Архива

Posts Tagged ‘privredni’

SVE PO ZAKONU: PRINUDNI OTKUP AKCIJA U KORIST TAJKUNA I BEZ SAGLASNOSTI MALIH AKCIONARA

 

Nizu neverovatno drskih prevara i pljački pomoću kojih je postao jedan od najbogatijih tajkuna u Srbiji (prema listu "Forbs" i najbogatiji), Miodrag Kostić, poznatiji po nadimku Kole, pridodao je i pljačku akcija državnih preduzeća.

U ovom slučaju, reč je o akcijama malih akcionara AIK banke. Mada mu postojeći kriminalni zakoni savršeno odgovaraju, Kostiću je i to malo pa je sa grupom istomišljenika angažovao i profesore sa Pravnog fakulteta u Beogradu, da rade na predlogu izmene Zakona o poslovanju sa hartijama od vrednosti.

Kako bi mogao još lakše da pljačka. Gde je kraj njegovim filmskim otimačinama državne imovine i ko će njemu i njegovim pomagačima konačno staviti bukagije oko nogu i ruku?

 

                Vuk Stanić

KOLETOVA BANKA2

 

Vlasnik MK grupe, Miodrag Kostić, mesecima pokušava da prinudnim putem otkupi preostale akcije malih akcionara AIK banke A.D.  Protivno volji manjinskih akcionara on kupuje akcije po ceni od 1.800 dinara, dok je njihova knjigovodstvena vrednost više od tri puta veća odnosno 5.550 dinara po akciji.

U međuvremenu, Privredni sud u Beogradu stopirao je pokušaj Miodraga Kostića da prinudno otkupi sve akcije AIK banke A.D. Rešenjem ovog suda (R.br.99/16 i br. 101/16), obustavljen je prinudni otkup dok se ne utvrdi da li je cena u prinudnom otkupu od 1.800 dinara za jednu akciju ponižavajuća.

Pojedini mali akcionari tvrde da imaju kupce koji bi sada za njihove akcije platili i više od 6.000 dinara, da na snazi nisu nakaradni propisi.

Aktuelni zakon omogućava Kostiću i drugim tajkunima, da u trenutku kada se domognu 90 odsto akcija neke firme, preostale akcije tog društva, mogu legalno da otkupe prinudnim putem?! Jednostavnije rečeno: prinudni otkup je situacija u kojoj se akcije manjinskih akcionara preknjižavaju u vlasništvo većinskog vlasnika, bez njihove saglasnosti.

Mali akcionar je tada u obavezi da dostavi broj računa i dokaze o vlasništvu, sa sve važećom ličnom kartom. Oni koji to ne urade, ostaju bez akcija, ali novac ne dobijaju dok uredno poniženi ne dostave dokumentaciju i pismeno uputstvo na koji račun da im se pare uplate.

Istina, Zakonom nije predviđeno da tajkuni te akcije mogu da otkupljuju po ceni koju oni sami odrede. Cena se po važećim propisima mora određivati na fer način, a takav način uglavnom ne odgovara onima koji imaju 90 odsto akcija.

Većinski vlasnici uz pomoć insajdera u Vladi, Narodnoj banci i pre svega u Centralnom registru hartija od vrednosti (u daljem tekstu CRHOV), uglavnom određuju da cena bude tri do pet puta manja od tržišne. Na taj način neko ko poseduje akcije vredne 100.000 dinara, od tajkuna u procesu prinudnog otkupa dobija tek 20.000 ili 30.000 dinara.

Odluka Trgovinskog suda koja je u međuvremenu objavljena na sajtu CRHOV, je motivisana upravo idejom da se stopira samovolja bogatih da mimo Zakona pljačkaju siromašne građane i državu. Narednih nedelja, država će biti na teškom ispitu, jer su tajkuni postigli konsenzus da se propisi izmene, tako da položaj malih akcionara bude još gori.

Kada je Privredni sud doneo pomenutu odluku, CRHOV je teškom mukom nateran da je i objavi na svom sajtu. Odmah nakon objavljivanja ove odluke došlo je do blago rečeno panike među tajkunima, koji su odmah u znak solidarnosti sa Miodragom Kostićem sazvali sastanak u Privrednoj komori Srbije .

Posle sastanka, ova odluka je skinuta sa sajta CRHOV-a, ali je na insistiranje suda opet vraćena. Tema pomenutog sastanka je bila kako izmeniti zakon i procedure u pravcu da prinudni otkup akcija bude "efikasniji".

Razgovarajući o ovoj temi, nekoliko pojedinaca se požalilo da su mali akcionari uspostavili i efikasnu odbranu od prinudnog otkupa:

"…Oni koji žele da se odbrane od prinudnog otkupa akcija upisuju založno pravo na svojim akcijama. Po Zakonu ne možemo da prinudno otkupimo Akcije koje su založene i služe kao garancija za vraćanje nekog duga. Moramo naći rešenje za ovakve slučajeve…", rečeno je između ostalog na sastanku…

 

       Umesto krivične odgovornosti – nagrada!

 

Mali akcionari se sve češće štite na ovaj način. Zbog takve igre tajkunski krugovi su na pomenutom sastanku u Privrednoj komori Srbije odlučili da angažuju pravne stručnjake, uglavnom profesore Pravnog fakulteta u Beogradu i druge ugledne pravnike, sa ciljem da se izrade novi predlozi izmene zakona o poslovanju sa hartijama od vrednosti.

Tako urađen predlog zakona bio bi poslat u Skupštinu Srbije, preko stranaka na koje oni imaju uticaj (sve stranke, prim. autora).

Kada je AIK banka u pitanju treba podsetiti da je Kostić svojih 90 odsto vlasništva nad ovom bankom stekao, tek kada su prekršena pravila koja je država propisala i kada je prethodno guvernerka Jorgovanka Tabaković saglasila da Kostić može da bude većinski vlasnik:

Elektroprivreda Srbije (EPS) je dana 27.07.2015. godine na Beogradskoj berzi u dogovorenoj transakciji prodala 316.927 običnih akcija AIK Banke, što čini 3,5 odsto običnih akcija AIK Banke po ceni od 1.740 dinara, i 145.588 prioritetnih akcija AIK Banke po ceni od 954 dinara što čini 11,07 odsto, takođe u dogovorenoj transakciji.

Kupac je bila sama AIK banka, odnosno Miodrag Kostić, koji je već bio većinski vlasnik u AIK Banci, ali još uvek nije imao 90 odsto akcija.

Pomenute transakcije bile su, međutim, u suprotnosti sa Odlukom Vlade Srbije, po kome EPS nije smelo da prodaje akcije ispod knjigovodstvene vrednosti. Odlukom se nalagalo Akcijskom fondu Republike Srbije i svim državnim firmama da nijednu akciju u državnom vlasništvu ne smeju prodavati ispod knjigovodstvene vrednosti.

Veliki paket akcija EPS je u tom trenutku knjigovodstveno vredeo više od 20 miliona evra, a prodat je Miodragu Kostiću za nešto manje od 6 miliona evra! Ovu štetu je lako moguće izračunati pošto je javna stvar da je knjigovodstvena vrednost jedne akcije AIK Banke kako obične tako i prioritetne u tom trenutku je iznosila 5.460 dinara, dok ih je Kostić, kako je ranije napisano, kupovao za tek 1.740 dinara, odnosno 954 dinara

Na taj način nije samo prekršena odluka Vlade, već je oštećeno i državno preduzeće EPS, dok je otvaranje vrata za pljačku malih akcionara bio samo usputan posao.

Niko od direktora EPS-a, zbog toga nije krivično odgovarao, dok je Nikola Litvinenko, predstavnik EPS-a, nagrađen mestom člana Upravnog odbora AIK Banke! Istina, Litvinenko je i pre ove transkacije bio u tom Upravnom odboru, ali kao predstavnik kapitala EPS-a. Svima je jasno šta Litivinenkov ostanak u na tom mestu znači, nakon što je prodato vlasništvo EPS-a u ovoj banci…

Mesta za krivičnu odgovornost nadležnih u EPS ima čak i ako se ne bi uzimala u obzir odluka Vlade da se akcije ne prodaju ispod knjigovodstvene vrednosti. Dva meseca ranije postojala je ponuda Kompanije "Sunoko", Miodraga Kostića Koleta, za paket vlasništva u AIK banci, od 1.800 dinara za akciju, što je 60 dinara više od onoga koliko je Kostić na kraju platio.

Ovaj iznenadni pad cene koju je EPS prihvatio je značilo da je javno preduzeće izgubilo 158.055 evra. Kada se sagleda celokupna transakcija vidimo da je EPS prihodovao 551,45 milijardi dinara, odnosno 4,58 miliona evra, dok je zapravo izgubilo 19 miliona dinara, odnosno 158.055 evra. Da je ovo uređena zemlja policija bi u narednom periodu istražila da li se privatni kapital službenika EPS koji su doneli ovakvu odluku uvećao za 158.055 evra.

Istina nekakva istraga jeste vođena, ali se u javnost izašlo sa mlakim obrazloženjem: da osnovna delatnost JP EPS nije vezana za obavljanje kupoprodajnih transakcija hartijama od vrednosti i da tada aktuelna strategija JP EPS nije vezana za ulazak na berzansko tržište.

 

       Svugde pokušava da prevari, pa gde prođe…

 

Nakon ovog slučaja Kostićeva kompanija "Sunoko" je intenzivno počeo da konsoliduje vlasništvo u AIK banci, u kojoj je tada posedovao većinski udeo od 77 odsto, sve dok nisu došli do vlasništva od 90 odsto akcija i prilike da ostatak otkupe prinudnim otkupom.

Na ovom mestu neophodno je posetiti da je kompanija "Sunoko", koja je članica "MK grupe" Miodraga Kostića, postala većinski vlasnik niške AIK banke u januaru 2014. godine. Ovo im je omogućila guvernerka Narodne Banke Srbije Jorgovanka Tabaković .

Ona je odobrila da na berzi Kostićeve firme kupe još oko 15 odsto akcija koliko im je, nedostajalo da sa povezanim firmama, pređu granicu od 50 odsto vlasništva. Tabakovićeva je ignorisala upozorenja da na delu nisu čista posla i da postoje sumnje na neadekvatnost kapitala, dok je cena akcija banke namerno potcenjena. Potom je, kroz ponudu za preuzimanje, "Sunoko" podizao svoj udeo u banci, značajno ga uvećavši otkupom 20 odsto akcija koje su bile u rukama Pireus banke.

Nakon otkupa akcija od Pireus-a, ova banka počinje da finansira sve Kostićeve poslovne poduhvate. On sam sebi daje kredite za kupovinu poljoprivrednog zemljišta, to zemljište stavlja pod hipoteku i kupuje novo.

Krediti se odobravaju suprotno propisima koji su predviđeni grupom pravila koje bankari zovu "Bazel dva". Bazel dva je standard kojeg se zbog krize prema pravilima Narodne Banke Srbije (NBS), domaće banke moraju pridržavati.

S obzirom na činjenicu da je najveći deo kapitala banke plasiran u Kostićeve poslove, Aik banka je odstupila od ovog standarda, a guvernerka Jorgovanka Tabaković se pravi luda.

Ipak, Kostić je upozoren da se guvernerki dostavljaju tačni podaci o poslovanju banke, sa kojima raspolaže samo on ili manjinski akcionari. Informacije o tome na koji način on preko AIK banke finansira svoje poslove, stizali su i konkurentima iz Salforda i Viktorija grupe, zbog čega je Kostić još odlučnije rešio da se domogne svih 100 odsto akcija.

Posle otkupa akcija od EPS-a, njegov udeo popeo se na 80 odsto, a potom je cena akcija ove banke na berzi stalno obarana. Pojavio se i paradoks da ova banka na sajtu NBS objavljuje bilanse koji su među najboljima u državi, dok cena akcija pada i ne deluje da će ikada dostići ranijih više od pet hiljada dinara…

Nije protiv Zakona to što Kostić pokušava da postane vlasnik svih 100 odsto akcija AIK Banke, ali nije u skladu sa propisima i namerno obarati cenu svoje kompanije kako bi se od manjinskih akcionara imovina otkupila ispod svake cene.

Sa druge strane očigledno je da Kostić ima podršku vrha srpske države za ovakvo ponašanje, pa se pretpostavlja da ga na početku teksta pomenuta odluka Privrednog suda u Beogradu neće ubediti da počne drugačije da razmišlja. Naprotiv, Kostić se i u drugim firmama u kojima je većinski vlasnik ponaša na isti način, dok mu u tome svesrdnu podršku pruža Komisija za hartije od vrednosti!

U slučaju akcija društva "Đuro Strugar" Miodrag Kostić je pokušao da prinudno otkupi akcije malih akcionara po ceni od 1.100 dinara, da bi Privredni sud u Somboru uz potvrdu Apelacionog suda presudio da Miodrag Kostić mora da doplati malim akcionarima petostruko veći iznos njihovih akcija od onog koji im je već isplatio.

Do multimilionskog profita, uz pomoć državnog kriminala

Slično je Kostić postupio i u firmi Pobeda Holding, ali u tom slučaju sud za sada nije doneo rešenje u korist malih akcionara.

Posle Aik banke, najveći sukob sa malim akcionarima Kostić ima u šećerani TE-To iz Sente. Ovu šećeranu Kostić je kupio od italijanske kompanije Financiara koja je neuspešno pokušavala da isisa kapital i prevari suvlasnike.

U trenutak kada je spor došao na sud Italijani su pozvali Kostića koji im je preporučen kao stručnjak za ovakve situacije i prodali mu svoj deo ove šećerane. Srpski kralj šećera, se tako proširio za još jednu šećeranu, a radnici još jedne firme su se uhvatili za glavu i zakukali.

Italijani su Kostiću prodali većinski udeo od 79 odsto akcija, ali sama kupovina je zapravo bila transfer kriminalnih radnji sa italijanske kompanije na Kostićevo društvo ograničene odgovornosti Sunoko. Takođe, Italijani su posedovali 79 odsto šećerane TE-TO, kada su 2012. godine odlučili da svoj vlasnički udeo prenesu u novoosnovanu kompaniju Star Šećer d.o.o.

U skladu sa Zakonom, Italijani su se obratili Komisiji za hartije od vrednosti sa pitanjem da li ovakva odluka povlači obavezu isticanja ponude za preuzimanje i preostalih 21 odsto akcija malih akcionara. Komisija im je odgovorila mišljenjem broj 2/0-03-569/2-12 od 15.10.2012 godine, da će takva obaveza postojati u slučaju da većinski udeo Šećerane pokušaju da prenesu na novoosnovanu firmu.

Finaciara postupa u skladu sa prethodnim najavama i prenosi svoj vlasnički udeo u Star Šećer d.o.o. Tada nastaje i obaveza preuzimanja akcija od malih akcionara po ceni od 6.837,97 dinara po akciji.

U međuvremenu su se Italijani predomislili i tražili novo mišljenje od Komisije za hartije od vrednosti, nova odluka broj 2/0-03-31-13 /3-2013 potvrdila je da postoji obaveza objavljivanja javne ponude za preuzimanjem preostalih akcija jer ne potpada pod zakonski izuzetak predviđen u članu 8. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava.

Ipak posle velikog protoka vremena, Komisija za hartije od vrednosti nije preduzela ništa od svojih zakonskih obaveza da Italijane i natera da istaknu ponudu za otkup akcija malih akcionara.

U pokušaju da se zaštite deo malih akcionara u skladu sa važećim propisom iz člana 41b. stav 1. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava, pokreće parnični postupak protiv firme Star Šećer u kome zahtevaju da se njihove akcije i otkupe po ceni po kojoj je uknjižen većinski paket akcija TE-TO u Star Šećer.

Ne želeći da se vuku po sudovima Italijani prodaju Star Šećer, firmi Sunoko, Miodraga Kostića. Sunoko je 16.03.2016. godine kupio firmu Star Šećer (većinski deo), ali je tog dana i aktivno na beogradskoj berzi kupovao akcije TE-TO-a koje su bile u slobodnoj prodaji.

Na berzi, Kostić je uspeo da za jedan dan da kupi 1343 akcije! Nedugo posle ove "uspešne" kupovine, Komisija za hartije od vrednosti dozvoljava, protivno ranijim odlukama i Zakonu, da Sunoko objavi javnu ponudu za preuzimanje akcija po ceni od 2.555,00 dinara po akciji umesto po ceni od 6.837,97 dinara.

Kostićev plan tada je bio jednostavan, kupovao je akcije šećerane TE-TO, na sve načine. Sve sa ciljem da kao i u slučaju AIK banke dostigne kritičnu masu od 90 odsto akcija. Kada dostigne željenih 90 odsto, zakon će mu dozvoliti da se preostalih deset odsto akcija otkupi prinudno, u ovom slučaju pretpostavljamo da bi ih Kostić otkupio ispod svake cene, baš kao što to dešavalo i drugim slučajevima.

Kao i u slučajevima AIK Banke i društva "Đuro Strugar", mali akcionari su svoje akcije založili štiteći se tako članom 99 a, iz Pravilnika o poslovanju Centralnog registra depoa hartija od vrednosti, koji garantuje da akcije koje su predmet zaloge ne mogu biti kupljene postupkom prinudnog otkupa.

Ipak, svi akcionari koji su se odlučili na ovakav potez nedavno su doživeli veliko razočarenje, jer je Centralni registar doneo izmene pravila poslovanja, koja su napisana kao da ih je sam Miodrag Kostić diktirao: Nakon tačke 99 a dodaje se nova tačka 99 b kojom se dozvoljava da akcije pod zalogom ipak mogu da budu prinudno otkupljene! Treba reći i da ovakva odluka ide u korist Kostića, ali da je u potpunoj suprotnosti sa odlukom Privrednog suda sa početka ovog teksta.

Mali akcionari TE-TO kažu i da postoji bojazan da bi Kostić mogao ovu šećeranu da zatvori, jer je ona konkurencija onoj u Baču, koju je kupio ispod svake cene. Šećeranu Bač vlasnik MK grupe je kupio septembra 2002. godine. U to vreme, ta fabrika šećera je imala oko pet miliona nemačkih maraka duga prema robnim rezervama, 1,5 miliona maraka duga Naftnoj industriji Srbije za mazut i zalihe šećera vredne više miliona.

Čim je stupio u posed fabrike Kostić je prodao zatečene zalihe robe i time je ostvario dobit u visini od pet miliona ondašnjih nemačkih maraka. Krajem 2002. godine Vlada Srbije koju u tom trenutku vodi Zoran Đinđić donosi uredbu kojom se izričito propisuje da se "MK Komerc" pravni prethodnik MK grupe oslobađa duga prema robnim rezervama i Naftnoj industriji Srbije. Ovom odlukom Vlade Srbije je za Miodraga Kostića obezbedila imovinsku korist od čak osam miliona nemačkih maraka, ili četiri miliona evra.

 

    A 1. Prevario je i Evropsku uniju

Novac nije lako zaraditi, ali ako je država spremna da plati štetu koju pljačkom prouzrokujete u Evropskoj uniji, onda se nije teško obogatiti. Tako je 2003., Miodrag Kostić uvezao šećer dobijen od šećerne trske, a potom ga nakon minimalne obrade u šećerani u Baču prodao u Nemačkoj kao šećer dobijen iz šećerne repe.

Na ovaj način, ostvario je dobit od čak 150 miliona nemačkih maraka odnosno 75 miliona evra! Šećer je prodat konditorskoj industriji Nemačke, kao šećer iz šećerne repe. Kako to nije u skladu sa tamošnjim propisima, a analizama je utvrđeno da se radi o šećeru iz šećerne trske, kažnjena je država Srbija. Država Srbija nije protiv Kostića tim povodom pokrenula nikakav postupak i na taj način mu je (ne prvi put) omogućeno da zaradi puno novca uz malo truda.

 

    A 2. Tajkun sa Forbsove liste

Prema podacima uglednog magazina Forbs, Miodrag Kostić Kole je najbogatiji čovek u Srbiji, sa kapitalom od oko 520 miliona evra. Tako nešto se i očekivalo od čoveka koji je na poklon dobio tri srpske šećerane i desetine miliona evra subvencionisanih kredita od republičkog Fonda za razvoj. Rođen 1959. u porodici vozača i kuvarice, poreklom iz Nikšića. Ljudi koji ga dobro poznaju iz mlađih dana kažu da je kao mlad novac u Vrbasu zarađivao tako što je imao radionicu u kojoj je za pare na automobilima marke "Folksvagen Golf" vraćao kilometražu unazad…

Prve velike poslove dobio je preko Socijalističke partije Srbije, odnosno preko svog zeta koji mu je omogućio da repromaterijalom snabdeva fabriku šećera. Na internetu se mogu pronaći podaci da se u politiku uključio kao veoma mlad, da je bio član Komunističke omladine Jugoslavije, zatim Saveza komunista, a da 1990. osniva Građansku stranku koja je bezuspešno učestvovala na lokalnim izborima u Novom Sadu i da ga dve godine kasnije Đorđe Pašić upoznaje sa Zoranom Đinđićem koji odmah prepoznaje Kostićev "potencijal". Miodrag Kostić ubrzo postaje direktor Demokratske stranke.

Prema ranijim Tabloidovim istraživanjima, Kostić je još devedesetih godina bio više nego bogat čovek od kriminalne trgovine rumunskom naftom na Dunavu. Kada je DS posle petooktobarskog puča došao na vlast Kostić je zvanično napustio tu stranku, ali je i dalje ostao u više nego bliskim poslovnim odnosima sa stranačkom vrhuškom.

Posle se približio DSS-u kada je ova partija bila na vlasti u Republici, a zatim je počeo saradnju i sa SNS-om. Zahvaljujući takvom svom stavu Kostić je, između ostalog, stekao i sledeću imovinu: šećerane u Baču, Vrbasu, Pećincima i Kovačici; hotele Grand i Family, apartmane Konaci "Sunčani vrhovi" i restoran na Kopaoniku; oko 30.000 hektara oranica u Srbiji (u Ukrajini ima bar duplo više zemlje); preko preduzeća Maradic Holiday Resort vlasnik je jezera Šelevrenac na Fruškoj Gori, površine 65 hektara; poseduje oko 50 odsto kapitala u MK Fintel Wind firmi za proizvodnju zelene električne energije…Kostić je od države dobijao kredite koje nije morao da vrati. Od Fonda za razvoj dobio je 320 miliona dinara (u to vreme četiri miliona evra), pare nikada nije vratio, a odmah po dobijanju "zajma" kupio je novu jahtu.

 

    A 3. Radnici Karneksa postali robovi

Carnex d.o.o. iz Vrbasa je najpoznatija industrija mesa u Srbiji. Vlasnici ovog privrednog društva su: MK Group iz Beograda (7,83 odsto), Ashmore Carnex Limited sa Kajmanskih ostrva (40,86 odsto) i Carnex Holdings d.o.o. iz Vrbasa (51,31 odsto).

Carnex je 2011. godine zapošljavao 1.761 radnika i ostvario dobitak od 128,8 miliona dinara uz promet od preko 5,5 milijardi dinara. Dve godine kasnije, pod upravom MK Grupe, ovo preduzeće ima čist godišnji prihod od 619,15 miliona dinara uz promet od 6,27 milijardi dinara, ali samo 1.112 zaposlenih.

Krajem maja prošle godine, direktori Carnex-a (Jaroslav Stupavski, Tanja Anđelić i Saša Janjić) otpustili su još 72 radnika, i to bez ispunjenja socijalnog programa. O svojoj nameri su samo reda radi obavestili sindikat i to samo u slučaju dva radnika – ostalih 70 su prećutali.

Filijala Nacionalne službe za zapošljavanje uopšte nije ni bila obaveštena. Čak i na zvaničnom sajtu Carnex-a još uvek stoji podatak kako tu radi 2.000 radnika?! Na mesto otpuštenih primaju se novi radnici, ali ovog puta sa ugovorom na određeno vreme, tako da nemaju pravo na naknadu za prevoz i topli obrok, ali ni na sindikalno udruživanje.

Moderno roblje. Kostiću ni ovo nije dovoljno, već bukvalno teži tome da potpuno izgladni meštane Vrbasa i okoline, odakle i sam potiče. Organi lokalne samouprave protežiraju Carnex pri dodeli oranica u zakup….

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

NEPISANO PRAVILO: KRIMINALNE RADNJE I ZLOUPOTREBA RADNOG MESTA – OPROŠTENI AKO JE SNS IZA TEBE!???

16. децембра 2015. Коментари су искључени

 

Koristeći informacije od raznih izvora iz bezbednosno-policijskih službi, priredili smo nekoliko kraćih izveštaja o događajima koji nikada ne bi bili široko prezentovani našoj javnosti.

 

                     priredio major Goran Mitrović

PARTIJSKI LJUDI1

 

Vaši smo verni čitaoci, i borci protiv kriminala, naročito u svom, kako kaže Šojić, preduzeću. Molimo da ovo objavite, jel je informacija tačna, a taj broj opisuje stanje u policiji, pa bih vas mi informisali šta se radi na Zlatiboru, u odmaralištu NARCIS,  vlasništvo Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije.

Upravnik Čedomir Bacetić nasledio je mesto od svog tate, koji je otišao u penziju. Verovatno mu nije rekao da krade, ali stvari su se preokrenule, da li zbog nužde, sigurno ne, ili kako kaže ona stara poslovica, pas ne jede govna što je gladan, nego što je naučio, pa možda ovaj upravnik ne zna ništa drugo da radi, a neko mu i pomaže u tom unosnom poslu.

Upravnik je pre par meseci izvršio dva krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti, gde su podnete dve krivične prijave, jednu je podnelo Odelenje kriminalističke policije iz Užica, (OKP), a drugu je podneo Sektor unutrašnje kontrole MUP-a Srbije- SUK. Da stvar bude još gora, upravnik je priznao delo, i platio oportunitet, te je i dalje upravnik. Komentar nije potreban.

Delo je izvršio tako što je prodao predmete koji su vlasništvo MUP-a, odmarališta Narcis, a novac stavio u svoj džep, a drugo delo tako što je pisao dnevnice za Jasenovo, da je jedna radnica radila, a ista nije radila, i nije išla u Jasenovo, a novac, gde je?

Ni to mu nije bilo dosta: upravnik naređuje da se otvori interna sveska, u koju se piše sve ono što on časti, naravno da to ne plati, a sveska se baci. Sektor je i to pronašao i podneo Disciplinsku prijavu za tešku povredu radne dužnosti protiv upravnika, i za sada i od tog ništa, trebala je da se izrekne kazna 5. oktobra, gde je stopirana, trenutno nešto se mulja, a da je policajac to uradio, do sada bi bio obešen.

Pitamo se dokle će ovako da se zakon primenjuje restriktivno. Ovaj upravnik se ponaša kao da je njegov Narcis, možda mu je tata prepisao, ili neko sada iz MUP-a. Ide do te mere da zabrani policajcima da koriste usluge obroka po regresiranim cenama, a on svojim prijateljima daje džabe.

Za sve što se uradi on mora da ima koristi nema obzira da je u neposrednoj blizini Narcisa i objekat tajne policije. Na sve ovo šta reći, sem da se može očekivati da ovaj upravnik bude i načelnik. Da li ovo može u policiji da prođe nekažnjeno?

 

       Ivan

 

Odmah nakon izbora 2012. u četvrtak 2. juna, u Regionalnom centru Agencije u Užicu, tačnije u ispostavi u Novoj Varoši, radni odnos je zasnovao dojučerašnji radikalski poslanik i vlasnik pečenjare Rogović Mićo, inače u tom trenutku član Izvrsnog Odbora SNS.

To što za prijem u radni odnos istoga apsolutno NIJE poštovana bilo kakva procedura, niti je postojao osnov, kao ni potreba za njegov prijem, to u ovoj Državi očito nikoga ne interesuje. Važno je da isti od stupanja u službu, pa do danas za svoj "rad" ne odgovara načelniku RC-a, već kako sam ističe svojoj stranci?!

Ivanović Jovan, bivši muž "estradne umetnice" Ksenije Mijatović, i nekadašnji službenik SBPOK-a, sa srednjom stručnom spremom, nakon dva preživljena infarkta, penzionisan je 2011. godine.

Međutim, na osnovu "predloga" i "preporuke" upućene iz Kabineta tadašnjeg PPV (Vučića), isti je u utorak 26.11.2013. zasnovao radni odnos u Agenciji na radnom mestu savetnika/izvršioca (nespojivo), u Upravi za obezbeđenje. Tako da danas ovaj invalidski penzioner, zaposlen mimo svakog pravila. ima samo jedno "zaduženje", a to je da brine o "bezbednosti" direktora EMS-a, Petrović Nikole.

Za obavljanje tog "posla", osim službenog/ličnog naoružanja istom je stavljeno na raspolaganje i službeno vozilo marke BMW serije 5 reg. oznaka …. koje parkira na službenom parkingu Ministarstva finansija i Vlade Srbije.

Većinu svog vremena ovaj invalidski penzioner, brinući o "bezbednosti" štićene ličnosti, provodi u restoranu Monument,  koji je od nedavno vlasništvo direktora EMS-a, ili pak u restoranu Mitologija kao i u zgradi Vlade Srbije.

Nakon radnog vremena isti odlazi zajedno sa direktorom agencije za privatizaciju, Šubara Ljubomirom u restoran FK Zemun, koji se nalazi u zakupu poznatog kontroverznog biznismena Petra Panića-Pane, inače kuma aktuelnog Predsednika Vlade.

 

       Suzana

 

U četvrtak 16. 07. na kolegijum Direktora Agencije, upućena od strane predsednika Vlade, kako je sama istakla, došla je gospođa Vasilijević Suzana kako bi saopštila da je sa Crnogorcima sve "dogovoreno" u vezi predaje Šekularac Dejana (člana tzv. klana Šaric Darka).

Njenom prisustvu se pobunio načelnik Uprave za suprotstavljanje terorizmu i međunarodnom organizovanom kriminalu, zahtevajući da ista momentalno bude udaljena, ili će on napustiti kolegijum.

Direktora, koji je sam sebe doveo u mučnu i krajnje neprijatnu situaciju, dopuštajući da kolegijumu prisustvuju osoba kojoj tu ni u kom slučaju nije mesto, "spasila" je gospođa Vasilijević, time što je bez reči ustala i napustila RFM, a za njom i direktor kako bi je "ispratio"

Epilog ovog "gostoprimstva" može se očekivati uskoro. No, ono što je važno istaći je da se pomenuti Bjelopoljac, Šekularac 5. dana kasnije zaista predao MUP-u Crne Gore.

 

       Nemanja

 

U ponedeljak 11.05. 2015. je Generalni Sekretarijat MlP-a  od strane Italijanskog MlP-a, primio informaciju o neuobičajnenim i nedozvoljenim "aktivnostima" tzv. drugog sekretara diplomatske misije RS u Rimu, Sekickog Nemanje.

Pod "neuobičajenim i nedozvoljenim" aktivnostima smatralo se kupovina i konzumiranje sintetičkih droga i drugih opijata od strane drugog sekretara naše Ambasade. Inače pomenuti Sekicki Nemanja je zet  aktuelne guvernerke Tabaković Jorgovanke.

Poslata informacija sa italijanske strane po LIČNOJ odluci Generalnog sekretara MlP-a, g. Odalović Veljka, sa kojom se SLOŽILA i državna sekretarka ministarstva Ninčić Roksanda, NIJE uvrštena u redovni bezbednosni bilten, što predstavlja grubu povredu radne discipline, kao i pravila službe. Inače, poznato je i da pomenuti g. Odalović više od 22-godine održava intimne odnose sa aktuelnom guvernerkom…

Dva meseca kasnije u ponedeljak 08. 07. 2015. je iz Rima u Beograd, zbog prekomernog korišćenja opijata, na lečenje doputovao drugi sekretar Ambasade Srbije, Sekicki Nemanja rođen 1983. godine u Vrbasu.

U sredu 10-07-2015 u 08.40 časova patrola saobraćajne policije na kontrolnom punktu na Vodicima u Vrbasu je zaustavilo motorno vozilo marke "Škoda superb" koje se kretalo pod rotacionom signalizacijom, a za čijim se upravljačem nalazio potpredsednik Skupštine RS, g. Bečić Igor, i sa kojim su se zajedno u vozilu nalazili se nekadašnji direktor DZ u Vrbasu i funkcioner JUL-a Sekicki Pavle i njegov sin Nemanja.

U petak 12.07. 2015. u 15.30 časova na kontrolnom punktu u Stepanovićevu je vođa saobraćajne patrole Petrović Miloš (broj značke ……..) zaustavio službeno vozilo Skupštine Srbije, zbog korišćenja rotacione signalizacije, a kojim je PONOVO upravljao pomenuti Bečić i sa kojim su se nalazili Nemanja i otac mu Sekici Pavle, i koji su po sopstvenoj izjavi tvrdili da se vraćaju sa lekarskog pregleda iz Beograda.

U dva navrata, u utorak 10.12. 2013 i četvrtak 08. 05. 2014 godine sekretar Beogradske poslovne škole  i sin aktuelnog generalnog sekretara MlP-a, Odalović Toma, za koga postoji osnovana sumnja da je počinio više krivičnih dela iz oblasti privrednog kriminala, uzeo je od studenkinje Urosević Ljiljane mito u u ukupnom iznosu od 1.600 eura, nakon čega je studentiknja prijavila svojoj prijateljici Hrkalović Dijani, koja je i zamenik sefa kabineta ministra unutrašnjih poslova.

Zbog intencija aktuelnog potpredsednika Vlade, gospodina Ljajića da "kadrira" po Agenciji, a naročito po Regionalnim Centrima, čime značajno UGROŽAVA rad istih, skrenuta je pažnja nekadašnjem rukovodiocu Agencije, a danas bliskom saradniku ministra Ljajića, kolegi Nikčeviću.

 

       Dijana

 

Inspektori Službe unutrašnje kontrole MUP-a Srbije intenzivno sprovode istragu usmerenu prema policijskim službenicima Uprave saobraćajne policije Policijske uprave Beograda, zbog sumnje da su “ neovlašćeno“ pribavljali lične podatke iz baze podataka koja se vodi za građane, tako što su ulazili u elektronski dosije Hrkalović Dijane, iz Požarevca, rođene 1986. godine, koja je, inače, sekretar Uprave kiminalističke policije MUP-a Srbije.

Pripravnički staž Hrkalović Dijana zasnovala je u MUP-u Srbije, bez bezbednosne provere, a po rešenju o imenovanju potpisanog od ministra Stefanović dr Nebojše, kojim je Hrkalović Dijana raspoređena na poslove i radne zadatke zamenika šefa kabineta ministra unutrašnjih poslova.

Kao proveren kadar SNS-a (dokazala se kao pisac botova, Hrkalovićeva je postavljena na mesto sekretara Uprave kriminalističke policije, sa zadatkom da kontroliše njen rad, i ograniči ovlašćenja direktoru policije Veljović Miloradu.

Unutrašnja kontrola ispituje policijske službenike, po prijavi Hrkalović Dijane, po hitnom postupku. Naime, Hrkalovićeva vozi policijski auto registarskih oznaka ……… Dana 31. maja ove godine Hrkalovićeva je skrivila saobraćajni udes, sa štetom većeg obima. Uviđajna patrola je sačinila zapisnik o uviđaju, i podnela prekršajnu prijavu protiv imenovane.

Ona je četiri dana kasnije tražila od Uprave saobraćajne policije da hitno prijavu dostavi prekršajnom sudiji, kako bi ministar pravde obustavio postupak, ili bi prijava bila uništena.

Službenici su ušli u dosije Hrkalović Dijane, zbog ličnih podataka koje su dužni navesti u prijavi, što je Hrkalović Dijanu razbesnelo. Po svemu sudeći policijski službenici dobiće otkaz u policiji, a policajci koji su vršili uviđaj takođe mogu očekivati teške posledice, kao i krivični progon, mada su savim zakonito obavljali svoju dužnost.

Hrkalović Dijana je , koliko je poznato izvoru iz Unutrašnje kontrole, do sada tri puta učestvovala u saobraćajnom udesu, upravjlajući skupocenim vozilom MUP-a Srbije, pričinivši veću materijalnu štetu. Nije pozvana ni da napiše o tome službeni izveštaj, niti je pozvana na odgovornost. Istragu o ovom slučaju vodi viši inspektor Sektora unutrašnje kontrole, Škundrić Željko.

 

       Jorgovanka

(Tekst objavljen na Telepromteru.rs)

Ugovor o otkupu dela tog stana površine 144 kvadratna metra, Jorgovanka Tabaković potpisala je sa Javnim preduzećem PTT Srbija još 30. maja 2000. godine, u vreme kada je bila na funkciji ministarke za ekonomsku i vlasničku transformaciju u Vladi socijaliste Mirka Marjanovića.

Prema dokumentaciji do koje je došao BIRN, tim ugovorom Tabakovićeva je stekla vlasništvo nad 94 kvadrata (65 odsto) pomenutog stana, pošto ih je otkupila za tadašnjih 8.822,6 nemačkih maraka (DEM). Preostalih 35 odsto površine tog stana u vrednosti od 92.170 DEM , prema Ugovoru o prenosu prava svojine koji je potpisan nešto ranije, 17.02.2000, Tabakovićeva je trebalo da otplati u narednih 40 godina.

Tabakovićeva, međutim, nije platila ni jednu ratu, a ugovorne obaveze koje nije ispunjavala celih 12 godina, preuzima njeno matično preduzeće Telekom Srbija tri meseca nakon što je preuzela funkciju guvernerke NBS. To se vidi iz Sporazuma o regulisanju međusobnih obaveza koji su 30. novembra 2012. potpisali generalni direktor PTT Srbija Milan Krkobabić i v.d. generalnog direktora Telekoma Srbija Predrag Ćulibrk.

Telekom se obavezao da ispuni obavezu prema zaspolenima u Telekomu (u tom trenutku guvernerke) Jorgovanke Tabaković i plati potraživanje PTT-a u vrednosti 35 odsto idealnog dela stana iz Ugovora o prenosu prava svojine na nepokretnosti". U sporazumu piše i da je iznos koji Telekom mora da plati "uvećan za iznos pripadajuće zatezne kamate" (jer Tabakovićeva nije ispunjavala obaveze koje je preuzela ugovorom sa PTT-om iz 2000. godine).

Tako je Telekom na ime zatezne kamate bio dužan da plati 1.651.573,71 dinar, a za rate koje Tabakovićeva tokom 12 godina važenja ugovora nije plaćala, još 2.101.242 dinara.

Za rate koje tek treba da stignu na naplatu, Telekom je morao da izdvoji još gotovo 5 miliona dinara. Ukupno 8.704.693 miliona dinara (oko 77.700 evra)

BIRN je pokušao da stupi u kontakt sa direktorom Telekoma, Predragom Ćulibrkom. Na telefonske pozive nije odgovarao, a nije odgovorio ni na poruku sa pitanjem – po kom osnovu je Telekom Srbija potpisao sporazum o preuzimanju duga za stan Jorgovanke Tabaković. Prema podacima registra Agencije za borbu protiv korupcije, Tabakovićeva, od momenta postavljenja na funkciju guvernera od 6. avgusta 2012. godine u Telekomu ima status mirovanja.

Stan u Novom Sadu od 144 kvadrata koji je otplatio Telekom, danas je u vlasništvu guvernerkine kćerke i sina, Milene i Nikole Tabaković. Oni su kao suvlasnici stana upisani u Katastar nepokretnosti Novog Sada na osnovu rešenja izdatog 6. novembra 2012, 24 dana pre nego što se Telekom sa PTT-om sporazumeo da preuzme guvernerkin dug za taj stan.

 

©Geto srbijia

materijal: List protiv mafije

%d bloggers like this: