UNOSNO TRŽIŠTE „BELE MAFIJE“ I GODIŠNJI MARKETINŠKI PROGRAMI NVO I FARMACEUTSKIH KUĆA U SRBIJI!??

Skoro hiljadu ljudi je, prema zvaničnim izveštajima, zaraženo malim boginjama u Srbiji, a po rečima nekih stručnjaka preti nam pravi Armagedon, ako se kompletno stanovništvo odmah ne vakciniše!

Od buke orkestrirane i dobro plaćene kampanje za vakcinaciju nikako da se čuje glas razuma koji postavlja jedno veoma jednostavno pitanje na koje niko iz domaće farmako-mafije nema odgovor: Kako je moguće da jedino Srbiji preti epidemija malih boginja? Iza ove lažne uzbune stoji ministar zdravlja Zlatibor Lončar sa svojom mafijom.

 

             Pišu: Insajderi L- 8 i L-6

 

Srbija nije udaljeno ostrvo na sred nekog okeana, već država u srcu gusto naseljene Evrope, preko koje vode najznačajniji putevi koji povezuju Zapad sa Orijentom. Milioni putnika svake godine prelaze preko teritorije naše zemlje putujući na sve četiri strane sveta, a većina njih dolazi iz država čija vlast, za razliku od ovdašnje, vodi računa o zdravlju svojih građana. Uprkos svemu tome nijedna jedina država na svetu nije svoje građane upozorila da nevakcinisani ne putuju u Srbiju, jer ovde, navodno, vlada epidemija morbila?!?

Epidemija, očigledno, postoji samo u glavama dobro plaćenih predstavnika farmako-mafije čiji je jedini cilj da prodaju što je moguće više vakcina, makar time bilo ugroženo zdravlje stanovništva u većoj meri nego da smo dozvolili da zaista izbije epidemija.

Posmatrajući sa ove vremenske distance kako se sve odvijalo u vezi navodne „epidemije", jasno se vidi da je neko namerno, ili makar iz grubog nehata dozvolio da morbile stignu u Srbiju. Koliko je danas poznato, male boginje su u centralnu Srbiju dospele sa severa Kosova i to preko Niša, mada je još u aprilu bio jedan smrtni slučaj i to u Beogradu, ali se o njemu nije mnogo izveštavalo i to iz nekoliko razloga.

Sedmogodišnji Jovan iz Beograda je vakcinu primio 24. marta 2017, u komu je pao 31. marta, a umro je 18. aprila. Po lekarskom izveštaju, njemu su bukvalno svi organi otkazali. Pošto je bilo jasno da je uzrok smrti primljena MMR vakcina , slučaj se nije povlačio po medijima.

Sasvim drugačije se postupilo posle smrti dvogodišnjeg Vuka koji je od boginja preminuo 23. decembra u Nišu. U to vreme je kampanja za vakcinaciju bila na vrhuncu, tako da je farmako-mafiji ovaj slučaj došao kao poručen.

Ono što mediji nisu hteli ili smeli da objave, jeste činjenica da je Vukova smrt najverovatnije namerno izazvana, jer nesrećni dečak nije imao nikoga od rodbine ko bi se brinuo za njega i ispitivao uzroke smrti.

Nulti pacijent, koji je morbile doneo u Niš, bila je devojčica iz Gračanice koja je prethodno bila vakcinisana. Po informacijama koje sam mejlom dobio od jedne doktorke iz niškog Kliničkog centra (koja iz razumljivih razloga želi da ostane anonimna) događaj je ovako tekao: „…Iako je infektolog upozorio dr Draganu sa gastro odeljenja, gde je smeštena devojčica iz Gračanice, da je moguće da ima morbile, to niko nije shvatio ozbiljno, davali su joj antibiotike koji su samo zamaskirali kliničku sliku i što je najstrašnije – nisu je izolovali od ostale dece!

Tako je ona bila na istom spratu, u istoj zgradi sa svom bolesnom, imunokompromitovanom i životno ugroženom decom, pa i sa malim Vukom. Zarazile su se dve odrasle osobe, medicinsko osoblje, koje su dalje morbile odnele kući. Tako je epidemija u Nišu počela."

Bilo bi prosto neverovatno da iskusni lekari previde tako jasne simptome morbila, kao što su, na primer, koplici u ustima kombinovani sa visokom temperaturom i osetljivošću na svetlost (što su sve tipični simptomi malih boginja), zbog čega sa pravom mora da se posumnja da je u pitanju namera da se dodatno unese panika u već zaplašeno stanovništvo.

Nerazjašnjeno ostaje i da li su bezobzirni lekari iz niškog KC ignorisali saznanje da je Vukov imuni sistem, zbog urođenih bolesti, bio preslab da izdrži i najmanju infekciju, ili su to znali i namerno dopustili da se zarazi i umre kako bi upozorenje javnosti koja odbija obaveznu vakcinu bilo još dramatičnije.

Od tragedije sa malim Jovanom, pa do smrti malog Vuka desilo se još nešto: Srbija je uvezla nov kontigent MMR vakcina koje su morale da se potroše, pa je histerično objavljen početak epidemije koje nema.

Osim toga, krajem svake godine nevladine organizacije i velike farmaceutske kuće, koje finansiraju ovdašnje farmako-mafijaše, prave program marketinških ulaganja za narednu godinu, zbog čega ih zagovornici obavezne vakcinacije svojim stalnim nastupima po medijima u poslednjoj trećini godine podsećaju na sebe, da slučajno ne bi bili uskraćeni za neki evro. U odnosu na to, šta je život jednog mališana o kome ionako niko od porodice nije brinuo?

 

       Kriminal kao način života

Istraživači Magazina Tabloida su u poslednjem broju načeli temu kriminala u KC Srbije, ali na žalost to je samo vrh ledenog brega.

Pravna služba KCS je prelaskom gospodina Jovana Atanasijevića iz KBC Dragiša Mišović pre 5. godina dobila konačno oblike normalne pravne službe. Na konferencijama za štampu g.Atanasijević je izneo brojne malverzacije koje su godinama bile tema istraga u KCS, i tadašnji direktor prof. Miljko Ristić imao je odrešene ruke u rešavanju tih problema.

Aleksandar Vučić je tada bio prvi potpredsednik vlade i prilikom uručenja rešenja o postavljenju za v.d. direktora KCS prof. Miljku Ristiću, rekao mu je da gazi sve kriminalce. Nažalost, u praksi se to pokazalo drugačije, jer je Gradimir Dragutinović preko SNS zakulisno vladao u KCS i kao bivši član JUL-a sprečio hapšenje svojih kompanjona iz bivše stranke koji preko 20 godina uspešno pljačkaju, menjajući partije. Kriminalne afere zataškavane su, a svi bivši članovi nekadašnjih partija na vlasti prešli su u SNS i zajednički blokirali dalje istrage.

Atanasijević je pred tv kamerama nabrojao nekoliko milionskih afera za koje ima materijalne dokaze i predao kao šef pravne službe KCS dokumentaciju Višem javnom tužilaštvu, koje nikada nije pokrenulo tužbe protiv imenovanih, jer je kabinet tadašnjeg predsednika republike Tomislava Nikolića, to sprečavao.

Naša sagovornica, koja je nekada radila u pravnoj službi KCS opisala je događaj kada je pravna služba KCS slala svog predstavnika na suđenje povodom radnog spora koji je protiv uprave KC Srbije vodio jedan administrativni radnik klinike za plastičnu hirurgiju. Tokom sudskog procesa u korist tog administrativnog radnika svedočili su neki radnici KCS, pa čak i dva hirurga sa te klinike.

Detalji koje je naveo u svom tužbenom zahtevu taj administrativni radnik, sadržali su i najstravičnije moguće događaje na plastičnoj hirurgiji, od zlostavljanja na radu, preko zlostavljanja pacijenata pa do vršenja obrednih rituala u prostorijama klinike. Postupajuća sudija se zgražavala nad iznetim podacima zastupnika ovog administrativnog radnika, ali još više nad podnetim snimcima i materijalnim dokazima. Tek kada su dvojica hirurga potvrdila te navode i javno izneli ko je glavni počinioc ovih krivičnih i prekršajnih dela, bilo je jasno da su u sve upleteni ljudi iz vrha SNS.

Predstavnica KCS nije mogla da ospori podnete dokaze, ali nije čak ni iznosila bilo kakve protivdokaze pa je administrativni radnik na kraju spor dobio. Ovo naravno nije jedini slučaj javašluka koji vlada u pravnoj službi KCS, koja procesuira čestite i poštene lekare, a hohštaplerima omogućuje neometane pljačke i kriminal.

Posle pokušaja da nešto reši Atanasijević je unapređen u savetnika direktora, a na njegovo mesto je sa ginekološke klinike prebačena pravnica Rada Bulajić, ali ne sa odrešenim rukama.

Naime, iz Maksi diskonta je Gradimir Dragutinović doveo preko SNS izvesnu Bojanu Vujošević, koja je trebala da vodi kadrovsku politiku KCS i strogo kontroliše aktivnosti Bulajićke, kako bi se samo SNS kombinatorika sprovodila po Kliničkom centru Srbije.

Takođe, njena uloga je bila da se svi kadrovi DS i G17 zaštite od hapšenja, i umesto u zatvor, rasporede na druga radna mesta. Tako je na primer Biljana Dimitrijević iz pravne službe, umesto u zatvor, raspoređena u centralnu apoteku, da nastavi mahinacije sa lekovima koji su vršene tokom vladavine DS.

U tužilaštvu stoji predmet sa njenim imenom iz koga se vidi da je pljačkama po KCS došla do kafane VILIN K 2 u ul. Gospodara Vučića u Beogradu, ali i drugih materijalnih bogatstava, a na osnovu toga ko je sve intervenisao da se predmet fiokira se jasno vide i njeni saučesnici.

To je na žalost jedan od manjih slučajeva u KCS i po obimu mahinacije i po količini opljačkanog novca, pa onda možete da zamislite kakve su sve afere tamo. Zato je najbitnije da istraživači Magazina Tabloid nastave, kako Vučić kaže, da GAZE kriminal u KCS, jer će isplivati, po našoj proceni, oko 800 miliona evra, koje su bez traga nestale u Kliničkom centru Srbije od 5.oktobra 2000. godine!

 

       Za šaku lekova

Farmaceutska mafija u Srbiji nadigrala je ambicije Vučićeve mafije. Uprkos tome što je Vođa umislio da može zaraditi kontrolišući tržište lekova (gde je zarada veća nego od prodaje narkotika!), realnost je pokazala da mu je bilo lakše da kontroliše narko dilere nego tržište farmaceutskih proizvoda.

Farmaceutska industrija je u Srbiji privredna grana koja ostvaruje ubedljivo najveći prihod, a vodeće proizvođačke kompanije i veledrogerije čiji proizvodi imaju takozvanu Pozitivnu listu Zavoda za lekove, ostvaruju ogromne profite.

Samo u jednoj godini, vrednost ukupnog prometa lekova za takozvanu humanu upotrebu, iznosi blizu jedne milijarde evra! Procedura za nabavku lekova u Srbiji je takva da se izbegava postojanje konkurencije ponuđača, što za posledicu ima visoke cene, te su lekovi među najskupljim u Evropi. Državni kriminal je otišao toliko daleko da se čak i tender za lekove raspisuje po nazivu brenda u kom je često i naziv kompanije koja ga proizvodi, čime se eliminiše konkurencija.

Koliko je ovo vredan posao govori i podatak (reč je o zvaničnim informacijama), da ukupno šest proizvođača drži 70 odsto tržišta u Srbiji i nekim zagraničnim delovima regiona. Takođe, prema statističkim izveštajima, Srbija ima oko 4.000 privatnih i blizu 600 državnih apotekarskih ustanova.

I danas, kao pre četvrt veka, privatne apoteke su uvek "sumnjive" kad je u pitanju prodaja neregistrovanih lekova, među kojima su uvek veoma traženi preparati poput morfina namenjenog najtežim bolesnicima obolelim od karcinoma, antidepresiva ili antipsihotika, koje korisnici u nuždi uzimaju i na "crnom" tržištu (gde ih u poslednje vreme ima sve više). Kako uopšte teče legalna trgovina lekovima između proizvođača i nabavljača i okviru državnog monopola?

Republički zavod za zdravstveno osiguranje obezbeđuje novac za lekove, a apoteke ih nabavljaju bez tendera preko veledrogerija sa kojima imaju ugovore. Bolnice se snabdevaju prema posebnoj listi. I te lekove finansira Zavod. Svaki učesnik u ovom "lancu sreće" može milione da zaradi, samo mora da poštuje pravila. Da se zna koliko kome ide. A, to, naravno, određuje stranka na vlasti.

I danas, kao i pre četvrt veka, nema preciznog spiska pacijenata kojima su potrebni posebni neregistrovani lekovi, pa su širom otvorene mogućnosti ogromnih manipulacija, upotreba eksperimentalnih lekova i prodaja najskupljih lekova nabavljenih preko privatnih firmi.

Ovde nikako ne treba zanemariti ono što piše u Članu 79. Zakona o lekovima koji daje pravo Agenciji za lekove da "na zahtev zdravstvene ustanove odbori uvoz leka koji nema dozvolu stavljanja u promet a namenjen je lečenju određenih pacijenata…". Dakle, zvanično, neregistrovani lekovi stižu na naše tržište po posebnoj proceduri, a ko su "određeni pacijenti", to danas odlučuje ministar zdravlja Zlatibor Lončar i njegova "bela mafija" u srpskom zdravstvenom sistemu.

U poslednjih pet godina, Srbija je postala i jedna od tri najvažnije zemlje za međunarodni šverc lekova. Tome pogoduje "klima" koja vlada na domaćem farmaeustkom tržištu, gde se zapravo i ne zna tačno kolike su potrebe za neregistrovanim lekovima.

Takođe, ne postoje tačni i precizni podaci o broju ljudi kojima su ovi lekovi neophodni. Jasno je i zašto nema tih podataka. Naime, uređeno tržište donelo bi i državnom zdravstvenom sistemu znatno veće izdatke. A, građani Srbije ionako iz sopstvenog džepa plaćaju (pored obaveznog osiguranja) veliki novac i za registrovane i za neregistrovane lekove.

Ipak, činjenice govore da je Vučićeva državna mafija otvorila "koridore" za prolaz razne farmaceutske robe, pa tek ponegde, "padne" neki manji transport, što odmah dobije zapaženo mesto u medijima, kako bi se lažno prikazala borba protiv "nelegalnog prometa lekovima".

Tako su, na primer, carinski službenici su 26. novembra protekle, 2017. godine na punktu Merdare (granični prelaz sa Kosovom) zaplenili oko 5.000 raznih veterinarskih lekova. U slično vreme, na hrvatskom graničnom prelazu Bajakovo u jednom teretnom vozilu nađeno više od 50.000 komada takozvanih psihotropnih tableta…

Takvih vesti u 2017. godini bilo je svakog meseca. Ali, onaj veliki posao, krupne transporte, državne pošiljke u kojima uvek postoji "poseban kontigent" lekova (u skladu sa već pomenutim Članom 79. Zakona o lekovima), slobodan je i nekontrolisan.

Privatne veze i nabavka lekova od švercera, uzela je maha, pa se procenjuje da je samo u prošloj godini, preko 55 odsto pacijenata kupilo lek bez recepta "na ulici" (poređenja radi, taj procenat je pre deset godina, kad je stanje navodno bilo gore nego sada, iznosio 54,2 odsto).

Mada svaki lek osim ispitivanja mora da ima i dozvolu Agencije za lekove, koja odobrava i pakovanje leka i uputstvo za upotrebu, a takođe, svaki lek mora da sadrži ime, zatim zaštićeno ime, rok upotrebe, datum proizvodnje, serijski broj, ime proizvođača, Srbijom cirkuliše i do 30 odsto farmaceutskih proizvoda koji nemaju tri od osam ovde navedenih informacija.

Kupiti lek u privatnoj apoteci bez recepta, nije ništa manje rizično nego ga "nabaviti" od švrecera, dakle, izvan sistema. U Srbiji se izdavanje lekova bez recepta novčano kažnjava: do 8.700 evra za pravno lice, odnosno do 430 evra za fizičko lice. No, uprkos svim zaprećenim zakonskim kaznama, ne postoje podaci o tome da je neko i zaista kažnjen za nepoštovanje pomenutog propisa.

U većini privatnih apoteka, vlasnici zapošljavaju kadrove sa srednjom školom (petostruko više od broja diplomiranih farmaceuta, dakle, onih sa fakultetskom diplomom). Nije redak slučaj da vlasnik apoteke istovremeno bude i vlasnik pečenjare ili auto – perionice. Država koja zakonski tretira farmakologiju isto kao i svinjsko pečenje, ne može očekivati da joj visoko stručna osoba sedi u apoteci puno radno vreme. Međutim, vlastima to odgovara. Što manje struke, to više šverca lekova i manje kontrole.

Naravno, ovo su samo fragmenti jedne opasne kriminalne piramide, tako reći osinjeg gnezda u koje niko ne sme ni da pogleda. Vučićeva vlast je ušla u posao sa farmaceutskom mafijom misleći da će njome upravljati. A, dogodilo se ono što i prethodnim režimima: njegov režim služi farmaceutskoj mafiji! Istina, u toj "kohabiticiji", svi su na dobitku osim građana.

 

       Banditi sa Onkološkog instituta

Pišem vam naterana mukom, a sa nadom…Medicinska praksa koju sprovodi Onkološki institut u Beogradu je bazirana na kombinaciji poluznanja, arogancije, i bahatosti. Učinak za pacijenta je – nezamisliva okrutnost.

Od početka se sa pacijentima razgovara kao da su manje vredni, pa čak kao i sa ljudima koji ne mogu sve da shvate. Ni u jednom trenutku se ne objašnjava plan lečenja, ne zakazuju se naredni sastanci sa lekarima, nego se paušalno odredi dan kada pacijent može da vidi "konzilijum".

Pacijenti se onda kao stoka sabijaju u uzani hodnik gde satima čekaju na nemušti "konzilijum" okrutnih stručnjaka. Konzilijum počinje onda "igru dodavanja". Ne postoji odgovorni lekar, pacijent nikome "ne pripada", jer je odgovornost prosuta na sve članove koje više niko ne može da nađe. Dr. Matković, na primer, obećavši pomoć, odlazi na mesec dana odsustva. Ostali nisu bolji.

Predloženi tretman se drži u polutajnosti, nemarom ili namerno – možda čekajuci da pacijent izgubi bitku gde svako lečenje postaje besmisleno. Lečenje malignog melanoma, situacija koja je meni poznata, je enigmatično.

Imunoterapija koja je odobrena i preporučena za lečenje melanoma, nije dostupna svima na Onkološkom institutu. Odobrava se samo pacijentima čiji tumor, nema specifičnu genetsku abnormalnost.

Ukoliko mutacija postoji jedini dostupni lek je inhibitor tirozin kinase, u obliku tablete, a najefikasniji lek – imunoterapija postaje nedostupan. Uzgred, kalupe tumora za genetsku analizu je teško naći, vreme prolazi, pacijent ne prima nikakvu terapiju – jer u toku je pretraga arhiva kalupa koji se čuvaju u Centralnom zatvoru. Pacijent, bez lečenja, u međuvremena, propada iz dana u dan.

U privatnoj praksi imunoterapija jeste dostupna svima i bezuslovno, tako da je ukoliko je moguće platiti 8.000 evra za jednu infuziju imunoterapije – najefikasnijeg leka za melanom – lek postoji.

Pembrolizumab, PD-1 inhibitor, kao vrsta imunoterapije, je odobren za lečenje malignog melanoma.

Farmaceutska kompanija Merck obezbeđuje lek za Evropu. Lek postoji na Onkološkom insitutu, za neke pacijente.

Na koji način lek dospeva do privatnih onkoloških ordinacija? Da li su privatne organizacije kupile lek od kompanije Merck? Od Onkološkog instituta? Od koga i po kojoj ceni? Nekoliko scenarija je moguće.

Lečenje je uskraćeno dugogodišnjem lektoru lista Politika, sada u penziji, koji dva meseca čeka na lečenje na Onkološkom, dok je okrutni konzilijum ili na produženom odmoru, ili ravnodušno prisutan.

Nameću se dva zaključka – pojedini ljudski životi za konzilijum nemaju vrednosti i konzilijum mrzi svoj posao i nema obraza.

Dodatno, lekovi za imunoterapiju se, verovatno, preprodaju. Prateći tok novca, naučićemo pravu istinu o operacijama Onkološkog instituta i mreže privatnih ordinacija. Do tada će pojedincima biti uskraćena šansa za adekvatno lečenje.

(Ime poznato redakciji)

 

©Geto Srbija

materijal: list protiv mafije

 

VLAST I DRŽAVNI POZIV NARODU SRBIJE NA POKORNOST SVETSKIM GMO PROIZVOĐAČIMA!!?

 

Američke diplomate u Beogradu, godinama vrše pritisak na srpsku političku elitu da se usvoje zakoni kojima će u Srbiji biti dozvoljen uzgoj i prodaja genetskim modifikovanih organizama (GMO) opasnih po ljudsko zdravlje.

Amerikanci su do skoro smatrali da će taj posao obaviti preko šefice pregovaračkog tima sa EU, Tanjom Miščević, i preko nekadašnjih članova Dinkićeve stranke G-17, koji su prešli u Srpsku naprednu stranu i postavljeni na značajne državne funkcije. Akcija nije uspela, a nakon svega, za zakonsku legalizaciju GMO, počeo je da lobira i Aleksandar Vučić.

 

                piše: Vuk Stanić

 

Predsednik Vlade Srbije, Aleksandar Vučić, počeo je, između ostalog, da lobira i u korist legalizacije genetski modifikovane hrane (GMO) u Srbiji. Naime, u svom "ekspozeu"  od 9. avgusta 2016. godine uoči izbora aktuelne Vlade Srbije, kada se obratio poslanicima Narodne Skupštine Srbije, izjavio je i ovo: "…Znate li vi šta je to čeri paradajz? Modifikacija gena jedne odvratne životinje i jedne biljke i to sad jedemo i uživamo u tome i pričamo kako jedemo genetski nemodifikovanu hranu i mnogo smo pametni. Sada mi recite – ko od vas to nije jeo… "

Koja životinja je u pitanju, zabrinuto su pitali poslanici SNS, a Vučić je to čuo i rekao: "…Ne bi vam se svidela ne ide uz burek…"

Nakon ove prostačke izjave, za reč se odmah javio narodni poslanik doktor nauka i profesor poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Miladin Ševarlić . Ali, Ševarliću nisu dozvolili da govori o toj temi u Skupštini. Ipak, profesor je odmah organizovao konferenciju za štampu ispred Skupštinske sale i prisutnim novinarima objasnio da narod ne treba da se plaši pomenutog čeri paradajza jer to nije genetski modifikovana biljka dobijena ukrštanjem običnog paradajza i neke "odvratne životinje", već je u pitanju hibridna sorta, koja je dobijena ukrštanjem domaćeg i divljeg paradajza.

Vučić se o ovoj temi nije izjašnjavao proteklih godina, ali se tada pričalo (a i sada priča) da je blizak sa pojedinim nemačkim privrednicima i da je spreman da uvozi GMO, posebno što je nemački Bajer nedavno kupio američku kompaniju Monsanto. Trenutak u kome on zagovora interese GMO lobija, ne može biti bolji za prodavce ove globalne pošasti.

Magazin Tabloid je prethodnih godina stalno upozoravao javnost da postoje razlozi zbog kojih javnost treba pružiti otpor (na sve načine) legalizaciji GMO u Srbiji. Otpor hrani koja je dobijena genetskim modifikacijama postoji i u Americi pre svega u naučnim krugovima, gde zdravlje miliona ljudi već trpi zbog konzumacije nezdrave hrane, ipak u interesu profita velikih firmi, američka država odnosno njihova administracija lobira da ceo svet treba da prihvati legalizaciju GMO.

Američke diplomate godinama vrše pritisak na srpsku političku elitu da se usvoje zakoni kojima će u Srbiji biti dozvoljen uzgoj i prodaja genetski modifikovanih organizama (GMO) opasnih po ljudsko zdravlje. Amerikanci su do skoro smatrali da će im posao u Srbiji završiti Tanja Miščević, šefica pregovaračkog tima sa EU, i dugogodišnji člana Instituta G17 plus. U američkom Stejt departmentu su i ranije računali da će im, ako ih u Srbiji izdaju Demokrate, stranka G17 kasnije URS, završiti posao oko usvajanja spornih propisa. Veliki broj kadrova URS danas je integrisan u SNS.

Pored Miščevićeve, Stejt department ima veliki broj službenika u srpskim ministarstvima koji rade za njihove interese. Jedan od njih je svakako i Danilo Golubović, sekretar Ministarstva poljoprivrede, mada se on trudi da se to ne sazna. Ipak, moć sa kojom taj čovek raspolaže (godinama je raspolagao) u odnosu na ministre koji rade u njegovom ministarstvu je tolika, da je svima jasno da iza njega stoji neko moćan. Sudeći po javnim nastupima u korist liberalizacije je radio i bivši ministar poljoprivrede Dragan Glamočić, koji je danas savetnik predsednika Vlade Srbije za poljoprivredu.

Čitajući dokumenta objavljena na Wikiliksu, da se zaključiti da je zahtev Amerikanaca jednostavan: Zakon o GMO u Srbiji treba da bude po volji multinacionalnih kompanijama, poput Monsanta, Duponta, Singente, odnosno GMO bez ograničenja.

Monsanto i druge GMO kompanije su tokom godina razvile sistem koji se sastoji od lobiranja, podmićivanja, i instaliranja njima odanih kadrova u američkoj Vladi i Agencijama. Ove kompanije finansiraju američke političare i njihove partije. Zauzvrat, američka diplomatija radi u korist ovih kompanija u zemljama u kojima su postavljeni.

Na prethodnoj gej paradi Tanja Miščević je nastupila zajedno sa bivšim američkim ambasadorom Majklom Kirbijem. Kratko posle druženja sa ambasadorom na paradi, Miščevićeva je izašla u javnost sa saopštenjem, da Srbija planira u narednih godinu dana da usvoji Zakon o genetski modifikovanim organizmima.

Važeći Zakon očigledno nije po volji američkih diplomata, a dokaz za to je dokument 09BELGRRADE637 iz američke ambasade. U pitanju je diplomatska prepiska unutar američkog ministarstva spoljnih poslova, koju je pod tom oznakom moguće naći na sajtu Wikiliks.

Iz dokumenta se vidi da su diplomate najmoćnije države sveta bile zabrinute što je Srbija zabranila uvoz, uzgoj i prodaju GMO, kao i transport preko srpske teritorije. U dokumentu američke diplomatske mreže piše:

"…Ministar Dragin nam je rekao da se plašio da će izgubiti posao kao i da će isprovocirati vrištanje u Parlamentu, ako ne zabrani GMO i ako bude radio u korist multinacionalnih korporacija. Nakon intenzivnog pritiska Sjedinjenih država, Evropske Unije i drugih članova Svetske trgovinske organizacije, Dragin je rekao da će njegovi planovi o izmenama zakona biti prezentovani desetog jula na sastanku sa radnom grupom Svetske trgovinske organizacije.

Ipak, naš izvor iz srpskog ministarstva poljoprivrede, informisao nas je 29. juna da Dragin ne planira da promeni zakon u skoroj budućnosti i da će pokušati da ostavi Zakon ovakvim kakav je sada, koliko god je to moguće, kako bi pomogao srpskim kompanijama.

Zabrinuti smo da će Dragin pokušati da izbegne da uradi izmene zakona o GMO u skoroj budućnosti. Ipak, mi verujemo da će Dinkićevo uključenje u ove događaje, kao i uključivanje ljudi iz tima predsednika Vlade Srbije sprečiti bilo kakvo postavljanje nogu od strane Dragina. Naravno, mi ćemo nastaviti da pritiskamo sve partije kako bi se brzo rešio ovaj nesporazum …" – obavestile su američke diplomate centralu u Vašingtonu…

U tom dokumentu se navodi i da je pomoćnik ministra u tadašnjoj srpskoj Vladi, Bojana Todorović, uredno američkim diplomatama podnela raport o tome da nove restrikcije na Zakon o GMO nisu napisane u verziji koju je odobrila Vlada Srbije, već su kasnije dodate tokom parlamentarne debate.

Amerikanci ističu u dopisu i da imaju svog čoveka u Vladi Srbije koji im je objasnio da je tokom parlamentarne diskusije Dragin zapravo radio u korist globalnih korporacija, a u skladu sa željama američkog Stejt departmenta.

Problem je prema rečima američkog doušnika nastao u trenutku kada se Dragin uplašio i popustio pod pritiskom Radikala (SRS). Pod pritiskom SRS, Dragin je, zabranio GMO – pišu službenici Stejt departmenta. Navode i da američki doušnik tvrdi, da je ovakav preokret u poslednjem trenutku iznenadio sve članove tadašnje Vlade, a posebno Mlađana Dinkića (G17).

U dokumentu se ističe i da su Jasna Matić i Bojana Todorović takođe iz G17, obavestile Američku ambasadu da je Dinkić iste nedelje na redovnom zasedanju Vlade, pokrenuo pitanje izmene zakona koji brani GMO, odnosno zagovara njegovu liberalizaciju.

Dokument je ne samo dokaz da američke diplomate vrše pritisak na srpske političare, već otkriva i činjenicu da se GMO zagovara kao neophodan uslov za članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, kao i za članstvo u Evropskoj uniji, pa se tako konstatuje i da su: "Savetnici Svetske trgovinske organizacije savetovali Draginu da ne zabranjuje GMO, ali da Dragin to nije dovoljno ozbiljno shvatio.“

Retorika Tanje Miščević je bila identična onoj koja se navodi u ovom dokumentu od pre nekoliko godina i onoj koju je u svom ekspozeu nedavno koristio predsednik Vlade Aleksandar Vučić:

– Ne možemo postati članica Evropske unije, ako prethodno ne postanemo članica Svetske trgovinske organizacije. Ne može se zatvoriti pregovaračko poglavlje 30 ukoliko država nije članica Svetske trgovinske organizacije. Jedan od uslova za zatvaranje tog poglavlja je i usvajanje Zakona o genetski modifikovanim organizmima, ponovila je Miščevićeva u više javnih nastupa.

Iste stvari je pričao i bivši ministar Dragan Glamočić, krivac što Srbija ne može da izvozi goveda u Evropsku uniju, a i Vučićeva retorika liči na sve spomenuto. Vučić, dakle, lobira za GMO i na ovakav način: "…Zato što te priče o genetski modifikovanoj hrani, a svaki dan jedemo genetski modifikovanu hranu, a pravimo se da smo nekakvi najveći zaštitnici i zbog toga ne možemo da izvezemo ništa, kao što i zbog injekcija za svinjsku kugu ne možemo da izvezemo naše svinje i sve se pravimo da smo mnogo pametni i mnogo drugačiji od svih ostalih, a da u stvari ili malo toga znamo ili štitimo interese pojedinih velikih firmi, pojedinih velikih kompanija, tajkunske interese, a da za običnog seljaka i za našu zemlju ne radimo ništa…"

Naravno, iza ove "plemenite retorike", jasno se vidi da je Vučić počeo da poziva javnost u Srbiji na pokornost svetskim proizvođačima GMO.

Primetno je da bi bilo kakva inicijativa protiv GMO naišla na žešći otpor u pojedinim srpskim medijima koji primaju donaciju od kompanija proizvođača (o čemu svedoči i profesor Ševarlić).

Naši susedi Mađari su zabranili uzgoj GMO i to iz zdravstvenih razloga. U članu dvadeset Ustava, Mađari su detaljno opisali šta nije i zašto nije dozvoljeno kada su genetski modifikovani organizmi u pitanju. U interesu srpske javnosti u ovom broju Tabloida objavljujemo i prevod člana 20. Mađarskog Ustava:

"…Član 20. (1) Svako ima pravo na fizičko i mentalno zdravlje. (2) Mađarska će promovisati efikasnu primenu prava iz stava (1) Poljoprivredom bez genetski modifikovanih organizama, i obezbeđivanjem pristupa zdravoj hrani i vodi za piće, organizovanjem zaštite na radu i zdravstvene zaštite , kroz podršku sport i redovne fizičke aktivnosti, kao i obezbeđivanjem zaštite sredine."

 

     A 1. Učinak ubilačkih kompanija

Demaskirajući zaveru koju je Monsanto sproveo u Americi radi legalizacije GMO, Džefri Smith, autor knjige "Genetski rulet" postavlja pitanje: "…Zašto je FDA abdicirala kada je trebalo da nas zaštiti?".

Većina naučnika u FDA (Američka federalana agencija za hranu i lekove), u vreme kada se odlučivalo o legalizaciji GMO tvrdila je da GMO nije samo genetska izmena već su smatrali i da je opasan.

Tvrdili su da izaziva Alergije, da sadrži otrove, da će proizvesti nove bolesti i probleme u ishrani. Tvrdili su da je neophodno dugoročno istraživanje. Ipak, Majkl Tejlor direktor FDA je ignorisao ovakva upozorenja, negirao je postojanje ovakvih mišljenja i postavio je politiku FDA, tako da GMO može da stigne do potrošaca.

I sve to na način sa su svi rizici po potrošača ostali prisutni, tvrdi Smit. Što više vremena prolazi ispostavlja se da je za svaku rec bio u pravu. Doktor Medicinskih nauka Rima Laibow, tvrdi da u FDA postoji mnogo pametnih naucnika, ali da su mnogi pametni ljudi u FDA, ljudi sa konfliktom interesa, koji su donosili odluke u skladu sa njihovim finansijskim interesima, ili njihovim akademskim interesima, a ne u skladu sa zdravljem nacije.

 

     A 2. U Britaniji cenzura zbog GMO

Sredinom devedesetih godina, priča oko GMO bila je tek u povoju, Vlada Velike Britanije dala je tri miliona dolara da se nađe način kojim bi bilo utvrđeno da li je GMO hrana bezbedna. Projekat je dodeljen naučniku Arpadu Pustaju.

Vlada Britanije odabrala je Pustaja, jer je u pitanju bio jedan od najboljih naučnika u oblasti bio hemije. Pustaji je tada radio u jednoj od najboljih Britanskih laboratorija, Rovet Risrc institut u Aberdinu u Škotskoj.

U pitanju je čovek koji je autor 270 naučnih radova, i tri knjige iz te oblasti. Arpad je bio vođa projekta, a zajedno sa njim na projektu radilo je još dvadesetak stručnjaka, protokol koji su dobili zadatak da izrade trebalo je da bude implementiran u zakone Evropske unije, koji se odnose na bezbednost GMO, hrane.

Za svoj eksperiment Arpad je uzeo GMO krompir. Prvu grupu laboratorijskih pacova je hranio sa GMO krompirom, drugu grupu je hranio običnim krompirom, a treću sa običnim krompirom koji je prethodno bilo prskan herbicidima koji se koriste pri uzgoju GMO krompira.

– Merili smo mnoge stvari. Pratili smo šta se dešava sa tim mladim životinjama, recimo njihov rast, šta im se dešava unutar organizma šta se dešava sa njihovim imunim sistemom. Tokom eksperimenta je postalo jasno da životinje koje su konzumirale GMO, imaju sporiji rast. Imaju problem sa razvojem unutrašnjih organa. Iznenada im je otkazivao i imuni sistem – objasnio je Arpad za emisiju Semesmrti koju je moguće naci na internet sajtu Youtube.

Tokom eksperimenta koji su Arpad i kolege sproveli, probleme sa zdravljem imali su samo pacovi koji su hranjeni sa GMO plodovima. U pitanju su sledeći zdravstveni problemi: rast kancerogenih ćelija; mozak je bio manji u odnosu na kontrolnu grupu baš kao i jetra i testisi; imali su delimičnu atrofiju jetre i svima je bio oštecen imuni sistem.

Sve ovo desilo se sa laboratorijskim pacovima u roku od deset dana! Pustahi je sa kolegama konstatovano da je ove stvari izazvao genetski inženjering koji je sproveden na krompiru, pošto grupa koja je hranjena običnim krompirom i krompirom poprskanim herbicidom nije imala ovakve anomalije.

– Iz rezultata eksperimenta može se izvući neizbežan zaključak da sirova metoda genetske modifikacije nije obezbedila genetski modifikovane organizme koji su bezbedni i zdravi – zaključio je Pustahi.

Nekoliko dana po objavljivanju rezultata, Pustahi je bio tretiran kao medijska zvezda, a njegova izjava da ljudi ne bi trebali da budu tretirani kao morski prasići je bila citirana u više medija.

Direktor laboratorije je potom pozvan iz Vlade Velike Britanije, a Pustahi je sutradan dobio otkaz, i prećeno mu je krivičnim prijavama. Njegov tim je raspušten, a protokoli koje je izradio nikada nisu implementirani u zakonodavstvo Evropske unije.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije