Архива

Posts Tagged ‘represija’

SUROV, PRIMITIVAN I NASILAN DIREKTOR OPŠTE BOLNICE U JAGODINI, I UZ TO JOŠ NEDODIRLJIV!!!???

7. фебруара 2015. 8 коментара

 

Opšta bolnica Jagodina je primer kako partijska kadrovska selekcija donosi pustoš u institucije sistema. Tim povodom, grupa lekara i medicinskih sestara Opšte bolnice u Jagodini, obratila se pre dva meseca najodgovornijim ljudima srpskog zdravstvenog sistema, direktoru RFZO-a i ministru zdravlja, iznoseći neoborive argumente o mafijaškom rukovođenju ovom ustanovom od strane dr Darka Miletića, koga zaposleni, očito sa razlogom, zovu i dr Darko Maniti. Na njihovo pismo niko od zvaničnih institucija nije reagovao, uprkos tome što je Miletić za svoga mandata, zadužio bolnicu 26 puta više nego što je ona bila dužna prilikom njegovog dolaska. Redakcija objavljuje ovo ogorčeno reagovanje jagodinskih lekara, u nešto skraćenoj formi.

 

 

SEF BOLNICE

 

Prošlo je 6,5 godina od kako je klasičnim političkim nasiljem za direktora Opšte bolnice u Jagodini postavljen dr Darko Miletić. Kažemo političkim nasiljem, jer dotični osim partijske knjižice po zlu čuvene stranke G-17, odnosno, Ujedinjeni regioni Srbije (URS) nije imao nijednu drugu referencu koja bi ga činila pogodnim za to mesto.

Njegov primitivni i vulgarni vokabular je ispod nivoa štal majstora. Naravno da su žrtve njegove surove prirode i primitivnog i nasilnog ponašanja zaposleni, i to skoro svakodnevno. Mnogi od tih nesrećnih ljudi na koje je on usmerio svoju divlju prirodu, završili su na psihijatriji.

Dr Miletić je poznat i po tome što je jedan od najgorih studenata u istoriji Medicinskog fakulteta u Nišu. Medicinu je završio posle 15 godina studija. Da su poštovana pravila Ministarstva zdravlja a ne njegove partije, on ne bi mogao biti izabran za direktora Opšte bolnice, budući da je specijalista opšte medicine koja nije klinička specijalnost i ne postoji u sistematizaciji radnih mesta u Opštoj bolnici. Kao takav, on je stručno nekompetentan za direktora Opšte bolnice.

Dr Miletić je i jedan od najpoznatijih jagodinskih kockara, a kockanje nije vrlina i nešto što bi dolikovalo funkciji direktora Opšte bolnice. Bez obzira na sve gore rečeno tadašnji Upravni odbor od sedam članova od kojih su iz minorne i fašistoidne stranke (nekadašnje G-17) sa rezultatom 4:3 izabrao je najgoreg od prijavljenih kandidata i jedinog koji ne ispunjava uslove za direktora Opšte bolnice u Jagodini!

I naravno, kao svaki siledžija, i ovaj je odmah pokazao šta znači kad se neko primitivan i nasilan dokopa vlasti. Svima je bez ustezanja stavio do znanja da ga poštovanje zakona ne interesuje jer kako reče "Ko u ovoj zemlji poštuje zakone", i još: "U ovoj ustanovi sam ja zakon jer je mene postavio moj ministar". Dakle, ministar zdravlja RS je njegov ministar a ne ministar svih zaposlenih!

Ono što je u startu rekao tako se u praksi i ponašao.

Kompletno rukovodstvo je vrlo brzo posmenjivao i doveo naravno sebi slične stručno nekompetentne ali bezuslovno poslušne. Tako je za menadžera za ekonomske, pravne, opšte i tehničke poslove postavio stručno nekompetentnu osobu Milicu Pavlović koja na poslovima za koje se postavlja za direktora nije imala ni dana iskustva.

Naravno da gospođa ne bi bila postavljena da nije imala sposobnosti koje on traži, a to je da radi kako on kaže bez osvrtanja na zakon i da surovo kažnjava sve one koji se tome suprotstave do sadističkih razmera.

Od običnog lekara u Domu zdravlja, koji je kao i svi mi teško živeo od rada, postao je nedodirljiv i enormno "sposoban", naravno za sebe. Za godinu dana je "zaradio" automobilmarke "Mercedes" i to ne običan nego S klase.

Koliko li je tek "zaradio" za preostalih 5.5 godina? Od kako je na funkciji direktora Bolnice uspeo je da ovu ustanovu zaduži do neverovatnih razmera. Obaveze bolnice je povećao sa 14 miliona na oko 360 miliona, odnosno, za 26 puta. Podatak dovoljno govori sam za sebe.

Ovako nešto je bilo moguće samo u uslovima nefunkcionisanja institucija sistema pre svega institucija kontrole poslovanja. Prvih nekoliko godina nakon njegovog postavljenja niko iz Filijala RFZ-a nije dolazio u kontrolu.

Čim je došla prva ozbiljnija kontrola, primitivni i nasilni direktor ih je uz salve najpogrdnijih psovki najurio iz ustanove kao da je to njegova dedovina a ne državna institucija od posebnog značaja. Oni koji su prisustvovali tome kažu da je bilo poražavajuće i gledati i slušati kako neko ko je postavljen da štiti zakonitost poslovanja ustanove, ponižava i omalovažava one koji su ispred ovlašćene državne institucije došli da to provere , stavljajući sebe i svoje mahinacije iznad svega.

Svima je tada bilo jasno da navedeni direktor-siledžija ima političku zaštitu i da može da radi šta mu je volja bez ikakvih posledica. Nakon ispadanja njegove stranke iz Vlade, bilo je očito da mu je političku zaštitu uz određene uslove pružio i još uvek pruža Dragan Marković Palma.

Naravno da kod Palme sve ima cenu, pa je ovog puta morao da pristane da zapošljava one koje mu Palma pošalje, pa makar ti i ne dolazili na posao po nekoliko godina. Važno je da su redovno primali platu od Bolnice iz sredstava RFZ-a.

Ovakvih slučajeva je bilo nekoliko. Oni predstavljaju strašnu sramotu i za Ministarstvo zdravlja i za RFZ čija je direktorka bila i još je iz DS- a, ali ne i za direktora koji je radi održanja na vlast spreman na sve. O tome da je imao političku podršku Palme govori i činjenica da je Palma na njegovu molbu odbio da mu naredi smenu po zlu nenadmašnu njegovu glavnu saradnicu već pomenutu Milicu Pavlović i ako je dobio peticiju za njenu smenu, koju je potpisalo preko 90% zaposlenih.

Nakon propale peticije za smenu zloglasne Milice Pavlović, tandem dvoje neljudi kakvi se retko sreću, mogao je da nastavi devastiranje Bolnice i šikaniranja zaposlenih.

U centru svega su stavili sebe. Nabavili su sigurnosne sisteme za svoje luksuzno opremljene kancelarije, da niko bez video nadzora i njihovog odobrenja ne može ni da im priđe.

Bojali su se da će na njihovo siledžijsko i nezakonito ponašanje uslediti prirodna fizička reakcija zaposlenih čija su elementarna prava gazili. Između sebe i zaposlenih su postavili takav odnos kao da su vanzemaljci i božji izaslanici.

Jasno je da ozbiljnih promena nema i ne može biti bez smene ovakvih "kadrova" koji su Opštu bolnicu Jagodina devastirali do neslućenih razmera. Samo smena, bez preispitivanja njihovog rada za vreme trajanja mandata, značila bi nepošteno aboliranje od odgovornosti koja je evidentna.

 

©Geto Srbija

materijal: list protiv mafije

BUDŽET SRBIJE: “NA USLUZI” STRANKAMA, CENTRIMA MOĆI I LIČNIM POTREBAMA VLASTODRŽACA

1. фебруара 2013. Коментари су искључени

 

Budžet za 2013. godinu pokazuje da vlast predviđa unutrašnje sukobe, a ne spoljnu agresiju.

 

Policijska drzava

 

Piše: Igor Milanović

Za policiju je planirano izdvajanje veće od onog za nove investicije ili za poboljšanje stanja u agraru, ali veći deo para ne odlazi na poboljšanje standarda zaposlenih, već na nabavku novih sredstava prinude kojima će nasilno biti razbijane demonstracije gladnog naroda.

Budžet za 2013. ukazuje na sve slabosti srpske privrede delimično nasleđene od ranije, a dobrim delom proizašle i iz politike aktuelne vlasti.

Ukupni budžetski rashodi planirani za ovu godinu iznose 1.078.316.879.000 dinara, što je po srednjem kursu za evro na dan 31. decembar 2012. iznosilo 9,482 milijarde evra.

Najveća stavka u budžetu je planirano izdvajanje za dopunu Penzijsko-invalidskog fonda u visini od 281 milijarde dinara, što predstavlja polovinu sredstava potrebnih ovom fondu.

Na drugom mestu su rashodi za zaposlene u javnom sektoru koji će dostići 266 milijardi dinara (od čega samo za plate ide 203 milijarde dinara), te će na ove dve stavke otići više od polovine planiranog budžeta.

U svim državnim organima ima ukupno 270.678 zaposlenih shodno projekciji iz budžeta.

Najviše zaposlenih ima u osnovnom obrazovanju, njih 69.898.

Ono što je zaprepašćujuće jeste broj zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu odbrane.

Ministarstvo odbrane ima 25.565 osoba u stalnom radnom odnosu i 10.435 ljudi zaposlenih na određeno vreme, što zajedno čini 36.000 zaposlenih.

Sa druge strane, Ministarstvo unutrašnjih poslova ima ukupno 49.365 zaposlenih i skoro svi oni, sa izuzetkom njih 23, su za stalno zaposleni.

Ovom broju treba dodati još 2.050 osoba stalno zaposlenih u Bezbednosno informativnoj agenciji.

Po ovim podacima vidi se da je broj zaposlenih u policiji skoro za 50 odsto veći od broja zaposlenih  pri vojsci, što znači da sadašnja vlast ne računa sa ozbiljnim spoljnim neprijateljem, ali se sprema za obračun sa unutrašnjim neprijateljima.

Istovetni zaključak se nameće i kada se uporede finansijski izdaci planirani za policiju i vojsku.

Iako, po pravilu, vojska raspolaže daleko skupljim sredstvima od onih potrebnih policiji, budžetske razlike su u korist Ministarstva unutrašnjih poslova?!

Za policiju je planiran izdatak od 70.733.603.000 dinara, a za Ministarstvo odbrane samo 58.076.547.000 dinara

Ovo ukazuje na to da će daleko vrednija oprema biti isporučena policiji, dok će vojska morati da se zadovolji korišćenjem već prevaziđenog i dotrajalog naoružanja, jer za značajnije nabavke novog, u budžetu jednostavno nema para.

Iako je lepa vest da Srbija po mišljenju njenih vlasti trenutno nema spoljne neprijatelje, ipak je državnički neozbiljno nastavljati sa ubijanjem već ionako polumrtve vojske, jer situacija u okruženju može da se promeni u skoroj budućnosti.

U ovakvom ponašanju sadašnje vlasti, koje se u biti ne razlikuje od onoga šta je radila prošla vlast, krije se poruka svakom ozbiljnijem analitičaru da vlada planira da odbranu zemlje prepusti nekoj spoljnoj vojnoj organizaciji.

Da li je to pokušaj da se Srbija na mala vrata i suprotno raspoloženju građana uvuče u NATO pakt?

S obzirom da u ovom trenutku, sa izuzetkom neuralgične Preševske doline gde su mogući sukobi sa albanskim teroristima, Srbija nema pomena vredne"unutrašnje neprijatelje" po izglasanom budžetu vidi se da se vlast sprema na sukobe većih razmera sa demonstrantima, odnosno gladnim narodom koji bi ovog leta mogao da preplavi ulice srpskih gradova.

Zbog toga su i izdaci za nabavku nove opreme i naoružanja za policijske jedinice daleko iznad onih planiranih za vojsku.

U budžetu za ovu godinu planirani su izdaci za kapitalna ulaganja u visini od 46,9 milijardi, dok će na agrar otići još 45 milijardi dinara.

Iako su izdaci za poljoprivredu skočili sa 2,6 odsto ukupnog budžeta na 4,5 odsto, ipak je vidljivo da ovogodišnji budžet nikako ne može da se naziva investicionim već, pre, restriktivnim.

Ono što posebno opterećuje budžet, pa samim tim i privredu jeste povećanje deficita i ukupne zaduženosti zemlje.

Od nekadašnjeg zakonskog limita na nivou od 45 odsto bruto domaćeg proizvoda nije ostalo ništa, jer je još vlada Mirka Cvetkovića dogurala na preko 50 odsto BDP-a, a ova sadašnja je nastavila sa zaduživanjem.

Na kraju novembra 2012. javni dug Srbije je iznosio 17,56 milijardi evra što je već iznosilo 60,2 odsto BDP-a, a po preliminarnim rezultatima za kraj prošle godine zaduženje se povećalo na 17,67 milijardi evra, odnosno 61,5 odsto BDP-a.

Ovako visok nivo javnog duga izdržljiv je samo za razvijene ekonomije, ali ne i za zemlju čija privreda iz godine u godinu slabi, a za 2013. planiran je rast proizvodnje od svega 2,2 odsto, što se u slučajevima ovako malih privreda smatra opasnom stagnacijom.

Da bi se isplatili krediti koji na naplatu dospevaju u 2013. godine. Srbija će morati ponovo da se zadužuje na stranom tržištu, tako da je još uvek otvoreno pitanje da li će projektovani budžet uopšte moći da se popuni sa deficitom od oko 100 milijardi dinara bez štampanja novih para.

Srbija već sada spada u visoko zadužene države, odnosno one koje su na korak od dužničkog ropstva, spirale stalnog zaduživanja kome nema kraja.

Nekadašnja Jugoslavija sa preko 20 miliona stanovnika 1988. bila je dužna ukupno 14,8 milijardi dolara, dok danas samo Srbija sa sedam miliona stanovnika duguje ukupno 38 milijardi dolara.

Za 22 godine sve bivše republike nekadašnje SFRJ, a danas nezavisne države, povećale su svoje dugove za ukupno skoro trinaest puta!

Najviše se u procentima zadužila Slovenija – 21,5 puta, odnosno sa nekadašnjih 2,6 milijardi dolara na 56 milijardi.

Za njom sledi inače apsolutnišampion u ukupnom zaduživanju, Hrvatska koja je svoje dugove sa nekadašnjih 4,6 milijardi dolara povećala za petnaest puta na 69 milijardi dolara.

Crna Gora je 1988. dugovala 0,416 milijardi dolara, a krajem 2010. 4,7 milijardi, Makedonija je u istom periodu svoje zaduženje sa 0,89 povećala na 6,7 milijardi dolara, a Bosna i Hercegovina sa 2,1 na 16 milijardi.

Davne 1988. godine Srbija je dugovala 5,5 milijardi, a krajem 2010. javni i privatni dugovi naše republike prema inostranstvu iznosili su 38 milijardi dolara.

Slovenija, a manjim delom i Hrvatska svoje kredite su racionalno iskoristile ulažući u proizvodnju i infrastrukturu.

Za Srbiju jednostavno nije jasno gde su otišle milijarde dolara uzetih na kredit iz inostranstva, osim na popunjavanje budžetskih rupa, odnosno u privatne džepove ljudi na vlasti i njoj bliskih.

Zbog toga budžet za 2013. godinu ne može ni da bude investicioni, već restriktivni koji će novim nametima da uguši i ovo malo privrede što je preživelo u Srbiji.

Kada bi bar danas prestalo da se krade u onolikoj meri koliko se to radilo poslednjih 12 godina, bilo bi dovoljno para za investicije i bez podizanja stope poreza.

Problem je, jedino u tome što se vlast u tolikoj meri navikla na krađu, da bez nje ona jednostavno ne ume da funkcioniše.

Zbog toga su nova zaduženja neminovna, a to će jednog dana vraćati neka buduća pokoljena, ako dotle uopšte još bude bilo živih ljudi u Srbiji.

Kako danas stvari stoje, sa ovakvim tempom otvaranja novih radnih mesta celokupni srpski budžet za četiri godine odlaziće na popunu rupa u PIO fondu, pri čemu se penzije neće drastično povećati u odnosu na ove današnje.

Ovo znači da će sav novac kojim Srbija raspolaže odlaziti na gladovanje penzionera.

Potpuno nerazumna i za narod pogubna politika.

Sloboda obrazovanjem, robija naoružanjem

Kada je ministar odbrane Velike Britanije jednom preporučio Vinstonu Čerčilu da budžet za odbranu pojača na račun izdataka za kulturu i obrazovanje, premijer ga je zapitao: "A čime ćemo onda da se branimo?"

Stari državnik je dobro znao da se jedna zemlja ne brani samo tenkovima i topovima, već daleko više obrazovanim i talentovanim državljanima.

Srbija bi po mišljenju aktuelne vlasti trebala da se brani – pendrecima i suzavcem.

Pored toga što će dve trećine budžeta otići na rashode za zaposlene u administraciji, penzije, Ministarstvo odbrane i ministarstvo unutrašnjih poslova, za Upravu za izvršenje krivičnih sankcija, odnosno za zatvore u Srbiji predviđeno je 8.245.829.000 dinara.

Tako za ministarstva kulture i obrazovanja ostaju još samo mrvice.

 

 

 

 

©Geto Srbija

List protiv mafije

%d bloggers like this: