Архива

Posts Tagged ‘revizor’

POKORAVANJE DRŽAVE: PLJAČKA I ČERUPANJE DRŽAVNIH RESURSA KROZ MEHANIZAM RADA REGULATORNIH TELA

17. јуна 2016. Коментари су искључени

 

Umesto da sprečavaju pranje novca, štite građane od kriminalnih apetita povlaštenih korporacija i čuvaju nacionalne interese, takozvana nezavisna regulatorna tela u Srbiji direktno učestvuju u svakom kriminalu, najčešće pod patronatom stranih obaveštajnih službi, tajkunsko-mafijaških klanova okupljenih oko vladajuće koalicije ili oko aktuelnog Vođe.

Srbija je za samo nekoliko godina, do gole kože opljačkana preko "regulatornih" mafija iz Agencije za privatizaciju, Komisija za hartije od vrednosti, Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, Republička agencija za elektronske komunikacije i drugih "nezavisnih" tela. Njima danas upravljaju iznajmljene ekonomske ubice, domaće i strane, a Vučićev režim ih je pretvorio u takve centre moći da ne moraju ni zakone ni Ustav Srbije da poštuju.

 

                      M. Malenović, N. Vlahović

RAZULARENI MEHANIZAM DRZAVE3

 

Na zvaničnoj internet prezentaciji Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, na spisku takozvanih regulatornih tela, između ostalih nalaze se i Agencija za privatizaciju, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije, Agencija za energetsku efikasnost i Agencija za licenciranje stečajnih upravnika

Svaka od ovih "regulatornih" agencija, od svog osnivanja, predstavlja je kriminalni mehanizam pomoću koga je izvršena pljačka Srbije biblijskih razmera. Među regulatornim telima koja funkcionišu na kriminalan način, posebno se ističu i Komisija za hartije od vrednosti (KHOV), Republička agencija za elektronske komunikacije (RATEL), Republička radiodifuzna agencija (RRA)…

Kako bi sebi lično pribavio apsolutnu moć, kao i svaki diktator, Aleksandar Vučić je neustavnom i nezakonitom odlukom Vlade Srbije dobio ovlašćenja da koordinira, kontroliše i upravlja radom nezavisnih regulatornih tela. Sva ona služe danas samo njemu i njegovoj stranci, čime su građani umesto institucionalne zaštite, dobili organizacije koje danas imaju sve oblike kriminalnih organizacija.

Tako je, na primer, Komisija za hartije od vrednosti (KHOV), regulatorno telo koje je zvanično ustanovljeno sa ciljem da kontroliše trgovanje na jednoj jedinoj srpskoj berzi vrednosnih papira i da obezbedi da se ono odvija u okvirima zakona, postala produžena ruka zelenaških banaka, tajkuna i kriminalaca, pomoću koje oni pljačkaju male akcionare, odnosno sve one koji su dovoljno naivni da pokušaju da špekulišu na Beogradskoj berzi.

Da bi i zaposleni u Komisiji bili zadovoljni i držali jezik za zubima data su im primanja o kojima prosečni, gladni i obespravljeni radnik u Srbiji ne ume više ni da sanja. U 2014. godini prosečna plata je iznosila 170.000 dinara, dok je predsednik KHOV zarađivao i celih 340.000 dinara mesečno! U međuvremenu je plata predsednika prepolovljena, tako da Žarko Milićević, sadašnji prvi čovek Komisije, zarađuje „samo" 153.912 dinara mesečno.

Uz to, on, međutim, ima i pravo na dnevnice za mnogobrojna putovanja po zemlji i svetu, ali i deo prihoda na crno koji se uzimaju kako Komisija ne bi radila ono zbog čega je osnovana.

Pre Milićevića na ovom mestu je bio Zoran Ćirović , koji je ničim izazvan na to mesto postavljen od strane Vlade Mirka Cvetkovića, jer je bio kadar tada vladajuće Demokratske stanke. Iako je rođen nesposoban i sa lepljivim prstima, sav svoj kriminalni potencijal je pokazao tek kada su na vlast došli naprednjaci u čije je redove prešao već u leto 2012. godine.

Ćirović je preko jedne saradnice u prvoj polovini 2012. upoznao Novaka Nedića, koga je Aleksandar Vučić postavio za zamenika generalnog sekretara Vlade čim je ušao u koaliciju sa SPS-om.

Nedić, ubeđen da je neodoljiv za žene, bio je zaljubljen u pomenutu poznanicu, a lukavi Ćirović mu je obećao da će mu je privesti u krevet, ako Nedić izdejstvuje u Ministarstvu finansija da on ostane na čelu KHOV-a.

Tako se i dogodilo, ali je umesto u Nedićev krevet pomenuta gospođa otišla pred Komisiju čije je članove početkom 2014. obavestila o svim tajnim i nemoralnim dogovorima generalnog sekretara Vlade Srbije i predsednika KHOV-a!

Ni Nediću ni Ćiroviću, ništa se nije desilo zbog ovog pokušaja trgovine belim robljem: obojica su zahvatila malo dublje u svoje vreće para i namirili Aleksandra Vučića, kupivši tako i njegovu zaštitu.

Ćirović je, ipak, bio smenjen krajem 2015. godine kada je i po lopovluku poznati vrh SNS-a procenio kako je preterao u pražnjenju republičkog budžeta. Predsednik KHOV-a je, naime, za putovanja po svetu i dnevnice samom sebi godišnje dodeljivao po nekoliko desetina miliona dinara. Iako je to više nego očigledni sukob interesa, Ćirović je bio postavljen i za predstavnika Srbije u CEB banci Saveta Evrope, za šta je, takođe, dobijao platu, ali iz budžeta Republike Srbije, preciznije iz kase KHOV-a.

Milione koje je na ovaj način stekao, ali i uticaj u raznim akcionarskim društvima koje je štitio od mača zakona, Ćirović nije koristio samo za sebe, već i da bi pokrivao kockarske dugove svog mentora Nedića, koji na kraju više nije ni mogao, a ni hteo da mu pomaže.

Kako je izgledao rad, bolje rečeno nerad, Komisije za hartije od vrednosti u ranijem periodu, pokazuje i primer jedne samostalne zanatske kamenorezačke radnje koja je krajem 2011. na Beogradskoj berzi odjednom kupila 48.860 akcija Privredne banke Beograd.

Iako su tada morala da zazvone zvona za uzbunu u KHOV-u, koji po zakonu kontroliše ovakve transakcije, ništa se nije desilo, uprkos tome što su i sami službenici Komisije upozoravali rukovodstvo da se ovde radi o više nego očiglednoj nelegalnoj dogovorenoj trgovini preko posrednika.

Pravi udar na zdrav razum malih akcionara desio se 31. januara 2013. godine, kada se na zvaničnom sajtu Beogradske berze pojavio javni poziv akcionarima da prisustvuju skupštini akcionara preduzeća „Nissal" a.d. sa početkom u 14 časova 25. decembra 2012. godine?!? Skupština je, dakle, održana više od mesec dana pre objavljivanja javnog poziva! Komisija namerno nije primetila ovu nepravilnost, pa tako nije ni kaznila odgovorne.

Umesto kažnjavanja odgovornih za nezakonit rad, praksa je da budu kažnjeni oni koji se trude da sprovode zakon. Jedan od retkih sposobnih i zakonitom radu posvećenih zaposlenih u Komisiji bila je glavna inspektorka Ljubinka Vučetić koja sredinom 2013.godine iznenada sa te funkcije bila prebačena na mesto „pravnog savetnika za zastupanje".

Duže vremena posle ovoga KHOV nije imao glavnog inspektora, jer naprednjački kadrovi nisu mogli da se odluče ko je dovoljno nesposoban i kriminalan da bi zaslužio ovo postavljenje.

"Centralni registar za hartije od vrednosti" a.d. (CRHOV)  je još jedno regulatorno telo koje bi trebalo da unapredi i nadzire rad Beogradske berze. Prema informacijama sa sajta CRHOV-a, jedini vlasnik akcija ovog akcionarskog društva je Republika Srbija.

Na čelu CRHOV-a je Ana Jovanović, a sudeći prema izveštaju Agencije za privredne registre (APR), u ovom privrednom društvu u 2015. godini bilo je zaposleno 35 osoba, koja su ostvarila poslovni prihod od 200.075.000 dinara, odnosno dobitak u visini od 64.507.000 dinara.

Pored čak dva regulatorna tela za berzu i trgovinu akcijama, moglo bi da se pomisli kako akcionarima u Srbiji cvetaju ruže. Ima i toga, ali isključivo za tajkune i belosvetske mešetare.

Iako imamo i KHOV i CRHOV, niko od njihovih preskupo plaćenih „stručnjaka" nije ni pokušao da se usprotivi donošenju seta zakona, nazvanih „Koletova pravila", kojima su prava manjinskih akcionara u pojedinim slučajevima potpuno ukinuta. Naziv „Koletova pravila" ove zakonske izmene su dobile po tajkunu Miodragu Kostiću, kome je na ovaj način omogućeno da od malih akcionara akcije prisilno otkupi i to po ceni koju sam odredi.

Ionako krhko finansijsko tržište Srbije ovim je zadobilo „coup de grace", odnosno završni smrtonosni udarac. Iza svega ovoga ne stoje samo domaći mešetari i kriminalci, već i strane ispostave čiji je posao da dovrše pokoravanje Srbije.

USAID je "nevladina" organizacija američke vlade koja redovno dotira usavršavanje naših stručnjaka u Sjedinjenim Američkim Državama, odnosno kurseve na kojima se oni uče kako da unište i ono malo što je ostalo od srpske berze.

Te "obuke" su bile toliko uspešne, posebno u domenu "otkrivanja međunarodnog lanca nelegalnog trgovanja akcijama stranih kompanija" (kako je navedeno početkom novembra 2014.), da je na kraju i sam CRHOV došao pod udar istražnih organa.

U oktobru 2015. Državna revizorska institucija ustalasala je javnost informacijom da je upravo CRHOV, zadužen za evidenciju i obavljanje prometa akcijama, vodio duplo knjigovodstvo.

"…Centralni registar nije u poslovnim knjigama za 2014. godinu evidentirao promet gotovine u domaćoj valuti na svojim novčanim računima u Narodnoj banci Srbije u iznosu od 8.036 milijardi dinara i 1,6 milijardi evra. Takođe, nije prikazao u finansijskim izveštajima, po stanju na dan 31. decembra 2014. godine, sredstva članova na svom deviznom novčanom računu u iznosu od 33,8 miliona evra (4,09 milijardi dinara), za koliko su imovina i obaveze po ovom osnovu manje iskazani…", tvrdi DRI u svom izveštaju. Očigledno je da i CRHOV i KHOV jedino regulišu nesmetano bogaćenje korporacija, tajkuna i sa njima povezanih političara i to o trošku republičkog budžeta.

Agencija za lekove i medicinska sredstva (ALIMS), takođe predstavlja "regulatorno telo" koje zvanično nema nadležnost nad kontrolom lekova u prometu, ali spada u red najviše kriminalizovanih institucija ovog tipa.

Na srpskom tržištu se u prometu nalaze lekovi koji su prošli registraciju, a čije pakovanje nije usklađeno sa registracionom dokumentacijom. Zbog ovakvog stanja na tržištu lekova već godinama vlada haos, a razmere prisustva švercovanih lekova i posledice njihove primene nisu nikada ozbiljno analizirane.

Izdavanje ovakvih lekova je suprotno zakonskim odredbama. Zbog prakse izdavanja lekova neusaglašenih sa registracionom dokumentacijom niko neće biti kažnjen, jer su takve instrukcije date inspektorima koji su, naravno, korumpirani…

Agencija za lekove i medicinska sredstva, koja se zvanično bavi registracijom lekova i njihovom bezbednošću za građane Srbije, odavno je odstupila od svoje osnovne delatnosti i bavi se raznim drugim poslovima. Tako je prošle godine nekoliko desetina miliona dinara uložila u nabavku robe koja joj uopšte nije potrebna.

Osim skupocenih automobila, opreme za kuhinje, renoviranja tuđih magacina i raznih drugih ulaganja vrednih više od 68,5 miliona dinara, nabavljen je i nekakav info-pult koji je plaćen neverovatnih 5,16 miliona dinara! Ovo očigledno pranje para, samo je deo kriminalnog mozaika u ALIMS-u.

Primer banditskog ponašanja u "regulatornim" agencijama, svakako je i Republičke agencije za elektronske telekomunikacije, RATEL-a, koja je godinama plaćala samo za zakupninu poslovnog prostora preko 60.000, a mesečne plate zaposlenih su bile, kako onda tako i danas, između 3.000 i 5.000 evra. I tom im je malo pa pribegavaju svemu i svačemu.

Na primer, samo u Srbiji ova regulatorna agencija ne prihvata međunarodni CE sertifikat za elektronsku opremu, već traži dodatnu sertifikaciju kako bi još para od nekoga uzeli.

Takođe, samo u Srbiji ovakva agencija prihodi od naknada za korišćenje numeracije i naknada za korišćenje frekvencije. Taj novac ide u sefove regulatorne agencije (i džepove njenih "menadžera"), dok se u drugim zemljama ta sredstva uplaćuju direktno u državni budžet!

Zbog svega toga, rad Republičke agencije za elektronske telekomunikacije, ocenjen je najgorim kvalifikacijama od strane Evropske unije u nekoliko godišnjih izveštaja o napredovanju u pridruživanju Srbije sa EU.

Poslednjih nekoliko godina, od kako je Vučić na vlasti, u RATEL su upali stranački aktivisti SNS i njihovi "saveznici" iz nevladinog sektora, menadžeri stranih banaka i firmi koje radijske frekvencije koriste bez dozvole RATEL-a.

Vođini miljenici, RTS, Pink, SBB, Telenor, VIP i njima srodni informatičko-medijski vampiri, svakodnevno pljačkaju građane Srbije, a RATEL, kao "regulatorno telo" im u tome svojim činjenjem ili nečinjenjem pomaže isto kao i Republička radio difuzna agencija (RRA) i njima prateća "regulatorna" mafija poput Republičke agencije za poštanske usluge (RAPUS) i Registra nacionalnih internet domena (RNIDS) kojima je data potpuna nezavisnost u radu i sloboda da čine što god im je volja.

Zaposleni u ovim agencijama primaju evropske plate koje iznose od 20 do čak 70 hiljada evra godišnje! Troškovi po jednom zaposlenom u ovim "regulatornim" agencijama iznose i preko 65 hiljada evra godišnje, ali dok ima naroda da plaća biće i "korisnika" ovih "premija"…

Koga i kako zastupa RATEL, najbolje govori i podatak da je ova agencija donela odluku da državna firma "Telekom" ne može da odredi komercijalno isplative cene za korišćenje svoje infrastrukture, prema "Telenoru".

Naime, ovo "regulatorno telo" zaštitilo je stranu kompaniju na štetu domaće: propisalo je komercijalno neisplative cene po kojima je srpski "Telekom", morao norveškom "Telenoru" da stavi na raspolaganje svoju infrastrukturu!

Isti ljudi koji su ojadili "Telekom" (bivši članovi bivšeg G 17 i Demokratske stranke), dovodeći "Telenor" kao nelojalnog konkurenta, danas zajedno sa Vučićevom nezajažljivim družinom, planiraju bagatelnu prodaju (poklanjanje) ovog državnog giganta.

Za poslednjih četiri godine, Agencija za privatizaciju koja takođe ima status "regulatornog tela" u oblasti privatizacije, svakih deset meseci je u bescenje posredovala u prodaji između 300 i 500 državnih i društvenih preduzeća.

Od najmanjih do najvećih. Vrh svog nečasnog postojanja, ovaj državno-mafijaški mehanizam treba da obeleži prodajom Telekoma i Aerodroma Beograd, što je 5. juna ove godine zahtevala i Evropska banka za rekonstrukciju (EBRD), kao jedan od uslova "daljeg napretka ka EU".

Da licemerje bude kompletno, pobrinuo se Savet Evrope koji je Srbiji i nametnuo nužnost stvaranja "regulatornih tela", tačnije paradržavnih institucija, koje služe režimu na vlasti.

Naime, kad god je, recimo, Vučiću potrebno da sprovede u delo kakvu nezakonitu aktivnost, tu su "regulatorna tela", koja on predstavlja kao nezavisne institucije koja rade "po zakonu" a ne po njegovom naređenju. Istina je da od svih nezavisnih regulatornih tela, samo dve takve institucije nisu pod njegovom kontrolom: Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja!

Sasvim dovoljno, da građani ipak vide šta im radi suludi premijer i kako iz njegovog kabineta idu sve nesreće koje su ovu zemlju zadesile poslednjih godina.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

TAJNI POSLOVI IVICE DAČIĆA

17. септембра 2012. Коментари су искључени

 

Ministarstvo unutrašnjih poslova koje vodi Ivica Dačić proglasilo je tajnom ugovor sklopljen sa firmom Vladimira Cizelja, jednog od ključnih aktera afere „Kofer“, o nabavci opreme za obezbeđivanje Univerzijade koja je isporučena čitavih godinu i po dana posle održavanja Univerzijade.

Iz nalaza Državne revizorske institucije vidi se i da je ugovor o ovom tajnom poslu između MUP-a i Cizeljeve firme, vrednom više od 20 miliona dinara, potpisan čak dva meseca pošto je Univerzijada završena.

Državni revizor je utvrdio da Cizeljeva firma do dana revizije nije dostavila čak ni fakturu za izvršeni posao.

 

Piše: Ivan Ninić

 

Dacic

 

Nalaz DRI pokazuje da je u julu 2009. godine MUP pokrenuo proceduru poverljive nabavke opreme za javnu bezbednost za Univerzijadu, a da je u septembru – dva meseca po završetku Univerzijade (1-12. jul 2009) sklopljen ugovor sa firmom Vladimira Cizelja. 

 

Ministarstvo unutrašnjih poslova i Vlatacom d.o.o, Beograd zaključili su Ugovor o nabavci sredstava za posebne namene 05/3 broj 404-10852/09, od 08.09.2009. godine, strogo poverljivo.

Predmet ugovora je izrada i implementiranje Projekta bezbednosti učesnika Univerzijada Beograd 2009 softver za praćenje i prepoznavanje registarskih tablica vozila i 10 kamera, u svemu prema usvojenoj ponudi broj 05/3-1-135/09 od 24.07.2009. godine i dopuni ponude od 30.07.2009. godine (član 1). Ugovorena vrednost dobara iznosi 19.893.000 dinara, sa PDV 23.474.000 dinara (član 2)“, navodi se u izveštaju DRI.

 

Prema navodima revizora, ugovoreno je avansno plaćanje u iznosu od 70 odsto i to u roku od 10 dana od potpisivanja ugovora, a ostatak od 30 odsto po isporuci, dostavljanju fakture i izvršenom kvalitativnom i kvantitativnom prijemu.

Rok za montiranje opreme, kao bitan element ugovora, bio je 40 dana od dana zaključenja ugovora, uz obavezu plaćanja penala ukoliko se posao ne obavi u dogovorenom intervalu. Međutim, mesec dana pošto je posao dodeljen Cizeljevoj firmi, tačnije 9.10.2009. godine, aneksom ugovora rok za montiranje opreme pomeren je dok se ne pribave sva neophodna dokumenta.

Pošto je atest od Direkcije za mere i dragocene metale dobijen tek 11.11.2010. godine, sistem je u upotrebu stavljen tek od 28.12.2010. godine.

Prema građevinskom dnevniku, Vlatacom je 23.12.2009. godine počeo sa montažom kamera i instaliranjem opreme za praćenje i prepoznavanje registarskih tablica. Aktom broj 18275 od 30.12.2010. godine Vlatacom je obavestio Ministarstvo unutrašnjih poslova da je od 28.12.2010. godine oprema u funkciji i da su se stekli uslovi za primopredaju.

Prema Informaciji Ministarstva unutrašnjih poslova od 11.04.2011. godine, prekoračenje roka u realizaciji ugovora  usledilo je zbog što je Vlatacom uveden u posao 23.12.2009. godine kada se pristupilo pribavljanju saglasnosti i pripremi prostora za smeštaj opreme  i  proceduri za  dobijanje atesta od nadležnih institucija (izdat od Direkcije za mere i dragocene metale 11.11.2010. godine).

Ovo nije jedini „poverljivi“ posao MUP-a i Cizelja. U poslednje četiri godine MUP pod vođstvom Ivice Dačića je uplatio 419.963.933 dinara preduzeću u kojem Cizelj zvanično ima 40 odsto vlasništva.

Informacije o vrsti opreme, ceni i načinu na koji je ona nabavljena ne mogu se pronaći u bazi podataka Uprave za javne nabavke, jer su MUP i firma Vlatacom poslove dogovorili mimo Zakona o javnim nabavkama. Primenjena je strogo poverljiva, odnosno tajna procedura nabavke opreme za javnu bezbednost, uz obrazloženje da se nabavljaju „sredstva posebne namene“.

Istražujući tokove budžetskog novca u MUP-u, Pištaljka je došla do podataka da je to ministarstvo u decembru 2008, pet meseci pošto je Dačić postao ministar, na račun preduzeća Vlatacom uplatilo 121.326.140 dinara, a potom i 720.767 dinara.

Poslovanje MUP-a i pomenute firme nastavljeno je i u 2009. godini, kada su zabeležene uplate od 250.729.380 dinara, zatim je u 2010. godini uplaćeno 24.068.232 dinara, u 2011. godini 15.588.983 dinara i u prvih pet meseci 2012. godine 7.530.431 dinar.

Zbog činjenice da je MUP izvršio nešto više od 40 transakcija u korist firme Vlatacom, ukupne vrednosti 419.963.933 dinara, saradnik Pištaljke je početkom juna ove godine od tog državnog organa bezuspešno zatražio informacije o vrsti nabavke, kopije ugovora i izveštaje o oceni tenderskih ponuda.

Umesto da dostavi traženu dokumentaciju u pisanoj formi, Biro za informacije od javnog značaja pri Kabinetu ministra policije pozvao je saradnika Pištaljke da izvrši uvid u tendersku dokumentaciju u prostorijama MUP-a.

Pošto Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ostavlja mogućnost tražiocu informacije da izabere da li želi da dobije kopije dokumenata ili da ostvari uvid u dokumenta, saradnik Pištaljke se opredelio za kopije dokumenata, zbog čega je na odluku MUP-a izjavio žalbu Povereniku za informacije.

Na osnovu reakcije nadležnih iz MUP-a, stiče se utisak da oni zapravo žele da spreče da bilo koji dokument o poslovanju sa firmom Vlatacom iz njihove arhive izađe u javnost. 

 

Tajna nabavka od 3,5 miliona evra

 

Državna revizorska institucija (DRI) navela je u izveštaju o poslovanju MUP-a za 2010. da je preko firme Vlatacom nabavljen i najsavremeniji radio sistem, poznat pod nazivom Tetra sistem, koji pored komunikacije na terenu pruža mogućnost pretrage i lociranja lica i vozila.

Ovaj sistem u MUP je uveo Dušan Mihajlović, koji je prvi i potpisao ugovor sa Cizeljevom firmom.

„Ministarstvo unutrašnjih poslova je zaključilo 5.12.2008. godine Ugovor o isporuci opreme „Tetra System“ II faza, strogo poverljivo, 05/3-1 broj 404-14985/08 od 09.12.2008. godine, sa Motorola Israel LTD („Motorola“) preduzećem koje je u potpunom vlasništvu Motorola Inc. SAD, a koje je registrovano u Izraelu i Vlatacom d.o.o., Beograd (implementarni partner).

Ministarstvo unutrašnjih poslova nije sprovelo nabavku u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, jer smatra da je predmet ugovora nabavka opreme čije tehničke karakteristike predstavljaju tajnu kao i sistem u koji se implementira.

Ukupna cena po Ugovoru iznosi 3.517.650 EUR“, navodi se u izveštaju DRI. Inače, cena opreme je 2.318.818 evra, a preostali iznos od 1.198.832 evra odnosi se na obuku, održavanje, kriptozaštitu i sl.

 

Revizori su utvrdili da je MUP za nabavku opreme za javnu bezbednost, zaključno sa 31.12.2010. godine, uplatio avanse od 339.466.000 dinara preduzeću Vlatacom i to 333,3 miliona dinara su avansi iz 2008. i 2009. godine, dok je od iznos od 6,1 milion dinara uplaćen u 2010. godini. Inače, ugovorom između MUP-a i firme Vlatacom bilo je dogovoreno avansno plaćanje (40%+60%), kao i to da MUP plati sve kursne razlike i troškove otkupa deviza, kao i to da Vlatacom transferiše novac Motoroli u roku od sedam dana od dana prijema novca od MUP-a.

Prema navodima revizora, MUP je na ime kursne razlike firmi Vlatacom uplatio 57.546,53 evra (tada 5.735.000 dinara), kao i uvozničku proviziju u iznosu od 414.000 dinara. 

Osim pomenute dve nabavke poverljivog karaktera, revizori su kontrolisali i nabavku ukupne vrednosti 48.635.000 dinara sa PDV, koju je MUP izvršio od firme Vlatacom po ugovoru broj: 404-194/09, od 29.01.2009. godine.

U pitanju je nabavka usluga hardverskog i softverskog održavanja sistema AFIS/FIIS, kao i isporuka i ugradnja rezervne opreme. U ovom slučaju resorni ministar Ivica Dačića prilikom izbora Cizeljeve firme nije sproveo otvoreni tenderski postupak, već pregovarački postupak sa pogađanjem.

Ovako netransparentan način saradnje Dačića i Cizelja, odnosno MUP-a i firme Vlatacom omogućen je Uredbom o sredstvima za posebne namene („Službeni glasnik RS“, br. 29/2005 i 7/2010), koja predstavlja osnov za sprovođenje poverljivih nabavki u MUP-u i koja takve nabavke izuzima iz redovne procedure ustanovljene Zakonom o javnim nabavkama.

Sporna uredba određuje sredstva posebne namene (pokretne i nepokretne stvari), ali i način i postupak pribavljanja tih sredstava za potrebe MUP-a. O tome šta će se na ovakav način nabaviti odlučuje ministar unutrašnjih poslova, koji ujedno i obrazuje komisiju za poverljive nabavke.

Poverljiva nabavka se sprovodi putem neposrednog ugovaranja, a na način koji obezbeđuje ekonomičnost i efikasnost upotrebe budžetskih sredstava. Takođe, osnovni kriterijum pri realizaciji poverljive nabavke treba da bude kvalitet i funkcionalnost (član 8. uredbe), ali u tom pogledu nije propisan mehanizam kontrole.

Naime, uredbom nije propisana obaveza izveštavanja Uprave za javne nabavke ili nekog drugog državnog organa o pokrenutim i sprovedenim poverljivim nabavkama.

 

Ko je sve poslovao sa Cizeljem

 

Prema podacima do kojih je Pištaljka došla, firma Vlatacom poslovala je i sa Ministarstvom odbrane koje je tada vodio Dragan Šutanovac.

To ministarstvo je Cizeljevom preduzeću 2010. i 2011. godine uplatilo ukupno 21.637.954 dinara. O poslovima Šutanovca i Cizelja nema podataka u bazi Uprave za javne nabavke, što implicira da su u pitanju tzv. „poverljive nabavke“.

Međutim, prema evidenciji Uprave za javne nabavke sa firmom Vlatacom poslovali su i JP PTT, Agencija za borbu protiv korupcije i Ministarstvo spoljnih poslova. Sva tri državna organa su zaključila ugovore kroz pregovarački postupak sa pogađanjem.

JP PTT je kupilo opremu u vrednosti od 36,7 miliona dinara (17.2.2009), Agencija je kupila hardversku i softversku opremu u vrednosti od 21,5 miliona dinara (15.4.2010), dok je resor spoljnih poslova kupio čitače za biometrijske pasoše u vrednosti od 1,2 miliona dinara (13.12.2010).

 

PRILOZI:

 

Uplate na račun Vlatacom u 2009. godini

Uplate na račun Vlatacom u 2010. godini

Uplate na račun Vlatacom u 2011. godini

 

Podsećanje: Afera „Kofer“

 

U preduzeću za projektovanje, inženjering i proizvodnju Vlatacom udeo od 44 odsto ima Slovenac Vladimir Cizelj, koji je široj javnosti postao poznat početkom 2006. godine, posle hapšenja tadašnjeg viceguvernera Narodne banke Dejana Simića i visokog funkcionera SPS-a Vladana Zagrađanina, uz zaplenu kofera sa 100.000 evra.

Ovo hapšenje se odigralo 15 minuta pošto je Dačić napustio Simićev stan. (Ranije tog dana, po Dačićevom svedočenju, on i Zagrađanin bili su u Cizeljevoj kancelariji.) Prema optužnici, novac je bio mito da bi Narodna banka vratila dozvolu za rad Kreditno eksportnoj banci (KEB) i da bi se olakšalo  poslovanje lizing kompanije i osiguravajućeg društva u vlasništvu izraelske TBI grupe.

U sudskom postupku koji je vođen protiv Simića i Zagrađanina, aprila 2009. godine, svedočio je i Dačić, koji je potvrdio poznanstvo sa Cizeljem. U svom svedočenju, Cizelj je rekao da je Dačića svojevremeno upoznao sa poroblemima koje njegova TBI grupa ima u Srbiji i da se od tada sa njim „intenzivno družio“.

Zbog nedostatka dokaza, Viši sud u Beogradu je u maju 2010. godine doneo oslobodio krivice Dejana Simića i Vladana Zagrađanina.

 

#Geto Srbija

Izvor: Pištaljka

Creative Commons лиценца

%d bloggers like this: