Архива

Posts Tagged ‘progon’

ЕU: MIGRANTSKA INVAZIJA, IZMIŠLJENI PERFORMANSI ZA SIMBOLIČNO OPELO PO ULICI, I LUDI SVET BEZ GRANICA I REALNOSTI…

20. априла 2016. 1 коментар

 

Prošlo je već 17 godina od dobronamernog i prijateljskog bombardovanja Srbije, i to za njeno dobro, od strane bratskog NATO pakta. Do neba im hvala, istih onih nebesa iz kojih su padale krmače i paketi kasetnih bombica.

I sada, na godišnjicu tog humanitarnog oslobađanja od Miloševićevog režima, i njegovih podguznih muva, od prvog ministra do ministra informacija i svih medija, dogodio se kukavički atentat u prestonici "Milosrdnog anđela", opet su stradali nedužni.

Do dužnih se teško dolazi, jer žive u paralelnom i blindiranom svetu, ne nose "target" na majicama niti se mnogo muvaju po strategijski osetljivim metama islamskih kamikaza. Ali kad treba da se pale svećice, puštaju balončići i da se kliče "Ja sam Brisel!", eto ih na svim TV kanalima da se busaju u prsa – ne bojimo se! Ne bojte se! Problem je što se ljudi ipak plaše. Svi kao jedan, zaključuje Mile Urošević, naš dopisnik iz Pariza…

 

                       Mile Urošević (dopisnik iz Pariza)

EVROPSKI PICVAJZ BEZ GRANICA8

 

Ja sam Pančevo! Ja sam Grdelica! Ljudi vole da imitiraju jedni druge i da puste misli na ispašu. Da bi čovek bio u fazi sa svojim dobom on treba da nosi pingvin pantalone na pola guze, da se buši po licu, da brnjicama kiti nos ili zihernadlama arkadu, kao neki amazonski domorodac, da se tapetira tetovažama poput starih havajskih ljudoždera i sa malom ćubom na vrh obrijane lobanje, kakvu je lansirao mongolski kan Atila u svoje zlatno doba.

Jednostavan je mondijalizam, jednostavan, prost i skoro prostački pokret koji čoveku oduzme zdrav razum i sopstveno razmišljanje da bi mu ga zamenio sa politički ispravnim refleksima. Ima tu nešto đavolsko što smrdi na sumpor.

Otkako je krenula migrantska invazija, politički ispravni su sve veći humanisti i ne prestaju da iznose kontradiktorne izjave u raznim debatama, komemoracijama ili govorancijama. Oni sve znaju, i uvek kasne da to kažu, ali zato najave tragediju čim se ona dogodi.

Znalo se, očekivalo se, tvrde u obaveštenim krugovima. To su oni, krugovi na tri ćoška u kojima može da se lupi i ostane živ, kao kada se, recimo, pojavi izjava da se zna kako islamski teroristi ulaze u Evropu pomešani sa migrantima, ali da demokratija u skladu sa svojom ideologijom ne može da spreči milion prognanih i gladnih duša da se naseli, zbog stotinak potencijalnih kamikaza, što je 0,001 odsto migranata!

Eto kakve sjajne ideje izlaze iz glave neodgovornih političara i kruže medijima naivnog zapada. Kad prvi ministar smiruje građane rečima da je Francuska u ratu i da mora živeti u strahu narednih 20 godina, nema nam druge. Čemu služi takva vlada?

Ako se zna da je sa talasom migranata, pešice ušlo 90 islamista spremnih "da se eksplodiraju", čemu navala da se špijuniraju svi avionski putnici? Ako se pominje cifra od 400 potencijalnih kamikaza u EU, (neki pominju čak 2.000!) onda se vidi da niko nema pojma, ali imaju svoja mišljenja: za sve je kriv rasizam, i tako na TV ekranima ne prestaju razni spotovi koji krive same Francuze za rasizam i ksenofobiju. Najnoviji spot prikazuje jednog Albanca sa kečetom, koga nekoliko obesnih rasista pljuje i šutira ulicama Pariza bez ikakvog povoda.

Strah od građanskog rata je posvuda prisutan. Ponekad izgleda da su slepi i gluvi jedini privilegovani stanovnici ovog ludog sveta bez granica, a i bez pameti. Svet je jedan megarijaliti bez trunke realnosti! Zato mu je simbolizam jedino rešenje. Ali i glavni problem. Zatvoriš oči, zapušiš nos i kad neka bomba raznese dečji vrtić ili školu, naduvaju se beli baloni i puštaju u grozdovima da lete, lete…

Ali, kada neka neurotična budala zakuca avion pun ljudi u planinski bedem, onda dolazi ono "nikad više" i držanje za ručice u ljudski lanac to im je opelo. Nakon svakog atentata ista liturgija.

Ali, zato, kada grupa ošišanih protestuje protiv invazije bradatih, onda prorade pendreci i vodeni topovi da se rasteraju huligani, rasisti fašističkog smera. Eto kakva nam je generacije, na šta liči ova postcivilizacija. Sinje kukavice i super lažovi– profitersko odelenje.

Oni mondijal-zulumćari, koji sede na meke EU dušeke i puše čibuk mira u Brisel-stambolu, dok šuruju sa medijskim fukarama i političarskim nevernicima, iz ležećeg položaja odrađuju žalost, da se ne primeti njihova nesposobnost, bole-me-uvnost i puca mi što se puca.

Tek kad se raziđe dimna zavesa eksplozije nedodirljivi siđu pred kamere kad, da bi na ekranima svojih potčinjenih najavili genijalnu formulu za borbu protiv terorizma. – Ja sam Šarli, pa: "Ja sam Pariz", i sad: "Ja sam Brisel – Ne bojte se, nisu nas pobedili", i druge slične infantilne poruke koje podsećaju na ono dečije kad popije šljagu, pa jeca, plače i viče: ništa me ne boli, uta-ta!

Tako su se i rodile ideje da se pale sveće na trotoaru a ne na oltaru, da se parole ispisuju po transparentima i zidovima a referati čitaju na hrpama buketa svežeg cveća. Sakupljaju politički poeni na tuđoj nesreći. I, eto, kako nekadašnja čemberlenska ideologija popuštanja i kukavičluka postaje nova religija mondijalizma, u čije ime evropski imbecili organizuju i saučestvuju jedan dugotrajni pičvajz bez granica, za bar dve naredne generacije javašluka i etno sukoba.

Hrabrost velikih gradova ima svoje granice, i kad pukne obična petarda, svi se hrabri razbeže kud koji, gazeći jedni druge u opštoj panici. Za normalnog čoveka je samo to normalno, jer strah je deo instikta za preživljavanje i održanje vrste, upisan u gene svakog živog bića, sem onih koji veruju u gornji sprat života, tamo gde ih u nebeskoj sobi za kamikaze čeka harem od 72 device po osobi.

U pakinstanskom gradu Lahoreu ovih dana je pobijeno 72 nevinih žrtava, samo zato što su kao hrišćani slavili Uskrs. Ipak, nikome u slobodarskoj i hrišćanskoj Evropi, ne pada na um da naštancuje majice sa natpisom, ja sam hrišćanin!

A bilo bi pravedno, jer ako si Šarli za jedne, što ne bi bio i hrišćanin, za druge. Naravno, u TV dnevniku ova tragedija je uzela čitavih 20 sekundi i to kao peta vest iz sveta. Nije bilo ni specijalnog osvetljavanja pariske Ajfeli kule u boje pakistanske zastava, kao što nije bilo ni u bojama nigerijske, koja je bar laka za simbolični lajt šou. Ide zeleno pa belo i opet zeleno. Vredi valjda 58 raznesenih glava?

Lea Salam, koja vodi talk-show na drugom kanalu, podseća na princip kilometarskog mrtvaca ili Zakon o broju mrtvih po kilometru razdaljine koji kaže: što je žrtva bliže to je medijska huka-buka veća, i tek kad se potroši jedan atentat, prelazi se na neke druge lajt-teme. Sve ovo novinari dobro znaju i još bolje upražnjavaju.

Ali ako se pogledaju i ostale vesti na ovdašnjem TV-u biće svima jasno ko drži konce novinarskih pajaca koji su duboko očigledno razočarani oslobađanjem drevnog grada Palmire od strane Asadovih vojnika i Putinovih pilota u sirijskoj pustinji.

Jer kako kažu francuski (ali i ostali zapadni mediji), to veseli samo njih dvojicu, ali ne i one koji bi da radije ruše zvaničnu vlast Sirije nego vlast nezvanične ID i javno zahtevaju preko svojih štićenika, prvo Asad pa onda ID.

Mnogo toga je već napisano i o kamikazama i bombama sa Bliskog istoka koji su uterali strah u zapadne kosti, dok se mnogo manje pominju pravi, ako ne i jedini vinovnici ovog asimetričnog rata protiv senki nevidljivog neprijatelja. Rata koji bi po evropskim pravilima trebalo da se vodi samo tamo, kod njih, dole na jugoistoku, ispod makedonsko-grčke granice i daleko, daleko od Pančeva. Jer, poenta je baš u gradu rafinerije nafte, crnog zlata koje je pravi razlog za naše crne dane.

Nedavno se na Internetu pojavo jedan politički vrlo nepodoban komentar briselske tragedije, nešto tipično po naški što na Zapadu ne bi moglo da prođe iz čisto moralnih razloga. A, to je upoređivanje tragedija i neka vrsta napismene osvete, u stilu tante za mufte i bumerang filozofije.

Elem, neka je anonimna osoba turila na paukovu mrežu Interneta poruku koja je privukla pažnju svojim zapažanjem i dugim pamćenjem. Kako mondijalizam zahteva kratku pamet i brze promene, komentar pod naslovom "Novi svetski poredak u punom cvatu" je vrlo cinična i nepristojna opaska da je u Briselu procvetalo seme bezobzirnog i bahatog imperijalizma ili, kako bi to rekli rođaci sa sela, zaigrala mečka na nji’ovu kapiju…

Rat svakog protiv svakoga, pretvara svet u pakao. Zlo je dobro uraslo, a još bolje se prerušilo. Taman pomisliš: evo čoveka, kad ono – zver! Jer je taj Brisel, mogao da, recimo, nekog tamo varljivog proleća 1999. bude Pančevo ili Grdelica.

Koja je razlika između terorizma koji sprovodi ilegalna grupa islamista i legalnog terora koji vrši cenjeni savez moćnih država i to bez dozvole UN? Ali, EU mora da sluša SAD i ruši vlade suverenih država koje Evropi nisu ništa zlo učinile, ne misleći šta će se dogoditi kasnije, kad bumerang napravi polukrug i krene ka mestu odakle je bačen?

Vreme je da se EU probudi pre nego što je napujdaju da zalaje na Severnu Koreju, ili ujede Kinu ili Rusiju. Naravno, ne na isti način kao što su u čoporu revizirali rafineriju Pančevo, ili zaustavili voz u klisuri, nego na fin, gospodski način. Kao što su urađeni Tunis, Egipat, Libija ili Sirija… iznutra! Taga-da taga-da…Trojanska konjica ulazi na scenu i plišanom revolucijom počinje bal vampira.

Na Zapadu, znači, opet ništa novo !

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

KOSMET: PROGON BEZ KRAJA

30. јануара 2013. Коментари су искључени

 

Sve što i malo podseća na Srbe na Kosovu i Metohiji se uništava već decenijama.

Još se 1981. počelo sa skrnavljenjem pravoslavnih grobalja, uništavanjem crkava, paljenjem manastirskih konaka.

O nasilju nad Srbima da i ne govorim.

 

 

Progon Srba

 

Autor: Janja Gaćeša

 

Nije tada bilo spomenika u Preševu, ni Slobodana Miloševića, koje ovih dana koriste kao povod za sve zulume u Pokrajini.

Niko razuman ne može dovesti spomenik teroristima u Preševu u vezu sa spomenikom neke bake, na primer, koja je umrla prirodnom smrću i sahranjena na groblju u Vitini.

Niko ko ima gram mozga ne može ni zbog koga, ni zbog čega, rušiti nadgrobne spomenike.

Ne samo pravoslavne, već bilo koje vere na svetu. To je suludo!

Niko ih ne sme rušiti, a da se za to oštro ne kazni.

 

To što je Albancima u južnoj srpskoj Pokrajini dozvoljeno nije nikome u Evropi.

Ali Albanci u južnoj srpskoj Pokrajini smeju sve!

Smeju da ruše, pale, ubijaju, tuku, otimaju.

Jedino što će za sve to dobiti je usmena osuda.

Ume ona, kadkad, da bude i ‘‘oštra’‘, ali ostaje usmena.

Iza nje ne sledi kazna za počinioce. Tako je i ovih dana.

‘‘Oprali su usta’‘ mnogi evropski zvaničnici rekavši ‘‘da oštro osuđuju rušenje nadgrobnih spomenika na pravoslavnim grobljima na Kosovu’‘.

Za sav vandalizam, od ‘‘pravednika’‘ i ‘‘demokrata’‘ i ovog puta samo toliko.

 

A šta o svemu misle Srbi na Kosovu i Metohiji?

Mi se, poslednjih dana, budimo i pitamo jesu li porušili spomenike na groblju gde su sahranjeni naši članovi porodice.

Čekamo vesti, tražimo među nabrojanim mestima svoje selo, varoš, nemoćni da bilo šta uradimo, da mrtve zaštitimo.

Ja ne mogu zaštititi grob svoje majke!

 

Niko ko je na ‘‘ove prostore’‘ doveden da zavede red i mir neće ga zaštititi.

Nije da ne može, već NEĆE.

Ni pripadnici KFOR-a, UNMIK-a, ni EULEKS-a, a od vlasti u Prištini tek to ne očekujem, sumnjajući da bi bez njihovog znanja iko smeo činiti te zulume.

Zamislite društvo u kome ni mrtvi nemaju mira, društvo gde su i oni krivi što su Srbi.

Na hiljade nas je ubijeno, oteto, na hiljade spomenika i nadgrobnika porušeno proteklih godina, 150 crkava i manastira uništeno, zatiru se tragovi srpskim crkvama, selima, kućama

To je progon jednog naroda, jedne vere!

To je teror nad Srbima, hrišćanima.

Mesta u kojima se poslednjih dana neljudi razračunavaju sa mrtvima su ista ona u kojima je 17, 18, i 19. marta 2004. gorelo sve što je podsećalo na Srbe.

Srbi na Kosovu i Metohiji nisu iznenađeni poslednjim događajima, mi smo navikli da je sve nenormalno ovde normalno.

I ne samo ovde, već u čitavom ‘‘demokratskom’‘ svetu.

Šta njih briga za moju mrtvu majku i njen spomenik, za mrtvog Ivana i Pantu u Goraždevcu, za borce protiv fašista u Drugom svetskom ratu kojima su spomenik u Vitini porušili.

Šta njih briga za Srbe, i žive i mrtve!

Oni su još davno odabrali stranu preko koje žele svoje planove da sprovedu i povlačenja nema.

Zato se mi ovih dana pitamo čija je odgovornost veća za sve što nam se dešava?

Onih koji zlodela vrše, ili onih koji ih tolerišu i time podržavaju?

Našu Srbiju, koja i u ovom slučaju vesla uzvodno, nemoćna da zaštiti svoj narod, ali ruku širom otvorenih ka tim istim ljudima i institucijama čiju odgovornost pominjem, ovoga puta neću komentarisati.

Ekstremni Albanci, koji ruše spomenike, ne svete se za spomenik u Preševu.

Oni samo koriste svaku priliku da unište još nešto srpsko pa bilo to i groblje.

Setite se 17. marta, i tadašnjeg izgovora za pogrom Srba.

I sumnja u nešto bila im je i ostala da dovoljna da krenu u hajku na nas; to je stara priča.

Retko je ko od njih poslednjih decenija kažnjen za zločine nad Srbima, i zato se nikoga i ničega ne boje.

Ramuš Haradinaj je oslobođen, zar to nije dovoljno?

Njihova odgovornost je velika ali ipak manja od odgovornosti njihovih zapadnih, a pogotovo američkih mentora, koji su ih toliko razmazili, toliko naučili da se pretvaraju i glume da ni oni sami više na znaju šta je laž a šta istina.

Kada toliko dugo lažete, i sami sebe ubedite da je laž istina.

Decenijama traje njihova predstava, decenijama im se toleriše sve i svašta, decenijama igraju po scenariju velikih sila.

Zašto bismo mislili da je sada drugačije?

I dete na Kosovu i Metohiji zna da se u Prištini ništa ne može uraditi, ni jedna odluka doneti, ni jedna poruka uputiti, a da za to predhodno nije dato odobrenje neke moćne zemlje.

Nikada u Preševu ne bi podigli spomenik teroristima da ih na to nisu ohrabrili, ne vlasti iz Prištine, već iz svetskih centara moći.

Nikakva mudrost nije potrebna da bi se to shvatilo.

 

 

Znamo da sve ovo naši zapadni ‘‘prijatelji’‘ stavljaju u pokret i poručujemo da im je odgovornost za sva zlodela koja trpimo ogromna.

Njih krivimo za sve!

Naša je krv na njihovim rukama!

 

 

©Geto Srbija

%d bloggers like this: