju sa svih strana. Jedan od značajnih izvora su pare koje daju nelegalni emiteri da ih ne bi isključili iz etra.

Po zakonu postoji ograničen broj frekvencija koje mogu da koriste zemaljski emiteri, odnosno oni koji program emituju putem zemaljskih primopredajnika, a ne preko kablovske mreže. Kako su sve raspoložive dozvole već dodeljene, oni koji bi sada da započnu sa emitovanjem to moraju da rade ilegalno, bez dozvole. U slučaju da RRA otkrije takvog emitera na scenu bi trebalo da stupi Služba izvršenja čiji je zadatak da prekine rad piratske radio ili TV stanice.

To kaže teorija, ali je praksa sasvim drugačija. Po želji Porfirija i njegovog zamenika Gorana Karadžića, isključuju se samo oni piratski emiteri koji nisu platili zaštitu, koju narod popularno zove reket.

Na teritoriji Vojvodine novac od piratskih radio i TV stanica za potrebe Porfirija i Karadžića prikuplja Zoran Jajić koji i sam ima nekoliko piratskih radio stanica. Mesečna tarifa po jednom emiteru iznosi hiljadu evra, a ako se ne plaća redovno Jajić zaračunava zateznu kamatu od 10 odsto mesečno. ( Njihov susret u kafani )

Na kraju, ako vlasnik piratske stanice ne plati otima mu se imovina. Na ovaj način je Jajić stekao vlasništvo nad nekoliko piratskih radio stanica, nekretninama, automobilima… To je, isto kao i novac, delio sa svojim mentorima iz RRA.

Porfirije i inače rado sarađuje sa kriminalcima, ili kako se oni danas popularno zovu – kontroverznim biznismenima. U manastiru Kovilju, gde mu je sedište, episkop je napravio lečilište za narkomane po ugledu na ono zatvoreno u Crnoj Reci. "Lečilište" čuvaju "kontroverzni biznismeni" kratke kose i dugih cevi, od kojih su neki bivši pripadnici Crvenih beretki.

Nesrećnici koji se tu "leče" Porfiriju plaćaju hiljadu evra mesečno, a osim toga su dužni i da besplatno rade na manastirskim imanjima. Manastir Kovilj je poznat po proizvodnji alkoholnih pića, a voće za tu svrhu ne dolazi samo iz manastirskih voćnjaka, već se otkupljuje i od seljaka po celoj okolini.

Najteže fizičke poslove bez ikakve naknade obavljaju štićenici kojima se objašnjava kako je to deo terapije i da će svako ko odbije da radi biti prvo maltretiran, a na kraju, ako ne počne da radi, i izbačen iz "lečilišta". Rodbina ovih nesrećnika, koja je u njihovo lečenje već uložila najveći deo svoje imovine, ubeđuje ih da ostanu i izdrže "za svoje dobro", nesvesno na taj način pomažući Porfiriju da zadrži svoje robove.

Najbliži saradnici ističu kako Porfirije insistira na tome da svi zaposleni u RRA bespogovorno slušaju njegova naređenja, a ne da rade po zakonu. Sam episkop je u jednom razgovoru sa zaposlenima rekao kako je on alfa i omega Republičke radiodifuzne agencije i da u toj službi ništa ne može da se desi bez njegovog znanja i odobrenja.

Oni koji se sa time ne slažu bivaju prebacivani na manje plaćena radna mesta i na kraju otpušteni. Ono malo poštenih radnika u RRA ostalo je tu samo zato što neko mora da obuči novopridošle saradnike za koje je Porfirije procenio da neće insistirati na zakonitosti u radu.

O tome da upravo Porfirije i njegovi najbliži saradnici štite ne samo piratske emitere, već sarađuju i sa običnim kriminalcima, najrečitije govori izveštaj od 9. novembra 2010. koji je podneo načelnik Službe za kontrolu i izvršenje Nebojša Marinković:

Dana, 08.11.2010.godine u 10:25 časova u Beogradu, tokom sprovođenja Zaključka o dozvoli izvršenja br. 05-2169/10-6461 od 25.10.2010.godine, a na osnovu izvršnog Rešenja o zabrani emitovanja radio programa radio-difuzne stanice sa znakom identifikacije Narodni radio nadležna ekipa RRA konstatovala je kako se program piratske stanice emituje sa adrese ulica Letnja 6 u Kumodražu, Beograd, iz objekta koji pripada Ljiljani i Ivani Babić.

Pošto je ekipi izvršilaca priložen ugovor o zakupu otkrivena je "…poslednja mahinacija kojom se poslužio vlasnik ove r/s, te kao zakupodavca prostora prikazao Media group iz Suve Reke- Kosovo, a odgovorno lice u pravnom licu Shefer Shubuni", stoji u pomenutom izveštaju.

Pošto izvršenje nije bilo moguće, jer zakupac objekta ekipi RRA nije dao dozvolu za ulazak u prostorije radija, a prinudno izvršenje nije moguće bez asistencije policije koje u tom trenutku nije bilo, radnici RRA su odlučili da odu. Šta se posle toga dešavalo, stoji u izveštaju koji je predat Porfiriju:

"…Posredstvom mobilnog telefona Ivane Babić (061-817-5…) upućivane su nam ozbiljne pretnje od ‘Vladana Starčevića’ (posebno kolegi Nikoli Đuričkoviću) i zahtevi da sačekamo vlasnika r/s, (što smo i imali nameru, kako bi sproveli izvršenje do kraja), koji se nije pojavio, već je vlasnici objekta naredio da nam uskrati gostoprimstvo kako bi se mogao zajedno sa svojom ekipom obračunati sa nama izvan njenog privatnog poseda.

Ulaskom u naše službeno vozila, uočili smo vozilo (marke BMW-X- 5, metalik sive boje, registarskih oznaka: BG-996-369), koje je zatvorilo prolaz našem službenom vozilu na kraju ulice (ugao Daljske i Letnje ), koje nas je potom i pratilo.

O ovom slučaju obaveštena je policija, a patrola je stigla posle dvadesetak minuta i umesto da vrši potragu za vozilom i licima koja su se nalazila u tom vozilu koje nas je pratilo, policijska patrola je legitimisala samo načelnika službe za kontrolu i izvršenje, to jest onog koji ih je i pozvao. Ne ceneći legitimaciju ovl. lica RRA, tražili su isključivo lične isprave na uvid, što je delovalo vrlo neprimereno, obzirom da su zvani u svojstvu zaštite ovlašćenih lica u vršenju službenih radnji."

Policija je i u ovom slučaju stala na stranu kriminalaca, što uopšte ne čudi budući da Porfirije svojim platišama obezbeđuje sveobuhvatnu pomoć. On kontroliše u potpunosti i rad policijskog odeljenja za visokotehnološki kriminal, čijih osam saradnika bi trebalo da pomaže RRA, a ne da štite kriminalce.

Citirani izveštaj od 9. novembra 2010. nije imao nikakve posledice ni po Narodni radio, koji je nesmetano nastavio da radi, ali ni po policijsku patrolu. Jedini koji su nastradali jesu članovi ekipe RRA koji su po Porfirijevom nalogu sklonjeni na manje plaćena radna mesta sa kojih ne mogu da ugrožavaju ni episkopa ni njegove piratske prijatelje.

Nije samo Porfirije kriv što na srpskom medijskom nebu vlada haos u kome najbolje prolaze oni koji pune episkopov duboki džep. Krivica je i na onima koji ga štite sa pozicija vlasti, jer u tome vide i svoj finansijski interes. Koliko se para obrne kroz RRA i ruke Porfirija, najbolje se vidi po tome kako je samo od kirije koja je plaćena za prethodno sedište Agencije mogla da se kupi cela ta zgrada, koja pripada tajkunu Branislavu Grujiću.

Sadašnje sedište RRA je u Domu sindikata u Beogradu, a radovi na renoviranju preuzetih prostorija su koštali više nego da su iste iznova zidane. Porfirije na raskalašan život sebe i svojih najbližih saradnika godišnje troši milione evra koje bi trebalo da uplati u budžet.

Velike televizijske stanice, kao što su B92 ili Pink pohlepnom monahu plaćaju paušal u visini od nekoliko desetina hiljada evra mesečno. Zauzvrat mogu da emituju onoliko reklama koliko hoće, a ne koliko je zakonom predviđeno.

Najviše što im RRA uradi u takvim slučajevima, i to jedino kada se javnost pobuni, jeste da im izrekne opomenu, iako na raspolaganju ima mnogo drastičnije kaznene mere. To će tako trajati dokle god pohlepna vlast štiti pohlepnog monaha, koga saradnici i poznanici nazivaju "Đavo u mantiji".

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

RRA U ULOZI IZDAŠNO NAGRAĐENOG POMAGAČA U MEDIJSKOM POROBLJAVANJU SRBIJE

10. децембра 2013. Коментари су искључени

 

Posao Republičke radiodifuzne agencije (RRA) trebalo je da bude suzbijanje piraterije. Umesto toga, vrh Agencije štiti ilegalne emitere kasirajući godišnje milione evra od međunarodnih fondova čiji je glavni cilj zaglupljivanje građana Srbije.

 

               Milica Grabež

 

Republička radiodifuzna agencija (RRA) je zadužena da izdaje dozvole za emitovanje radio i televizijskih programa, kao i da vrši kontrolu emitera. Agencija bi trebalo da bude samostalni pravni subjekt i funkcionalno nezavisna organizacija od bilo kog državnog organa, kao i od svih organizacija i lica koja se bave delatnošću proizvodnje i emitovanja radio i televizijskih programa ili sa njima povezanim, sporednim ili izvedenim delatnostima. Tako je po zakonu, ali je u životu sasvim drugačije.

Agenciju čine Savet Republičke radiodifuzne agencije i Stručne službe. Zakon određuje o čemu odlučuju članovi Saveta RRA:

"…Savet Agencije ima devet članova koji se biraju iz reda uglednih stručnjaka iz oblasti koje su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti Agencije (medijski stručnjaci, stručnjaci za oglašavanje, pravnici, ekonomisti, telekomunikacioni inženjeri i drugi).

Članove Saveta bira Narodna skupština Republike Srbije na predlog ovlašćenih predlagača iz raznih oblasti javnog života, i to nadležni odbor Skupštine, teritorijalne autonomije, Konferencija Univerziteta, udruženja novinara i drugih umetničkih asocijacija, domaće nevladine organizacije i tradicionalne crkve i verske zajednice. Članovi Saveta su izabrani na mandat od šest godina. Predsednika biraju članovi Saveta, a on istovremeno obavlja i funkciju direktora Agencije."

 

     RRA sa bradom

 

Od početka jula 2003. do kraja jula 2008.. na čelu Saveta RRA bio je Nenad Cekić, koji će ostati upamćen po tome što je, ne samo ukinuo televizijske kanale koji bi mogli da budu konkurencija Željku Mitroviću i njegovoj medijskoj imperiji, već i što je iz istog razloga onemogućio dolazak stranih emitera. Cekić se, međutim, brzo potrošio, pa su mentori medijskog mraka u Srbiji morali da mu nađu zamenu.

Episkop jegarski Porfirije (Perić) je prvo bio član Saveta RRA, a zatim je naglo izbio na njegovo čelo. Upućeni znaju da se Porfirije za ovaj položaj preporučio u proleće 2008. godine. Najveći sajam radiodifuznih emitera na svetu održava se u Las Vegasu, svetskoj prestonici zabave i kocke. U aprilu 2008. delegacija RRA je po prvi put na njemu uzela učešće, a među putnicima je bio i episkop jegarski.

Monahu i visokosvešteniku Porfiriju uopšte nije smetalo što boravi u prestonici kocke, hedonizma i bluda, naprotiv. Njegovi saputnici su bili zapanjeni kada su Porfirija videli kako se kocka u kazinima Las Vegasa, a ima onih koji tvrde i da je u svoj hotelski apartman rado dovodio žene lakog morala spremne da za pristojnu svotu novca seksualne usluge pruže i ljudima u mantiji.

Već tada je postalo jasno da bi Porfirije bio idealna zamena za već kompromitovanog Cekića, koji se leto pre toga pijan pojavio u jednoj televizijskoj emisiji pokušavajući da gledaocima objasni zašto su neki dobili dozvole za emitovanje, a drugi nisu.

Narod obično ne sumnja u poštenje visokih sveštenih lica, tako da bi za dalje sprovođenje medijskog porobljavanja Srbije episkop bio podobniji od pijanca, posebno što Porfirije nije krio da voli kako novac, tako i sva čulna zadovoljstva koja mogu da se kupe. On je, naime, da bi finansirao svoje bahanalije u Las Vegasu, od RRA naplatio ne samo višestruko uvećane dnevnice za put i boravak u Americi, već je lažno prikazao kako je na putu bio mnogo duže nego što je to zaista bio slučaj.

Još od devedesetih godina prošlog veka većinu elektronskih medija u Srbiji kontroliše, ili pomaže neka od fondacija koju je osnovao Džordž Soroš, američki milijarder mađarsko-jevrejskog porekla. Cilj ovih fondacija je da narod u ovoj zemlji potpuno oglupi i otupi kako bi bio prijemčiviji za političke manipulacije.

Jedan od načina da se to postigne je i emitovanje besmislenih serija iz inostranstva pomoću kojih se gledaocima uporno prenosi neka od poruka političkih krugova okupljenih oko Soroša. Još u vreme najveće inflacije i najstrašnijih sankcija nametnutih našoj zemlji, između 1992. i 1995. godine Sorošove fondacije su za emitovanje jedne epizode neke njihove sapunice plaćali do milion nemačkih maraka televizijama spremnim na saradnju.

Pošto je posle petooktobarskog puča došlo do zakonskog regulisanja medijskog neba u Srbiji, stvorio se još povoljniji prostor za delovanje Soroševih fondacija. Stvaranjem RRA svi emiteri radio ili televizijskog programa u Srbiji morali su da dobiju dozvolu za dalji rad, a to je za rukom pošlo isključivo onima koji su narodu ispirali mozak za pare dobijene od Soroša.

Oni emiteri koji su nekim čudom uspeli da dobiju dozvolu iako nisu ispunjavali ovaj uslov ubrzo su se suočili sa problemima zbog kojih su morali ili da promene svoju uređivačku politiku ili da se povuku iz posla.

Jedna od stručnih službi u okviru RRA bila je i Služba za izvršenje. Njen zadatak bio je da sprovodi naređenja vrha Agencije i onemogućuje rad onima koji nemaju dozvolu za emitovanje ili im je ista oduzeta. Nju je, po naređenju svojih stranih mentora, ugasio vladika Porfirije, jer se pokazalo da u Službi sede ljudi koji nisu spremni da krše zakon.

Po želji podmićenih članova Saveta RRA u Srbiji postoji nekoliko zaštićenih piratskih emitera koji bez problema rade iako nemaju nikakvu dozvolu. Greška Službe za izvršenje bila je što je, poštujući zakon, udarila na jednog od njih.

Zoran Majdak je državljanin Hrvatske i istaknuti pripadnik LGBT lobija u Srbiji. U našoj zemlji se bavi ne samo radio piraterijom, već i klasičnim prevarama. Posle četiri godine nesmetanog piratskog rada Majdakovih radio stanica Savet RRA je izdao nalog Službi za izvršenje da iste isključi iz etra.

Nalog je, međutim, sadržao usmenu klauzulu da se kontrola ima izvršiti samo na jednoj lokaciji, koja je dogovorena između Majdaka i njegovih zaštitnika iz RRA, a ne, kako zakon to predviđa, svuda gde postoji osnovana sumnja da se odatle vrši nelegalno emitovanje radiodifuznog programa. Trik je bio u tome da se javnosti predstavi kako državni organi nešto rade, a da se istovremeno ne osujeti hrvatski gej aktivista.

 

     "Navućiću ti sina na drogu."

 

Držeći se zakona i pismenog naloga, a ignorišući usmene sugestije, pripadnici Službe za izvršenje su otkrili odakle se zaista emituje program Majdakovih radio stanica i iste zatvorili na užas Porfirija i ostalih podmićenih članova Saveta RRA.

Posle toga za Službu više nije smelo da bude milosti, pa se ista od tada do gašenja koristila samo da zatvori benigne seoske radio stanice koje emituju bez dozvole, dok su se slučajevi osetljivi kao Majdakov predavali nekom drugom ili se uopšte nisu ni procesuirali.

Koliko su moćni piratski emiteri koji su pod zaštitom Soroša vidi se upravo iz Majdakovog slučaja. Početkom decembra 2012. godine svi domaći mediji su pompezno objavili vest kako je uhapšena organizovana grupa koja se bavila prevarama putem radijskih i televizijskih kvizova u kojima su učesnici slali SMS poruke ili se telefonskim putem uključivali u program.

Privedeni su bili Radivoje Pušonja i Dušan Morača, ali i Sava Morača, Vlado Stefanović, Ivana Nikolić, Marko Gajić, Marko Šolajić, Sretenka Morača, Jožica Plevnik, Aleksandra Đerić, Jasna Krsmanović, Aleksandar Lazić, Zoran Majdak, Branko Kostić, Marko Aćimović (Majdakov tadašnji dečko i najbliži poslovni saradnik), Čedomir Tasovac i Vladan Petrović.

Prema tadašnjim navodima krivične prijave Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, ovim osobama se stavljalo na teret da su kao pripadnici organizovane kriminalne grupe organizovali lažne kvizove i nagradne igre.

Oni su navodili gledaoce i slušaoce više radio i TV stanica "da, pozivajući studio ili šaljući SMS, preko takozvanih kratkih brojeva učestvuju u simulovanim kvizovima i nagradnim igrama".

Cene poziva i poruka preko tih brojeva bile su znatno više od redovnih tarifa , a svi pozivi gledalaca i slušalaca držani su na čekanju kako bi se uvećao broj impulsa, odnosno troškovi osoba koje su se javljale. Smatralo se da su članovi Majdakove bande građane Srbije oštetili za 32 miliona evra, mada su upućeni verovali kako je suma daleko viša.

Osim što je organizovao lažne igre na sreću Majdak je bio i vlasnik većeg broja nelegalnih radio i TV stanica: Narodnog radija, MHC televizije, MHC TV – Prve ženske televizije, a zloupotrebljavao je i radio Centar koji je protivpravno stavio pod svoju kontrolu otimajući ga od pravog vlasnika.

Pripadniku Službe za izvršenje koji je došao u studio piratskog Narodnog radija kako bi ga isključio Majdak je pred svedocima glasno zapretio: "Navućiću ti sina na drogu." Ova pretnja nikako nije bila bez osnova, budući da je najvažniji finansijer Majdaka i njegove bande bio jedan Albanac sa Kosova, iz Suve Reke, za koga se zna da je jedan od najvećih narko dilera na ovim prostorima.

O svemu je odmah službeno obavešten Savet RRA, ali umesto da pomognu istražnim organima članovi ovog tela su činili sve kako bi se istraga obustavila, a cela afera zataškala. Posle prvih obaveštenja o hapšenju članova Majdakove grupe ni jedan jedini medij u Srbiji nije ništa više objavio na tu temu. Sve je prekrio zaborav.

Majdak i njegovi kompanjoni su veoma brzo pušteni iz pritvora, a kao znak izvinjenja što su uopšte bili žrtve primene zakona Republike Srbije RRA je ovom gej aktivisti i njegovim kompanijama izdao sve potrebne dozvole kako bi piratske stanice ubuduće mogle legalno da funkcionišu. Radi veće zaštite Majdak je, ipak, sedište svoje prevarantske firme iz Beograda preselio u Budimpeštu.

Novac koji je Majdak zaradio varajući građane Srbije predstavlja samo manji deo njegovih prihoda. Daleko više para on dobija od Soroša i njegove grupacije kako bi finansijski namirio članove srpske vlade, visoke funkcionere Ministarstva telekomunikacija i Porfirija i njegove satrape u Savetu RRA. Tim parama se finansira medijsko porobljavanje Srbije. Porfirije nije sklon ljubavi prema osobama istog pola, ali očigledno nije ni gadljiv na milione koje dobija iz ruku homoseksualca.

Najveća prevara koju je izveo Porfirije za račun Soroša jeste gušenje zemaljskih emitera i forsiranje kablovskog prenosa. Najvažniji provajderi kablovskog prenosa radio i televizijskog programa, među njima na prvom mestu sveprisutni SBB, čvrsto su u rukama Soroša.

Zbog toga zemaljski emiteri plaćaju pedeset puta više naknade Republičkoj radiodifuznoj agenciji od onih koje plaćaju kablovski emiteri. Sa druge strane, samo desetak odsto ukupnog programa se danas preuzima putem klasičnih antena, dok ostatak ide preko kablovskog sistema.

 

     Podmitljivi članovi Saveta RRA

 

Kontrolišući kablovske provajdere Soroš u suštini kontroliše i emitere. Najbolji primer za to je TV Jerina iz Smedereva kojoj je kablovski provajder Kopernikus onemogućio emitovanje, jer je uporno izveštavala o srpsko – ruskom prijateljstvu. Kada neki emiter napusti uređivačku šemu koju su mu nametnuli Soroševi saradnici, kablovski provajder ga jednostavno isključi uvodeći na taj način u Srbiju ponovo cenzuru.

Iz ovog razloga, a potkupljen milionima evra koje mu redovno od Soroša donosi Majdak, Porfirije sprečava veće finansijsko opterećivanje kablovskih emitera i provajdera, ali i uvođenja reda u ovu radiodifuznu oblast.

Drugi veliki i zaštićeni piratski emiter, iako daleko manji od Majdaka, je Zoran Jajić iz Novog Sada, ulica Kapetana Berića 1. Jajić je svojevremeno bio u zatvoru zbog dvostrukog ubistva za koje je osuđen na samo četiri godine robije. Kako je ubio dva brata koja su mu dugovala novac, Jajić je kasnije objašnjavao: "Bila je to početnička greška. Kada nekog ubijem više ne mogu da mu naplatim dug."

Osim piraterijom, zelenašenjem i ubistvima Jajić se bavi i prodajom automobila, kao i iznudama. On od manjih emitera naplaćuje zaštitu, odnosno skuplja pare koje predaje Goranu Karadžiću, zameniku predsednika Saveta RRA. Zauzvrat ovi piratski emiteri i dalje nesmetano mogu da rade.

Jajić se pominje kao vlasnik nekoliko radio stanica: Radio DOL, Radio Jesenjina, Radio Krajine, a bio je vlasnik i Radio Boss-a. Veruje se da je stajao i iza radija Srpska Krajina. I pored svog neprestanog piratskog rada Jajić se poslednji put pred sudom pojavio 2009. godine. Posle toga nije pokrenut ni jedan jedini sudski postupak protiv njega.

Pošto je on daleko manji donosilac para od Majdaka, sa njim kontakt ne održava Porfirije, već njegov zamenik Karadžić kome je Jajić, osim para, poklonio i džip. Pripadnici Službe za borbu protiv organizovanog kriminala su svojevremeno po nalogu Tužilaštva za organizovani kriminal pratili Jajića i jednom prilikom ga snimili kako u kafani prijateljski razgovara sa Karadžićem. Fotografiju ekskluzivno objavljujemo, http://postimg.org/image/zfq02ulqb/full/ a istraga protiv Jajića je momentalno obustavljena kada je postalo jasno da će tim putem da se stigne do podmitljivih članova Saveta RRA.

Osnovni posao Gorana Karadžića je da prikuplja novac za Porfirija. Radi se o sumama koje ovaj episkop smatra "sitnim" zbog čega ne želi da se lično deranžira, pa na pregovore i isplatu šalje svog zamenika. Kako je Karadžić kadar Demokratske stranke posle dolaska na vlast naprednjaka govorilo se da će na tom mestu da ga nasledi neki od kadrova SNS-a. Onda mu se neočekivano osmehnula sreća.

Upražnjene frekvencije ugašene TV Avale stigle su na licitaciju, a Porfirije je od eventualnog zakupca tražio najmanje dva miliona evra kako bi mu obezbedio pobedu na konkursu. Pola miliona je trebalo da dobije kurir Karadžić, milion evra Porfirije, dok bi ostatak podelila tri člana Saveta RRA, pošto je potrebno da za predlog glasa najmanje petoro od devet članova.

Posle više neuspeha, odnosno ponuda koje su bile ispod dva miliona evra, konačno se pojavila mušterija spremna da ispuni episkopova finansijska očekivanja. Radilo se o TV Nova iza koje stoji kapital nepoznatog porekla, mada se veruje da je većinski vlasnik i finansijer istaknuti član neoustaškog pokreta.

Preuzevši od ove kompanije dva miliona evra Karadžić je za sebe zadržao pola miliona, dok je ostatak, umesto Porfiriju, odneo Aleksandru Vučiću. Posle ovoga se odnos SNS-a prema Karadžiću bitno promenio, a Vučić je izdejstvovao da većina frekvenciji koje je koristila TV Avala budu dodeljene TV Novoj. Porfirije se nije bunio da ne bi sukobom sa osvetoljubivim prvim potpredsednikom Vlade ugrozio ostale svoje prihode.

Jedan od načina na koji Porfirije izvlači milione iz državnog budžeta jeste i namerno gubljenje sudskih sporova, kao što je bio slučaj sa SOS kanalom. Kada neki emiter na ovaj način dobije za sebe povoljnu presudu on od države naplati višemilionsku svotu kao odštetu, a novac deli sa nikada zadovoljnim Porfirijem.

 

     A1.

   Ovde radio Zlatousti

Episkop Porfirije (Perić) se kao predsednik Saveta RRA nalazi u stalnom sukobu interesa, budući da istovremeno ima i visoki čin u Srpskoj pravoslavnoj crkvi koja je jedan od najznačajnijih korisnika emisionih dozvola koje dodeljuje RRA.

Tako su dozvole za emitovanje dobili sledeći emiteri: Radio Zlatousti (Eparhija šumadijska srpske pravoslavne crkve, odgovorno lice: protojerej Stavrofor dr Zoran Krstić, a glavni i odgovorni urednik: protojerej Milić Marković), Radio Mileševa (Eparhija mileševska Srpske pravoslavne crkve, odgovorno lice: episkop mileševski Filaret, glavni i odgovorni urednik: arhimandrit Nektarije Janković), Radio Istočnik (Radio pravoslavne eparhije Valjevske istočnik, odgovorno lice: episkop valjevski Milutin, glavni i odgovorni urednik: jerej o. Milovan Teovanović)… Ukupno SPC ima 11 legalnih radio stanica na teritoriji Republike Srbije.

 

     A 2.

   Radio na lomači

Postoje mnogobrojni slučajevi kada je Savet RRA, umesto da ugasi piratske stanice, istima na volšeban način izdao dozvole. Poznati su sledeći slučajevi, mada ih ima daleko više: 29. 12. 2008. izdata dozvola za TV 24 -Društvo za posredovanje, trgovinu i usluge R-24-Beograd- (vlasnik Zoran Majdak, bivši Radio 024), 31.8.2010. doneta odluka o izdavanju dozvole za Udruženje Roma Novi Sad – Radio Romano King (vlasnik Zoran Jajić), kao i za Radio i TV Jocker 88,10 FM (vlasnik Radiša Stokić pr, Srednjevo, Veliko Gradište – pretio bombom i razbijanjem vrata – zabeleženo u stanici MUP-a Stari Grad), 06.03.2013. data dozvola emitovanja za privredno društvo Radio Tornado FM d.o.o, Lazarevac – Radio Tornado (vlasnici Melka i Vuk Mirković, Radio Kosmos, krivično gonjeni zbog povrede pečata, Melka pretila spaljivanjem ispred zgrade Vlade)…

Isto tako na neobjašnjiv način se povlače odluke o izricanju kazni pojedinim emiterima. Tako su opomene i upozorenja dobili TV Palma plus, TV Studio B, TV Bel Ami i TV Kopernikus, a potom su iste povučene i nisu objavljene na sajtu.

 

     A 3.

   Skuplja dorada od nabave

Sindikat Nezavisnost o stanju u RRA izveštava:

"…Dovedni su ljudi sa raznih strana, ne po znanju i umeću, već po "moralno-političkoj" podobnosti i postavljeni na rukovodeće pozicije. Pri tom, u praksi se pokazalo, da su to ljudi koji zaista ne poseduju, ponekad ni elementarno znanje o zakonu, emiterima, a da ne pričamo o "ekspertskom "znanju, kako je to verovatno prezentovano članovima Saveta.

Treba samo pogledati izveštaje o nadzoru nad radom emitera, na sajtu, treba sagledati vremenske okvire koji su potrebni za izradu takvih izveštaja, jer ne postoje normativi po kojima se radi, nego se na primer tokom predizborne kampanje 2012. godine iz dana u dan menjaju odrednice, finalni izveštaji prekrajaju i po 5-6 puta…zavisno od naloga i naravno od stranke koja će pobediti na izborima….

Na sajtu postoje izveštaji i iz 2003. i 2004. godine koji su "ručno" urađeni, pregledanjem VHS kaseta, merenjem vremena klasičnim tajmerima…propuštajući programe kroz "Softver" specijalno za to urađen, niti se dobijaju validni rezultati, niti ta nadogradnja softvera ima smisla, nego verovatno nekome služi kao dodatni prihod ili referenca, za neki drugi posao....Sigurno postoje bolji i jeftiniji softveri, univerzalniji, ljudi su išli na sajmove, istraživali po internetu…

Zbog navedenih razloga, ne radi se redovan posao: na primer, ne vrši se nadzor nad većinom regionalnih emitera, o lokalnim da ne govorimo; ne vrši se nadzor nad radom kablovskih emitera, a oni su i te kako važan segment, jer se dozvole daju mnogo lakše i brže nego dozvola za terestrijalne emitere, naknade za te dozvole su niže i iznose samo 5% od terestrijalnih i sami emiteri ne plaćaju ostale dažbine kao svi ostali emiteri koji su dozvole dobili na javnim konkursima."

Umesto da se kupi već postojeći i isprobani softver za praćenje sadržaja televizijskih programa, za više miliona evra napravljen je skuplji, za čiju doradu se više puta godišnje izdvaja više para nego što je bila nabavna cena. U vezi ovoga sindikalci konstatuju: "Nenamensko trošenje sredstava ne treba ni uzimati u razmatranje. To je već ceo slučaj za dobre revizore ili finansijske inspektore, ako su zainteresovani da se time bave."

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

NOVI NAČIN ZARADE U SRBIJI, ILI TV ZABAVA KAO MEDIJSKI ATAK NA PORODIČNE VREDNOSTI!!?

20. септембра 2013. 2 коментара

 

Brak i porodica su svetinja ali ne i za naše televizije.Već sam nekoliko puta spominjao kakva je nebuloza,budalaština pa i greh lansirati preko malih ekrana skaradni i sramni nazovi „šou" pod bezobraznim nazivom „Menjam ženu".

 

 

Ova uvreda od emisije prvo se prikazivala na TV Pinku a sada je pod kapom „Happy TV". Dok se sa jedne strane vodi, čini se uzaludna borba za očuvanje porodice i braka kao stabilnog stuba svakog normalnog društva,sa druge se sve čini da se brak i porodica omalovaže, izvrgnu ruglu javnosti i podsmehu.

Počevši od gramzivosti naših politikanata koji su pohlepno udarali poreze na svu bebi opremu, preko otpuštanja trudnica a da niko za to ne odgovara pa do ove „super tv igrice" koja, naizgled, naivno ima za cilj samo da „zabavi gledaoce" a učesnicima pruži šansu da zarade koji dinar da se prehrane ili plate preskupu struju.

Kad je sve to tako naivno,autorima ove tv sramote postavljam jednostavno pitanjeZašto oni sa svojim suprugama ne učestvuju u ovoj posprdnoj emisiji? Zašto vlastitu ženu ne rentiraju nekom potpuno nepoznatom muškarcu na nekoliko dana i to uz prisustvo kamera?Taman posla da se oni brukaju!

Bruka i podsmeh su rezervisani isključivo za prostodušne, naivne i siromašne tv gledaoce…Da njihova pohlepa nema alternativu – to mi je odavno jasno. No, iritira me kad god čujem za ovu emisiju a kamoli je vidim na malim ekranima što niko, apsolutno niko do sada nije reagovao. Što nije rekao STOP propagandi brakolomstva, STOP ismejavanju stuba svake porodice – a to je oduvek bila i ostaće žena?!

Pitam se – kako niko od silnih udruženja za zaštitu porodice, kao i onih za zaštitu žena,supruga, majki nisu do sada digle svoj glas protiv javnog tv rentiranja pripadnica ženskog pola? Ova emisija je uvreda za sve žene, jer se one tretiraju kao roba za iznajmljivanje.

Da li se iko od nadležnih službi u ovoj zemlji ikada upitao kako se osećaju deca kada im odvode majke kod nepoznatih muškaraca i to javno, pred celim svetom? Zašto ćuti i zaštitnik građana?

Zašto pokriva i oči i usta pred očiglednim kršenjem ustavom zagarantovanim pravom na jednakost polova,na javno omalovažavanje pripadnica lepšeg pola, na sramotu koja se nanosi nedužnoj deci koja ni kriva ni dužna su primorana da budu (sa)učesnici parade podsmeha? Zašto ćute nevladine organizacije koje se navodno brinu o kršenju ljudskih prava?

Zašto ćuti crkva, koja proklamuje svetost i nepovredivost braka, bez obzira kojoj veri pripadali akteri koji pred tv kamerama rentiraju žene, kao belo roblje?

Zašto ćuti država, što ne štiti sopstvene građane od poniženja? Zašto ćute mediji? Što ne stanu u odbranu porodice, na stranu naroda? Pa narod je taj koji im kupuje novine,gleda televiziju, sluša radio, a ne politikanti. Zašto ćute raznorazni psiholozi, psihijatri, doktori raznih nauka zar rentiranje žena nije slučaj ni za koga od njih?

Zašto ćute raznorazni premudri i sveznajući analitičari svega i svačega. Ni njih tuđi brak i porodica ne zanima…Valjda se bave samo brojkama koje su u stalnom porastu o raskidu brakova u Srbiji.To su posledice a uzroci?

Njih treba otklanjati na svakom koraku, u svakom segmentu ako mislite da su brak i porodica svetinja a žena stub bez koga se ruši svaki dom.

I na kraju – zašto ćute oni najodgovorniji, najmerodavnijioni koji su debelo plaćeni da sačuvaju dobar ukus na malim ekranima" a to su RRA i RATEL.

Ako misle, a očigledno misle, da je rentiranje žena na televiziji nešto „normalno" i „zabavno" i nemaju nameru da ih ugase (a nemaju) – predlažem da odmah, pod hitno rentiraju sopstvene supruge i uživaju u popularnosti koje će njihove supruge steći na malim ekranima.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

RATEL: “NE”STRUČNA AGENCIJA SA “STRUČNIM” ŠTETOČINAMA

28. јануара 2013. Коментари су искључени

U podivljaloj srpskoj tranziciji, prostor telekomunikacija bio je i ostao poprište najprljavijih obračuna između državne mafije i moćnih pojedinaca sa neprijatnim biografijama. 

Mnogi od tih sukoba preneli su se i u politički život.

Piše: Vuk Stanić

Ratel

Jedan broj pionira elektronskih komunikacija potpuno je zaboravljen, a oni koji su pokušali da komercijalizuju njihove inovacije, doživeli su gorke trenutke.

Pozabavili smo se prošlim i sadašnjim trenutkom ove krivično-pravno zapuštene oblasti, sa osvrtom na dramatične otimačine Telekomovih resursa, ali i na sadašnje masovne elektronske prevare i pljačke koje traju uz podršku države…

Rad Republičke agencije za elektronske telekomunikacije, loše je ocenjen od strane Evropske unije u godišnjem izveštaju o napredovanju.

RATEL nije uspeo da sa tržišta iskoreni kriminalan način poslovanja kakav sprovodi  firma Verat.

Agencija je  izgubila sudski spor sa TV kanalom SOS, dok je Telekom protiv RATELA pokrenuo jedanaest postupaka!

Sa druge strane, RATEL je izgubio upravni spor protiv TV emitera „SOS kanala“.

Slede sporovi u kojima će od građana Srbije, ova i druge privatne kompanije imati pravo da potražuju desetine miliona evra, jer su ih RATEL i RRA, oštetili nezakonitim poslovanjem.

„SOS“ je oštećen dodelom felerične frekvencije, u koju se konstantno meša drugi program Rumunske nacionalne televizije.

Umesto da im dodele drugu frekvenciju, službenici RATELA vode rat za funkcije u Upravnom odboru agencije!

Baveći se sami sobom umesto regulisanjem telekomunikacionog tržišta, stvorila se situacija u kojoj firma „Verat“ može godinama koristi radijske frekvencije, bez dozvole RATELA!

U normalnoj državi odavno bi bio pronađen način da se ovakvo poslovanje propisno kazni, a takve kompanije bi bile oterane sa tržišta.

Ipak „Verat“ korisnicima uredno fakturiše usluge bežičnog interneta čiji se signal emituje preko pomenutih radijskih frekvencija.

Te frekvencije su nacionalno dobro, čiji se zakup mora plaćati, a RATELU i RRA je poveren posao naplate i raspodele.

Pojašnjenja radi treba reći da je kompanija „Verat“  uspela, u vreme kada su dozvole za rad u etru dodeljivane prema političkoj podobnosti, da ostvari monopolski položaj.

Kada je kasnije raspisan konkurs za legalne dozvole po novom Zakonu bili su toliko bezobrazni da su se pozivali na ranije „stečena prava“.

„Verat“ je bio firma iz „BK grupe“ koja je pripadala porodici Karić u vreme kada su bili na vrhuncu moći.

Tada im je obezbeđen povlašćen položaj na tržištu.

Kompanija je potom zvanično prodavana više puta i danas su njeni vlasnici KRESEYCO TRADING LIMITED sa Kipra.

„Verat“ se i danas ponaša kao da je  jači od RATELA i Ministarstva telekomunikacija.

U bilansima uspeha već duže vremena iskazuju gubitak, pa je nejasno zašto, finansijska policija do danas nije proverila da li oni novac iz Srbije izvlače na Kipar.

Svakako je u nacionalnom interesu, da se firme koje su stekle monopolski položaj u vreme sankcija isključe iz tržišnog poslovanja, a da se firmama koje pokušavaju da legalno posluju to i omogući.

Situacija na tržištu je takva da Verat, može da radi i ostvaruje prihod koristeći nacionalne frekvencije bez dozvole, dok „SOS“ kanal sa dozvolom RATELA i RRA, a ne može da posluje jer mu agencije nisu obezbedile slobodnu frekvenciju.

Prethodno pomenuta presuda u kojoj je „SOS“ kanal dobio RATEL sada je otvorila put da ovaj TV emiter, legitimno pokrene novi spor.

Ovog puta spor za naknadu materijalne štete.

Ukoliko sud ponovo presudi u njihovu korist, novac bi im bio isplaćen iz sredstava RATELA, odnosno RRA, čiji  viškovi treba da se prelivaju u budžet Srbije.

To bi značilo da državni novac, odnosno novac građana Srbije zbog grešaka RATELA i RRA, odlazi u džepove privatnih kompanija.

„SOS kanal“ će u sporovima potraživati 6 miliona evra, plus kamate, ako se ne postigne vansudsko poravnanje sa RATELOM, objavljeno je ranije.

Ovde treba podsetiti da je razvoj telekomunikacija u Srbiji, doneo i rat oko pejdžera.

Vlasnik pejdžer firme „Belpadžet“ saopštio je ranije javnosti da su njegovo poslovanje prvo špijunirali preko „Karić banke“, a da su ga potom iz njegove  kompanije izbacili uz pomoću bombi i pušaka.

 

Ne pomaže ni evropska „medijacija“

U domaćem filmu „Rane“ prikazano je kako su  kriminalci išli u korak sa razvojem telekomunikacija.

Prvo su na trenerke kačili pejdžere, a potom su jedni drugima pretili preko mobilnih telefona.

Posle zlatnih lanaca marka mobilnog telefona bila je drugi najvažniji statusni simbol, kriminalnog miljea.

Srećom kriminalci više ne nastupaju u javnosti kao što je to bilo u vreme devedesetih.

Danas su kriminalce, zamenili stranački aktivisti, komesari NGO sektora,  menadžeri stranih banaka i firmi koje radijske frekvencije koriste bez dozvole RATELA.

Oni svojim skupocenim „tač-skrinovima“ šalju poruke poštenom svetu da najskuplji komunikacioni uređaji nisu za sirotinju.

Baš kao što nisu bili ni devedesetih.

Ipak upravo sedam miliona ljudi iz grupe u koju spadaju, siromašni, srednji sloj, penzioneri i različiti gubitnici tranzicije  su ciljna grupa, internet provajdera, mobilnih operatera, TV i radio stanica.

Narod Srbije sve više vreme, umesto na poslu provodi na društvenim mrežama, blogovima, uključuje se u živi program radio stanica, SMS porukama glasa na estradnim takmičenjima.

Za njih se podjednako interesuju RTS, Pink, SBB, Verat, Telenor, VIP, Telekom.

Telekomunikacije definitivno poseduju čarobni štapić koji od sirotinje izvlači velike novce.

Pojedini ovisnici spremni su da gladuju, ali pod uslovom da budu prisutni svakog dana na Fejsbuku i Tviteru.

Odrećiće se nove garderobe i kupovaće kod Kineza, ali će uvek učestvovati u SMS glasanjima rijaliti programa (cena prosečne poruke je od 100 do 400 dinara).

EU je dugo pritiskala Srbiju da se na evropski način reguliše telekomunikacioni sektor, kako bi njihovi kapitalisti mogli da uđu na naše tržište i obogate se iz poslovanja sa našom sirotinjom.

Plan EU je istina mnogo humaniji od onog koji nad nama primenjuju naši tajkuni i političari.

Evropljani su predlagali osnivanje nezavisnih tela koja bi regulisala ovu oblast.

Na papiru, takva tela trebalo bi osim interesa investitora da štite i interese korisnika.

U skladu sa ovim predlozima u vreme Vlade Vojislava Koštunice 2005. godine, osnovan je RATEL.

Pored RATELA postoje i Republička radio difuzna agencija (RRA), Republička agencija za poštanske usluge (RAPUS) i Registar nacionalnih internet domena (RNIDS). 

RATELU i drugim agencijama je data potpuna nezavisnost u radu.

Zaposleni u ovim agencijama primaju evropske plate koje u proseku iznose  21.750 evra za godinu dana.

Ili, izraženo u nekretninama, jedan manji stan u Zrenjaninu svake godine!

Po Zakonu o elektronskim komunikacijama (ZEK) iz 2010. godine i Zakonu o Telekomunikacijama koji je važio do tada, RATEL je trebalo da na fer način zajedno sa drugim telima reguliše oblast telekomunikacija.

RATEL za sedam godina koliko postoji nije sastavio šest meseci poslovanja bez da budu tema medija i društvenih grupa u negativnom smislu.

Ovo nezavisno telo osim troškova od 65.101 evra po zaposlenom, primenjuje malo proklamovanih „evropskih vrednosti“.

Ranije izvršni direktor, a danas direktor RATELA dr. Milan Janković, često je nezakonito zastupao ovu agenciju

Izvršni direktor mogao je RATEL da zastupa samo uz odluku Upravnog odbora,  samostalno zastupanje nije bilo u skladu sa zakonom.

On je odluke donosio  i samostalno.

Neke od odluka su:

Izdavanje dozvole za nabavku i korišćenje radio stanice „SOS“ kanalu i odluku da se televiziji Bačka Palanka ne dozvoli promena emisione lokacije koju su tražili od RATELA.

Nisu sve odluke RATELA, donošene bez odluke Upravnog odbora, ali su članovi upravnog odbora donosili i odluke kada im je istekao mandat, kao što je bila odluka na sednici 153. održanoj 7. septembra 2010. godine.

Tada  je doneta odluka o raspisivanju konkursa za izbor direktora Agencije.

Za direktora je izabran  pomenuti Milan Janković. 

Interesantan je i slučaj predsednika UO RATEL-a dr. Jovana Radunovića.

On se juna 2006. godine obratio zaposlenima i javnosti navodeći da je podneo ostavku Narodnoj Skupštini.

Ostavka je uredno zavedena na pisarnici Skupštine pod brojem: 03-118-1634/10.

Po tada važećem Zakonu mandat u UO mu je prestao momentalno.

Istekom dana prijema ostavke Skupštini, više nema zakonskih mogućnosti da se ostavka povuče.

Ipak, profesor Radunović smatrao je da njegov odlazak sa mesta predsednika ne znači i odlazak iz rada UO.

Posle ovakvog Radunovićevog ponašanja, UO RATELA je razmatrao ceo slučaj, tada su upućeni i pojedinačni zahtevi članova da on prestane da radi.

Ništa nije pomoglo, on jednostavno nije hteo da se povuče… 

Stvar je otišla toliko daleko da je „evropski nezavisno“ telo, zbog srpskog načina rada moralo da traži medijaciju od državnih organa, čije mešanje u njihov rad evropljani ne vole.

Potpredsednik UO Milenko Ostojić obratio se bivšoj predsednici skupštine Srbije, Slavici Đukić Dejanović i Administrativnom odboru Skupštine.

U skladu sa ovdašnjim poslovnim običajima iz Skupštine odgovor i mišljenje nikada nije stiglo.

Iz navedenog je jasno da umesto okončanja rata za telekomunikacione resurse, i uvođenje reda u sistem korišćenja i raspodela frekvencija, sad imamo i rat u samom RATELU.

 

Svakog meseca jedan stan!

Sve ovo dokaz je da telekomunikacije u Srbiji jesu tehnološki napredovale, ali da su igrači u igri vrednoj više milijardi evra na istom nivou kao i u vreme pejdžera.

Neki se ponašaju tako da su zaslužili da im se za Božić pokloni pištolji i  trenerka. 

Primer nesavesnog odnosa prema učesnicima telekomunikacionog tržišta je svakako spor „SOS“ kanala i RATELA.

„SOS“ je frekvenciju dobio na javnom konkursu prilikom raspodele još 2005. godine.

Ubrzo se ispostavilo da od emitovanja na toj frekvenciji u Vojvodini i istočnoj Srbiji nema ništa, jer je sve pokriveno signalom drugog programa Rumunske Televizije.

Emitovanjem na istoj frekvenciji signal „SOS“ je neupotrebljiv.

„SOS“ je prvo pokušavao da na miran način reši situaciju, ali RATEL nije imao sluha, pa su tužili.

Spor je postao medijski interesantan kada se kao advokat RATELA pojavio bivši šef BIA, Rade Bulatović.

Odmah je u javnosti pokrenuto i pitanje da li je Bulatović imao veze sa izborom članova RATELA.

Mediji su podsetili da su članovi birani u vreme kada kada je on bio na čelu BIA, a njegova stranka većinski partner u Vladi Srbije.

Bulatović je u izjavi za medije tvrdio da ne postoji bilo kakva odgovornost RATELA, ali je Upravni sud u Beogradu suprotno njegovoj izjavi presudio u korist „SOS“ kanala.

Spor je trajao godinama, a na sednicama UO RATELA od 2005. godine do marta 2011. godine nije bio tema o kojoj se razgovaralo.

Kada je o ovom slučaju stigao izveštaj u Evropsku komisiju, ljudi su shvatili da model nezavisnih regulatornih tela jeste funkcionalan u EU, ali da su Srbi sposobni da od  evropskih modela naprave, balkanski neodgovorni cirkus.

U istom periodu RATEL je zaključio ugovor o zakupu zgrade po ceni od 4,1 miliona evra, za šest godina.

Kirija na mesečnom nivou je 59.197 evra.

Odnosno jedan dvosoban stan na periferiji Beograda, svakog meseca!

Da su odgovorno poslovali, „menadžeri“ RATELA bi uzeli kredit i za 4,1 miliona evra kupili dve zgrade.

U jednoj bi radili, a drugu bi oni izdavali.

Knjigovodstvena imovina agencije bila bi veća.

Deo novca od kirije koju bi oni uzimali bi odlazio na njihove visoke plate, a novac od zakupa državnih resursa ne bi odlazio privatnoj firmi „Farman“ koja im sada izdaje zgradu, a koja je u vlasništvu biznismena Branislava Grujića.

Osim spora sa „SOS-kanalom“, i nekoliko manjih kompanija, RATEL se sudi i sa državnom firmom „Telekom Srbija“ koja je do sada podnela 11 tužbi protiv agencije.

RATEL je svojim odlukama naterao „Telekom“ da „Telenoru“ na raspolaganje stavi svoje resurse za fiksnu telefoniju.

Dakle resursi koji su građeni novcem građana Srbije, poput troškova naknade za uvođenje telefonskog priključka sada su odlukom RATELA  gotovo besplatno stavljeni na raspolaganje stranim kompanijama.

RATEL je dalje odlučio da „Telekom“ ne može da odredi komercijalno isplative cene za korišćenje ove infrastrukture, prema „Telenoru“.

Naprotiv „Telekomu“ su propisane komercijalno neisplative cene po kojima mora da stavi na raspolaganje svoju infrastrukturu.

Sve to nije bilo dovoljno pa je agencija dodatno „Telekomu“ odredila i cene poziva i vodova za interkonekciju, sa kojima se posluje na rubu isplativosti.

Prema rečima direktora RATELA, Milana Jankovića, Telekom je protiv njih podneo tri vrste tužbi.

Devet tužbi se tiču odnosa Telekoma i Telenora, odnosno odluke o izdavanju druge licence za fiksnu telefoniju.

Jedna tužba zadire u odnose „Telekoma“ i firme „Orion“ koja se registrovala za poslove fiksne telefonije, odnosno odluke da RATEL-a da cene interkonekcije budu iste u svim mrežama.

Jedanaesta tužba tiče se novih cena telefonskih usluga-, kaže Janković.

RATEL kupio geografske karte od 25.000 evra koje na Googl-u koštaju 500 evra

Republičkoj agenciji za elektronske telekomunikacije (RATEL) u radu su potrebne geografske karte terena, jer različit teren utiče na emitovanje TV i radio signala. 

Nemoguće je signal iz Srema poslati za Bačku, a da se prijemnik ne stavi na Frušku goru.

Isto važi i za signal za mobilnu telefoniju i internet.

Imajući u vidu da RATEL dodeljuje frekvencije i naplaćuje takse za njihov zakup, u obavezi su da budu upućeni sa geografskim terenom.

Oni do detalja vode evidenciju o načinima na koji se odrđena frekvencija pokriva nacionalno ili regionalno.

Za te potrebe RATEL je započeo rad sa kartama Vojno Geografskog zavoda koje daju tačnost od 200 metara.

Čak i u centralnoj Srbiji gde je teren raznolik i gde se signali sudaraju sa brdima i planinama tačnost do 200 metara je više nego dovoljna za pravilnu evidenciju kretanja signala.

Ipak RATEL je 2010. godine za 25.000 evra nabavio karte sa tačnošću gustine naseljenosti od jednog metra.

U međuvremenu Google je ponudio softverska rešenja za mape sa preciznaošću od šest centimetara, za svega 500 evra!

 

250.000 evra za službena putovanja

Zaposleni Republičke agencije za elektronske telekomunikacije RATEL, godišnje potroše više od 200.000 evra  na službena putovanja.

Prema ranije objavljenim podacima u 2010. godini potrošili su na službena putovanja 230.000 evra, dok je 2011. i 2012. potrošeno još više novca na „turističke aktivnosti“.

U 2012. godini, direktor agencije Milan Janković i drugi zaposleni RATELA službeno su putovali u Barselonu, od 26.02. do 01.03.

Od 19.03. do 22.03. u Kan, putovali su direktor RATELA i njegova pomoćnica Mirjana Arsekić Kraković.

Od 22.3 do 28.3. Direktor je putovao u Ženevu zajedno sa pomoćnicom Mirjanom Arsekić Kraković.

Od 28.03. do 30.03 bio je na putu za Bukurešt.

Od. 19.04. do 20.04. u Zagreb je putovalo šest zaposlenih RATELA.

Od 20. 04. do 25. 04. Direktor je bio na putu do Hajldelberga.

Od 07.05. do 15.05. Janković i predsednik Upravnog odbora Jovan Radnović putovali su u Peking i Šenšen.

Od 20.05. do 26.05 Sa pomoćnicom Ljiljanom Matavulj, Janković je bio u Dubrovniku.

Od 05.09. do 08.09. Na programu je bilo putovanje za Štokholm, koji su posetili pomoćnice Mirjana Arsekić Kraković i Ljiljana Matavulj i pomoćnik Vladica Tintor.

Od 05.09. do 07.09. Direktor je putovao u Tiranu.

Od 25.09. do 28.09. Janković je „posetio“ Kipar.

Od 09.10. do 10.10.  Bio je u Beču.

Od 13.10.  do 18.10 direktor RATELA, morao je da putuje i u Dubai.

Od 14.11. do 17.11. U Letoniju su putovali: Pomoćnice Mirjana Arsekić Kraković i Ljiljana Matavulj i pomoćnik Vladica Tintor.

Od  14.11. do 16.11. Janković je bio na putu za Brisel.

Od 03.12. do 07.12. Bio je na Malti.

Od 07.12. do 15.12  Ponovo je “službeno” otputovao u Dubai

Potrebu za ovolikim i ovako skupim putovanjima u RATELU pravdaju kao neophodno praćenje trendova i edukaciju zaposlenih.

Zvanično razlozi putovanja su međunarodne konferencije iz oblasti telekomunikacija.

Iako zvanično direktor i drugi povlašćeni članovi RATELA putuju edukacije radi, nije im zabranjeno da se pre i posle konferencijskih skupova okupaju, na plažama Dubaija i Dubrovnika, niti da sa visokim dnevnicama za putovanja obave i ugodan šoping.

 

RATEL-ov sporedni trošak, 52.188.000 dinara!

Pored astronomskih plata u RATELU koje u proseku iznose  u proseku 1.379 evra po zaposlenom, RATEL troši i pedeset dva miliona dinara različite projekte poput edukacije zaposlenih.

Deo sporednih troškova su i  usluge prevođenja (4.788.000 dinara), obrazovanje zaposlenih (2.500.000 dinara), odnosi sa javnošću ( 2.900.000 dinara), ugostiteljske usluge (1.000.000 dinara), reprezentacija (500.000 dinara), pokloni (2.000.000 dinara), nagrade za zaposlene (15.600.000 dinara), putovanja (24.788.000 dinara)…

 

Budžet regulatornih agencija 24.473.951 evra!

Telekomunikacijsko informacionu oblast regulišu četiri agencije sa ukupnim budžetom većim od dvadeset četiri miliona evra.

Agencije su po direktivama iz EU, nezavisne, pa se o novcu koje prihoduju od taksi za oblast koju regulišu malo zna.

Ministar finansija Mlađan Dinkić je ranije obećao smanjenje broja ovakvih agencija koje osim u oblasti telekomunikacija postoje u gotovo svim grana privrede.

Obećao je Dinkić i njihovu veću efikasnost, a predlagao je i da novac koji prikupe od taksi bude uplaćen direktno u budžet države umesto u njihove budžete.

Da je ovakva obećanja Dinkić i ostvario, agencije bi i dalje bile nezavisne u radu, ali bi se moglo uticati na na njihovo rasipničko trošenje novca koje prikupe od taksi.

Dinkić je iz nekog razloga posle formiranja Vlade prestao da priča o ovoj temi. 

U oblasti telekomunikacija postoji prostor da se od četiri agencije spajanjem naprave dve ili čak jedna, da se tako uštedi na visokim platama zaposlenih ali da se postigne veća efikasnost, jer operateri ne bi morali da traže dozvole od dve tri ili više agencija već bi sve završavali na jednom mestu.

Agencije za regulisanje oblasti telekomunikacija su: Republička radio difuzna agencija RRA, Republička agencija za poštanske usluge RAPUS, Registar nacionalnih internet domena RNIDS.

Ove četiri agencije su u budžet 2010. godine prihodovale 24.473.951 evra i od tog novca u budžet Srbije uplatile 13.408.408 evra.

Razliku su trošili na visoke plate, i druge troškove njihovog skupog nezavisnog postojanja.

Iz navedenog je jasno da su agencije skupe i neracionalne.

Formiranjem jedne nove regulatorne agencije za ovu oblast sa nadležnostima svih pomenutih agencija, privredi bi olakšalo poslovanje, dok bi troškovi njihovog rada bili manji, a godišnja uplata u budžet od korišćenja taksi veća. 

 

U godišnjem Izveštaju o napretku u pridruživanju Srbije EU,  u okviru poglavlja 10 piše:

Napredovanje telekomunikacionog sektora u Srbiji je malo i neznatno.

Tržište telekomunikacija je zatvoreno.

Postoji dosta administrativnih prepreka.

Srbija nije pogodno tle za ulaganja u sektor telekomunikacija.

 

 

©Geto Srbija

List protiv mafije

%d bloggers like this: