UTERIVAČI STRAHA: ODOBRENI RADOVI NA KRIMINALIZACIJI POLICIJE U BEOGRADU

 

Budući da su opelješeni skoro svi viđeniji biznismeni, banke, fondovi, javna preduzeća, policijska mafija se preorjentiše na kontrolu prodaje narkotika i oporezivanje vlasnika noćnih klubova, splavova, na obezbeđivanje transporta novca i belog roblja.

Za načelnika Policijske uprave Beograda doveden je Veselim Milić, uz naknadu od pola miliona evra, koja je plaćena bivšem direktoru policije Miloradu Veljoviću! Milić ima kratak staž u policiji, rođen je pre 37 godina, besprizoran je, oženio je Veljovićevu rođaku i čovek je za operativne poslove mafije.

On je za načelnika Komunalne policije Beograda doveo Nikolu Ristića, bivšeg kolegu iz Policijske stanice Savski venac, koji je besprizoran čovek, i ovejani kriminalac. Vučićevi kordoni smrti spremni su da ga štite od zbacivanja s vlasti…

 

                    major Goran Mitrović

 

Srpska policija je u punom rasulu. Nakon smene direktora policije Milorada Veljovića, poslednjeg dana prošle godine, i postavljanjem Vladimir Rebića za vršioca dužnosti ove najznačjanije policijske dužnosti, utrli su put Vučićevoj mafiji da posle vojske, potpuno satre i policiju.

Lažni doktor nauka Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih dela, po nalogu namesnika Amadea Votkinsa, odlučio je da iz policije, na najbrutalniji način, pod optužbom da su pripadnici iz kriminalnog miljea, otera više od 1.500 policijskih službenika. Sve one koji su pred penzijom, a nemaju uslova za nju, a bili su po radnom zadatku angažovani da brane poredak i Ustav na Kosovu.

Pre ove sumanute čistke, ministar je u policiju primio oko 2.200 službenika, isključivo partijskih jurišnika iz Srpske napredne stranke. Otpuštanje je odloženo dok izbori ne prođu. A otpušteni se spremaju da sa Vučićevom mafijom namire zauvek račune.

MUP-om Srbije hara i načelnica Sektora za materijalno finansijsko poslovanje Mirjana Nedeljković, koja opet namešta tendere za javne nabavke.

Kriminalizacija policije se nastavlja. Direktor policije je alternativni muškarac Vladimir Rebić. Uvek na usluzi. Da Vučiću i ministru okrene leđa.

Veselin Milić, načelnik najveće policijske uprave u Srbiji je opasan momak. Sa njim nema šale. Kada ulazi u restoran, njemu mora svi da se klanjaju. Ili on odmah zove patrolu, pravi racije. Posebno je razrezao namet za splavove-restorane.

Upućeni tvrde da je njegovo napredovanje u službi, koje je zaista nesvakidašnje, plaćano parama od prodaje praškastih proizvoda. Ovaj priprosti čovek zna od koga da naplati, kome da poveri rasturanje belog, a kome žutog praha, i taj mora da plaća redovno. Bio je i kandidat za direktora policije. U 35. godini postao je, od policijske plate, vlasnik deset ari stambenog prostora, nekoliko lokala, a ima keša za brze investicije od kojeg se vrti u glavi.

Oni koji sa njim rade smatraju da će Milić sigurno biti sahranjen kao borac na lafetu. Život koji on vodi je kratkovečan, a ulozi su veliki. Kakav predsednik Vlade, takav i direktor policije.

Osim najdirektnijeg nadzora nad distribucijom narkotika u Srbiji, Veselin Milić je preuzeo i kriminal koji se obavlja na rekama. Da bi ga kontrolisao, za komandira rečne policije doveo je izvesnog Pekovića, koji je radio sa njim u Policijskoj stanici Savski Venac.

Gospodin Peković je pre godinu dana pao na proveri fizičke sposobnosti za obavljanje policijskih poslova, ali, Peković je dobio ocenu 2 na intervenciju! Da bi bio siguran u svoje poslove, Milić dovodi svoju devojku Milicu Pušonjić za portparola Policijske uprave Beograda sa radnog mesta sekretarice u Upravi policije. Očekuje se da će se sa njom i oženiti, nakon što okonča brakorazvodnu parnicu.

Deveto odeljenje Uprave kriminalističke policije Beograda bavi se po Milićevom nalogu praćenjem sumnjivih novinara i sumnjivih starešina Policijske uprave Beograda, a ne svojim poslom!

Po nalogu načelnika Milića, interventna jedinica ima spisak splavova i objekata koje ne sme da kontroliše, a u koje je obavezna da sprovodi što češće racije, kako bi se vlasnici urazumili i prinudili da plaćaju zaštitu.

Upitan od starijeg kolege u penziji šta radi u službi, Vesko mu je odgovarao – osluškujem. Idem po kafićima, restoranima, brod-restoranima, družim se, slušam i beležim. Ali, bavio se Veselin Milić i biznisom. Ume on da zaradi pare, stanove, auta, lokale. Beograd je beli grad, i belo je na ceni, a kada je trgovina pod Veskovom zaštitom, onda pada para na paricu.

Preduzeće Belmostroj je registrovano u mestu Adrani, u blizini Kraljeva, i bavi se izgradnjom stambenih i poslovnih objekata. Jedna od zgrada koje ono zida je na beogradskoj adresi Pećka ulica 13, opština Zvezdara.

Kako bi dovršio ovaj objekat Bojan Gajović, vlasnik i direktor Belmostroja, 2008. je na zajam uzeo 100.000 evra od Borivoja Borka Baraća iz Leposavića i Gorana Kneževića. Prema krivičnoj prijavi Ktr 252/12 koja od 26. aprila 2012. skuplja prašinu u Tužilaštvu za organizovani kriminal, zajmodavci su ga dušmanski reketirali i muzli.

Kada su zelenaši oduzeli nedovršenu zgradu od Gajovića, on je na gradilište doveo obezbeđenje i postavio kamere, koje su snimile čoveka koji štiti kriminalce. Radi se o Veselinu Miliću, načelniku beogradske policije, koji je sa naoružanom pratnjom dolazio da nadgleda radove.

Po rečima očevidaca govorio je kako je postao vlasnik stana broj 14, veličine 275 kvadratnih metara. Bila je to mala cena koju su Barać i Knežević morali da daju prvom čoveku beogradske policije da bi zauzvrat nesmetano mogli da reketiraju svoje dužnike.

Svestan da se vlast u Srbiji tetura, da su neizbežni nemiri gladnih građana, od kojih je većini ugrožen život, i da vlast planira još surovije pljačkanje najsiromašnijeg naroda u Evropi, diktator pokušava da pandurizuje policiju, jačanjem stajaćih policijskih snaga. Žandarmerija, Brigade policije, SAJ, Protivteroristička jedinica i interventni vodovi su stajaća policija! Upotrebljava se samo po nalogu direktora, ministra ili Vlade Srbije.

Načelnik Policijske uprave Beograda Veselin Milić koristi Interventu jedinicu kao privatnu vojsku. Po njegovom nalogu počelo je zastrašivanje građana. Naoružami do zuba, policajci iz Interventne jedinice špartaju, samoinicijativno gradom.

Bez ikakvog razloga legitimišu građane, obaraju ih na zemlju, a neke skidaju, na sred ulice do gole kože, pretresajući ih, navodno tražeći drogu. Strah se usađuje u građane. Beogradska policija postaje eskadron smrti.

Policajci iz Interventne su pod punom zaštitom načelnika Milića. Sve pritužbe na njihov rad se odbijaju. A oni, koji nisu za nasilje, brzo su na tapetu, i teraju ih u policijske stanice. Policija u Beogradu okupirala je grad. Pojedini načelnici, bliski Miliću, kao što je komandir iz Borče, otimaju kioske, lokale, stanove, automobile. Svaki lokal u Beogradu je “pod zaštitom“ policijskih glavešina. Plaćaju reket.

Za načelnika Komunalne policije, na Milićev predlog, doveden je Nikola Ristić, sa mestan pomoćnika komandira Policijske stanice Savski Venac, gde je i Milić radio. Ovaj blago retardirani čovek obavlja za Milića najprljavije poslove.

Tamo gde je nezgodno da Milić šalje svoje ljude, tu je Nikola Ristić. Komunalna policija se pretvara u oružane odrede Srpske napredne stranke. Ima ih kao kusih pasa. Uskoro će dobiti veća ovlašćenja od policije, a plata im je veća za 60 odsto od policajaca pozornika.

Komunalna policija uvodi red na javnim skupovima. Proteruje nesrećnike koji prodaju pletiva, ručne radove, knjige i novine. Zaštitnik građana Saša Janković podneo je inicijativu za smenu načelnika Komunalne policije Nikole Ristića, zbog napada na novinare, koji su pratili otvaranje "Beograda na vodi“.

Janković je preporučio razrešenje načelnika Komunalne policije Beograda, Nikole Ristića, posle utvrđene odgovornosti za povredu prava građana i zbog ponovljenog odbijanja saradnje sa zaštitnikom.

Takođe je utvrdio da je u postupanju Komunalne policije Beograda prema novinarskoj ekipi Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) 21. oktobra 2015. godine bilo nedostataka, od kojih se najznačajniji odnose na nezakonito oduzimanje predmeta i brisanje snimaka iz fotoaparata.

"…Načelnik Komunalne policije nezakonito je sprečavao snimanje postupanja Komunalne policije, a tokom postupka kontrole je dao neistinite podatke o oduzimanju predmeta, koji su u očiglednoj suprotnosti sa sadržajem audio-video snimka tog događaja dostupnih javnosti", naveo je Janković.

Preporuka je upućena i zbog postupanja komunalne policije prema novinarskoj ekipi sajta "Istinomer" 25. septembra 2015. godine. Gradonačelnik je to odlučno odbio. Zar da smeni Nikolu Ristića, koji je sinonim za Lombrozijeog čoveka!

Nasilje komunalnih policajaca, koji građanima zavrću ruke, udaraju ih nogama, jure po parkovima i trotoarima prešlo je svaku meru, ali raduju gradonačelnika Sinišu Malog, koji o svemu informiše Aleksandra Vučića, navodeći da su komunalni policajci spremni da za njega umru. Ili, prebiju na mrtvo ime svakog građanina koji lepi plakate kojima se osporava Vučićeva “istorijska misija"…

Načelnik beogradske policije ima neraskidive veze sa čelnicima srpskog pravosuđa. On hapsi, kada se zajedno sa njima dogovori, ako nekom treba uzeti novac, imovinu, automobile, ženu…Bez ustanka, nema nam spasa.

 

    Pismo obespravljenih ponuđača o nameštanju tendera u MUP-u Srbije

Republika Srbija

Vlada Republike Srbije.

predsedniku Vlade

Poštovani gospodine Vučiću,

Mi kao grupa ponuđača u postupcima javnih nabavki prinuđeni smo da vam se obratimo kako bismo skrenuli pažnju na brojne nepravilnosti koje su u poslednje vreme sve više prisutne u javnim nabavkama Ministarstva unutrašnjih poslova, a čime smo onemogućeni da ravnopravno učestvujemo u istim.

Naime radi se o sledećem – od kada je postavljena na čelo Sektora za materijalno finansijske poslove gospođa Mirjana Nedeljković za učešće u javnim nabavkama traže se kao dodatni uslovi takoreći nemoguće i nepotrebne stvari

Već godinama unazad učestvujemo u postupcima koje MUP objavljuje gde se traže u zavisnosti od postupka i određeni uslovi, ali je ovo sada prevršilo meru – odjednom su izgradnje policijskih stanica, kao i razne rekonstrukcije postojećih stanica, postale poverljive, pa se traži kao uslov za kvalifikaciju neki Sertifikat Kancelarije saveta za nacionalnu bezbednost ili POTVRDA da je firma u proceduri pribavljanja sertifikata !? Naravno da je prilikom prošlih postupaka u drugoj polovini 2015-te godine (na sajtu se pojavljuju kao pregovarački postupci sa objavljivanjem) samo JEDNA firma imala pomenutu potvrdu, i daje bez ikakve konkurencije dobila poslove. Kako je objavljeno ta firma je interesantnog imena (kao i sve druge firme u zoni interesa pomenute načelnice) New life box (matični broj: 20903180), što možda ne bi bilo posebno čudno da ista nema nijednog zaposlenog (a treba da gradi policijsku stanicu!) i pri tom ne sme da angažuje podizvođača, jer on nema ni sertifikat ni potvrdu, već su tu navedena dva imena – Ljiljana Aranđelović i Adam Tukmanović, kao pravni zastupnici.

E sada kada se uzme u obzir da je Ljiljana Aranđelović kuma dotične načelnice, a Adam Tukmanović osoba sa bar tri krivične prijave (od kojih jedna za napad na policiju) postavlja se pitanje kako takva firma bez zaposlenih i zastupnik sa krivičnim prijavama mogu da uopšte urade posao koji im je namešten, a još grade. Kako takva firma može da dobije Sertifikat za pristup tajnim podacima MUP-a (koji je pri tom apsolutno nepotreban, jer niko nema potrebu da pristupa tajnim podacima MUP-a da bi zidao policijsku stanicu)!?

Da, naravno, dotična firma nije još dobila sertifikat, već ima samo potvrdu, koju će da koristi odavde do večnosti, jer sertifikat neće i ne može dobiti nikad, zbog krivičnih prijava njenog zakonskog zastupnika! Pri tome je značajno napomenuti da je dotična firma promenila ime iz INFAS AUTO u sadašnje, a ta firma je ćerka firma INFAS, firme koja je radila bakarni krov na zgradi Skupštine Srbije, gle čuda, u vreme kada je Mirjana Nedeljković bila u Skupštini zadužena za javne nabavke, i za koju se vezuju afere u nameštanju tendera!

E, sada je Mirjana Nedeljković, kao dokazani kadar, ponovo rešila da namesti nekoliko tendera pod istom maskom kao i prošle godine, tako da su izgradnje i rekonstrukcije policijskih stanica u Čačku, Užicu, Novom Kneževcu i Aleksandrovcu, proglašene za poverljive i objavljene kao pregovarački postupci sa objavljivanjem, valjda da bi kao sve bilo "transparentno". I naravno da je uslov za kvalifikaciju opet čuveni sertifikat za bezbednost ! Ali i mi smo u međuvremenu dobili potvrde i sertifikate (ali pošteno i dugom i mučnom procedurom), što je Mirjana Nedeljković znala (jer prijave za sertifikat idu preko MUP-a), pa sada uvode džoker igrača u konzorcijum sa naravno ponovo New Life Box kojeg su već u mnogo situacija koristili, Midvej MGV sa velikim brojem inženjerskih licenci (koje uglavnom ima sam jedan čovek, izvesni Milovan Glavonjić) i uslova koje ni nas pet-šest ne možemo zajedno skupiti, a koje uglavnom nisu bile potrebne za izvršenje poslova, tj. nisu bile u skladu sa predmetom javne nabavke kako Zakon propisuje!

I sada šta dalje, nas nekoliko se kvalifikovalo, ali naravno da nećemo moći da ispunimo sve uslove koje budu tražili u drugom krugu (što je i uloga firme Midvej MGV), i opet će stara firma dobiti posao po punoj procenjenoj ceni, dok garantujemo da bi mi bili znatno jeftiniji. Ali, džabe, kuma je bitnija. Pri tome upozoravamo daje firma New life box ponovo dostavila potvrdu da je u postupku sertifikacije, iako je istu dobila u junu 2015. godine, a kada se ima u vidu da po Zakonu o tajnosti podataka Kancelarija mora da izda sertifikat za maksimalno 30 dana, pa još 30 dana u posebnom slučaju (što znači ukupno maksimalno 60 dana), jasno je da ova firma sa zastupnikom sa krivičnim prijavama nikada ne može dobiti sertifikat (ako se zakon poštuje), i da predmetnu potvrdu koju dostavlja flagrantno zloupotrebljava iz ličnih interesa i u svrhu nameštanja tendera sa načelnicom Mirjanom Nedeljković !

Molimo vas da intervenišete i sprečite ovu nameštaljku za dobrobit MUP-a i svih građana.

Nije ovde reč da li pomenuti postupci treba da budu poverljivi ili ne, i da li treba tražiti gomilu nepotrebnih inženjera i licenci, i da li mi to možemo da ispunimo ili ne, već da firma sa licima iz kriminogene sredine ne može nikako da dobije te poslove, i to za sve predviđene pare, pa da kume lepo podele pred izbore!

A da, uvedeno je i novo pravilo davanja avansa na menicu, dok je ranije uvek tražena bankarska garancija, a jasno je i zašto – prvo je da firme koje sada eksluzivno dobijaju nameštene tendere nemaju poslovni kapacitet da bi im banke dale garancije, a i kad bi imali poslovni kapacitet te garancije koštaju, pa zašto bi te pare davali banci kad mogu lepo da se podele ispod žita. A danas sutra MUP, i bilo ko drugi, može da zaboravi na te pare koje im daje kao avans, jer je svima poznato da će menicu naplatiti samo ako firma ima para na računu, i ako uopšte više postoji ! Pa sad vi vidite kakve su realne i potencijalne štete za MUP i građane Srbije!?

Druge firme kojima se nameštaju milionski tenderi su Lemark, ART, Barac Trade i još neke, a uglavnom su osnovane krajem 2015 godine ! I ova činjenica govori sama za sebe !

Sve ovo o čemu pričamo dostupno je na internetu- i postupci javnih nabavki MUP-a (sajt MUP-a deo za javne nabavke), i činjenično stanje vezano za firme (sajt Agencije za privredne registre), i gore pomenuta imena otkucajte na Googl-e pretraživaču i vidićete da je sve ovo sušta istina …

Dakle, borimo se protiv kriminala i korupcije, a eto nje u sred MUP-a koji treba to da sprečava!?

(Grupa obespravljenih dobavljača)

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

VAŽNI LJUDI PRVOG POTPREDSEDNIKA VLADE U IZMIŠLJENOJ BORBI PROTIV KRIMINALA I KORUPCIJE

 

Mada je skoro četvrt veka zaštićen poslaničkim imunitetom, Aleksandar Vučić od jednoga nikako nije mogao da se odbrani, a to je sud javnosti. Čak i danas, uprkos njegovoj apsolutnoj kontroli skoro svih medija u Srbiji, ukazuje se lice prevaranta, opsednutog vlašću i novcem. Vučić je i više od toga! U pitanju je licemer, spreman na svaku ideologiju i svaku izdaju, samo ako mu to donosi moć. Za godinu dana, od kada vrši dužnost prvog potpredsednika vlade, razradio je mehanizam do sada nezapamćene otimačine i tako sebi napravio imperiju, ali i armiju neprijatelja koji mu to neće zaboraviti…

 

          major Goran Mitrović

 

Njegova desna ruka i “čovek za prijem novca“, u vidu “male pažnje“ Nikola Petrović, funkcioner SNS-a i direktor "Elektromreže", prevazišao je Al Kaponeove skupljače harača. Na udaru Vučićevih haračlija su tajkuni, banke, fondovi, ustanove…

Borba protiv korupcije je samo paravan za Vučićevo otimanje novca i njegovo ustoličenje kao Gospodara Srbije. U tom paklenom naumu on se koristi direktorom srpske policije koji za njega uhodi njegove žrtve, novinare i političke protivnike, predsednika Nikolića, pa i dečake iz njegovog života.

Prevare Aleksandra Vučića su toliko prozirne, da je i on sam sebi postao smešan, i nakon što je opelješio svoje drugove iz vrha Demokratske stranke, odlučio je da sa njima uđe u koaliciju. Kada je izglasan za podpredsednika Vlade Srbije, Vučić je krenuo u obračun sa premijerom Ivicom Dačićem, jer je, poslujući kao generalni sekretar Srpske radikalne stranke sa šefovima kabinete Vojislava Koštunice i Borisa Tadića, naučio da se šurovanjem sa vlašću i varanjem građana mogu zgrnuti velike pare.

Kao nerazdvojni prijatelj Aleksandra Nikitovića, šefa kabineta tadašnjeg premijera Koštunice, Vučić je naplaćivao podršku Vladi u izglasavanju zakona. Upućeni tvrde da je zaradio desetinu miliona evra.

Padom Koštunice, Vučić momentalno zaboravlja na Nikitovića i zaljubljuje se u Miodraga Rakića, šefa kabineta Borisa Tadića.ti klovn Rakić fascinira Vučića pričama o tajnim službama, o dosijeima, praćenju i uhođenju.

Vučić je pomogao Rakiću da dva puta Nikolić izgubi predsedničke izbore, za sumu od oko 20 miliona evra! Najveći deo kolača dobio je, pogađate, Vučić. Kada je, na svoje veliko iznenađenje, morao da uđe u Vladu Srbije, Vučić se zaklinje Rakiću da će vladati kratko, i da će njega, za života, uzeti u novu Vladu, samo da otera Dačića. Obrazac njegovih prevara i nasilja, uvek je bio krajnje jednostavan. Nastavio je da kopira svoju ljubav Miodraga Rakića.

Prvo bi nahuškao, poput besnih pasa, novinare dnevnih listova Informer i Kurir, koji bi objavljivali tekstove koji su dolazili iz kabineta direktora policije Milorada Veljovića i načelnika Uprave kriminalističke policije Rodoljuba Milovića. Donosila ih je, i još donosi, Marija Nenić, ugovorni saradnik za mesije Direkcije policije, inače poznatija kao novinarka TV B 92.

Ona je od ranije poznata policiji, zbog najtežih krivičnih prestupa, a napravila je kuću na Voždovcu, na placu vlasnika kome se izgubio svaki trag, a zaključuje se da je ubijen. I iz kabineta Aleksandra Vučića stizali su pamfleti. Blaćeni su oni za koje se pouzdano znalo da imaju para. Smatra se da je akcijom rukovodio Miodrag Rakić, velika Vučićeva ljubav, koji je i Aleksandra koristio za prljave poslove Demokratske stranke. Danima bi Informer i Kurir pisali o “žrtvi“.

A, “borba protiv korupcije“, počela je tipovanjem žrtava. Na početku je prvi potpredsednik Vlade Srbije prigrabio sebi neustavna ovlašćenja. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić imenovao ga je za “koordinatora rada svih službi bezbednosti“. Svaka služba ima direktora, i njen rad je određen zakonom, u kojem nema mesta za koordinatora rada svih službi bezbednosti.

Na svom dvoru, Aleksandar Vučić je definisao uloge svakog sluge. Za ozbiljnije političke angažmane zadužio je Nebojšu Stefanovića. Istu vrstu usluga, samo rang niže, pružao mu je Branislav Prostran. Za spletkarenje u sivoj finansijskoj i hedonističkoj zoni odgovoran je Zoran Bašanović. Goran Veselinović ima čast da na svoje ime vodi Vučićeve biznis kombinacije. Jugoslav Petković posreduje u odnosima s bogatašima, ali samo onima iz drugog ešalona.

 

     Andrej i Nedodirljivi

 

U tom okruženju posebnu ulogu ima Nikola Petrović, Vučićev kum i komšija iz „Crvenkape". Svaki sluga koji nije bio prisutan, postajao je meta ogovaranja i ruganja. Stefanovića su nazivali giricom i slinom, Bašanovića kleptomanom, Veselinovića, naravno, narkomanom…Za svakoga su imali neki trač, samo je Petrović bio nedodirljiv. Na pomen njegovog imena svi bi ćutali ili, u nastupu hrabrosti, kolutali očima i odmahivali rukama.

Urednik “Pravde" Predrag Popović se seća: "…Samo jednom prilikom, u sedištu SNS-a, kad se u Vučićevom kabinetu okupilo desetak opštinskih lidera iz unutrašnjosti, Andrej Vučić se usudio da kritikuje Petrovića.

Zavaljen u fotelju svog kuma i šefa, Petrović je listao katalog satova i nakita, nezainteresovan za goste. Pogledaj ga. Došao je u odelu koje je skuplje od kuća ovih mučenika što su stigli iz pizde materine, seo je pred njih i bira da li da kupi Franck Muller ili Patek Philippe od 80.000 evra. Namerno to radi, hoće da impresionira sirotinju, sram ga bilo", iznervirao se mlađi Vučić, čiji politički nerv je jednako besprekoran kao i kod starijeg brata.

Andrej je ustao, uzeo katalog iz Petrovićeve ruke, vratio se do svoje stolice, stavio na nju sporni časopis i seo. I sam Petrović je izgledao kao da je ispao iz nekog hedonističkog kataloga.

Skupa odeća i obuća, ogrlice i narukvice, tompusi i probrana pića, utegnut, kvarcnut, pravi tajkunčić u usponu. Niko nije znao da mi tačno kaže kojim biznisom se bavi. Pričalo se da najviše para zarađuje uvozom smrznute ribe, ali pominjale su se i njegove brokerske kuće, kompanija za trgovinu električnom energijom. Vučić je tvrdio da je Nikola sin srpskog biznismena koji u Francuskoj ima ogromnu fabriku za preradu voća i povrća. Odbijajući jedan Vučićev poziv na večeru u restoranu „Tribeca", pitao sam ga otkad je počeo da izlazi na takva mesta.

„…Brate, meni je svejedno da li ću da kod kuće jedem slaninu i luk ili morske plodove u nekom ekskluzivnom restoranu. Međutim, prihvatio sam Nikolinu pametnu devizu da nije važno samo da imaš pare, moraš i da ih pokažeš. Možeš da imaš para koliko hoćeš, ali ništa ti ne vrede ako drugi, jači od tebe, ne znaju za to ili ako te ignorišu", objasnio mi je Vučić.

 

     Reketira za Vučića

 

Nikola Petrović je postavljen za direktora Elektromeže. Glavni zadatak mu je “obrada“ krupnih igrača i pribavljanje krupnih uloga. Prvo bi od Veljovića dobio dosijea žrtava, potok bi otišao u dnevni list Informer i donosio tekstove koje je urednik Vučićević bespogrovorno objavljivao.

Žrtva bi bila oblaćena, stavljena bi joj u izgled opasnost od hapšenja. Tako prestrašenog biznismena potom posećuje Petrović i pravi pogodbe. Ko ne plati, ode u zatvor. Ko plati, Informer ga odmah pohvali.

Novinari Informera mesecima su tajno fotografisali dolazak Petrovića i izdavanje naloga Vučićeviću. (Zahavljujemo im). Petrović u “Pravdi", koja je i ugašena, nikog nije plaćao osim povremeno dvoje-troje urednika. Zaposleni su morali da štrajkuju, nakon što šest meseci nisu primali platu. Novinarsko roblje ni u Informeru ne prima pristojne plate.

Dušan Elezović, predsednik Pokrajinskog odbora DS-a morao je sa računa u bečkoj banci da podigne 1.200.000 hiljada i preda ih Petroviću. On je razrezao namete vojvođanskim tajkunima i stranačkim funkcionerima, tražeći i više od polovine njihovih prihoda.

Ranije je pisano kako su se od zatvora spasili vlasnici Interkomerca Goran Perčević i direktor Beohemije Žunić.

Krajem prošle godine, u vreme pokretanja stečajnog postupka, Goran Perčević je iznenada napustio Srbiju, ali se vratio posle desetak dana. Isto su učinili još neki tajkuni, čije su firme dospele u blokadu. Svi oni su pre odlaska, ali i odmah po povratku, imali poverljive razgovore sa Nikolom Petrovićem, direktorom Elektromreže Srbije, i sivom eminencijom koja stoji iza političkog projekta „Aleksandar Vučić".

Bliski saradnici potpredsednika Vlade dobro znaju da je Petrović, inače ličnost koja se slabo eksponira u medijima, osoba koja je bukvalno stvorila današnjeg Vučića. Iz tog razloga je on čovek od njegovog najvećeg poverenja, i zadužen je za krupno reketiranje.

Da je Petrović Perčeviću doneo svilen gajtan i ponudu da se otkupi, potvrđuje i činjenica da on svoj boravak u inostranstvu nije iskoristio da bi pobegao, već da bi prikupio novac kojim bi odobrovoljio Vučića! Pre toga je stupio u kontakt sa najvišim funkcionerima Ministarstva unutrašnjih poslova, od kojih je saznao da ništa ne mogu da učine, jer je odluka već doneta.

Nikola uvek nosi skupa odela, posebno pravljene cipele, zlatan nakit i vozi najnovije i najskuplje modele automobila. Obeduje isključivo u najelitnijim restoranima i izuzetno je agresivan prema onima koji mu se ispreče na putu…

Nikola Petrović za Vučića sakuplja novac ucenjujući privrednike. Danas je zadužen samo za višemilionske iznose u evrima, dok manje sume prepušta drugima. Ono što je Vladimir Beba Popović bio Zoranu Đinđiću, to je Petrović Vučiću.

Pitanje je samo kada će mu doći glave. Kamere bezbedonosne službe zabeležile su “operaciju aktovka“. Vučić bi iz svog doskorašnjeg stana u "Crvenkapi" na Novom Beogradu izlazio u trenerci i patikama, silazio na prvi sprat u kafić, jer u istoj zgradi stanuje i Petrović, i posle pet minuta bi se vraćao u stan sa aktovkom. Tačno se zna ko je tog dana bio žrtva…

 

     Kum na venčanju

 

Kada se Vučić prošle godine brzopotezno oženio, Nikola Petrović je rukovodio tom akcijom. Aleksandar je tužbu za razvod podneo 14. novembra, a razveden je 16. novembra, jer je policija privela njegovu suprugu da u kasarni na Topčideru potpiše zapisnik o saslušavanju stranaka.

Kada se Aleksandar iseljavao iz stana u "Crvenkapi", barem 50 policajaca je bilo u zgradi, jer su njegova supruga i deca plakali, moleći ga da ih ne ostavlja.

Na dan venčanja, privedena je matičarka SO Zemuna, dovezli su je u pratnji crnih limuzina BIA na Topčider, morala je za minut da stavi svoj potpis u knjige venčanih koje su već bile popunjene, i odmah je vraćena.

Nesreća se ipak nasmešila Vučiću. Prvo je Rakić izgubio u Demokratskoj stranci. Sa otpadnicima je osnovao novu, ali bez šanse da prođu a izborima. Vučić je tvrdo obećao da će ga uzeti u Vladu, kao “veoma sposobnog čoveka“. A onda je bolest Rakića eskalirala (zbog raka su mu izvađena prostata i testisi i dada ima problema sa plućima), i Vučića sada nema ko da navija. Prošle nedelje posetio ga je u Londonu, tražeći instrukcije.

Vučićeva borba protiv organizovanog kriminala i korupcije je lažna, a on je koristi za lično bogaćenje. Do sada je na poznate račune inkasirao preko 610 miliona evra!

 

    A 1.

   Braća po materi

Saobraćajni policajac iz Pančeva, Stole Margetić, tri puta je pisao prijavu Andreju Vučiću, rođenom bratu Aleksandra Vučića: dva puta što mu vozilo nije registrovano, a jednom što nije imao pojas. Andrej mu je napominjao da je brat Aleksandra Vučića, ali je saobraćajac verovao da su svi isti pred zakonom.

Te prijave nikada nisu puštene. Umesto da ga nagrade, nadležni ovog policajca prebaciše iz saobraćaja u poredak. Čovek je sad na bolovanju, ima visok šećer i pritisak, jer je ušao u sukob sa komandirom saobraćajne policije Mitkovićem, zato što je pisao i prijave za neke pretovare, i time dirao komandirove ljude. Margetić piše, a komandir cepa prijave.

Na kraju poštenom policajcu napisaše predstavku i on ode u ono što se narodski zove "prašinar". Pre godinu dana je Andreju prvi put bila pisana prijava za prekršaj u Pančevu. Policajac Margetić posle ponoći mu je skinuo tablice, ali je ovaj zvao Dačićevog savetnika iz Beograda da interveniše i, naravno, odmah je bilo sve u redu. Međutim, Andrej se i dalje bahato ponašao i za njega zakon ne važi, već samo demonstracija sile.

Veljović se stalno ulaguje Andreju Vučiću. Andrej non stop dolazi u Pančevu, jer tu ima ljubavnicu, plavušu Ivanu Popović.

U Pančevu se ponaša bahato i viđa se sa onima što imaju policijske dosije, najviše sa ubicom Dejanom Simeunovićem Simketom. Uvek se sa njima izljubi i izgrli, naravno pred publikom, da bi im dao na značaju. Ljubavnica Andreja Vučića ima brata Nikolu, koji se takođe ponaša bahato i po Pančevu se oboje pozivaju na Vučića.

Andrej Vučić je za svog starijeg brata Aleksandra glavni poverenik za Vojvodinu. U toj pokrajini on kadruje, postavlja i premešta funkcionere, ali je najviše zadužen da od privrednika uzima novac. Andrej i Aleksandar su braća po materi. Kada je postao podpredsednik Vlade Srbije, Aleksandar je najavio hapšenje “njemu veoma bliskog čoveka“, objašnjenjem da nije niko iznad zakona.

Andrej je veoma blizak sa Nebojšom Čovićem, čije hapšenje je takođe najavio Informer, ali je Nebojša morao da odvoji 15 miliona evra, preda ih Vučićevom blagajniku Nikoli Petroviću, i tako dobije “oprost“. Na taj način su obojica spašeni.

Pozivajući se na brata Aleksandra, Andrej je postao među viđenijim tajkunima. Njegova ad hok osnovana firma preuzela je sav uvoz soli za Srbiju, od tuzlanskog rudnika. Andrej ima monopol na uvoz soli za ljudsku ishranu, za ishranu stoke i soli za puteve! Predhodno je Nikola Petrović ovaj posao oduzeo Interkomercu, na čijem je čelu Goran Perčević, koji je doveden do prosjačkog štapa.

Zameriti se Andreju, opasno je po život…

 

    A 2.

   I Cane mu je debelo platio

Aleksandru Vučiću su usta bila puna borbe protiv korupcije i nezavisnosti pravosuđa. U stvarnosti je sve suprotno od onoga što on kaže, a najbolji primer za to je slučaj Stanka Subotića Caneta koji je nedavno dobio mogućnost da se sa slobode brani uz plaćanje kaucije. Pozadinu svega toga objašnjava saradnik Đorđe Višekruna:

"…Sredinom decembra 2011. zatekao sam se nekim poslom u prostorijama centrale SNS-a gde mi se obratio jedan od najviših funkcionera te stranke, a danas i narodni poslanik u republičkoj skupštini( Vladimir Cvijan, napomena redakcije). Zamolio me je da ga mojim kolima povezem, jer je žurio na aerodrom, da uhvati let za Švajcarsku. Objasnio mi je da je on u stranci zadužen za kontakte sa osobama sa poternica od kojih je uzimao novac za potrebe SNS-a.

U Švajcarsku je išao da bi se sreo sa Stankom Subotićem koji je obećao da plati veoma visoku donaciju SNS-u kako bi mu bilo omogućeno da privede kraju sudski postupak u slučaju da ta stranka dođe na vlast. Drugi deo para je za Caneta trebao da plati srpski kontroverzni biznismen Slaviša Purić.

Kada sam sledeći put došao u centralu stranke, bilo je to 22. decembra 2011. godine, o ovom razgovoru sam obavestio Aleksandra Vučića, uz reči kako bi trebao da obrati pažnju na to da njegovi najbliži saradnici ne pričaju o takvim stvarima pred publikom. Složio se samnom i o svemu obavestio Tomu Nikolića, takođe uz komentar da saradnici treba da drže jezik za zubima, kada su u pitanju ovako škakljive teme.

Vučić je tom prilikom na jednoj ceduljici napisao broj svog privatnog mobilnog telefona i dao mi je sa molbom da mu se obavezno javim u slučaju da se ovako nešto ponovi. Kao dokaz da je sve ovo tačno prilažem cedulju sa Vučićevom rukom pisanim brojem telefona koji je on tada koristio…".

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije