POKORAVANJE DRŽAVE: PLJAČKA I ČERUPANJE DRŽAVNIH RESURSA KROZ MEHANIZAM RADA REGULATORNIH TELA

 

Umesto da sprečavaju pranje novca, štite građane od kriminalnih apetita povlaštenih korporacija i čuvaju nacionalne interese, takozvana nezavisna regulatorna tela u Srbiji direktno učestvuju u svakom kriminalu, najčešće pod patronatom stranih obaveštajnih službi, tajkunsko-mafijaških klanova okupljenih oko vladajuće koalicije ili oko aktuelnog Vođe.

Srbija je za samo nekoliko godina, do gole kože opljačkana preko "regulatornih" mafija iz Agencije za privatizaciju, Komisija za hartije od vrednosti, Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, Republička agencija za elektronske komunikacije i drugih "nezavisnih" tela. Njima danas upravljaju iznajmljene ekonomske ubice, domaće i strane, a Vučićev režim ih je pretvorio u takve centre moći da ne moraju ni zakone ni Ustav Srbije da poštuju.

 

                      M. Malenović, N. Vlahović

 

Na zvaničnoj internet prezentaciji Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, na spisku takozvanih regulatornih tela, između ostalih nalaze se i Agencija za privatizaciju, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije, Agencija za energetsku efikasnost i Agencija za licenciranje stečajnih upravnika…

Svaka od ovih "regulatornih" agencija, od svog osnivanja, predstavlja je kriminalni mehanizam pomoću koga je izvršena pljačka Srbije biblijskih razmera. Među regulatornim telima koja funkcionišu na kriminalan način, posebno se ističu i Komisija za hartije od vrednosti (KHOV), Republička agencija za elektronske komunikacije (RATEL), Republička radiodifuzna agencija (RRA)…

Kako bi sebi lično pribavio apsolutnu moć, kao i svaki diktator, Aleksandar Vučić je neustavnom i nezakonitom odlukom Vlade Srbije dobio ovlašćenja da koordinira, kontroliše i upravlja radom nezavisnih regulatornih tela. Sva ona služe danas samo njemu i njegovoj stranci, čime su građani umesto institucionalne zaštite, dobili organizacije koje danas imaju sve oblike kriminalnih organizacija.

Tako je, na primer, Komisija za hartije od vrednosti (KHOV), regulatorno telo koje je zvanično ustanovljeno sa ciljem da kontroliše trgovanje na jednoj jedinoj srpskoj berzi vrednosnih papira i da obezbedi da se ono odvija u okvirima zakona, postala produžena ruka zelenaških banaka, tajkuna i kriminalaca, pomoću koje oni pljačkaju male akcionare, odnosno sve one koji su dovoljno naivni da pokušaju da špekulišu na Beogradskoj berzi.

Da bi i zaposleni u Komisiji bili zadovoljni i držali jezik za zubima data su im primanja o kojima prosečni, gladni i obespravljeni radnik u Srbiji ne ume više ni da sanja. U 2014. godini prosečna plata je iznosila 170.000 dinara, dok je predsednik KHOV zarađivao i celih 340.000 dinara mesečno! U međuvremenu je plata predsednika prepolovljena, tako da Žarko Milićević, sadašnji prvi čovek Komisije, zarađuje „samo" 153.912 dinara mesečno.

Uz to, on, međutim, ima i pravo na dnevnice za mnogobrojna putovanja po zemlji i svetu, ali i deo prihoda na crno koji se uzimaju kako Komisija ne bi radila ono zbog čega je osnovana.

Pre Milićevića na ovom mestu je bio Zoran Ćirović , koji je ničim izazvan na to mesto postavljen od strane Vlade Mirka Cvetkovića, jer je bio kadar tada vladajuće Demokratske stanke. Iako je rođen nesposoban i sa lepljivim prstima, sav svoj kriminalni potencijal je pokazao tek kada su na vlast došli naprednjaci u čije je redove prešao već u leto 2012. godine.

Ćirović je preko jedne saradnice u prvoj polovini 2012. upoznao Novaka Nedića, koga je Aleksandar Vučić postavio za zamenika generalnog sekretara Vlade čim je ušao u koaliciju sa SPS-om.

Nedić, ubeđen da je neodoljiv za žene, bio je zaljubljen u pomenutu poznanicu, a lukavi Ćirović mu je obećao da će mu je privesti u krevet, ako Nedić izdejstvuje u Ministarstvu finansija da on ostane na čelu KHOV-a.

Tako se i dogodilo, ali je umesto u Nedićev krevet pomenuta gospođa otišla pred Komisiju čije je članove početkom 2014. obavestila o svim tajnim i nemoralnim dogovorima generalnog sekretara Vlade Srbije i predsednika KHOV-a!

Ni Nediću ni Ćiroviću, ništa se nije desilo zbog ovog pokušaja trgovine belim robljem: obojica su zahvatila malo dublje u svoje vreće para i namirili Aleksandra Vučića, kupivši tako i njegovu zaštitu.

Ćirović je, ipak, bio smenjen krajem 2015. godine kada je i po lopovluku poznati vrh SNS-a procenio kako je preterao u pražnjenju republičkog budžeta. Predsednik KHOV-a je, naime, za putovanja po svetu i dnevnice samom sebi godišnje dodeljivao po nekoliko desetina miliona dinara. Iako je to više nego očigledni sukob interesa, Ćirović je bio postavljen i za predstavnika Srbije u CEB banci Saveta Evrope, za šta je, takođe, dobijao platu, ali iz budžeta Republike Srbije, preciznije iz kase KHOV-a.

Milione koje je na ovaj način stekao, ali i uticaj u raznim akcionarskim društvima koje je štitio od mača zakona, Ćirović nije koristio samo za sebe, već i da bi pokrivao kockarske dugove svog mentora Nedića, koji na kraju više nije ni mogao, a ni hteo da mu pomaže.

Kako je izgledao rad, bolje rečeno nerad, Komisije za hartije od vrednosti u ranijem periodu, pokazuje i primer jedne samostalne zanatske kamenorezačke radnje koja je krajem 2011. na Beogradskoj berzi odjednom kupila 48.860 akcija Privredne banke Beograd.

Iako su tada morala da zazvone zvona za uzbunu u KHOV-u, koji po zakonu kontroliše ovakve transakcije, ništa se nije desilo, uprkos tome što su i sami službenici Komisije upozoravali rukovodstvo da se ovde radi o više nego očiglednoj nelegalnoj dogovorenoj trgovini preko posrednika.

Pravi udar na zdrav razum malih akcionara desio se 31. januara 2013. godine, kada se na zvaničnom sajtu Beogradske berze pojavio javni poziv akcionarima da prisustvuju skupštini akcionara preduzeća „Nissal" a.d. sa početkom u 14 časova 25. decembra 2012. godine?!? Skupština je, dakle, održana više od mesec dana pre objavljivanja javnog poziva! Komisija namerno nije primetila ovu nepravilnost, pa tako nije ni kaznila odgovorne.

Umesto kažnjavanja odgovornih za nezakonit rad, praksa je da budu kažnjeni oni koji se trude da sprovode zakon. Jedan od retkih sposobnih i zakonitom radu posvećenih zaposlenih u Komisiji bila je glavna inspektorka Ljubinka Vučetić koja sredinom 2013.godine iznenada sa te funkcije bila prebačena na mesto „pravnog savetnika za zastupanje".

Duže vremena posle ovoga KHOV nije imao glavnog inspektora, jer naprednjački kadrovi nisu mogli da se odluče ko je dovoljno nesposoban i kriminalan da bi zaslužio ovo postavljenje.

"Centralni registar za hartije od vrednosti" a.d. (CRHOV)  je još jedno regulatorno telo koje bi trebalo da unapredi i nadzire rad Beogradske berze. Prema informacijama sa sajta CRHOV-a, jedini vlasnik akcija ovog akcionarskog društva je Republika Srbija.

Na čelu CRHOV-a je Ana Jovanović, a sudeći prema izveštaju Agencije za privredne registre (APR), u ovom privrednom društvu u 2015. godini bilo je zaposleno 35 osoba, koja su ostvarila poslovni prihod od 200.075.000 dinara, odnosno dobitak u visini od 64.507.000 dinara.

Pored čak dva regulatorna tela za berzu i trgovinu akcijama, moglo bi da se pomisli kako akcionarima u Srbiji cvetaju ruže. Ima i toga, ali isključivo za tajkune i belosvetske mešetare.

Iako imamo i KHOV i CRHOV, niko od njihovih preskupo plaćenih „stručnjaka" nije ni pokušao da se usprotivi donošenju seta zakona, nazvanih „Koletova pravila", kojima su prava manjinskih akcionara u pojedinim slučajevima potpuno ukinuta. Naziv „Koletova pravila" ove zakonske izmene su dobile po tajkunu Miodragu Kostiću, kome je na ovaj način omogućeno da od malih akcionara akcije prisilno otkupi i to po ceni koju sam odredi.

Ionako krhko finansijsko tržište Srbije ovim je zadobilo „coup de grace", odnosno završni smrtonosni udarac. Iza svega ovoga ne stoje samo domaći mešetari i kriminalci, već i strane ispostave čiji je posao da dovrše pokoravanje Srbije.

USAID je "nevladina" organizacija američke vlade koja redovno dotira usavršavanje naših stručnjaka u Sjedinjenim Američkim Državama, odnosno kurseve na kojima se oni uče kako da unište i ono malo što je ostalo od srpske berze.

Te "obuke" su bile toliko uspešne, posebno u domenu "otkrivanja međunarodnog lanca nelegalnog trgovanja akcijama stranih kompanija" (kako je navedeno početkom novembra 2014.), da je na kraju i sam CRHOV došao pod udar istražnih organa.

U oktobru 2015. Državna revizorska institucija ustalasala je javnost informacijom da je upravo CRHOV, zadužen za evidenciju i obavljanje prometa akcijama, vodio duplo knjigovodstvo.

"…Centralni registar nije u poslovnim knjigama za 2014. godinu evidentirao promet gotovine u domaćoj valuti na svojim novčanim računima u Narodnoj banci Srbije u iznosu od 8.036 milijardi dinara i 1,6 milijardi evra. Takođe, nije prikazao u finansijskim izveštajima, po stanju na dan 31. decembra 2014. godine, sredstva članova na svom deviznom novčanom računu u iznosu od 33,8 miliona evra (4,09 milijardi dinara), za koliko su imovina i obaveze po ovom osnovu manje iskazani…", tvrdi DRI u svom izveštaju. Očigledno je da i CRHOV i KHOV jedino regulišu nesmetano bogaćenje korporacija, tajkuna i sa njima povezanih političara i to o trošku republičkog budžeta.

Agencija za lekove i medicinska sredstva (ALIMS), takođe predstavlja "regulatorno telo" koje zvanično nema nadležnost nad kontrolom lekova u prometu, ali spada u red najviše kriminalizovanih institucija ovog tipa.

Na srpskom tržištu se u prometu nalaze lekovi koji su prošli registraciju, a čije pakovanje nije usklađeno sa registracionom dokumentacijom. Zbog ovakvog stanja na tržištu lekova već godinama vlada haos, a razmere prisustva švercovanih lekova i posledice njihove primene nisu nikada ozbiljno analizirane.

Izdavanje ovakvih lekova je suprotno zakonskim odredbama. Zbog prakse izdavanja lekova neusaglašenih sa registracionom dokumentacijom niko neće biti kažnjen, jer su takve instrukcije date inspektorima koji su, naravno, korumpirani…

Agencija za lekove i medicinska sredstva, koja se zvanično bavi registracijom lekova i njihovom bezbednošću za građane Srbije, odavno je odstupila od svoje osnovne delatnosti i bavi se raznim drugim poslovima. Tako je prošle godine nekoliko desetina miliona dinara uložila u nabavku robe koja joj uopšte nije potrebna.

Osim skupocenih automobila, opreme za kuhinje, renoviranja tuđih magacina i raznih drugih ulaganja vrednih više od 68,5 miliona dinara, nabavljen je i nekakav info-pult koji je plaćen neverovatnih 5,16 miliona dinara! Ovo očigledno pranje para, samo je deo kriminalnog mozaika u ALIMS-u.

Primer banditskog ponašanja u "regulatornim" agencijama, svakako je i Republičke agencije za elektronske telekomunikacije, RATEL-a, koja je godinama plaćala samo za zakupninu poslovnog prostora preko 60.000, a mesečne plate zaposlenih su bile, kako onda tako i danas, između 3.000 i 5.000 evra. I tom im je malo pa pribegavaju svemu i svačemu.

Na primer, samo u Srbiji ova regulatorna agencija ne prihvata međunarodni CE sertifikat za elektronsku opremu, već traži dodatnu sertifikaciju kako bi još para od nekoga uzeli.

Takođe, samo u Srbiji ovakva agencija prihodi od naknada za korišćenje numeracije i naknada za korišćenje frekvencije. Taj novac ide u sefove regulatorne agencije (i džepove njenih "menadžera"), dok se u drugim zemljama ta sredstva uplaćuju direktno u državni budžet!

Zbog svega toga, rad Republičke agencije za elektronske telekomunikacije, ocenjen je najgorim kvalifikacijama od strane Evropske unije u nekoliko godišnjih izveštaja o napredovanju u pridruživanju Srbije sa EU.

Poslednjih nekoliko godina, od kako je Vučić na vlasti, u RATEL su upali stranački aktivisti SNS i njihovi "saveznici" iz nevladinog sektora, menadžeri stranih banaka i firmi koje radijske frekvencije koriste bez dozvole RATEL-a.

Vođini miljenici, RTS, Pink, SBB, Telenor, VIP i njima srodni informatičko-medijski vampiri, svakodnevno pljačkaju građane Srbije, a RATEL, kao "regulatorno telo" im u tome svojim činjenjem ili nečinjenjem pomaže isto kao i Republička radio difuzna agencija (RRA) i njima prateća "regulatorna" mafija poput Republičke agencije za poštanske usluge (RAPUS) i Registra nacionalnih internet domena (RNIDS) kojima je data potpuna nezavisnost u radu i sloboda da čine što god im je volja.

Zaposleni u ovim agencijama primaju evropske plate koje iznose od 20 do čak 70 hiljada evra godišnje! Troškovi po jednom zaposlenom u ovim "regulatornim" agencijama iznose i preko 65 hiljada evra godišnje, ali dok ima naroda da plaća biće i "korisnika" ovih "premija"…

Koga i kako zastupa RATEL, najbolje govori i podatak da je ova agencija donela odluku da državna firma "Telekom" ne može da odredi komercijalno isplative cene za korišćenje svoje infrastrukture, prema "Telenoru".

Naime, ovo "regulatorno telo" zaštitilo je stranu kompaniju na štetu domaće: propisalo je komercijalno neisplative cene po kojima je srpski "Telekom", morao norveškom "Telenoru" da stavi na raspolaganje svoju infrastrukturu!

Isti ljudi koji su ojadili "Telekom" (bivši članovi bivšeg G 17 i Demokratske stranke), dovodeći "Telenor" kao nelojalnog konkurenta, danas zajedno sa Vučićevom nezajažljivim družinom, planiraju bagatelnu prodaju (poklanjanje) ovog državnog giganta.

Za poslednjih četiri godine, Agencija za privatizaciju koja takođe ima status "regulatornog tela" u oblasti privatizacije, svakih deset meseci je u bescenje posredovala u prodaji između 300 i 500 državnih i društvenih preduzeća.

Od najmanjih do najvećih. Vrh svog nečasnog postojanja, ovaj državno-mafijaški mehanizam treba da obeleži prodajom Telekoma i Aerodroma Beograd, što je 5. juna ove godine zahtevala i Evropska banka za rekonstrukciju (EBRD), kao jedan od uslova "daljeg napretka ka EU".

Da licemerje bude kompletno, pobrinuo se Savet Evrope koji je Srbiji i nametnuo nužnost stvaranja "regulatornih tela", tačnije paradržavnih institucija, koje služe režimu na vlasti.

Naime, kad god je, recimo, Vučiću potrebno da sprovede u delo kakvu nezakonitu aktivnost, tu su "regulatorna tela", koja on predstavlja kao nezavisne institucije koja rade "po zakonu" a ne po njegovom naređenju. Istina je da od svih nezavisnih regulatornih tela, samo dve takve institucije nisu pod njegovom kontrolom: Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja!

Sasvim dovoljno, da građani ipak vide šta im radi suludi premijer i kako iz njegovog kabineta idu sve nesreće koje su ovu zemlju zadesile poslednjih godina.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

PRIVATIZACIJA BEZ OBZIRA NA ŠTETNE POSLEDICE: POSTIZBORNI MANDAT I ZA PRODAJU „TELEKOMA“!???

 

Akcionarsko društvo Telekom Srbija (Telekom) biće prodato ispod svake cene jednom američkom investicionom fondu. Ovo je tajni plan predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića, koji je proteklih nedelja već započeo kampanju ponovnog obezvređivanja ove kompanije, sa nedavnom izjavom: "…Možda smo pogrešili što nismo prodali Telekom".

Naime, Vučić će Telekom prodati jeftino, ali za razliku od ranijih privatizacionih pljački, Amerikanci neće platiti velike provizije onima koji im omoguće da se Telekoma dokopaju skoro džabe. Ovaj put Amerikanci će umesto dobrih provizija pružiti političku podršku. Kratkoročno, naravno…

 

                                       Vuk Stanić

 

Ovo znači da će Vođa pokloniti Telekom zbog očajničke nade da će ga Amerikanci zaštititi. A zaštita će trajati samo dok ne potpiše kupoprodajni ugovor. Posle će biti “izručen“ ruci pravde i gnevu građana, kao i svi ostali diktatori koje su podržavali, kao što je slučaj i sa gruzijskim predsednikom Mihailom Sakašvilijem, američkim državljaninom. Može li se Vučić smaknuti s vlasti, pre nego što proda Telekom?

Situacija u kojoj se predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić danas nalazi je slična onoj u kojoj je bio Zoran Đinđić pre nego što su ga ubili na ulazu u zgradu Vlade Srbije. Privatizacija Telekoma je Vučiću predložena na isti način na koji su Amerikanci od Đinđića tražili vlasništvo nad Železarom Smederevo.

Sličnosti i razlike ova dva slučaja govore da je za Železaru u Smederevu bila zainteresovana nemačka kompanija Tisen Krup, ali je ponuda koju su dali, bila ispod realne vrednosti onoga što je Sartid imao u zalihama.

Danas je za Telekom najzainteresovaniji Dojče Telekom, ali i oni bi baš kao i Austrijanci da kupe tu kompaniju ispod tržišne vrednosti, dok su spremni da lokalnim političarima daju provizije.

Vučić je za Telekom od Amerikanaca dobio ponudu koja se može uporediti sa onom koju su Đinđiću svojevremeno dali za Sartid. Vučić, baš kao i Đinđić nekada, nije popularan kod ruskog političkog vrha, posvađan je i sa Englezima, nepoželjan je u Berlinu, ostavili su ga njegovi “prijatelji“ šeici, zamerio se nekim krugovima unutar srpske policije, jedan deo srpske mafije sa kojim je Đinđić bio posvađan takođe nije u ljubavi sa Vučićem. Za razliku od Đinđića, Vučić je Amerikancima rekao “da’. Zato će se Amerikanci pobrinuti da ga niko ne ubije. Sve dok se ne privatizuje Telekom.

Iza Aleksandra Vučića ne stoji zvanična Amerika. Reč je o kriminalnoj grupi, koja lobira u Kongresu, i ima neke medije. Oni će zvanično u Srbiji podržavati Vučića, ali samo dok ne otmu Telekom Srbija. Američka vlada je svesna da je njena politika, zahvaljujući špekulantskim poslovima predstavnika njene Ambasade, izložena opštoj mržnji građana Srbije, i da se ta mržnja građana preliva i na susedne države. Zato Vučić mora da plati za svo zlo koje je doneo u Srbiju, i region.

Od ranije je poznato da je američki investicioni fondom Apolo, jedan od potencijalnih kupaca srpskog Telekoma. Apolo je u prethodno propaloj privatizaciji Telekoma nastupao zajedno sa slovenačkim Telekomom. Taj fond je optužen i da je povezan sa kompanijom Lazard u kojoj radi bivši ministar više srpskih tranziciono pljačkaških Vlada Božidar Đelić. Lazard je konsultantska kuća koja je bila privatizacioni savetnik za prodaju Telekoma u prethodno neuspelom pokušaju prodaje.

Jedno je sigurno: Aleksandar Vučić u poslednje vreme iskazuje jasnu nameru da Telekom proda, dok je ranije izjavljivao da bi to samo lud čovek uradio.

– Ne razumem vlast, Telekom nikada ne bih prodao, a u ovom trenutku ni po koju cenu – izjavio je Vučić 2010. godine prilikom gostovanja na Televiziji Jagodina. Tada je bio radikalska opozicija Demokratskoj stranci koju je vodio Boris Tadić, umešan u mnoga muljanja oko Telekoma još iz vremena dok je bio ministar telekomunikacija.

Predsednik Srpske napredne stranke ranije je kritikujući "žutu nomenklaturu" u javnost izneo niz tačnih informacija, kao na primer: "…Demokratska stranke planira da većinski paket akcija proda ‘za četiri godišnja profita’ koje Telekom ostvaruje."

Vučić verovatno ne voli da ga podsećaju da je njegova stranka 2010. godine podnela i krivičnu prijavu protiv bivšeg premijera Mirka Cvetkovića i članova Vlade zbog pokušaja prodaje Telekoma Srbije. Član sadašnjeg pravnog tima naprednjaka Marko Đurić je tada rekao da prodaja Telekoma predstavlja "osvetu vlade budućim generacijama".

– Srbija će ostati bez vitalnih ekonomskih resursa i telekomunikacione infrastrukture koja je dobro od javnog značaja – rekao je tada Đurić.

Pet godina kasnije, kao predsednik Vlade Srbije, Vučić priča sasvim drugu priču.

 

       Propaganda o državi kao lošem poslodavcu  

 

Akademija inženjerskih nauka Srbije (AINS), najstarije Društvo za elektroniku, telekomunikacije, računarstvo, automatiku i nuklearnu tehniku (ETRAN) , akademici, naučnici raznih profila u zemlji i svetu, više puta su se oglašavali, iznoseći štetne posledice prodaje.

Pisali su i apelovali i kod premijera Vučića i kod predsednika države i kod narodnih poslanika. Otvoreno pismo stručnjaka iz Srbije i 11 zemalja, potpisalo je 24 akademika, 60 profesora univerziteta, 46 doktora nauka, 23 magistra i mastera, 57 inženjera. Javnost Srbije je definitivno protiv prodaje Telekoma.

Odeljenje elektrotehničkih nauka AINS, na svom sastanku od 12. februara 2015. godine, na bazi pisanih materijala i usmenog izjašnjavanja i diskusije članova Odeljenja, donelo je zaključak da jednim sažetim saopštenjem definiše najbitnije stavove o nameri Vlade da proda Telekom.

Takođe, ova Akademija inženjerskih nauka je podsetila da Telekom poseduje i kompletnu telekomunikacionu infrastrukturu koja obuhvata sve telekomunikacione tehnologije: centrale sa transportnim komutatorima i ruterima u kojima se razmenjuju velike količine podataka, optička vlakna koja ih povezuju i optičke digitalne sisteme, preko 3 miliona konekcija do korisnika koji se koriste za fiksnu telefoniju i brzi Internet, mrežu za mobilnu telefoniju i mrežu za prenos Internet saobraćaja mobilnim putem.

Kroz ovu mrežu se prenosi saobraćaj mobilne telefonije i Interneta drugih operatora, Telenora i VIP-a. SBB i Orion, posle Telekoma najveći fiksni operatori, takođe iznajmljuju kapacitete fiksne mreže Telekoma.

Na tržištu fiksne telefonije posluju i Telenor, IKOM, Invest Inženjering, itd. Ova telekomunikaciona infrastruktura je građena i unapređivana decenijama, počev od puštanja u rad prvog telefona 1883. godine, i kao takva u tržišnim uslovima teško može dobiti ravnopravnog konkurenta, jer su potrebne izuzetno velike investicije da se izgradi takva telekomunikaciona infrastruktura.

Ukupne investicije Telekom Srbija Grupe su iznosile 18,8 milijardi dinara samo u 2013. godini, od toga 5,25 milijardi dinara u infrastrukturu, a preostalo su tehničke investicije.

Preduzeće za telekomunikacije "Telekom Srbija"  Grupa osim matične kompanije u Republici Srbiji ima učešće u kapitalu sledećih zavisnih privrednih društava: 1) 65% Telekoma Srpske u Republici Srpskoj; 2) 83% Mobilnog operatora u Crnoj Gori Mtel; 3) 100% Društva za telekomunikacije "FiberNet" DOO, Podgorica, Crna Gora; 4) 100% Privrednog društva za održavanje i obezbeđivanje objekata i imovine "Telus" akcionarsko društvo, Beograd, Srbija; 5) 100% kompanije TS:NET B.V., Amsterdam, Holandija; i 6) 51% Društva za telekomunikacije "HD-WIN" d.o.o. Krajem 2014.

Telekom je kupio većinski paket akcija Dunav banke u iznosu od 55,78% za 9,5 miliona evra u cilju realizacije usluge mobilnog plaćanja, odnosno bankarskih poslova, koja se smatra budućom veoma profitabilnom uslugom mobilnih operatora.

Ne treba zaboraviti ni imovinu, usluge i korisnike Telekom-a na Kosovu i Metohiji, pri čemu je samo u periodu 2000-2007. godina procenjena šteta iznosila 1,4 milijarde dolara.

Demokratska stranka Srbije i Dveri su u svoj program upisali da se protive prodaji Telekoma.

– Mi ne prodajemo iz hira, niti iz nekakvih političkih razloga, niti da bismo popunili budžetske rupe. Međutim, niko ne zna kako će biti za dve godine na tržištu, nema tog eksperta koji može to da vam kaže – demagoški je argument ministra za telekomunikacije Rasima Ljajića, posle Vučića najodgovornijeg za propast Srbije.

Važno je u ovom trenutku znati da su Telenor i Vip najveća konkurencija JP Telekom Srbija. Oni ne bi ni bili ovde ta taj posao nije isplativ. Slučaj VIP-a, koji već nekoliko godina posluje na potpuno neisplativom obrascu, dokaz je da u telekomunikacijama dugoročno vredi čak i praviti gubitke i da je jedna od ključnih stvari tržišno prisustvo!

Prodavanje impulsa se može uporediti sa prodavanjem magle koju svi hoće da kupe. Potrošač sam kupuje svoj uređaj, operateri treba samo da održavaju mrežu i da podese da cena impulsa i potrošnje impulsa bude takva da se ostvari zarada koja omogućava dalji rast kompanije.

Što se tiče izjava da država ne treba da bude vlasnik telekomunikacionih kompanija, takve tvrdnje najbolje demantuje činjenica da je Kina vlasnik Čajna telekoma kompanije sa monopolom u komunikacijama u toj zemlji. Ali, osim kineskog telekoma i nemački Dojče telekom je takođe u državnom vlasništvu, kao i ruski, uostalom.

 

       I sindikati protiv prodaje Telekoma

 

Dva reprezentativna sindikata Telekoma Srbije javno su protestovali još 11. novembra prošle godine ispred Vlade i Predsedništva Srbije zbog najavljene prodaje tog državnog telekomunikacionog preduzeća, zahtevajući da se postupak hitno obustavi.

Bio je to četvrti pokušaj za poslednjih deset godina da ova profitabilna državna kompanija ode u tuđe ruke (peti je u toku!). Naime, predstavnici Jedinstvenog sindikata Telekoma Srbije i Sindikata Telekoma Srbije su tokom prošlogodišnjeg protestnog skupa ostavili ispred Vlade Srbije i Predsedništva i pismo u kojem traže da se hitno obustavi prodaja tog preduzeća, a predsednik sindikata Sindikata Telekoma Miroslav Joksimović podsetio je tada javnost i na ove činjenice: "…Znamo svi da punimo budžet više od 10 odsto, znamo da više od 140 miliona evra imamo dobit...Znamo da najviše investiramo u regionu. Nijedan dinar ne uzimamo od države, dali smo prošle godine dve dividende državi umesto jedne… Telekom bi imao profit od 300 miliona evra, kad ne bi morao da vraća dug koji je napravio kupujući za državu Telekome iz RS i Crne Gore…".

 

       Zašto nije poštovan princip slobodnog tržišta

 

Telekom koji je proistekao iz nekadašnjeg PTT-a, izgrađen je novcem građana Srbije. To je i jedan od razloga što su građanima koji nisu učestvovali u ranijim privatizacijama deljene besplatne akcije Telekoma. Rast PTT-a, a kasnije Telekoma, se odvijao, rastom iz sopstvenih izvora, i korišćenjem državnih resursa, ali i investicijama građana.

Građani prigradskih delova Beograda, i drugih većih gradova, devedesetih godina su plaćali i do 5.000 maraka po domaćinstvu za uvođenje telefonskih linija. Na Novom Beogradu PTT je u jednom trenutku naplaćivao oko 2.000 maraka za dodelu broja, kasnije je taj iznos smanjen na 500 maraka.

I danas u Telekomu postoje telefonski pretplatnici – dvojnici, i terensko razdvajanje dvojnika se naplaćuje korisnicima. Baš kao što postoje i naselja bez fiksnih telefonskih linija, koja čekaju uvođenje.

Dakle, sve telefonske centrale Telekoma, svi telefonski stubovi, svi kablovi, svi releji, postavljeni su na državnom zemljištu, ili su privatni vlasnici morali da potpišu saglasnost da se njihovo vlasništvo koristi besplatno, vlasnik odnosno korisnik svega toga je Telekom. Većinski vlasnik je PTT, odnosno država.

Te resurse, koji su vlasništvo države, prema odluci RATELA, Telekom je morao da stavi na raspolaganje Telenoru, VIP-u, i svim drugim kompanijama kojima je odobreno bavljenje fiksnom ili mobilnom telefonijom.

Zbog čega se tu nije poštovao princip slobodnog tržišta, na osnovu koga bi privatne domaće ili strane kompanije morale takve resurse same da izgrade. Da se tako pristupilo problemu, po principu na koji se domaći političari pozivaju, tržišni udeo Telekoma u poslovima telekomunikacija u Srbiji bio bi deset puta veći od onog koji imaju svi ostali zajedno.

Dakle, ako iz tih razloga jačaju strane kompanije na našem tržištu u odnosu na Telekom, kriv je RATEL (Republička agencija za elektronske komunikacije , osnivač Vlada Srbije), odnosno oni koji tamo rade i koji su takva pravila propisali.

To ipak nije najveće zlodelo RATELA. Najveće zlo koje je ova agencija propisala je da Telekom ne sme sam da odlučuje o cenama po kojima će druge kompanije koristiti resurse u koje su građani i država investirali iz svog džepa!.

Iskustva drugih privreda u tranziciji koje su prodale nacionalne telekomunikacione kompanije pokazuju da su novi vlasnici kao prve mere preduzeli smanjenje broja zaposlenih, povećanje cena telekomunikacionih usluga i smanjenje ulaganja i kvaliteta pruženih usluga.

To pokazuju primeri i naših suseda u Hrvatskoj, Makedoniji, Crnoj Gori i Mađarskoj koji su prodali telekomunikacione kompanije Dojče telekomu. Sprovedenim merama novi vlasnik će automatski obezbediti veću efikasnost poslovanja, ali se ovde postavlja pitanje koju će korist od toga imati Srbija i njeni građani?

Profesorka Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, Aleksandra Smiljanić, tvrdi da neće imati nikakvu korist, nego, naprotiv, da će privatizacija ovog resursa odmah negativno uticati na standard građana.

– Ako Telekom bude prodat, vlasnik će izvlačiti velika sredstva iz Srbije. Bez otpuštanja i smanjenja investicija može da izvuče 350 miliona evra, a pošto će davati otkaze i smanjivati ulaganje, izvući će mnogo više.

Mislim da građani mogu da očekuju nova smanjenja plata i penzija u istom iznosu kao prošli put ako se Telekom proda, jer je upravo smanjenje plata i penzija zakrpilo budžetsku rupu od oko 350 miliona evra – uverena je ona.

Smiljanićeva se osvrnula i na navode da država kao vlasnik ne može da prati tehnološki razvoj telekomunikacionog sektora pa kaže: "…To nije tačno. Telekom prati sve tehnološke inovacije već decenijama. Nedavno je dobio licencu za 4G generaciju mobilne telefonije  i već intenzivno postavlja bazne stanice nove generacije. Mreža Telekoma je kompletno digitalizovana, a Telekom ima više fiksnih priključaka nego mnoge zemlje EU. Iako to nije profitabilno, Telekom uvodi brzi internet i u sela, jer država ima obaveze prema svojim stanovnicima.

Sa druge strane, Hrvatski Telekom, koji je u vlasništvu Dojče telekoma, posle Albanije je najgori u Evropi po brzom internetu! Naravno da investicioni fondovi, a oni se pominju kao najverovatniji kupci Telekoma, neće mariti za one koji nemaju puno da plate.

Telekom ulaže u razvoj mreže više nego svi ostali telekomunikacioni operateri u Srbiji zajedno. U poređenju sa komšilukom, u poslednjih deset godina uložio je četiri puta više nego Hrvatski telekom…" – tvrdi profesorka Smiljanić.

 

       Lakše će nas špijunirati

 

Prodajom Telekoma, strancima se otvara mogućnost apsolutne kontrole svih državnih institucija i svakog građanina. Stranci će imati sve naše informacije na raspolaganju i niko neće moći da zna kako se te informacije koriste.

Činjenica je da to već uveliko i rade preko kompanija VIP i Telenor. Jer, Telekom upravlja jezgrom mreže gde se kroz velike mrežne uređaje prenose informacije svih građana i firmi. Na velikim ruterima u jezgru mreže najlakše je špijunirati celokupni telekomunikacioni saobraćaj, o čemu je govorio iodbegli američki obaveštajac Edvard Snouden.

Prosečnom građaninu je nejasno koji procenat vlasništva se prodaje i da li se u paketu otuđuje i celokupna mrežna infrastruktura za fiksni telefonski saobraćaj. Očigledno se prodaje većinski procenat, a samim tim se prepušta kontrola nad telekomunikacionom infrastrukturom Telekoma.

 

       Pametne države ne prodaju telekomunikacione kompanije

 

Telekomunikacioni operateri su u većinskom državnom vlasništvu u Belgiji, Švajcarskoj, Norveškoj, Luksemburgu, Sloveniji…Ali i kada formalno nisu, u nekim zemljama, država ima ključnu reč. Tako u Nemačkoj država ima 30 odsto vlasništva u Dojče telekomu, ali prvi sledeći vlasnik ima svega pet odsto vlasništva, tako da država praktično upravlja ovom kompanijom.

To se videlo i za vreme posete predsednice Hrvatske Berlinu. Tada je Angela Merkel upozorila koleginicu Kolindu Grabar Kitarović na problem koji ima Dojče telekom, većinski vlasnik hrvatskog Telekoma. Zagreb želi da gradi paralelnu telekomunikacionu mrežu, a kancelarka je zabrinuta da će time biti ugrožen nemački monopol.

Pored svih ovih računica, ključni ekonomski razlog zbog kojeg Srbija ne treba da proda Telekom jeste ekonomski suverenitet, koji počiva pre svega na energetici, telekomunikacijama, obradivom zemljištu i vodenim resursima.

 

       Profit 147 miliona evra 

 

Telekom Srbija je u 2014. ostvario oko 147 miliona evra neto profita, od toga je 126 miliona uplatio u državnu kasu. U ukupno ostvarenim prihodima od mobilne telefonije učešće Telekoma je 36,8 odsto, što je više od VIP (22,9), ali manje od Telenora (40,28). Ipak, kada se uzmu u obzir stepen ulaganja u infrastrukturu i društvena angažovanost kroz sponzorske ugovore, jedini nepovoljni pokazatelj u odnosu na konkurenciju Telekom ima po broju zaposlenih. Ukupno zaposlenih u svim Telekomovim kompanijama na kraju 2014. bilo je 13.044, a samo u matičnom preduzeću Telekom Srbija bilo je 9.015.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

RATEL: “NE”STRUČNA AGENCIJA SA “STRUČNIM” ŠTETOČINAMA

U podivljaloj srpskoj tranziciji, prostor telekomunikacija bio je i ostao poprište najprljavijih obračuna između državne mafije i moćnih pojedinaca sa neprijatnim biografijama. 

Mnogi od tih sukoba preneli su se i u politički život.

Piše: Vuk Stanić

Jedan broj pionira elektronskih komunikacija potpuno je zaboravljen, a oni koji su pokušali da komercijalizuju njihove inovacije, doživeli su gorke trenutke.

Pozabavili smo se prošlim i sadašnjim trenutkom ove krivično-pravno zapuštene oblasti, sa osvrtom na dramatične otimačine Telekomovih resursa, ali i na sadašnje masovne elektronske prevare i pljačke koje traju uz podršku države…

Rad Republičke agencije za elektronske telekomunikacije, loše je ocenjen od strane Evropske unije u godišnjem izveštaju o napredovanju.

RATEL nije uspeo da sa tržišta iskoreni kriminalan način poslovanja kakav sprovodi  firma Verat.

Agencija je  izgubila sudski spor sa TV kanalom SOS, dok je Telekom protiv RATELA pokrenuo jedanaest postupaka!

Sa druge strane, RATEL je izgubio upravni spor protiv TV emitera „SOS kanala“.

Slede sporovi u kojima će od građana Srbije, ova i druge privatne kompanije imati pravo da potražuju desetine miliona evra, jer su ih RATEL i RRA, oštetili nezakonitim poslovanjem.

„SOS“ je oštećen dodelom felerične frekvencije, u koju se konstantno meša drugi program Rumunske nacionalne televizije.

Umesto da im dodele drugu frekvenciju, službenici RATELA vode rat za funkcije u Upravnom odboru agencije!

Baveći se sami sobom umesto regulisanjem telekomunikacionog tržišta, stvorila se situacija u kojoj firma „Verat“ može godinama koristi radijske frekvencije, bez dozvole RATELA!

U normalnoj državi odavno bi bio pronađen način da se ovakvo poslovanje propisno kazni, a takve kompanije bi bile oterane sa tržišta.

Ipak „Verat“ korisnicima uredno fakturiše usluge bežičnog interneta čiji se signal emituje preko pomenutih radijskih frekvencija.

Te frekvencije su nacionalno dobro, čiji se zakup mora plaćati, a RATELU i RRA je poveren posao naplate i raspodele.

Pojašnjenja radi treba reći da je kompanija „Verat“  uspela, u vreme kada su dozvole za rad u etru dodeljivane prema političkoj podobnosti, da ostvari monopolski položaj.

Kada je kasnije raspisan konkurs za legalne dozvole po novom Zakonu bili su toliko bezobrazni da su se pozivali na ranije „stečena prava“.

„Verat“ je bio firma iz „BK grupe“ koja je pripadala porodici Karić u vreme kada su bili na vrhuncu moći.

Tada im je obezbeđen povlašćen položaj na tržištu.

Kompanija je potom zvanično prodavana više puta i danas su njeni vlasnici KRESEYCO TRADING LIMITED sa Kipra.

„Verat“ se i danas ponaša kao da je  jači od RATELA i Ministarstva telekomunikacija.

U bilansima uspeha već duže vremena iskazuju gubitak, pa je nejasno zašto, finansijska policija do danas nije proverila da li oni novac iz Srbije izvlače na Kipar.

Svakako je u nacionalnom interesu, da se firme koje su stekle monopolski položaj u vreme sankcija isključe iz tržišnog poslovanja, a da se firmama koje pokušavaju da legalno posluju to i omogući.

Situacija na tržištu je takva da Verat, može da radi i ostvaruje prihod koristeći nacionalne frekvencije bez dozvole, dok „SOS“ kanal sa dozvolom RATELA i RRA, a ne može da posluje jer mu agencije nisu obezbedile slobodnu frekvenciju.

Prethodno pomenuta presuda u kojoj je „SOS“ kanal dobio RATEL sada je otvorila put da ovaj TV emiter, legitimno pokrene novi spor.

Ovog puta spor za naknadu materijalne štete.

Ukoliko sud ponovo presudi u njihovu korist, novac bi im bio isplaćen iz sredstava RATELA, odnosno RRA, čiji  viškovi treba da se prelivaju u budžet Srbije.

To bi značilo da državni novac, odnosno novac građana Srbije zbog grešaka RATELA i RRA, odlazi u džepove privatnih kompanija.

„SOS kanal“ će u sporovima potraživati 6 miliona evra, plus kamate, ako se ne postigne vansudsko poravnanje sa RATELOM, objavljeno je ranije.

Ovde treba podsetiti da je razvoj telekomunikacija u Srbiji, doneo i rat oko pejdžera.

Vlasnik pejdžer firme „Belpadžet“ saopštio je ranije javnosti da su njegovo poslovanje prvo špijunirali preko „Karić banke“, a da su ga potom iz njegove  kompanije izbacili uz pomoću bombi i pušaka.

 

Ne pomaže ni evropska „medijacija“

U domaćem filmu „Rane“ prikazano je kako su  kriminalci išli u korak sa razvojem telekomunikacija.

Prvo su na trenerke kačili pejdžere, a potom su jedni drugima pretili preko mobilnih telefona.

Posle zlatnih lanaca marka mobilnog telefona bila je drugi najvažniji statusni simbol, kriminalnog miljea.

Srećom kriminalci više ne nastupaju u javnosti kao što je to bilo u vreme devedesetih.

Danas su kriminalce, zamenili stranački aktivisti, komesari NGO sektora,  menadžeri stranih banaka i firmi koje radijske frekvencije koriste bez dozvole RATELA.

Oni svojim skupocenim „tač-skrinovima“ šalju poruke poštenom svetu da najskuplji komunikacioni uređaji nisu za sirotinju.

Baš kao što nisu bili ni devedesetih.

Ipak upravo sedam miliona ljudi iz grupe u koju spadaju, siromašni, srednji sloj, penzioneri i različiti gubitnici tranzicije  su ciljna grupa, internet provajdera, mobilnih operatera, TV i radio stanica.

Narod Srbije sve više vreme, umesto na poslu provodi na društvenim mrežama, blogovima, uključuje se u živi program radio stanica, SMS porukama glasa na estradnim takmičenjima.

Za njih se podjednako interesuju RTS, Pink, SBB, Verat, Telenor, VIP, Telekom.

Telekomunikacije definitivno poseduju čarobni štapić koji od sirotinje izvlači velike novce.

Pojedini ovisnici spremni su da gladuju, ali pod uslovom da budu prisutni svakog dana na Fejsbuku i Tviteru.

Odrećiće se nove garderobe i kupovaće kod Kineza, ali će uvek učestvovati u SMS glasanjima rijaliti programa (cena prosečne poruke je od 100 do 400 dinara).

EU je dugo pritiskala Srbiju da se na evropski način reguliše telekomunikacioni sektor, kako bi njihovi kapitalisti mogli da uđu na naše tržište i obogate se iz poslovanja sa našom sirotinjom.

Plan EU je istina mnogo humaniji od onog koji nad nama primenjuju naši tajkuni i političari.

Evropljani su predlagali osnivanje nezavisnih tela koja bi regulisala ovu oblast.

Na papiru, takva tela trebalo bi osim interesa investitora da štite i interese korisnika.

U skladu sa ovim predlozima u vreme Vlade Vojislava Koštunice 2005. godine, osnovan je RATEL.

Pored RATELA postoje i Republička radio difuzna agencija (RRA), Republička agencija za poštanske usluge (RAPUS) i Registar nacionalnih internet domena (RNIDS). 

RATELU i drugim agencijama je data potpuna nezavisnost u radu.

Zaposleni u ovim agencijama primaju evropske plate koje u proseku iznose  21.750 evra za godinu dana.

Ili, izraženo u nekretninama, jedan manji stan u Zrenjaninu svake godine!

Po Zakonu o elektronskim komunikacijama (ZEK) iz 2010. godine i Zakonu o Telekomunikacijama koji je važio do tada, RATEL je trebalo da na fer način zajedno sa drugim telima reguliše oblast telekomunikacija.

RATEL za sedam godina koliko postoji nije sastavio šest meseci poslovanja bez da budu tema medija i društvenih grupa u negativnom smislu.

Ovo nezavisno telo osim troškova od 65.101 evra po zaposlenom, primenjuje malo proklamovanih „evropskih vrednosti“.

Ranije izvršni direktor, a danas direktor RATELA dr. Milan Janković, često je nezakonito zastupao ovu agenciju…

Izvršni direktor mogao je RATEL da zastupa samo uz odluku Upravnog odbora,  samostalno zastupanje nije bilo u skladu sa zakonom.

On je odluke donosio  i samostalno.

Neke od odluka su:

Izdavanje dozvole za nabavku i korišćenje radio stanice „SOS“ kanalu i odluku da se televiziji Bačka Palanka ne dozvoli promena emisione lokacije koju su tražili od RATELA.

Nisu sve odluke RATELA, donošene bez odluke Upravnog odbora, ali su članovi upravnog odbora donosili i odluke kada im je istekao mandat, kao što je bila odluka na sednici 153. održanoj 7. septembra 2010. godine.

Tada  je doneta odluka o raspisivanju konkursa za izbor direktora Agencije.

Za direktora je izabran  pomenuti Milan Janković. 

Interesantan je i slučaj predsednika UO RATEL-a dr. Jovana Radunovića.

On se juna 2006. godine obratio zaposlenima i javnosti navodeći da je podneo ostavku Narodnoj Skupštini.

Ostavka je uredno zavedena na pisarnici Skupštine pod brojem: 03-118-1634/10.

Po tada važećem Zakonu mandat u UO mu je prestao momentalno.

Istekom dana prijema ostavke Skupštini, više nema zakonskih mogućnosti da se ostavka povuče.

Ipak, profesor Radunović smatrao je da njegov odlazak sa mesta predsednika ne znači i odlazak iz rada UO.

Posle ovakvog Radunovićevog ponašanja, UO RATELA je razmatrao ceo slučaj, tada su upućeni i pojedinačni zahtevi članova da on prestane da radi.

Ništa nije pomoglo, on jednostavno nije hteo da se povuče… 

Stvar je otišla toliko daleko da je „evropski nezavisno“ telo, zbog srpskog načina rada moralo da traži medijaciju od državnih organa, čije mešanje u njihov rad evropljani ne vole.

Potpredsednik UO Milenko Ostojić obratio se bivšoj predsednici skupštine Srbije, Slavici Đukić Dejanović i Administrativnom odboru Skupštine.

U skladu sa ovdašnjim poslovnim običajima iz Skupštine odgovor i mišljenje nikada nije stiglo.

Iz navedenog je jasno da umesto okončanja rata za telekomunikacione resurse, i uvođenje reda u sistem korišćenja i raspodela frekvencija, sad imamo i rat u samom RATELU.

 

Svakog meseca jedan stan!

Sve ovo dokaz je da telekomunikacije u Srbiji jesu tehnološki napredovale, ali da su igrači u igri vrednoj više milijardi evra na istom nivou kao i u vreme pejdžera.

Neki se ponašaju tako da su zaslužili da im se za Božić pokloni pištolji i  trenerka. 

Primer nesavesnog odnosa prema učesnicima telekomunikacionog tržišta je svakako spor „SOS“ kanala i RATELA.

„SOS“ je frekvenciju dobio na javnom konkursu prilikom raspodele još 2005. godine.

Ubrzo se ispostavilo da od emitovanja na toj frekvenciji u Vojvodini i istočnoj Srbiji nema ništa, jer je sve pokriveno signalom drugog programa Rumunske Televizije.

Emitovanjem na istoj frekvenciji signal „SOS“ je neupotrebljiv.

„SOS“ je prvo pokušavao da na miran način reši situaciju, ali RATEL nije imao sluha, pa su tužili.

Spor je postao medijski interesantan kada se kao advokat RATELA pojavio bivši šef BIA, Rade Bulatović.

Odmah je u javnosti pokrenuto i pitanje da li je Bulatović imao veze sa izborom članova RATELA.

Mediji su podsetili da su članovi birani u vreme kada kada je on bio na čelu BIA, a njegova stranka većinski partner u Vladi Srbije.

Bulatović je u izjavi za medije tvrdio da ne postoji bilo kakva odgovornost RATELA, ali je Upravni sud u Beogradu suprotno njegovoj izjavi presudio u korist „SOS“ kanala.

Spor je trajao godinama, a na sednicama UO RATELA od 2005. godine do marta 2011. godine nije bio tema o kojoj se razgovaralo.

Kada je o ovom slučaju stigao izveštaj u Evropsku komisiju, ljudi su shvatili da model nezavisnih regulatornih tela jeste funkcionalan u EU, ali da su Srbi sposobni da od  evropskih modela naprave, balkanski neodgovorni cirkus.

U istom periodu RATEL je zaključio ugovor o zakupu zgrade po ceni od 4,1 miliona evra, za šest godina.

Kirija na mesečnom nivou je 59.197 evra.

Odnosno jedan dvosoban stan na periferiji Beograda, svakog meseca!

Da su odgovorno poslovali, „menadžeri“ RATELA bi uzeli kredit i za 4,1 miliona evra kupili dve zgrade.

U jednoj bi radili, a drugu bi oni izdavali.

Knjigovodstvena imovina agencije bila bi veća.

Deo novca od kirije koju bi oni uzimali bi odlazio na njihove visoke plate, a novac od zakupa državnih resursa ne bi odlazio privatnoj firmi „Farman“ koja im sada izdaje zgradu, a koja je u vlasništvu biznismena Branislava Grujića.

Osim spora sa „SOS-kanalom“, i nekoliko manjih kompanija, RATEL se sudi i sa državnom firmom „Telekom Srbija“ koja je do sada podnela 11 tužbi protiv agencije.

RATEL je svojim odlukama naterao „Telekom“ da „Telenoru“ na raspolaganje stavi svoje resurse za fiksnu telefoniju.

Dakle resursi koji su građeni novcem građana Srbije, poput troškova naknade za uvođenje telefonskog priključka sada su odlukom RATELA  gotovo besplatno stavljeni na raspolaganje stranim kompanijama.

RATEL je dalje odlučio da „Telekom“ ne može da odredi komercijalno isplative cene za korišćenje ove infrastrukture, prema „Telenoru“.

Naprotiv „Telekomu“ su propisane komercijalno neisplative cene po kojima mora da stavi na raspolaganje svoju infrastrukturu.

Sve to nije bilo dovoljno pa je agencija dodatno „Telekomu“ odredila i cene poziva i vodova za interkonekciju, sa kojima se posluje na rubu isplativosti.

Prema rečima direktora RATELA, Milana Jankovića, Telekom je protiv njih podneo tri vrste tužbi.

–Devet tužbi se tiču odnosa „Telekoma„ i „Telenora„, odnosno odluke o izdavanju druge licence za fiksnu telefoniju.

Jedna tužba zadire u odnose „Telekoma“ i firme „Orion“ koja se registrovala za poslove fiksne telefonije, odnosno odluke da RATEL-a da cene interkonekcije budu iste u svim mrežama.

Jedanaesta tužba tiče se novih cena telefonskih usluga-, kaže Janković.

RATEL kupio geografske karte od 25.000 evra koje na Googl-u koštaju 500 evra

Republičkoj agenciji za elektronske telekomunikacije (RATEL) u radu su potrebne geografske karte terena, jer različit teren utiče na emitovanje TV i radio signala. 

Nemoguće je signal iz Srema poslati za Bačku, a da se prijemnik ne stavi na Frušku goru.

Isto važi i za signal za mobilnu telefoniju i internet.

Imajući u vidu da RATEL dodeljuje frekvencije i naplaćuje takse za njihov zakup, u obavezi su da budu upućeni sa geografskim terenom.

Oni do detalja vode evidenciju o načinima na koji se odrđena frekvencija pokriva nacionalno ili regionalno.

Za te potrebe RATEL je započeo rad sa kartama Vojno Geografskog zavoda koje daju tačnost od 200 metara.

Čak i u centralnoj Srbiji gde je teren raznolik i gde se signali sudaraju sa brdima i planinama tačnost do 200 metara je više nego dovoljna za pravilnu evidenciju kretanja signala.

Ipak RATEL je 2010. godine za 25.000 evra nabavio karte sa tačnošću gustine naseljenosti od jednog metra.

U međuvremenu Google je ponudio softverska rešenja za mape sa preciznaošću od šest centimetara, za svega 500 evra!

 

250.000 evra za službena putovanja

Zaposleni Republičke agencije za elektronske telekomunikacije RATEL, godišnje potroše više od 200.000 evra  na službena putovanja.

Prema ranije objavljenim podacima u 2010. godini potrošili su na službena putovanja 230.000 evra, dok je 2011. i 2012. potrošeno još više novca na „turističke aktivnosti“.

U 2012. godini, direktor agencije Milan Janković i drugi zaposleni RATELA službeno su putovali u Barselonu, od 26.02. do 01.03.

Od 19.03. do 22.03. u Kan, putovali su direktor RATELA i njegova pomoćnica Mirjana Arsekić Kraković.

Od 22.3 do 28.3. Direktor je putovao u Ženevu zajedno sa pomoćnicom Mirjanom Arsekić Kraković.

Od 28.03. do 30.03 bio je na putu za Bukurešt.

Od. 19.04. do 20.04. u Zagreb je putovalo šest zaposlenih RATELA.

Od 20. 04. do 25. 04. Direktor je bio na putu do Hajldelberga.

Od 07.05. do 15.05. Janković i predsednik Upravnog odbora Jovan Radnović putovali su u Peking i Šenšen.

Od 20.05. do 26.05 Sa pomoćnicom Ljiljanom Matavulj, Janković je bio u Dubrovniku.

Od 05.09. do 08.09. Na programu je bilo putovanje za Štokholm, koji su posetili pomoćnice Mirjana Arsekić Kraković i Ljiljana Matavulj i pomoćnik Vladica Tintor.

Od 05.09. do 07.09. Direktor je putovao u Tiranu.

Od 25.09. do 28.09. Janković je „posetio“ Kipar.

Od 09.10. do 10.10.  Bio je u Beču.

Od 13.10.  do 18.10 direktor RATELA, morao je da putuje i u Dubai.

Od 14.11. do 17.11. U Letoniju su putovali: Pomoćnice Mirjana Arsekić Kraković i Ljiljana Matavulj i pomoćnik Vladica Tintor.

Od  14.11. do 16.11. Janković je bio na putu za Brisel.

Od 03.12. do 07.12. Bio je na Malti.

Od 07.12. do 15.12  Ponovo je “službeno” otputovao u Dubai. 

Potrebu za ovolikim i ovako skupim putovanjima u RATELU pravdaju kao neophodno praćenje trendova i edukaciju zaposlenih.

Zvanično razlozi putovanja su međunarodne konferencije iz oblasti telekomunikacija.

Iako zvanično direktor i drugi povlašćeni članovi RATELA putuju edukacije radi, nije im zabranjeno da se pre i posle konferencijskih skupova okupaju, na plažama Dubaija i Dubrovnika, niti da sa visokim dnevnicama za putovanja obave i ugodan šoping.

 

RATEL-ov sporedni trošak, 52.188.000 dinara!

Pored astronomskih plata u RATELU koje u proseku iznose  u proseku 1.379 evra po zaposlenom, RATEL troši i pedeset dva miliona dinara različite projekte poput edukacije zaposlenih.

Deo sporednih troškova su i  usluge prevođenja (4.788.000 dinara), obrazovanje zaposlenih (2.500.000 dinara), odnosi sa javnošću ( 2.900.000 dinara), ugostiteljske usluge (1.000.000 dinara), reprezentacija (500.000 dinara), pokloni (2.000.000 dinara), nagrade za zaposlene (15.600.000 dinara), putovanja (24.788.000 dinara)…

 

Budžet regulatornih agencija 24.473.951 evra!

Telekomunikacijsko informacionu oblast regulišu četiri agencije sa ukupnim budžetom većim od dvadeset četiri miliona evra.

Agencije su po direktivama iz EU, nezavisne, pa se o novcu koje prihoduju od taksi za oblast koju regulišu malo zna.

Ministar finansija Mlađan Dinkić je ranije obećao smanjenje broja ovakvih agencija koje osim u oblasti telekomunikacija postoje u gotovo svim grana privrede.

Obećao je Dinkić i njihovu veću efikasnost, a predlagao je i da novac koji prikupe od taksi bude uplaćen direktno u budžet države umesto u njihove budžete.

Da je ovakva obećanja Dinkić i ostvario, agencije bi i dalje bile nezavisne u radu, ali bi se moglo uticati na na njihovo rasipničko trošenje novca koje prikupe od taksi.

Dinkić je iz nekog razloga posle formiranja Vlade prestao da priča o ovoj temi. 

U oblasti telekomunikacija postoji prostor da se od četiri agencije spajanjem naprave dve ili čak jedna, da se tako uštedi na visokim platama zaposlenih ali da se postigne veća efikasnost, jer operateri ne bi morali da traže dozvole od dve tri ili više agencija već bi sve završavali na jednom mestu.

Agencije za regulisanje oblasti telekomunikacija su: Republička radio difuzna agencija RRA, Republička agencija za poštanske usluge RAPUS, Registar nacionalnih internet domena RNIDS.

Ove četiri agencije su u budžet 2010. godine prihodovale 24.473.951 evra i od tog novca u budžet Srbije uplatile 13.408.408 evra.

Razliku su trošili na visoke plate, i druge troškove njihovog skupog nezavisnog postojanja.

Iz navedenog je jasno da su agencije skupe i neracionalne.

Formiranjem jedne nove regulatorne agencije za ovu oblast sa nadležnostima svih pomenutih agencija, privredi bi olakšalo poslovanje, dok bi troškovi njihovog rada bili manji, a godišnja uplata u budžet od korišćenja taksi veća. 

 

U godišnjem Izveštaju o napretku u pridruživanju Srbije EU,  u okviru poglavlja 10 piše:

Napredovanje telekomunikacionog sektora u Srbiji je malo i neznatno.

Tržište telekomunikacija je zatvoreno.

Postoji dosta administrativnih prepreka.

Srbija nije pogodno tle za ulaganja u sektor telekomunikacija.

 

 

©Geto Srbija

List protiv mafije