Archive

Posts Tagged ‘radno’

MODERNI ROBOVI STRANIH FIRMI I NAJNIŽA ROBOVSKA TARIFA RADNIČKOG ROBLJA U SRBIJI!!?

9. април 2017. Коментари су искључени

 

Izrabljivanje, terorisanje, i najbrutalnije podvođenje srpskih radnika u zemlji i inostranstvu, odvija se već pet godina pod direktnom komandom Aleksandra Vučića. On je taj koji urla preko svih mikrofona i kamera na naciju, govoreći kako su Srbi nesposobni, kako nemaju pojma o preduzetništvu, kako stranci treba da ih nauče redu, radu i disciplini, kako je divno raditi kao volonter, dakle, besplatno

On je taj koji nekažnjeno poziva maloletnike da obuku radne kombinezone i džabe rade za strane kompanije (da se brže priviknu na robovski rad). On je taj koji preko posredničkih privatnih agencija "izvozi" radno sposobne Srbe u okolne države Evropske unije, da tamo rade od jutra do mraka za dnevnicu koje ne prelazi ni dva evra po satu, pod uslovima koji su ravno onima u koncentracionim logorima u vreme nemačkog nacizma.

Konačno, Vučić je taj koji je doneo odluku da kompanijama koje izrabljuju i ponižavaju radnike u Srbiji i van nje, pomogne subvencijama iz budžeta. Da mu se najvredniji građani ove zemlje "skinu sa grbače", kako je nedavno izjavio. Kako u praksi izgleda mehanizam podvođenja belog radničkog roblja iz Srbije?

 

                         Milan Malenović

RADNICKO ROBLJE SRBIJE4

 

Srbija je verovatno jedina zemlja na svetu koja iz budžeta finansira ropski rad sopstvenih građana! Odlazeći diktator Aleksandar Vučić, učinio je sve da radno sposobne ljude, u najboljim godinama života, pretvori u najjeftiniju najamnu radnu snagu, tačnije, u savremene robove koji rade u stranim privatnim kompanijama za dnevnicu koja nije dovoljna ni za puko biološko preživljavanje.

Da je to i zaista tako, preko Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja , uveliko traje izdavanje dozvola privatnim agencijama za posredovanje u zapošljavanju građana Srbije u inostranstvu! Nekakvim propisom o radu tih agencija, određeno je da takve "institucije" treba da imaju kancelariju sa 12 kvadratnih metara površine.

Uredbom o visini naknade za izdavanje dozvole za rad agenciji za zapošljavanje („Službeni glasnik RS", broj 104/2009) utvrđena je naknada za izdavanje dozvole za rad u iznosu od 15.000 dinara i 7.500,00 dinara (u slučaju produženja dozvole za rad i promene sedišta).

I dok privatne agencije pljačkaju i varaju radnike iz Srbije, vodeći ih na robovski rad u neke obližnje zemlje članice Evropske unije (Mađarsku, Slovačku, Češku, pa u poslednje vreme čak i u Bugarsku i Rumuniju, tamo gde god ima takozvanih "multinacionalnih" izrabljivača sa Zapada koje traže belo roblje za danonoćni rad u proizvodnji), dotle Vučićev režim finansira te strane kompanije, nudeći im novac iz budžeta kako bi mu "skinuli sa grbače" što više Srba.

Najveći broj tih agencija osnovao je brat Aleksandra Vučića, Adrej, zajedno sa Predragom Malim, bratom Siniše Malog, odlazećeg gradonačelnika Beograda.

Svaka od privatnih agencija za zapošljavanje u Srbiji koje rade pod direktnom kontrolom Vučićevog režima, zapošljavaju radnike "na lizing" i u EPS-u i drugim javnim preduzećima, uzimajući veliki novac za taj posao. Agencije se brzo gase kao što brzo i nastaju, a "belo roblje" zaposleno na taj način je uvek kratkoročno eskploatisano i opet izbačeno na ulicu.

Svoju bolesnu ambiciju da još zgazi već obespravljene radnike i podvede ih stranim kompanijama po najnižim cenama na svetu, pokazala se i na sastanku sa italijanskim privrednicima održanom u novembru 2015. godine u prostorijama Privredne komore Srbije, Vučić je kao najvažniji razlog zašto bi neka svetska kompanija zalutala u Srbiju istakao niske plate ovdašnjih radnika, pa još dodao: "…Ako vam neko u okruženju ponudi bilo kakve uslove da investirate kod njega, dođite u Srbiju i mi ćemo vam dati bar za 10 odsto povoljnije uslove." Drugim rečima, daćemo vam i pare samo da "investirate" kod nas!

13. februara 2016, posle posete pogonu „Coca Cole" u Zemunu. Tom prilikom je on zabranio novinarima da pitaju, da li će biti otvorena nova radna mesta. Umesto traženog odgovora na pitanje, Vođe je rekao: "…Bilo bi dobro kad bismo ljudima mogli da objasnimo da ne smeju da pitaju ‘kad ću dobiti posao’… ". Ukratko, pozvao je radništvo u Srbiji na poniznost i pokornost, na čekanje kad će ih neka strana kompanija uzeti "na lizing" kao krpu za jednokratnu upotrebu. Da budu mirni i gladni.

Srbija jedna od onih nesrećnih zemalja koje nemaju poseban zakon kojim se uređuje privremeno zapošljavanje radnika preko agencija. Zakonu o radu uređuje samo način na koji se registruju agencije, ali da ne uređuje zapošljavanje u svrhu ustupanja radnika drugom poslodavcu.

Pripremane su bile razne "radne" verzije zakona o radu preko agencija za privremeno zapošljavanje, ali…Koliko tačno danas radnika u Srbiji dobija posao preko agencija koje ih iznajmljuju kompanijama uz proviziju niko ne zna, ali je sigurno da ih ima na desetine hiljada i da su trenutno u svakom pogledu obespravljeni, počev od toga da nemaju pravo na bolovanje, godišnji odmor, topli obrok, regres, plaćen prevoz, plaćen prekovremeni rad, mogućnost da podignu kredit…

Postojanje radnika na lizing na srpskom tržištu, zapravo je omogućila konvencija Međunarodne organizacije rada o privatnim agencijama za posredovanje i zapošljavanje, koju je Skupština Srbije ratifikovala februara 2013. godine. Ali, na kakav način Srbija primenjuje tu konvenciju, to je već druga priča i nema veze sa radničkim i ljudskim pravima.

Javnost danas ne zna kolika je provizija po jednom radniku "izdatom na lizinig"! Takođe, niko ne zna ni kako se novac od provizije deli? Ali, je poznato da strane kompanije u Srbiji mesečno uštede preko 15 miliona evra, od izrabljivanja "belog roblja", raznih radnika "na liziing"  i slično. A, na to ide plus čisti novac iz budžeta, za svako navodno otvoreno radno mesto (bez obzira da li je popunjeno ili ne).

Slovački ministar za rad i zapošljavanje, Jan Rihter, nedavno je objašnjavao srpskom ministru za rad, Aleksandru Vulinu, da ne može da utiče na izrabljivanje radnika iz Srbije, dokle god vlada u Beogradu bude preko posrednika slala najamnike da rade "na crno"!

Povod za ovo bila je vest o zastrašujućim uslovima u kojima su se našli srpski radnici, koji su preko posredničkih agencija otišli na tromesečni rad u fabrikama velikih korporacija, poput "Samsunga", "Fokskona" i još nekih kompanija koje imaju svoje pogone u Slovačkoj.

Nakon što se čulo kroz šta sve prolaze srpski radnici u ovoj zemlji (da rade pod prinudom, kao u konc-logoru, da su prevareni i opljačkani, da im je dnevnica niža od one u najsiromašnijim afričkim zemaljama) više posredničkih agencija iz Novog Sada i Beograda odmah su počele da uslovljavaju radnike da potpisuju nove ugovore, i to na rumunskom jeziku! Naime, zapadnjačke kompanije, takođe i u Rumuniji jedva čekaju robove iz Srbije, da im rade za satnicu koje ne prelazi dva evra.

I dok se sa jedne strane, Vučićev režim lažno zalaže za poštovanje ljudskih i radničkih prava naših građana zaposlenih u pomenutim zemljama, sa druge strane taj režim sve čini kako bi radnike gurnuo u čeljusti kriminalnim apetitima stranih kompanija. I ne samo to, nego ih za ovakvo užasno nasilje, plaćaju direktno iz budžeta! Ovakvih robova iz Srbije danas ima najmanje 70.000 i svi su predati od strane države na milost i nemilost stranim robovlasnicima koji sa njima doslovno mogu da rade šta god hoće.

Prema onome što se na izlaznim granicama Srbije prema Mađarskoj vidi, jasno je da su svi sa vrha države uključeni u angažovanje modernih robova rada, pre svega Ministarstvo za rad, Centar za kontrolu migracija, Carina, MUP, Ministarstvo inostranih poslova…

Jer, kako kaže jedno istraživanje, kolone autobusa nesmetano prevoze hiljade ljudi iz Srbije svakog meseca kroz granične prelaze odvozeći ih u centar Evropske Unije da rade bez ugovora o radu! Jedini ugovor (vrlo nejasan) koji se potpisuje u autobusu pred polazak, jeste onaj sa Agencijom čija nadležnost se završava na granici sa Mađarskom.

Odatle, ista agencija samo registrovana u Slovačkoj preuzima rukovođenje i raspoređuje radnike prema potrebama svake pojedinačne kompanije. Putnici u autobusima ne znaju u koji grad idu, gde će biti smešteni, gde i na kojem radnom mestu će raditi.

Kako to funkcioniše u praksi, vidi se i na primeru Američke kompanije "Johnson Electric" koja je u Niš stigla u jesen 2012. kada je potpisano prvo Pismo o namerama sa vladom Srbije. Kolike je subvencije kompanija dobila od Vučićeve Vlade do danas nije javno objavljeno, ali je poznato da nije ispunila ni minimum obaveza koje je na sebe preuzela u pogledu broja radnika koje treba da zaposli.

Radnici koji dobiju posao u "Johnson Electricu" potpisuju aneks radnog ugovora po kome pristaju da budu upućeni na "ispomoć" sestrinskoj kompaniji u Mađarskoj gde rade između tri i šest meseci pod neizdržljivim uslovima i za platu koja sa kojom ni u Srbiji ne mogu da prežive, a u Mađarskoj je daleko niža od tamošnje socijalne pomoći.

Po povratku u Niš ti radnici su i dalje maltretirani od strane poslovodstva kako bi dobrovoljno napustili kompaniju ili im se sugeriše da ponovo potpišu novi aneks ugovora radi odlaska u Mađarsku. Na mesto radnika koji napusti "Johnson Electric" u Nišu, primaju odmah nove, koje upućuju u Mađarsku, a od Srbije, tačnije srpskog budžeta, za ovaj "transfer" dobijaju subvencije shodno ugovoru koji je svojevremeno potpisan sa Ministarstvom privrede, jer radnike lažno prikazuju kao novozaposlene u sopstvenoj fabrici u Nišu.

Vučićev zločinački plan da istrebi radno sposobno stanovništvo u Srbiji i stavi ga na raspolaganje strancima po najnižoj, robovskoj tarifi, otišao je toliko daleko, da najvitalniji deo nacije danas radi stalno ili sezonski u stranim kompanijama i to "na lizing" (što je propisano i kriminalnim Zakonom o radu, čije usvajanje bila manifestacija čistog diktatorskog nasilja).

Javnost u Srbiji vrlo malo zna o teroru nad našim radnicima koje u inostrane kompanije šalje vladajući režim i pretvara ih u "belo roblje". Tako je od očiju javnosti sklonjen i slučaj slučaj "Azerbejdžan", gde su radnici iz Srbije doživeli užasnu torturu radeći u građevinskoj kompaniji SerbAz (za koju se pogrešno verovalo da je registrovana u Srbiji) koja je rukovodila poslovima na nekoliko gradilišta u Azerbejžanu. Uglavnom su to bili vrlo mladi muškarci, starosti između 18 i 22 godine iz Srbije i Republike Srpske. Bez novca, radnici su mesecima držani kao pravi zarobljenici, živeli su i radili u ropskim uslovima. Istovremeno, nije im bilo dozvoljeno da se vrate kućama!

Oko "domova" u kojima su bili smešteni bila je naoružana straža, a unutra smeštaj je bio ispod svakog nivoa (spavaonice su imale krevet na sprat, u svakoj je spavalo od 12 do 24 osoba), kupanje je bilo zabranjeno do 21 čas, a posle obično nije bilo vode za tuširanje.

Neretko se dešavalo da u domovima nema ni pijaće vode, a struja je često bila isključena zbog neplaćenih računa. Na kraju im je bilo zabranjeno da izlaze iz domova, ili je to bilo moguće samo uz posebne dozvole. Radno vreme nije postojalo, nekad 12, nekad 15 sati na gradilištu, a u jednom periodu morali su da rade neprekidno po 36 sati.

Novac nisu ni videli, pa su porodice morale da im šalju da bi mogli da jedu. Muškarci su gubili po 20-30 kilograma, a tri čoveka su umrla. Dvojica zato što nisu imali lekove, a bili su srčani bolesnici, i jedan nekoliko dana pošto se vratio kući; pretpostavlja se od pretrpljenog stresa.

Sistem kažnjavanja je bio takođe surov i propisan za svaku sitnicu: nenameštanje kreveta – 50 dolara, prestanak rada na jedan minut – 100 dolara, ogovaranje rukovodstva firme – 200 dolara, spavanje van vremena propisanog za to – 500 dolara, odbijanje prekovremenog rada – dodatni radni dani!

Slučaj "Azerbejdžan" je dospeo i do suda u Strazburu, ali tako što je tu kompaniju tužila jedna grupa radnika iz takozvanog federalnog dela Bosne i Hercegovine, ali ne i oni stradalnici iz Srbije i Republike Srpske. Zahvaljujući prisnom prijateljstvu vladajućeg režima u Srbiji sa par domaćih tajkuna i pojedinim korumpiranim ministrima u Azerbejdžanu, radnici iz Srbije nisu dobili nikakvu materijalnu satisfakciju za užas koji su preživeli.

Koliko novac odlazi u džepove stranih kompanija, govori i podatak da je samo za projekat slanja i izrabljivanja radnika u mađarskom mestu Godole, naša zemlja je platila više od 43 miliona evra.

Naime, krajem prošle godine u medijima su se pojavili oglasi kako mađarska kompanija „Robotika" i „Tisza Automotive" iz Sente traže radnike za posao u inostranstvu. Fabrika iz Sente je, po našim saznanjima, sa radom počela krajem 2014. i za otvaranje pogona i zapošljavanje radnika dobila 70 miliona dinara subvencija iz pokrajinskog budžeta. Po poslednjem dostupnom izveštaju „Tisza" je 2015. zapošljavala 258 radnika. Problem je u tome, kako i gde ih je „zapošljavala".

Oni koji su se javili na pomenuti oglas pozvani su na razgovor, tokom koga im je Akoš (u drugoj verziji Agošton) Barna, koji ima funkciju nekog od direktora u fabrici, obećavao kule i gradove. Prvo je isticao da će satnica iznositi 2,30 evra , da će se raditi pet dana u nedelji u samo dve smene, da će radnici imati uplaćeno penziono, socijalno i zdravstveno osiguranje, ishranu u fabričkoj kantini i besplatan smeštaj… Čak je sa ushićenjem pričao o tome da će po dolasku u Budimpeštu (put su zaposleni morali sami da plate i organizuju) poslodavac organizovati besplatno razgledanje grada pre polaska za Godole. Barna je zadužen za vrbovanje robova za rad u mađarskoj ispostavi „Lear"-a.

Posle trodnevnog kursa (koji nije bio plaćen), a u kome su obavljali poslove koji ih čekaju u Mađarskoj, budući zaposleni su na potpisivanje dobili ugovore u kojima je stajalo skoro sve onako kako im je direktor Barna ispričao. Ugovori su bili na više strana, puni teksta i zamornih klauzula, pa ih niko nije detaljno proučavao. Pred polazak su ih "radnici sa iskustvom" iz senćanske fabrike posavetovali da ponesu suvu hranu, konzerve i kese sa supom u Mađarsku.

Početkom januara 2017. prva grupa je krenula put Budimpešte. Ubrzo su shvatili da od obećanja nema ništa. Spavaju u grupnom smeštaju u motelu na samom autoputu. Ustajanje je u pola četiri ujutro, a radi se u prvoj smeni do dva posle podne. Umesto obećanog rada u dve smene pet dana nedeljno, radi se u tri smene šest dana nedeljno, bez doplate za smenski rad.

Do sada su radnici primili samo dve trećine januarske plate, a neki ni toliko. Umesto obećane satnice od 2,3 evra poslodavac im daje samo 1,6 evra i to i dinarskoj protivuvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije, što bi, kada bi se ponovo pretvorilo u evre, iznosilo 1,4 evra. "Tisza Automotive" iz Sente za ove radnike u Srbiji uplaćuje samo 5.000 dinara po radniku na ime doprinosa, jer su svi oni prijavljeni da rade za po 15.000 dinara mesečno, što je daleko ispod zagarantovane minimalne plate.

U mejlu koji je Laslo Varga, direktor za pravne poslove "Tisza Automotive", poslao jednom nezadovoljnom radniku, a u koji je redakcija imala uvida, navodi se kako su radnici "pogrešno razumeli direktora Barnu", jer satnica jeste 2,3 evra, ali u bruto iznosu. To bi značilo da se radnicima doprinosi uplaćuju u Mađarskoj, ali oni tamo nigde nisu prijavljeni i preti im se proterivanjem zbog rada na crno.

Od obećane zdravstvene zaštite takođe nema ništa, već zaposleni u Godoleu mogu da koriste usluge fabričkih lekara i to samo radnim danom u prvoj smeni. U slučaju da im pozli za veme posla, moraju koordinatorku Andreu Laslo da mole da ih pusti na lekarski pregled, što ona nerado čini, osim kada radnici pred njom padnu u nesvest.

Neuhranjenost, problemi sa zatvorom, iscrpljenost i neispavanost su takođe akutni problemi ovih modernih robova. Ustaje se u pola četiri ujutro, a autobus stiže u pola pet, kada se kreće na posao. U međuvremenu je došlo i do fizičkog napada izgladnelih radnika na vođu proizvodnje.

Koliko su radnici loše plaćeni najbolje pokazuje činjenica da se hrane onim što im se pošalje iz Srbije. Oni ne mogu da napuste Mađarsku, jer u tom slučaju ne smeju više da se vrate, a otvoreno im je zaprećeno i proterivanjem uz zabranu ulaska u zemlje EU narednih pet godina.

Fabrika "Lear" u Mađarskoj je "sestra" istoimene fabrike u Novom Sadu , za čije je otvaranje Vučić izdvojio 42,5 miliona evra subvencija (od toga preko devet miliona u gotovini). Novosadski "Lear" novozaposlene prima isključivo ako su prošli "obuku", odnosno maltretiranje u Godoleu. Isto važi i za "Tisza Automotive" iz Sente, čiji je vlasnik "Tisza Cipo" partner "Lear"-u u Mađarskoj, koji od mađarskih vlasti takođe dobija subvencije prikrivajući da umesto lokalne radne snage zapošljava roblje iz Srbije.

Od slanja robova iz Srbije na rad u inostranstvo napravljen je veoma unosan posao. Primera radi, menadžment "Lear"-a u Mađarskoj zaračunava sedam evra na sat po radniku, što je uobičajena cena u Mađarskoj. Posrednicima, "Tiszi" i "Robotici" se isplaćuju 2,3 evra na sat po radniku, a oni radnike plaćaju 1,6 evra i to u dinarskoj protivuvrednosti po srednjem kursu NBS-a, faktički oko 1,4 evra. Razlika od sedam do 1,4 evra po satu i radniku deli se među menadžerima pomenutih kompanija, a uz to se uzimaju subvencije i od Srbije i od Mađarske.

 

     A 1. Gde je bolje robovati, u Srbiji ili u inostranstvu?

Jedan od onih očajnika koji su direktna žrtva politike podvođenja najjeftinije radne snage, nedavno je na jednoj društvenoj mreži napisao i ovo:

To što ovde radim za 20.000 dinara neprijavljen i to što nemam ni godišnjeg odmora, a svaki dan mi se ponavlja rečenica: "…Ja te ‘lebom ranim", to dolazi direktno iz Vučićevog kabineta. Što od 15 godina mog rada u radnoj knjižici imam upisano jedva pet, i to je došlo sa te adrese. Pa bolje da sam u Slovačkoj. A, ovakvih kao ja znam puno koji isto prolaze!

Što me moji nekadašnji prijatelji sa manjim ili istim obrazovanjem od mog me više ne poznaju jer rade po državnim firmama (bez subote i nedelje) imaju praznike, radno vreme, godišnji odmor, i to je od Vučića došlo.

A, svi su pripadnici nekadašnjih demokrata su sada veoma "napredni". Gde su inspekcije rada da se ovaj trend ne bi nastavljao? Da vise ne bih doživljavao da od sitnijih opštinskih činovnika i nekih određenih ljudi koji su tu u "partiji" da mi odbruse rečenicu: "…Kako se to ti meni obraćaš, da li znaš u kojoj sam ja stranci" ili "…Mogu da ti sredim da se više nigde ne zaposliš".

Obe su izgovorene u mom prisustvu direktno meni. Ljudi idite bilo gde. Verujte bolje je i robovati vani, nego u Srbiji, pogotovo kod privatnika koji je po službenoj dužnosti uvek u partiji zaštićen kao beli medved.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

JOŠ JEDNO NETAKNUTO ZMIJSKO LEGLO ZDRAVSTVENOG SISTEMA SRBIJE!?

12. новембар 2016. Коментари су искључени

 

Glavnom uredniku Magazina Tabloid upućene su ovih dana od uglednih lekara teške reči, kojim ga sumnjiče da izbegava da ministra zdravlja, u dva mandata, Zlatibora Lončara stavi na stub srama, da izbegava da opiše i njegove lične zasluge što je srpsko zdravstvo dotaklo dno. Očekujemo da dobijemo konkretne dokaze, nećemo ih sakriti, odgovaramo razočaranoj lekarskoj eliti i ne sporimo da je krivica ministra Lončara nemerljiva.

 

                major Goran Mitrović, Arpad Nađ

SMENE BEZ KRITERIJUMA2

 

Pre dvadesetak dana ministar zdravlja Zlatibor Lončar doneo je rešenja o smeni 11 direktora opštih bolnica i domova zdravlja po Srbiji , “zbog lošeg stanja u kojem se nalaze zdravstvene ustanove“. Sigurno je da u ovim zdravstvenim ustanovama nisu okrečeni klozeti, jer šizofreni premijer Aleksandar Vučić, zbog suficita u budžetu, nije odvojio dovoljno para.

Tek kada završi sa „sečom knezova" (tačnije sečom „kumova" mafije), ministar bi tek na kraju trebalo da, bez izuzetaka, smeni sve direktore opštih bolnica i domova zdravlja u Srbiji. To su suštinske promene u zdravstvu, a ne kozmetičke. Dakle, naš ministar je počeo od kraja korupcije, a ne od početka.

Zmijsko leglo" zdravstvenog sistema Srbije, ostalo je netaknuto. I tako, dok srpsko zdravstvo sve dublje pada u ponor, naš ministar zdravlja vrši promene po principu „zažmuri da te lažem".

Odlazi u opšte bolnice na periferiji Srbije ( čiji nivo zdravstvene zaštite je u nivou pokretne poljske bolnice u prvom svetskom ratu), po dolasku u bolnicu odlazi u WC da se olakša, povlači ručicu vodokotlića i ukoliko vodokotlić ne radi kaže: „Reći ću te Vučiću. Videćeš…". U tome se sastoji njegova famozna „kontrola".

Očigledno je da ovih 11 smenjenih direktora opštih bolnica nisu okrečili toalete svojih bolnica. Ukoliko nekoga smenjujete, onda bi trebalo da za to postoje opravdani razlozi. Smenjeno je 11 direktora opštih bolnica, ali koliko je krivičnih prijava protiv njih podneto od strane ministarstva zdravlja ?

Toliko o navodnim „promenama u zdravstvu". Malo je poznato da smenjeni direktori nisu članovi Srpske napredne stranke, te je ministar Lončar iskoristio opšte nezadovoljstvo građana, da smeni nepodobne direktore i sve stavi u službu svog Vođe.

Nivo zdravstvenih usluga u Srbiji je gori nego u 19. veku. Profesorka Danica Grujičić, neurohirurg saopštila je na svom blogu da srpsko zdravstvo nepovratno nestaje, da uskoro neće biti lekara koji i nju mogu da leče.

Ministar Zlatibor Lončar je i krivično odgovoran za sunovart srpskog zdravstva. Sa obe šake Lončara za vrat drži v.d. direktorka Fonda zdravstvenog osiguranja Srbije.

A tamo gde su pljačke i kriminal, ministar Lončar ćuti. Da se ne zameri svom Vođi i njegovoj partijskoj mafiji i kartelima.

Direktorka Fonda zdravstvenog osiguranja je dično izjavila da se uvode u upotrebu, kao lekovi koje plaća Fond, inovativni lekovi, dakle oni čije dejstvo se ispituje na stanovništvu Srbije. Besplatno i uz saglasnost ministra zdravlja. Nije rekla, gostujući na RTS-u, koliko para će staviti u džep ona i ministar zdravlja.

Magazin Tabloid je opisao stanje u Neuropsihijatrijskoj bolnici Sveti Vračevi u Novom Kneževcu, u kojoj se nad pacijentima besplatno vrše eksperimenti lekova koji nisu izvršeni ni nad pacovima i kunićima, uzimaju uzorci biološkog materijala za potrebe stranih farmacutskih kompanija i obaveštajnih službi. Pljačkanje, nasilje, ubistva pacijenata u ovoj bolnici ne dotiču ministra. Važni su mu klozeti po zdravstvenim ustanovama. I on se time ponosi.

Sestra načelnika operative u Bezbednosno-informativnoj agenciji Jovana Drobnjakovića je direktorka NSP Sveti Vračevi dr Jovanka Petrović. Opasno pohlepna žena . Bila je poslanik Demokratske stranke u Narodnoj skupštini Srbije, ali je odmah promenila partiju.

Posle serijala o zločinima u ovoj bolnici, vlasti ćute. I ministar zdravlja.

Direktorka Jovanka Petrović zgrnula je milione evra na nesreći paora i građana iz Banata.

Kako smo saznali u ovoj ustanovi, nju BIA želi da zameni, ali opet sa svojim kadrom. Reč je o dr Suzani Stijović, načelnici jednog odeljenja u ovoj ustanovi. Ona je došla sa Kosmeta, i po svemu sudeći sa falsifikovanom diplomom.

Njen muž Goran je poreklom Crnogorac. Stijovići su od Vasojevića. On je 24. 9. 2005. godine u Kanjiži ubio iz pištolja vlasnika kafića “Baunti“ Jožefa Šarnjaia, sa kojim je bio i prijatelj, jer, navodno, nije poslužen u pripitom stanju. Osuđen je na 15 godina zatvora.

Pušten je pre dve godine na slobodu, jer je direktorka Jovanka Petrović sredila da posle polovine kazne bude pušten na uslovnu slobodu, jer “izdržava četvoročlanu porodicu, koja nema od čega da živi“! Inače njih dvoje žive odvojeno, on u selu Đala na samoj granici sa Mađarskom (gde se bavi prevođenjem ljudi) a ona u Novom Kneževcu. Dakle dve kuće i stan u N. Kneževcu u kome živi ćerka (dr Jovana Stijović, takođe zaposlena u bolnici, a u bolnici sujoj zaposleni i: još jedna ćerka, oba zeta i sin!).

Od doktorke Stijović muž ima rođenog brata koji je bio funkcioner BIA-e. On i Drobnjaković štite ove kriminalce. Sada spremaju sledeći manevar: da direktor bolnice bude dr Suzana Stijović , tako bi praktično Jovanka Petrović ostala zakulisni direktor bolnice, a kriminalni deo BIA-e bi i dalje bio njihova podrška iz senke.

Prema saznanjima istraživača Magazina Tabloid, dr Suzana Stijović, koja je došla iz Prištine, ima podršku načelnika u BIA Bojana Dimića, o kome smo pisali u serijalu o kriminalu u ovoj službi.I n je došao iz Prištine, u centralu BIA, a načelnik je vrlo važne uprave.

Direktorka Jovanka Petrović je potpuno izgubila razum, napada sve oko sebe i u svakoga sumnja, proradila je i kod nje paranoja.

Inače, koliko se ove dve doktorke vole govori način na koji dr Stijović naziva direktorku u njenom odsustvu-"psorijatična šizofreničarka" (jer pored mentalnih problema Jovanka boluje i od psorijaze).

Stijovići su došli sa Kosova, "junački su utekli" pre rata 1999. godine u svoj stan u Sutomoru. I ovde u N. Kneževcu primenjuju iste šeme, najveći su Srbi i ona i direktorka i dr Boban Vasić, takođe sa Kosova, dok ne bude zapucalo. Kad zapuca, odoše sa džakom para u beogradski pašaluk.Sada ovde grabe koliko mogu i uvek im je malo.

U ovom broju opisaćemo koruptivnu šemu za pljačku pokretne i nepokretne imovine psihijatrijskih pacijenata na lečenju u ovoj bolnici, u saradnji sa kamarilom ministra Aleksandra Vulina, koji lično postavlja direktorke centara za socijalni rad po Srbiji, uz dva uslova: da se učlane u njegov „Pokret socijalista" i da pristanu da budu Monika Levinski. U prilog ovoj tvrdnji, navešćemo samo neke od nebrojenih primera.

Pacijentkinja Smiljković Bojana i njen rođeni brat Smiljković Vladimir iz Beograda, nalaze se na meri obaveznog psihijatrijskog lečenja „na neograničeni vremenski period", koja im je izrečena rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu 28 K.br. 3557/13 od 27.06.2013.godine , koje je donela sudija Svetlana Aleksić, takođe besprizorna žena.

U Specijalnoj zatvorskoj bolnici Padinska Skela ( Beograd) bili su na lečenju u periodu od 23.07.2013. god do 09.10.2015., kada su u dogovoru sa direktorkom Jovankom Petrović premešteni u psihijatrijsku bolnicu Novi Kneževac na dalje izdržavanje izrečene mere, gde se nalaze do današnjeg dana.

Iako je učešće Smiljković Bojane u krivičnom delu izazivanja opšte opasnosti (umišljeno izazivanje požara u svom stanu) koje joj se stavlja na teret prilično sporno, namera nam nije da komentarišemo odluke suda niti postojanje ili odsustvo mentalnih poremećaja kod oba pacijenta.

Namera nam je da ukažemo na ustaljeni kriminalni mehanizam kojim su se ova dva nezaštićena pacijenta, brat i setra, čiji su roditelji pokojni, na prevaru ostali na ulici. Naime, na stan u centru Beograda u ulici Kraljice Marije br. 7 stan 14, neko je očigledno "bacio oko".

Dok je ovo dvoje nevoljnika bilo na izdržavanju mere obaveznog lečenja, odjednom se tokom 2012.god. pojavio izvesni Milen Janaćijević sa kupoprodajnim ugovorom, navodno sklopljenim sa majkom pacijenata, koja je inače preminula 2002.god!

Dakle posle 10 godina, se Janaćijević dosetio da stan koji je navodno kupio od majke pacijenata, prenese na svoje ime na osnovu očigledno ništavnog kupoprodajnog ugovora na kome čak nema ni validnog potpisa majke pacijenata i koji Smiljković Bojani nije ni stavljen na uvid, već joj je dat prepis ugovora !?

Ovakav ništavan kupoprodajni ugovor je u postupku pokušaja njegovog osporavanja od strane zakonskog zastupnika Smiljković Bojane, uvažio sudija nadležnog suda u Beogradu! Odmah po prenosu stana na svoje ime, Janaćijević je stan prodao izvesnoj gospođi Andrejić. Pri tome su iz porodičnog stana pacijenata izbačeni na ulicu nameštaj i sve njihove lične stvari !!! Nije im ostala ni slika pokojnih roditelja za uspomenu!

Pacijentu Smiljković Vladimiru oduzeta je poslovna sposobnost rešenjem nadležnog suda u Beogradu, a za staratelja mu je određen službenik Centra za socijalni rad Palilula-Katica Hodalić, čija je zakonska obaveza bila da između ostalog raspolaže imovinom pacijenta i da spreči njeno nezakonito otuđenje, koje se desilo zbog njenog pasivnog držanja i nečinjenja (ili možda nije tako?).

Mera suda koja je izrečena Smiljković Bojani " na neograničeni vremenski period" praktično znači da od njenog psihijatra dr Vesne Rafajlović u psihijatrijskoj bolnici Novi Kneževac zavisi koliko će još vremena provesti na meri obaveznog lečenja, jer je ona ta koja treba da predloži nadležnom sudu meru obaveznog lečenja na slobodi.

Od samog početka, sve do sada oba pacijenta, po rečima osoblja bolnice, nisu pokazala ni najmanji znak agresivnosti, a da li će život nastaviti na slobodi ili će biti "pronađeni u krevetu bez vitalnih znakova"-to će vreme pokazati. Apelujemo na nadležne organe i institucije da ovim pacijentima pruži pravnu zaštitu u skladu sa Zakonom o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama, koji je u ovom slučaju smišljeno i brutalno prekršen.

Pacijentkinja Smiljković Bojana odavno ispunjava uslove da joj se mera obaveznog lečenja u psihjatrijskoj ustanovi zameni merom obaveznog lečenja na slobodi ( ima čak i porodičnu penziju od roditelja), ali nema gde da se vrati-ostala je na ulici. Srbijo, pogledaj se na šta ličiš!

Pacijent Lubarda Borislav iz Novog Kneževca, koji je bio na lečenju na muškom odeljenju psihijatrije 1 (psihijatar Ljiljana Nikolić-zakleti sudski veštak !), u sobi doktorke Nikolić, pod njenim pritiskom (i po direktnom nalogu dr Jovanke Petrović, a u cilju dodvoravanja novom lokalnom kartelu "SNS-SVM" kojem su se obe priklonile posle sloma DS-a), potpisao je punomoć svom rođenom ujaku, koji je inače otac sadašnjeg predsednika opštine (i predsednika OO SNS) dr Radovana Uverića, da može raspolagati njegovom imovinom koja mu je kao jedinom nasledniku pripala posle smrti oba roditelja.

Na taj način je doktorka Nikolić omogućila porodici Uverić da protivpravno prisvoji bonove za gorivo i subvencije za poljoprivredu praktično nepostojećeg poljoprivrednog domaćinstva porodice Lubarda, koje je zadesila nevolja, kao i da prisvoji svu pokretnu i nepokretnu imovinu pacijenta Lubarde Borislava, koga su takođe na predlog doktorice Nikolić lišili poslovne sposobnosti i strpali u dom za lica sa mentalnim smetnjama o državnom trošku. Sve to u cilju dodvoravanja direktorke Jovanke Petrović predsedniku opštine Radovanu Uveriću i SNS-u u koji je preletela.

Da li će ih obe SNS zaštiti od krivične odgovornosti ? Kraj će pokazati, a on se nazire. Da li ove doktorke, psihijatri i zakleti sudski veštaci imaju savest ? Kod svakog iole normalnog čoveka, sve ovo što je do sada napisano trebalo bi da izazove gađenje.

Pacijent Novaković Nikola iz Čelareva (Bačka Palanka), siroče bez oba roditelja, jedini je naslednik roditeljske kuće i imanja u Čelarevu, na koje je stavila ruku direktorka Gradskog centra za socijalni rad Bačka Palanka Aleksandra Arsenin, koja je zemlju pacijenta već prodala svome rođenom stricu. Na redu je kuća.

Psihijatar Ljiljana Nikolić, kao i službenik Centra za socijalni rad Bačka Palanka koji je određena za staratelja pacijenta, po ustaljenom scenariju, smišljeno i u dogovoru nisu učinile ništa da zaštite imovinu ovog pacijenta, koji je pored porodične penzije koju podiže "neko drugi", željan svega, da se ne bi zamerile kamarili Aleksandra Vulina.

Malo mu je što je zaposeo carinu, pa je i od centara za socijalni rad napravio unosan biznis nekretninama nesretnika, a sve uz saradnju sa "zakletim sudskim veštacima" psihijatrijske bolnice u Novom Kneževcu i pod direktnim nadzorom direktorke ove bolnice.

Iako smo u više navrata upozoravali na kriminalne aktivnosti OKG (organizovana kriminalna grupa) psihijatrijske bolnice Novi Kneževac, do sada nije bilo nikakvih reakcija niti od strane ministarstva zdravlja, niti od strane javnog tužilaštva.

Eksperimenti lekovima i svi mogući oblici kršenja Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama se i dalje nastavljaju. Ali, ministar zdravlja Lončar ne reaguje. Da se ne zameri njenom bratu! A morao bi da smeni direktorku Jovanku Petrović (ukoliko ima imalo ljudske časti i dostojanstva), te da uvede prinudnu upravu u ovoj bolnici koja je pod njenom upravom postala leglo korupcije, nečoveštva i zla.

Krivična prijava protiv Jovanke Petrović biće znak iskrene namere ministra da se u zdravstvenom sistemu nešto promeni. Sve drugo je prodavanje magle zvane "borba protiv korupcije u zdravstvu". A i famozno "Radno telo za borbu protiv korupcije u zdravstvu" oko koga se digla tolika medijska buka i njegov predsednik gospodin Mario Spasić mudro ćute.

Državna revizorska institucija utvrdila je pljačku od oko 100 miliona dinara u Institutu za prevenciju i rehabilitaciju kardiovaskularnih bolesti "Niška Banja’`. Odgovornost je pripisana direktorki profesor Marini Deljanin Ilić. Ali, ona je i dalje na dobrom glasu kod ministra Lončara, jer iza nje stoji kosovski kartel.

Lončar je, nakon obilaska Instituta za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju kardiovaskularnih i reumatskih bolesti "Niška Banja", rekao novinarima 17. oktobra da taj institut neće biti odmah privatizovan pošto postojati mogućnost, prema odluci Vladine komisije za privatizaciju banja, da svaka banja odluči da li ide u neku vrstu privatizacije ili strateškog partnerstva.

"To je pre svega namenjeno banjama u koje mora da ulaže država koje ne mogu same da se izdržavaju, koje su u minusi ili problemima. Ako one nađu strateškog partnera da uloži, mi smo tu da podržimo, nije nam ova banja prioritet da ide u privatizaciju", rekao je Ločar odgovarajući na pitanja novinara.

Dodao je da se razmišlja o nabavci angio sale za Nišku Banju koja bi mogla da bude nabavljena sledeće godine ukoliko budu ispunjeni svi uslovi za dobijanje dozvole za njen rad, što bi mnogo rasteretilo Niš.

Lončar je naglasio da su pacijenti u Institutu u Niškoj Banji zadovoljni!

"Ova ustanova dobro radi, nije u dugovima i minusu, ali ovde mora da se uloži u obnavljanje i širenje kapaciteta. Dogovorili smo sada, a i sa Ministarstvom rada u čijoj je nadležnosti PIO fond, da damo saglasnost da se novac upotrebi za rekonstrukciju bazena i drugih delova, koja je potrebna zbog nerešenih imovinskih odnosa koji su na sudu", naveo je Lončar.Nijednom rečju nije pomenuo direktorkinu pljačku od 100 miliona dinara. To za ministra Lončara i nisu neke pare!

 

     A 1. Doktor za naručenu smrt

Možete li, molimo vas, da proverite šta se desilo sa krivičnim prijavama protiv doktora Predraga Veličkovića neurospihijatra, koje su mu podnete zbog zloupotrebe službenog položaja dok je bio predsednik opštine Novi Kneževac (ispred radikala, sada je neposredno pre izbora preleteo u SNS, i on i njegova ljubavnica dr Vesna Rafajlović).

Ovaj neurospihijatar je odavno u penziji, ali ga direktorka Jovanka Petrović. i dalje drži u bolnici po "ugovoru o delu", da bi joj obavljao prljave poslove. Jedan od najprljavijih poslova za koji sumnjamo da obalja odavno je "čišćenje" pacijenata visokim dozama lekova. U dogovoru sa njim, i za određenu sumu novca, rodbina smešta starog čoveka u psihijatrijsku bolnicu gde ga dr Veličković dovršava lekovima.

Da je ovo realnost i nije plod naše mašte možete pročitati ovde

U tome mu očigledno pomažu i neke sestre. Teško je to dokazati, jer se ne rade toksikološke analize posle smrti. Najviše je takvih slučajeva bilo na odeljenju Psihijatrija 5 (ženska gerijatrija), čiji je načelnik doktor Boban Vasić psihijatar (miljenik J.P), koji ne dolazi na posao, tako da po tom odeljenju vršljaju dr Predrag Veličković neuropsihijatar i dr Timea Varga lekar opšte prakse iz Ade, koja na ovom odeljenju navodno volontira (inače ova doktorka govori jako loše srpski, studirala navodno u Novom Sadu na engleskom (!?), ali je zato spremna na sve i miljenica je J.P. Poznata je po tome što je sestrama koje su je upozorile da će pacijentkinja umreti rekla: "Pa šta? Neka umre."!). Nju trenutno "obučavaju" dr Predrag Veličković i dr Boban Vasić kako da postane "egzekutor", kao što su njih dvojica pod komandom J.P.

Inače gore pomenuti dr Predrag Veličković je udovac i živi u vanbračnoj zajednici sa doktorom Vesnom Rafajlović psihijatrom, koju je kao predsednik opštine i direktor bolnice doveo u bolnicu iz doma zdravlja i dao joj specijalizaciju.

Poznat je po tome što za novac piše lažne dijagnoze za penzije, tuđu negu i pomoć, odlazak u banje, penzije u inostranstvu. Romi (cigani) u Novom Kneževcu ga obožavaju jer im piše lažne dijagnoze kojima u Centru za socijalni rad Novi Kneževac dokazuju da su radno nesposobni i ostvaruju pravo na socijalnu pomoć.

Zvanično se vodi kao konsultant u ambulanti bolnice, gde pregleda pacijente zajedno sa dr Timea Varga, a koriste pečate drugih lekara (napr. dr Suzane Stijović). Razlog je taj što posle uvođenja informatičkog sistema "IZIS" raspored lekara koji rade u ambulanti mora da se dostavi za dva meseca unapred.

Dakle da pojasnimo, u danu kada u ambulanti treba da radi dr Suzana Stijović, ona nije u ambulanti, a njen pečat praktično zloupotrebljavaju dr Predrag Veličković neurospihijatar i dr Timea Varga lekar opšte prakse, koji čine krivično delo falsifiikata. Polovina lekara ove bolnice na taj način nikada ne dolazi u ambulantu (dr Boban Vasić, dr Jovan Milovanović itd.), a zvanično se vode kao da su u njoj radili.

Dakle dr Predrag Veličković , neurospihijatar u penziji je saradnik J.P. i Suzane Stijović po istom osnovu (BIA), opasan kriminalac i dželat. Do sada nije osuđivan, a podnošene su mu krivične prijave 2008.god. (ali mislimo da nisu samo ove, ima ih još). Molim vas da proverite šta se sa krivičnim prijavama desilo.

Težak je to lopov, posle smene vlasti, kada su došle demokrate, lično su ga od krivične odgovornosti zaštitili Jovanka Petrović i novi predsednik SO Dragan Babić. Tako sadašnji predsednik opštine Radovan Uverić (SNS), takođe ne podnosi prijave ni protiv Dragana Babića ni protiv Predraga Veličkovića (oba bivša predsednika opštine), zbog evidentni krivičnih prestupa i zloupotrebe službenog položaja.

(Imena potpisnika poznata redakciji)

 

     A.2 Kontrolor, a lažni doktor!

Na čelo komisije koja je prošlog meseca utvrđivala nepravilnosti u radu domova zdravlja i bolnica, ministar Lončar je postavio izvesnog dr Aleksandra Stojanovića, funkcionera SNS-a, koji je lažni specijalista oftamolog. Bio je v.d. direktor DZ Barajevo, nanevši ogromnu štetu zdravstvu. Optuživan je za mobing, za nestručnost…

Istragom je utvrđeno da je dr Stojanović diplomirao na Medicinskom fakultetu u Tuzli 1992. godine, u vreme rata, nakon 11 godina studiranja. Specijalizaciju nije završio, a u vreme kampanje SNS-a pregledao je besplatno, navodno, 60.000 građana. Dr Stojanović nema licencu za rad Lekarske komore Srbije! Za lažnu specijalizaciju zna i ministar Lončar, ali…

Doktora sa lažnom diplomom, a što je specijalnost kadrova SNS-a, ministar Lončar je za nagradu postavio za direktora DZ Palilula, za člana nadzornog odbora Instituta za majku i dete. Sa te pozicije ovaj lažni specijalista, neznalica, nasilnik i kriminalac, na čelu je inspekcije koja je vršila kontrolu rada zdravstvenih ustanova, nakon čega je ministar smenio direktore tih ustanova.

A dr Stojanovuić je u Barajevu iza sebe ostavio pustoš. Sada sa tim nastavlja u DZ Palilula, jednom od najvećih u zemlji. Lekari ovih domova zdravlja znaju da Stojanović uopšte ne razume medicinsku terminologiju, jer mu je i diploma iz Tuzle sumnjiva. Kako Srbin da završi fakultet usred rata!Samo zbog ovog zla, ministar Lončar bi morao na višegodišnju robiju.

 

     A 3. Sindikalac pod zaštitom

“Već 15 godina traju problemi u Klinici za plastičnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije koji se iz poznatih razloga medijski propraćenih, namerno ne rešavaju. Samo u protekloj deceniji, promenjeno je pet direktora, i to prof. dr Predrag Stefanović, prof. dr Zoran Tačević, prof. dr Miodrag Colić, prim. dr Milan Todorović, i sada doc. dr Milan Jovanović, a problemi postaju sve gori i gori“ – piše u pismu zaposlenih upućenom i našem magazinu.

Iz klinike su proterivani, na različite načine i pod različitim pritiscima, specijalisti plastične i maksilofacijalne hirurgije Miodrag Colić, Boban Đorđević, Oliver Jevtić, Milutin Mrvaljević, Alek Račić, Zdravko Petković, Ljiljana Velimirović, Biljana Mumović, Vesna Rakić, Goran Bjelogrlić, Zlatko Vujačić, Dejan Milutinović i dr.

O broju sestara i nemedicinskog osoblja koje je prošlo kroz kliniku, bolje je da se ne piše, ali je reč o sposobnim i poštenim kadrovima. Uglavnom su svi sklonjeni kada su ustanovili ono što je za kliniku opšte poznato a to je da po klinici ordinira grupa predvođena poverenikom Novog sindikata zdravstva koja vrši različita krivična i prekršajna dela u cilju sticanja materijalne koristi.

Ko god se protiv te grupe pobunio ili nije hteo da učestvuje u određenim radnjama prošao je kao navedeni lekari. Reč je o krivičnim i prekršajnim delima nesavesnog lečenja, rada u alkoholisanom stanju pa čak i pod dejstvom narkotika, falsifikovanja medicinske dokumentacije, vršenju obrednih rituala u javnoj zdravstvenoj ustanovi, mobingu nad nepoželjnim članovima kolektiva, iznuđivanju mita za lekarske usluge od pacijenata i slično.

Ovakvo stanje precizno i dokumentovano su predočili upravi Kliničkog centra i ministarstvu zdravlja prethodna dva direktora klinike i oba su bila smenjena nedugo posle podnošenja dokumentacije.

U MUP, BIA, VOA i drugim agencijama nalazi se pregršt prijava protiv gotovo svih zaposlenih radnika u klinici pisanih u najvećem broju od strane poverenika Novog sindikata zdravstva za ovu kliniku gde se navode detalji kao što je čak i odlazak ranije sa radnog mesta.

Time su izvršioci najtežih krivičnih i prekršajnih dela u ovoj klinici pokušali da skrenu pažnju sa zlodela koja vrše i akcenat stave na nevažne stvari prikazujući se za samoinicijativne saradnike bezbednosnih službi. Međutim, pored toga, zabeleženi su i slučajevi anonimnih prijava porodicama pacijenata lečenih u klinici u kojima se upozoravaju da ih je određeni lekar nestručno lečio i lažno prikazuju rezultati lečenja u cilju kompromitacije pojedinih lekara koji nisu po volji ove kriminalne grupe.

Istovremeno, lekari koji su po volji ove bande mogu da rade šta god hoće, čak i da vrše operacije noću bez odgovarajućih uputa i medicinske dokumentacije za šta stiču veliku materijalnu korist, a oštećuju Klinički centar. Time se ova banda postavila kao grupa kriminalaca koji drže čitavu deceniju kliniku za svoje vlasništvo i uklanjaju bez milosti svakog ko im stane na put ili ko čak neće da učestvuje u kriminalu.

Hirurzi i drugi medicinski radnici koji su proterani sa klinike, žele što pre da zaborave da su tu ikada radili, a većina njih je već ranije pisanim putem uradila i jedan "siziforv posao"  , obaveštavajući upravu Kliničkog centra o pravom stanju stvari, mada ta uprava radi sve drugo, samo da problem ne reši. Nekadašnji ministar zdravlja Zoran Stanković, dobio je kompletnu dokumentaciju o krivičnim i prekršajnim delima poverenika Novog sindikata zdravstva, međutim, u razgovoru sa kolegom sa VMA koji ga je zamolio da pomogne poštenim ljudima u toj klinici, odgovorio je: "…Ne mogu ja ništa kad tog sektaša štite političari".

Radi pojašnjenja, u klinici se već vise od jedne decenije vrše obredni rituali posipanja praha i tečnosti po hodnicima, paljenja papira i ugljevlja, pa čak i obrednog klanja pernatih životinja!

Bivše rukovodstvo klinike je uhvatilo na delu poverenika Novog sindikata zdravstva u vršenju istih i prijavu prosledilo upravi Kliničkog centra dok su se lekari obratili sa ukupno 18 potpisa lekara specijalista (od ukupno 25 zaposlenih hirurga) Lekarskoj komori da mu se oduzme licenca za rad jer je u pitanju prekršaj člana 13 KZ R Srbije ali i člana 334 KZ Republike Srbije o lažnom prijavljivanju kolega.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

NAMERNO NESTRUČNO URUŠAVANJE DIREKTORATA CIVILNOG VAZDUHOPLOVSTVA SRBIJE!!???

23. август 2015. Коментари су искључени

 

Nezakonitim imenovanjem novog direktora civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije, Mirjane Čizmarov, nastavljeno je sa haosom u ovoj instituciji. Naime, Vlada Srbije je donela nepostojeći upravni akt, u vidu rešenja o imenovanju vršioca dužnosti zamenika direktora Direktorata civilnog vazduhoplovstva, čime je otvorena mogućnost da i druge neodgovarajuće ličnosti dođu na vrlo delikatne funkcije, od kojih zavisi i bezbednost zemlje.

U međuvremenu, pokrenut upravi spor pred Upravnim sudom za poništaj ovog nezakonitog imenovanja, ali to neće zaustaviti bahato, režimsko "kadrovanje" u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva.

 

                  Milica Grabež

DIREKTORKA

 

Konačan udarac inače uzdrmanim temeljima srpskog civilnog vazduhoplovstva, dala je Vlada Republike Srbije svojim Rešenjem donetim još 30. oktobra 2014. godine, kojom prilikom je za direktora Direktorata imenovala Mirjanu Čizmarov, osobu koja već pune dve godine aktivno učestvuje u sprovođenju nezakonitosti u Direktoratu.

Do njenog imenovanja ne bi ni došlo, da Zaštitnik građana Republike Srbije nije doneo Preporuku (po pritužbi koju je dobio 1. avgusta prošle godine) kojom je utvrdio da je Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije – Upravni odbor, načinio propust u radu u postupku izbora direktora i zamenika direktora Direktorata civilnog vazduhoplovstva, kršeći načelo zakonitosti u svom radu.

Neophodnost da se bez odlaganja, izaberu, u skladu sa zakonom, generalni direktor i zamenik generalnog direktora Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije, kao i da se utvrde razlozi za načinjeni propust i preduzmu mere, uključujući i mere lične odgovornosti, kako se propust ne bi ponovio, jeste suština Preporuke Zaštitnika građana, koja je izražena u tri imperativne tačke: "…

Potrebno je da upravni odbor Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije bez daljeg odlaganja, u svemu u skladu sa zakonom sprovede, odnosno okonča postupak Javnog konkursa za izbor direktora i zamenika direktora Direktorata;

Potrebno je da Upravni odbor Direktorata utvrdi razloge koji su doveli do propusta i o njima, uz izvinjenje, obavesti sve učesnike konkursa i javnost; Potrebno je da Upravni odbor predloži Vladi Republike Srbije mere koje će sprečiti da se propust ponovi u budućnosti…".

Do današnjeg dana, ni Direktorat ni Upravni odbor Direktorata nisu u celosti postupili po Preporuci Zaštitnika građana, koji je povodom toga uputio i četiri urgencije. Došlo je jedino do imenovanja direktora Direktorata, koje je u celosti sprovedeno nezakonito, zbog čega je pokrenut upravni spor kojim se od Upravnog suda traži poništaj Rešenja Vlade Republike Srbije kojim je imenovana Mirjana Čizmarov.

Tužba za poništaj nezakonitog imenovanja je podneta krajem 2014. godine ali se do danas Upravni sud nije oglasio povodom toga i pored obaveze da zakaže ročište u roku od 30 dana od dana podnošenja tužbe.

Direktorat, odnosno njegov upravni odbor, usvojio je novu sistematizaciju radnih mesta, 26. juna 2015. godine, kojom gotovo u potpunosti urušava civilnu vazduhoplovnu vlast, a samim tim i srpsko vazduhoplovstvo u celini.

Mirjana Čizmarov je tu sistematizaciju uradila inkognito zato što stručni kadar u Direktoratu nije imao potpunog uvida u njenu izradu. Ona je prethodnih dana pripremila i potpisala anekse ugovora o radu kojim su najstručniji radnici u Direktoratu sklonjeni u stranu dok je poslušnike nagradila velikim zaradama i boljim radnim mestima.

Koristeći činjenicu da je Direktorat javna agencija koja nije na budžetu Republike Srbije, pa samim tim i ne opterećuje finansijski građane Republike Srbije, Mirjana Čizmarov je u proteklom periodu zaposlila veliki broj nepotrebnih radnika koji značajno opterećuju budžet Direktorata civilnog vazduhoplovstva. Posledice takvog ponašanja mogu biti pogubne za Direktorat u budućnosti.

Usvojena sistematizacija je pogubna za srpsko vazduhoplovstvo, ali pored mnogih nezakonitosti treba posebno izdvojiti činjenicu da je Mirjana Čizmarov iz sistematizacije izbacila jednu od najvažnijih službi u Direktoratu, koja se zove Služba traganja i spasavanja što je direktno suprotno propisima međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva!

Ova gospođa je istovremeno učestvovala i u sumnjivoj kupovini poslovne zgrade u Skadarskoj ulici u Beogradu, gde bi Direktorat trebalo da se preseli krajem avgusta 2015. godine.

Ali, ono što je Vlada Republike Srbije uradila na svojoj 138 sednici, u petak 10. jula ove godine, prevazilazi sve stereotipe o pogrešnom postupanju Vlade, o donošenju nezakonitih akata, o nepotizmu i drugim režimskim bolestima.

Naime, oholost, bahatost, nečuvena demonstracija sile koju je Vlada Republike Srbije pokazala prilikom donošenja Rešenja o imenovanju vršioca dužnosti zamenika direktora Direktorata u liku mladog, sa biroa dovedenog, nestručnog i neiskusnog čoveka, za koga se pouzdano zna jedino da je rođen 1986. godine.

Sporan je i njegov "akademski status": nije utvrđeno kada je diplomirao- 2009. ili 2010. godine! Dva su različita podatka u njegovom dosijeu. Na diplomi Pravnog fakulteta koju je priložio, ne stoji da je u pitanju Univerzitet u Beogradu, pa nije poznato koji pravni fakultet je u pitanju!

Naravno, ovo nije ništa novo u radu Vlade pa i celokupne državne administracije. Kad god su mogli, oni su zaobišli, preskočili ili pogrešno protumačili neku odredbu zakona ili drugog propisa, ali su taj propis barem do sada imali kao polaznu osnovu. Međutim, sada su otišli korak dalje, pa iako nisu morali da krše propise, oni su to uradili.

Javni konkurs za izbor direktora i zamenika direktora Direktorata je i nakon imenovanja direktora (nezakonitog ali ipak imenovanja u skladu sa tim konkursom) 30. oktobra 2014. godine, ostao na snazi, pa se, eto, samo čekalo da se neko ko Vladi bude najprihvatljiviji sa liste kandidata imenuje na to mesto.

Ali, ne! Ti neuki ljudi su imenovali mladića koji nema nikakve profesionalne veze sa vazduhoplovstvom (jasan uslov u konkursu je bio petogodišnje iskustvo u vazduhoplovstvu!), već nema ni potrebnih pet godina radnog iskustva (u vreme kada je Javni konkurs raspisan 31. jula 2013. godine, vrlo verovatno da nije bio ni u radnom odnosu). Uz sve to, on nije ni na spisku kandidata od kojih se imenuje zamenik direktora, tačnije nije ni mogao biti učesnik konkursa!

To još uvek nije najgore. Prava eskalacija režimskog diletantizma i okrutne demonstracije sile, pokazala je da Vlada nije bila u stanju da pravilno primeni nijedan postojeći propis.

Ali, zato je umela da imenuje neukog i u svakom pogledu pogrešnog čoveka za vršioca dužnosti zamenika direktora (a ne zamenika direktora), iako je javni konkurs još uvek otvoren, iako su propisi o tome kada se bira vršilac dužnosti (samo kada prestane funkcija prethodnom direktoru pre isteka vremena na koje je imenovan i to najduže za period od šest meseci i do raspisivanja javnog konkursa) toliko jasni da nisu potrebna bila kakva dodatna objašnjenja.

Nova direktorka civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije, Mirjana Čizmarov, posebna je priča. Reč je o osobi koja nema potrebna znanja iz bilo koje oblasti civilnog vazduhoplovstva (nije nikada završila ili bar odslušala bilo koji kurs iz oblasti civilnog vazduhoplovstva).

Zbog njenog ranijeg ponašanja u privrednim subjektima i državnim organima u kojima je radila pre zasnivanja radnog odnosa u Direktoratu kao što su preduzeće „Dimničar", Ministarstvo saobraćaja i Privredna komora ali i njenih karakternih osobina, ona je još početkom 2004. godine, najurena iz ministarstva saobraćaja i infrastrukture od strane tadašnjeg ministra za kapitalne investicije Velimira Ilića!

Često je putovala u inostranstvo i kao član usko stručnih delegacija, i to iz onih oblasti koje nimalo nije poznavala, tako da su takva putovanja imala karakter turističkih putovanja. Na nekim od tih putovanja je iskazivala krajnje nepoštovanje prema kolegama, a njeno najblaže rečeno „slobodno ponašanje" je imalo veoma negativnog uticaja na Direktorat.

Sumnjivi sastanci koje je imala na tim putovanjima sa krajnje sumnjivim osobama (ovi podaci su potpuno pouzdani) i sasvim sigurno iznošenje onih podataka i informacija o Direktoratu koji su mogli biti i poverljive prirode, nažalost nisu sankcionisani od strane odgovornih u Direktoratu.

Prema saznanju iz potpuno pouzdanih izvora, često je koristila privilegije koje joj nisu pripadale i zloupotrebljavala je službena poznanstva sa radnih sastanaka, na koje su je pozivali generalni direktori kao rukovodioca opšteg i pravnog sektora.

Kasnije je, po osnovu tih poznanstava, za sebe, a vrlo je moguće i za druge, pribavljala znatna materijalna i nematerijalna sredstva. Na taj način je sebi obezbedila i stan po najpovoljnijim uslovima.

Uzgred, treba podsetiti da je Mirjana Čizmarov, zahvaljujući svojim neverovatnim apetitima, oštetila Direktorat civilnog vazduhoplovstva za pedeset miliona dinara, samo po osnovu iznajmljivanja poslovnog prostora.

Bez javnog tendera i bez valjanog pregovaranja, zaključila ugovor o najmu, za koji je kasnije priznala da je preplaćen i štetan za Direktorat, što je zavedeno i u zvaničnoj dokumentaciji!

Ali, kod Vučića je sve kao i kod Pape u Vatikanu: pomoliš se, platiš i gresi su ti oprošteni!

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

%d bloggers like this: