Архива

Posts Tagged ‘reforme’

ПРИВАТИЗОВАЊЕ СИТЕМА ЈАВНОГ ЗДРАВСТВА: ШИРОКО „ТРЖИШТЕ ЗДРАВСТВЕНИХ УСЛУГА“ И ЈОШ ШИРА ЗЛОУПОТРЕБА У ПОДЕЛИ ПЛЕНА!!??

13. маја 2017. Коментари су искључени

 

Како се убрзано распада српско здравство према "моделу Европске уније", ко је и како из Србије протерао најбоље здравствене кадрове, како је обављена криминална акција јавно-приватног партнерства у здравству, и на какав начин је Александар Вучић са својим братом, кумовима и пријатељима, постао владар приватног здравственог сектора преко инвестиционог фонда из Холандије под именом "Блуе сеа цапитал".

Ко је у Ургентном центру у Београду опремио посебно одељење којем ни запослени немају приступ, а на којем се лече и оперишу угледни чланови напредњачког картела и геy лобија? Да ли ће нас ускоро лечити бабе врачаре, јер лекара у Србији више бити неће, а у приватним клиникама места ће бити само за фину и пробрану господу.

 

                     Пише: Инсајдер Л-7

TRAUME ZDRAVSTVA SRBIJE

 

Криминал у Клиничком центру у Београду се неометано развија и још већим интензитетом, без наде да ће се зауставити и потпуно је ван контроле државе.

Министар здравља Златибор Лончар је започео реновирање Ургентног центра у Београду одлуком да се испостава МУП-а Србије, која је у Ургентном центру од његовог оснивања угаси и полиција најури из Клиничког центра.

Одлуку је потписао Милика Ашанин, без ваљаног правног образложења, а на позиве тадашњег начелника Полицијске станице Савски Венац Поповића није се јављао, да објасни овај скандал, него је потурио помоћника директора Клиничког центра задуженог за безбедност, који је рекао да БИА преузима КЦ Србије.

Стварни разлози протеривања полиције из Ургентног центра су у отварању луксузног одељења за криминалце и педере у Ургентном центру, чији је прави начелник и даље Златибор Лончар.

У тај део нико не позван не сме ни да уђе. Раде се операције у највећој тајности, без историја болести и било каквог трага о лечењу људи. Стога је јасно да ни Лончар ни Вућић немају намеру да искорене криминал у Клиничком центру, већ га поспешују.

И кад је Вучић хтео да смени Лончара стигла је подршка овом члану земнуског клана од Андреја Вучића и Мила Ђукановића, против којих Александар Вучић није смео нити могао, а нити ће смети у будућности.

Дакле, педери, политичка елита и “контроверзни бизнисмени“ се лече у Ургентном центру, без увида у њихове здравствени картоне, далеко од очију јавности, јер је Лончар убедио Вучића да са ВМА цуре информације, јер Војно-безбедносна агенција њушка по ВМА!

Ко плаћа лечење ове ВИП господе? Из којих фондова? Како се те услуге и коме фактуришу?

Да ли је, захваљујући овим информацијама, Златибор Лончар несмењиви уништитељ српског здравства?

На жалост честитих и поштених лекара по Клиничком центру, више их неће бити, јер ће по свим клиникама бити искорењени и остаће само хохштаплери без икакве стручности и знања.

Гама нож у Клиничком центру набављен је за 11 милиона евра, при чему се зна да је 10 милиона права цена, а са 10% се уградио министар Лончар, јер му је Вучић одобрио тако низак проценат, јер су његови претходници узимали од набавки и по 20 и 30%, и тиме се Вучић отворено хвали да је најмања провизија и рекет у историји српског здравства, а што је најгоре, у праву је.

Зато на пример сви који су учествовали у афери гама нож око тога ништа не причају, укључујући и професорку Даницу Грујичић, која се клела запосленима да ако динар буде фалио од гама ножа, све ће да изнесе у јавност, али на њеним интернет објавама само паушално се оцедњују криминалци у здравству одговорни за одлив интелектуалаца, а никако да се спомене конкретна афера.

Такође, њена канцеларија је прекопута нове зграде Клиничког центра Србије коју оптерећују милионске афере. Познато је да су повучене две транше кредита Европске банке – 2002. од 400 милиона и још толико 2010. а динара нема у новој згради.

Доктор Арсен Ристић је приликом преузимања функције директора нове зграде поликлинике, утврдио да недостаје 5.000 м2 керамичких плочица, највише могуће цене, које су уредно проведене кроз фактуре и наплаћене са рачуна Клиничког центра Србије, а нигде их нема по магацинима.

Залазећи све дубље и дубље у папире дошао је и до претњи смрћу, после чега је напустио ту функцију, као сви пре њега, док није довeдено уцењено лице које те афере неће отварати.

Министар Лончар је обећавао да ће решити питање криминала клинике за пластичну хирургију у којој 20 година ординира повереник новог синдиката здравства познат МУП и правосуђу по бројним кривичним и прекршајним делима, а због којих је клинику напустило 17 врхунских стручњака.

Шеф правне службе Јован Атанасијевић потврдио је да је тај преступник са пластичне хирургије има највећи број пријава у историји Клиничког центра и да је нејасно како је професор Предраг Пешко успео да га заштити од затвора, али и да истражни судија Снежана Кантар воид поступак против њега.

Међутим, после увида у документацију у којој се документују и сатанистички обредни ритуали које је повереник новог синдиката вршио на пластичној хирургији, Лончар се повукао, највероватније због савета једне видовите бабе из околине Арандјеловца, код које он често иде иде по савете.

СПЦ је око реновирања храма Светог Козме и Дамјана у Клиничком центру, апсолутно поверење дала свештенику Керезовићу. Међутим, Клинички центар је одредио др Арсенијевића из Ургентног центра за председника Црквеног одбора, иако се зна да је реч о наркоману и хомосексуалцу, па је тиме јасно какав став Клинички центар има и према СПЦ и свештеницима који покушавају да олакшају муке болесницима који тамо леже. Све у свему, Содом и Гомора!

Горка је иронија да се наводне реформе у српском здравству одвијају у форми "борбе против корупције" чији је главни узрок толерисање приватних пракси лекара запослених у државним здравственим установама.

У прошлој, 2016. години, по ко зна који пут је најављен почетак реформе здравственог система. У септембру 2015. године је на конференцији имена Сталне конференције градова и општина у Београду формирана некаква Мрежа за здравље чији је циљ побољшање основне здравствене заштите, а државни секретар Министарства здравља Србије, Берислав Векић, изјавио је том приликом да ће до 2016. бити завршено електронско умрежавање здравствених установа у Србији и да ће реформа моћи да почне.

Том приликом је дрско констатовао да је Уредбом о рационализацији у државном сектору коју је он назвао "природним одливом", отпуштено 4.500 и најавио отпуштање још њих 3.500. Од тада, па до почетка ове 2017. године, из Србије је отишло око 7.000 здравствених радника, међу њима и углавном угледних лекара специјалиста и мала армија медицинских сестара.

Читав здравствени сектор у Србији већ годинама пролази кроз трауме (које овде зову "променама") које се правдају процесом придруживања Европској унији. Истина је да се овде ради о интересима мале групе моћника на власти, укрупњавању капитала у здравственом сектору и повећању њихових интереса на "тржишту здравствених услуга".

Прва велика промена од које су све невоље српског здравства почеле, десила се неконтролисаним увођење приватне здравствене праксе почетком деведесетих година када настају прве приватне ординације од којих су неке током 25 година израсле у приватне поликлинике и домове здравља који запошљавају десетине, па и стотине лекара, медицинских сестара и другог особља.

О њиховом раду, квалитету посла који обављају и последицама које такав хаос има за сваког грађанина Србије, нико до данашњег дана није направио ниједан целовит и стручан извештај.

Корупцији на највишем нивоу приликом улагања у здравство и куповине опреме, траје већ четврт века. Право дивљаштво траје и данас, можда у још горем облику него мрачних деведесетих.

Нигде у данашњој Европи нема толико медицинског особља које истовремено ради и у државном сектору и одвлачи пацијенте у своје ординације закидајући тако буџет из кога и сами примају плату. У сређеним, правним државама, то је практично немогуће.

Прва Национална стратегија за борбу против корупције у Републици Србији усвојена је 2005. године, а Акциони план 2006. године. Осам година касније, у уводу Националне стратегије за борбу против корупције у Републици Србији за период од 2013. до 2018. године наводи се да је неконзистентна садржина Стратегије из 2005. године и Акционог плана из 2006. године, узроковала недоумице у погледу тога које је активности потребно спровести и у чијој су оне надлежности.

Из Извештаја Агенције за борбу против корупције о облицима, узроцима и ризицима корупције у систему здравства, лаконски је закључено да "…поље ризика на корупцију представљају јавне набавке, допунски рад лекара, трошење средстава (из буџета или донација), примање поклона, сукоб интереса, листе чекања, пружање ванстандардних услуга, однос између фармацеутских кућа и лекара, пријем у радни однос здравствених радника и сарадника…"

Преведено на једноставнији језик, свака власт, а посебно ова Вучићева, диктаторска, законски је омогућила пљачку на највишем нивоу. Отуда је битка за страначке директоре здравствених установа толико важна властодршцима.

Много раније, још 2008. године, усвојен је нови Правилник о раду лекара у коме је "тезгарење" регулисано тако да приватни послодавац, уколико жели консултанта из државне установе, мора да плати не само допунски рад, него и један део радног времена тог лекара.

Некадашњи министар здравља (у четири мандата), Томица Милосављевић, још некажњен за многе криминалне послове, први је увео такозвано приватно-државно партнерство у здравству, и то тако да је највећи број озбиљних стручњака напустио државне установе или, у "партнерству" почео да ради против здравствених институција у власништву државе.

Почетком 2010. године, јавни и приватни здравствени сектор у великој мери се преклапају, а у приватном сектору настаје све више приватних пракси и мањих медицинских установа.

Ово се битно мења крајем 2012. године када на сцену ступа приватни инвестициони фонд Блу си капитал (Блуе сеа цапитал) из Холандије који у новембру преузима поликлинику "Др Ристић", а која је са преко 170.000 пацијената годишње у том тренутку била, а и данас је, највећа приватна поликлиника у Србији.

Свакоме ко зна позадину овог случаја, свакако је јасно да иза тога стоји Александар Вучић, његови кумови, његов брат и њихови пријатељи и "стратешки партнери".

Наредне 2013. године Блу си капитал преузима још две приватне здравствене установе – приватну гинеколошку болницу Јевремова  и приватни дом здравља Једро који преузима од компаније Делта Генерали осигурање.

Оваква "консолидација тржишта" приватног здравства у Србији није ништа чудно или неочекивано, у већини земаља у окружењу увелико постоје ланци приватних здравствених установа. Блу си капитал затим крајем 2013. обједињује ове здравствене установе у "приватну здравствену платформу МедиГроуп" којој 2014. године придодаје и офтамолошку клинику Милош Клиника.

Врло брзо се у јавности поставило питање колика је вредност улагања Блу си капитал фонда приликом преузимања ове три установе у Београду. За јавност је далеко важније од питања висине улагања, остало питање идентитета власника финансијског капитала који су формирали Блу си капитал али је јасно као дан да без породице Вучић није могао ниједан евро некаквог "финансијског капитала" да прође, а да они нису учествовали у подели плена.

Ипак, оно што јесте јавно су подаци о менаџменту Блу си капитала. Реч је о групи људи у тридесетим и четрдесетим годинама, који су пореклом са наших простора али су факултетско образовање из области бизниса и финансија углавном стекли у англо-саксонским образовним установама, након чега су радили у финансијском сектору.

Такође, троје од шесторо руководећих људи Блу си капитала заузимали су врло високе позиције у Агрокору, највећој приватној индустријској групацији у Југоисточној Европи. Пре мање од годину дана, у априлу 2015., Блу си капитал је као део конзорцијума окупљеног око инвестиционог фонда Мид Еуропа Партнерс учествовао у преузимању компанија Имлек, Бамби и Књаз Милош.

Министар здравља, Златибор Лончар, говорећи стално о реформама здравства, најавио је да ће грађани "ускоро свог лекара опште медицине, педијатра и гинеколога моћи да изаберу о трошку здравственог осигурања и у приватном сектору", што су многи дочекали са одобравањем и похвалама.

Крајњи исход читаве игре је здравствени систем у коме ће, захваљујући "јавно-приватним партнерствима", корисници обавезног здравственог осигурања моћи да са здравственом књижицом иду у приватне здравствене установе.

На тај начин ће се новац из буџета Републичког фонда за здравствено осигурање, који износи око 1,5 милијарде евра годишње, у који сви запослени и пензионери у Србији издвајају за здравствено осигурање, одливати из јавног у приватни сектор уместо да буде искоришћен за обнову система јавног здравства.То су финансијски интереси који иза кулиса вуку конце реформе и у чијем се интересу мења здравствени систем Србије.

У међувремену, лекари, специјалисти, читави хируршки тимови, најбољи анестезиолози, најспособније медицинске сестре и медицински техничари, масовно одлазе. Својевремено је бивши министар здравља Томица Милосављевић подстицао њихов одлазак у земље ЕУ речима: "…Европска унија је наша породица кроз коју годину, и у њој, глобално гледано, постоји мањак и лекара и медицинских сестара…"

Исто то ради и Златибор Лончар, који спровођењем мафијашке политике у здравству, протерује најбоље кадрове из Србије. Да помогне "европску породицу", а Србија нека се распада од свих могућих болести и без лекарске заштите.

Министар је најавио да ће се ускоро расписати конкурс за пријем 2.000 медицинских радника. Колико треба да протекне времена да се примљени лекари оспособе, да заврше специјализацију и суб специјализације? Да ли ће и они, након специјализације, одбити да даноноћно раде за 500 евра, покупити се и отићи? Да ли ће нас ускоро од најтежих болести лечити видари, бабе врачаре?

Стотине хиљада болесних у Србији скуваће се у лонцу министра Лончара.

(Позивамо лекаре и запослене у здравству да нам описују криминал у својим установама.)

 

      А 1. И Дом здравља Земун у рукама напредњака

Октроисиани доктори-директори

Као и у бројним другим здравственим установама у Србији, насилно и по диктату из Вучићевог кабинета, и у Дому здравља Земун постављен је директор по партијском кључу, те је нас допала напредњачка узданица др Ксенија Узуновић. Од почетка управљања установом показује ароганцију и нетрпељивост према запосленима које је затекла кад је дошла ко зна одакле.

Прво што је урадила да збрине страначки кадар на већ познати начин, и то углавном немедицинско особље. Сви су добили незаконите стимулације и постављени су на непостојећа радна места. Једини критеријум за постављање сарадника је послушност и страначка припадност.

Од првог дана директорка је заузела став бахатог опхођења према свим запосленима. Иживљавање, психичко малтретирање, понижавање и исмевање колега је свакодневна појава. Сва средства која користи у комуникацији са запосленима, имају сврху застрашивања. Од њеног доласка Дом здравља као установа је у потпуном распаду. Награђују се нерадници, а вредни и паметни се ућуткују, и прети им се отказом.

Недостатак основних средстава за рад, материјала, резервних делова и свега осталог је такође свакодневно присутан. Не улаже се ништа у обнављање Дома здравља тако да је све у распаду. За наводне јавне набавке, задужен је, такође напредњачки кадар, која је за исте саветник у другој установи, док ми плаћамо човека са стране.

Не зна се где одлази новац који добијамо од фонда, од медицине рада, а за све што се тражи једини одговор је " нема пара " уз повишен тон, ругање, и исмевање колеге који јој се обратио.

Главне сестре не предузимају ништа да унапреде рад својих служби, јер се неактивност и незаинтересованост преноси са главне сестре Дома на све њих. Не постоји никаква комуникација између запослених и руководства Дома здравља.

Навала простаклука и примитивизма довела је до тога да су се фини људи и стручњаци повукли и заћутали. Последице њеног руковођења осећају и запослени и пацијенти, који се непрестано жале, јер недостатак кадра доводи до тога да нема ко да ради, да нема чиме да се ради , што изазива свакодневни хаос. Ово је само део проблема, слика целокупне ситуације у Србији.

Запослени Дома здравља Земун

 

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије

ТУМАРАЊЕ У МРАКУ СРПСКЕ ПРОСВЕТЕ: ПРОСВЕТНИ ЕКСПЕРИМЕНТИ НА ШТЕТУ ПРОСВЕТАРА И СРПСКОГ ШКОЛСТВА!!?

10. маја 2017. Коментари су искључени

 

Просвета у Србији никад није била у горем стању него данас. Њоме харају режимски "менаџери" и лопови свих калибара, полуписмени доктори и магистри разних апстрактних наука. Министар просвете је тајкун, бизнисмен, који је од високог школства направио милионске профите.

Ђаци и студенти немају никаквог узора нити су мотивисани да школовањем напредују у животу и каријери. Траже се краћи путеви. Они који су свесни важности знања и школовање, данас су на улици, очајни, а многи од њих спремају се за пут у једном правцу, у иностранство. Многи од њих су већ тамо.

 

                          Игор Милановић

ISTORIJSKE REFORME SRPKOG SKOLSTVA

 

И просветни радници су на улицама (а, масовни излазак се тек очекује) и не протестују више само због јадно ниских плата, него и због скандалозно лоших услова рада, a Вучићева влада је усред бруталног закидања на платама просвети (али и здравству, полицији…), нашла за сходно да финансира интернет портал невладине организације "Квирија центар", који се бави информисањем хомосексуалне популације.

Наиме, НВО „Квирија центар" је преко надлежног министарства на конкурсу за суфинансирање пројеката у области јавног информисања, добила подршку за дугогодишњи пројекат те организације намењен геј, лезбијској, бисексуалној, транссексуалној и трансродној популацији.

А, како је познато, и ова и неке друге њој сродне организације, баве се интензивно подривањем породичних вредности, променом свести школске омладине и гушењем ионако малих права просветних радника.

Наставници у свим школама у Србији добили су званичну препоруку да ђацима сугеришу да у потпуности изједначавају геј и хетеросексуалну љубав, а Министарство просвете, које је одговорно за ово, на прве критике професора и родитеља, цинично је констатовало реченицом: "Мораћемо то да дорадимо"!

Да буде јасније, у такозваном "образовном пакету" за учење о теми сексуалног насиља, који је Министарство просвете поделило свим школама, дословце пише да ученицима треба објаснити да је "љубав између два дечака потпуно исто осећање као љубав дечака и девојчице". Овај пакет намењен ђацима основних и средњих школа за изучавање на часовима биологије педагози и психолози сматрају скандалозним" јер популише хомосексуализам и личи на експеримент".

И док Влада заједно са оваквом геј-идеологијом руши темеље овог друштва, у школству влада хаос и распад, безнађе и дивљаштво (законски је све тако "уређено" да један малолетни насилник може да терорише и своје вршњаке  и бедно плаћене наставниke и професоре, а да му нико ништа не сме). Због свега тога, али и због чињенице да највећи број школа изгледа као да је из каменог доба, почели су и стални протести.

Дана 17. марта ове године, након вишемесечних покушаја да дођу до дијалога са Министарством просвете, Унија синдиката просветних радника је испред Владе Србије у Београду поставила ултиматум: уколико њихови захтеви за побољшање услова рада не буду испуњени, организоваће потпуну обуставу наставе у школама.

У међувремену је ресорни министар Младен Шарчевић панично тражио од оног корумпираног дела синдикалних вођа, да "добије на времену". Тај мали вакум још увек траје. Део просветних радника је стално на улицама са побуњеним студентима, синдикатима војске и полиције, опљачканим малим акционарима уништених државних предузећа…

Да би се боље видело како просвета тоне, као кроз живи песак, треба се сетити и неких, не тако давних догађаја… У сред лета, августа месеца 2015. године, тадашњи министар просвете Срђан Вербић (који се показао на тој функцији као комплетан идиот), објавио је спискове за отпуштање просветних радника.

Настао је хаос, спискови су "ревидирани" у више наврата, па је цео посао предат у надлежност директора просветних установа. Тек тада почињу међусобни обрачуни међу просветним радницима, а један стари део корумпираних синдикалних представника, ставио се по обичају на страну режима.

Годину дана касније, у децембру 2016. године, помоћница министра за предшколско и основно образовање Весна Недељковић, помпезно је најавила да ће Министарство просвете за наредну 2017. годину годину увести "низ новина".

Знатно пре тога, на функцију министра просвете уместо феминизираног и слуђеног Вербића, дошао је смирени али опаки мешетар, Младен Шарчевић, Вучићев пријатељ и некадашњи директор школе који је помогао да његов неуки син Данило дође до дипломе.

Шарчевић је за награду добио одрешене руке да отвара некакве приватне више школе и универзитете, услед чега се нагло обогатио. Велика вила на Дедињу, само је симболични део имовине коју он данас поседује у Србији и ван ње.

Шта је овом режимском милионеру после свега остало, него да се бави "реформама"! То је за овдашње преваранте и политичаре увек била посебна забава. Тако је, са позиције министра просвете почео да најављује "епохалне промене" у српском школству. Не било какве, него историјске!

Тако је дао предлог да Основна школа траје девет, уместо садашњих осам година, а деци се не би додавала година школовања, већ би се садашње предшколско рачунало као први разред.

Такође, основно образовање би било подељено у три циклуса, по три разреда. Било је аргумената и за и против увођења овог модела, који није поменут у националној стратегији развоја образовања.

Дилема је била и ко би изгубио и ко добионаставници или учитељи. Да ли би учитељи предавали у четири и по или у пет разреда. Поменуто је да би период од четвртог до шестог разреда био комбинација предметне и разредне наставе.

Проф. др Александар Липковски, председник Националног просветног савета, поводом ове Шарчевићеве идеје, подсетио је на неке чињенице. Пре свега, да због увођења оваквог система околне државе имају низ проблема и да се та промена подстиче споља, због уштеда у образовању, које нам намећу кредитори и финансијери.

Липковски је такође констатовао да се "…за последњих 20 до 30 година, образовни систем се доста променио", и да су "…многе ствари рађене на брзину, многе упропаштене, па је систем доведен у незавидну ситуацију…"

Липковски је такође изричит био у погледу издвајање за науку, тражећи да се издвајања за њу повећају са три на шест одсто и да се уведе једносменски рад у школама.

Тако мисли стручњак, а министар Шарчевић размишља како да се још више допадне Вођи, па предлаже "историјске" промене  у српском школству које данас више личи на сиротиште, јер нема пара ни за основна учила, за табле и креде, у коме има некакве застареле компјутерске опреме (а, углавном је нема) и у коме главну реч воде локални политичари и ловци у мутном, а не просветни радници.

Ова, 2017. година, почела је још једним хаосом, због надокнаде изгубљених часова, а наставак је уследио 29. марта, кад је министар Шарчевић најавио повећање плата у просвети, и то два пута (једном у јуну, а други пут пред крај године), да би се на крају показало да лаже, јер је истовремено нагласио да "…о повећањима плата одлуке доноси Влада".

За шта онда постоји министар, питали су га поједини бесни просветни радници и присутни новинари. Али, Шарчевић има "задњу линију одбране", па га је његова саветница за медије дословно изгурала са прес-конференције, како не би упао у вртлог питања на које нема одговор.

Узгред, треба напоменути да Младен Шарчевић има чак 11 помоћника и четири државна секретара, са платама од преко 130 хиљада динара и разним другим финансијским "принадлежностима".

У његовом кабинету седе још три посебна саветника, један саветник, четири државна секретара и секретар. Овај и овакав министар просвете има чак и помоћника за инвестиције, европске интеграције и инспекцијске послове! Број разних сталних и хонорарних саветника није познат.

Унија синдиката просветних радника Србије позвала је 17. априла своје чланове да подрже свакодневне протесте омладине на улицама већине српских градова. Унија, међутим, није најавила и организовано прикључење тим протестима.

У тренутку када настаје овај текст, још је неизвесно када ће и за колико бити повећане плате просветним радницима и осталим запосленим у просвети, тако да УСПРС не жели радикализацијом протеста и прикључењем својим ученицима да доведе у опасност финализацију скоро окончаних преговора.

Наиме, председница Уније Јасна Јанковић је још почетком ове године изнела јасне захтеве синдиката од којих се, како је тада речено, неће одустајати.

По њеним речима, захтеви су, између осталих, да се уведе однос плата 1:2:3, при чему би полазна основа биле плате теткица и домара, на средини би било администартивно особље са најмање четвртим степеном, а на врху би било наставно особље са најмање седмим стручним степеном.

Према мишљењу Јанковићеве, у том тренутку је однос био 1:1,8, при чему су најмање плаћени (хигијеничарке и домари) имали плате на нивоу законом загарантованог минималца, што значи да су наставници имали просечне плате испод републичког просека.

Према тадашњим најавама, из министарства образовања, минималци у просвети неће бити обухваћени повећањем плата договореним крајем 2016. године у висини од шест одсто. Како је Јанковићева објаснила, минималац се повећао са 121 динар на 130 динара по сату, што је више од шест одсто обећаних просветарима. Министарство је, очигледно, сматрало да би запосленима у просвети могло да позли, ако добију обећано линеарно повећање плата.

После тог, прошлогодишњег повећања плата, Јанковићева је изјавила како су просветни радници по платама и даље испод републичког просека и то за 14 одсто! Како је онда, у таквим околностима, могуће стварати модерну, савремену, технолошки оспособљену државу са школством у коме раде предавачи који су социјални случајеви?

После вишемесечних преговора и штрајкова упозорења, министар просвете Младен Шарчевић је пристао да се плате у просвети повећају 15 одсто и то из два дела: први пут у јуну 2017. и затим у четвртом кварталу исте године.

Наравно, обећање је пало 29. марта, тачно четири дана пред председничке изборе, кад је Вучићу било најпотребије! Још интересантније је то што републичка Влада до тренутка настанка овог чланка није потврдила овај договор. Упркос свему, просветари се не прикључују масовним протестима својих ученика и студената.

Међутим, и ако се испуне обећања министра Шарчевића, ово повећање би у најбољем случају довело просветаре на ниво просечне плате у Републици, што је и даље далеко испод онога што просветни радници у Србији морају да имају, како не би били очајници и социјални случајеви. Зато се може рећи да су побуне просветних радника тек су почеле. Без обзира на исходе преговора, статус просветних радника се неће променити. И они то знају.

 

      А 1. Подршка протестима: део нишких професора стао уз студенте!

Крајем априла месеца, београдски студенти позвали су своје професоре да им се придруже у „Протесту против диктатуре", али су на позив студената професори углавном остали неми.

Нишки студенти нису морали да зову јер им се део професора сам придружио. Реч је о неколицини професора који шетњу уз студенте виде као своју дужност и задатак. На жалост, дрски властодржац се лажним обећањима и силеџијском пропагандом умешао и међу предаваче и асистенте, па је тако један део професора нишког универзитета, уместо уз своје студенте, стао је уз, Александра Вучића као председничког кандидата, који треба да заседне на ту функцију ускоро.

Током изборне кампање, на срамном списку 650 јавних личности, својим потписом Александра Вучића подржали су ректор нишког Универзитета, декани Медицинског и Грађевинског факултета у Нишу, али и десетак професора, углавном медицине.

Већина професора нишког универзитета студентске протесте посматра са дистанце и без намере да им се придружи. Већина. У мањини је декан Филозофског факултета Наталија Јовановић која је подржала своје студенте том приликом рекла:

"…Они нама из вечери у вече показују колико још има енергије у овој земљи, иако је Србија, као што знате, на врху оних држава које су извезле своју памет…". Професор Медицинског факултета у Нишу, Срђан Пешић, кратко је констатовао: "…Ја мислим да су они осетили моменат и да им је довде свега, да виде да се један накарадни систем који је изнедрио овакву власт и све политичаре у последњих 20 година најзад мора променити, мора да буде мало другачији."

Професор Пешић наглашава посебно да његове колеге немају други задатак, него да буду уз своје студенте.

 

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије

VRH POLICIJE OGREZAO U KRIMINALU, SINDIKATI NA UZDI, DIREKTOR NEPROMENLJIV A DOSIJEI U FIJOCI…

 

Izborom Nebojše Stefanovića za ministra unutrašnjih dela, građanima je stavljeno do znanja da jednog dana Aleksandar Vučić za ministra može da postavi i nekog od policijskih konja! Nebojšu Stefanovića naprednjačka družina zove Neša Slina. Nadimak sve objašnjava. Ali Slina je ispred svog imena dodao i titulu “dr“. Slina, pa doktor nauka! Ispostavilo se da je Slina, ustvari, prepisni doktor nauka.

 

             major Goran Mitrović

 

I srpska policija tone u živo blato. Nacionalna oligarhija, radi zaštite svojih interesa, ustrojila je policiju kao vojne formacije, i skoro dvostruko je, u brojčanom sastavu, veća od Vojske Srbije. Policijske plate su mizerne, a očekuje ih i smanjenje, ne plaća im se noćni rad, ne uplaćuje zdravstveno i penziono osiguranje, to država čini tek kada policajac umre, ili ode u penziju! Policija je i gola i bosa, žandarmi su i gladni i žedni u svojim bazama.

Za dve godine, koliko Vučić hara Srbijom, policijska vrhuška je sama sebe postavljala, kontrolisala i sama sebi podnosila izveštaje. Vučiću su služili samo onoliko koliko su hteli, a on je mnogo hteo, ali ništa im nije smeo.

Durio se Vučić, pretio policiji, generalima, vikao je, kažu, i na direktora policije Milorada Veljovića, mada svedoka te Vučićeve kuraži nema. To mogu da potvrde i reči Neše Sline. On je, govoreći o smenama policijskih generala i navodnim reformama u policiji, 6. jula, istakao da direktor policije Milorad Veljović "nije čovek koji će biti prepreka reformama", i da je sa njim razgovarao o njegovoj "objektivnoj odgovornosti" za sve što je urađeno u policiji u prethodnom periodu. A, Boga mi, taj period Veljovićeve vladavine je dug. I ako je odavno morao u penziju, on je izabran, po treći put, za direktora srpske policije.

Pred svojim saradnicima, Vučić je vikao i obećavao kako će “Veljoviću jebati mater i uhapsiti ga“, ali je, kada se susretao sa njim, bio manji od mahovog zrna. Razgovor Vučića sa Veljovićem u četiri oka, bio je u molbenom tonu.

Koliko je vrh srpske policije ogrezao u kriminalu teško je opisati. Sam direktor je na čelu te organizovane kriminalne piramide. Okućio se. Dobio je desetinu stanova od biznismena, uglavnom na ime svojih bliskih rođaka. Kuće na Goliji, kuće i stanovi na moru, u Crnoj Gori…Milioni evra na računima u bankama u Sloveniji, Nemačkoj, Slovačkoj.

Iako su mu sinovi narkomani, bez škole, ipak su dobili dobro plaćene poslove. Stanko je zaposlen u NIS-u, Nemanja je u Moskvi, kao direktor predstavništva "Farmakoma" iz Šapca. Njenog direktora Miroslava Bogićevića zvanog Mikoja, Veljović štiti od hapšenja, i pored činjenice da je uzeo više od 600 miliona evra kredita od banaka, koje su zbog toga morale u stečaj!

Kilavi Milorad Veljović, tri puta operisan, još je u sedlu, jer Vučić ima od njega užasan strah. Kao i svaki prestupnik, i Vučić se plaši policije, a Veljović mu deluje kao “inspektor koji sve zna“!

A, Veljović zaista mnogo zna. On se nije bavio zaštitom državne imovine, prava građana i njihovih života, već pravljenjem dosijea koje je koristio da ucenjuje tajkune, bankare, političare…

Direktor srpske policije je plašljiv i ljigav, ali, kada je Vučić u pitanju, ume da savlada strah.

Kada je Neša Slina hrabro ušao u kabinet ministra unutrašnjih dela, poželeo je da se sasvim ozbiljno i pošteno, bavi onim što je u opisu poslova ministra policije. Već pri prvom susretu sa Veljovićem, dao mu je do znanja da od njega očekuje da podnese ostavku i ode u penziju. Milorad je nešto promrmljao sebi u bradu, a onda je izbila afera oko doktorata gospodina Stefanovića. Plagijat.

Direktor srpske policije ima gomilu novinara koje plaća iz policijskih fondova.

Koju to reformu najavljuje ministar unutrašnjih poslova? Zar je reforma pretnja sindikatima, koji traže svoja osnovna radna prava? On poručuje da će se obračunati sa takvima koji rade u policiji, a prete štrajkom.

Da je Neša Slina pitao direktora policije kako da to reši, on bi slegao ramenima, nešto bi promrmljao, njega je, inače teško razumeti, pozvao bi sekretaricu Ivanu da mu donese crvenu fasciklu, i referisao bi ministru: "…Ma nema problema sa sindikatima.

Najjači predvodi Vejko Mijajilović. Izbeglica je iz Zagreba. Bitanga je, podmukao je, ljigaviji je i od mene, puno troši. A potrošio je za deset godina zatvora. Taj će da vam ministre ljubi skute. A ovi trojica-četvorica mogu da viču koliko hoće. Srediću da nijedne novine ne prenesu njihove izjave…".

Kada je Veljović informisao Slinu kako drži sindikate na uzdi, on se obeznanio.

Uvidevši kolika je moć Veljovićeva, Slina je shvatio da mora biranim rečima da opisuje njegov rad. Zato je i rekao da direktor policije Milorad Veljović "nije čovek koji će biti prepreka reformama", i da je sa njim razgovarao o njegovoj "objektivnoj odgovornosti“ za tragično stanje koje vlada u policiji, da se Veljović složio sa njima da nekih poteškoća ima, ali ne i njegove krivice.

Dolazi jesen. Policiji mora da se smanje plate. Većina na posao dolazi u svojim cipelama, siromašniji i u patikama. U patroliranje policija ide peške. Inspektori nemaju personalne računare, ni štampače, mnogi ne mogu da koriste internet, jer mnoge podatke o licima koja opserviraju mogu naći na pretraživačima.

Da li će ministar Slina moći da zastraši policajce i natera ih da rade za po trista evra, da putuju posle smene autobusima do rodnog Vranja, Leskovca, Pirota, Šapca, Vršca, Novog Sada, jer ne mogu da plate stan? O kojoj to reformi priča ministar Stefanović?

Kako sprovesti reformu policije na čijem je čelu direktor Milorad Veljović, koji je nadživeo četiri vlade, ova je peta?! Kako se boriti protiv kriminalnih grupa, kada je najjača mafija u policiji, ona koju su stvorili Veljovićevi miljenici, načelnici u policiji, koji su na tim položajima i po deset godina?

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

%d bloggers like this: