PRISLUŠKIVANJE: PROJEKAT „PRISM-A“

 

Svi smo čuli vest da je Američka bezbednosna agencija prisluškivala i prikupljala lične informacije sa faktički svih velikih centralizovanih društvenih mreža i servisa.

Fotografije, video snimci, tekstualne poruke i glasovne komunikacije – sve.

Godinama već pričamo o ovome, a označeni smo kao čudaci i ludaci koji zagovaraju teoriju zavere; dobro je što napokon svi mogu da vide zvanična dokumenta crno na belo.

 

 

 

Kada  je eksplodirala  vest da je Američka bezbednosna agencija (NSA) još od 2007. godine pod okriljem programa pod nazivom PRISM, imala direktan pristup zapravo svim društvenim mrežama.

Veliki broj društvenih servisa je u okviru ovog programa dobrovoljno je pohranjivao lične informacije i podatke ljudi pravo u NSA.

Ukratko, ukoliko ste koristili ili izbacivali na internet:

• E-mail
• video ili glasovnu komunikaciju
• video klipove
• fotografije
• skladištili podatke
• koristili VolP pozive
• razmenjivali fajlove
• držali video konferencije
• (i ostalo)

…koristeći pri tom bilo šta od…

• Microsoft-a (uključujući i Hotmail), od 11. septembra 2007.
• Google-a, od 14. januara 2009.
• Yahoo-a, od 12. marta 2008.
• Facebook-a, od 3. juna, 2009.
• PalTalk-a, od 7. decembra 2009.
• YouTube-a, od 24 septembra 2010.
• Skype-a, od 6. februara 2011.
• AOL-a, od 31 marta 2011.
• Apple-a, od oktobra 2012.

…onda ste prisluškivani i još uvek ste.

Ova vest je procurela odmah nakon što se otkrilo da ista ta NSA zahteva podatke o telefonskim razgovorima od jedne od najvećih telekomunikacionih kompanija u SAD, a pretpostavlja se i od svih drugih.

Ukratko, praktično svaka usluga koju ste ikada koristili i koja se zasniva na principu “verujte nam” , je vaše privatne podatke pohranjivala direktno u bezbednosnu agenciju koja se može porediti jedino sa istočnonemačkom Štazi policijom.

Apsolutno svaki podatak o vama.

Jedini lako uočljivi izuzetak na spisku predstavlja Twitter (ali Twitter koristi princip javnih poruka – pre svega ne preporučuje se ni pisati bilo šta na Twitteru).

Obratite pažnju, jer ovaj PRISM program nije isključiv samo za teritoriju SAD: nekoliko evropskih država koriste isti tip prisluškivanja.

Bezbednosne agencije među sobom slobodno dele sirove podatke bez problema obilazeći sve zabrane prisluškivanja sopstvenih građana (“Ja ću prisluškivati vaše, ako vi prisluškujete naše”).

Ova vest je praktično ekspoldirala kada se pojavila.

Mi smo već nekoliko godina unazad govorili da je ovo verovatno stanje stvari – nakon svih dokaza koji su prikazani, prija konačno se osloboditi pogrdnih reči kojima smo nazivani.

Kao što se moglo i pretpostaviti, kompanije i društvene mreže koje se spominju na dokumentima procurelim iz NSA pokušavaju da se izvuku uz pomoć izjava i komentara.

Google je na primer u svojoj izjavi za Gardian rekao: “Google veoma brine o sigurnosti podataka naših korisnika.

Podatke o korisnicima otkrivamo organima vlasti u saglasnosti sa zakonom i sve takve zahteve pažljivo razmatramo.

S vremena na vreme pojedini ljudi tvrde da smo napravili sporedni ulaz za naš sistem koji za pristup koriste organi Vlade, ali Google nema sporedni ulaz koji organi Vlade mogu koristiti kako bi pribavili privatne podatke naših korisnika.”

Veoma je upečatljivo koliko je ova izjava pažljivo sročena kako bi dala privid odbacivanja optužbi, a da to zapravo ne čini.

Ona prestaje taman tu gde njeno značenje prelazi u “izrečene optužbe su laž”.

Izjava koja je usledila od strane google-ovog generalnog menadžera je u potpunosti promenila stvari.

„Ukoliko koristite neku centralizovanu komunikacionu uslugu i dalje vas prisluškuju ali za to Google nije kriv.“

Na primer, može se napraviti takav sistem koji sa google-ovih servera u saglasnosti sa dokumentima o NSA konstantno pohranjuje podatke u njenu bazu podataka, a gore citirana izjava bi i dalje bila istinita (ukoliko Google sam pohranjuje podatke u NSA, umesto da NSA uzima podatke od Googlea).

Microsoft – čiji je moto “Privatnost je naš prioritet”, Guardian naglašava – je bio prvi koji se pridružio PRISM programu u 2007. godini.

Sa druge strane, ta kompanija nikada nije ni uživala neko poverenje pa prema tome njihovo pridruživanje mnogo i ne iznenađuje.

 

Ono što se može naučiti iz svega ovoga je ono što smo mi aktivisti u borbi za slobodni internet odavno znali i prema čemu smo se sve vreme rukovodili: ukoliko želite da vaši podaci budu zaštićeni, ne možete ih nikome poveriti.

Nikome. 

Morate se postarati da sami izvršite enkripciju.

Tek tada ih možete predati u ruke nekome drugom.

Stavljanje nekriptovanog falja na Dropbox, Google Drive, slanje istog mejlom itd. jeste i uvek je bilo isto, kao da ste ga poslali čitavom svetu na izvolte.

Sistem koji zahteva privatnost, a koji se zasniva na pretpostavci poverenja u treće lice je u startu loš.

Možete se uzdati samo u one sisteme čiji je osnovni princip nepoverenje u čitav svet (poput bitcoina ili nota bene), ili u sisteme koji su pod vašom fizičkom kontrolom.

Obratite pažnju na šta mislim kada kažem fizičkom: nije dovoljno da imate virtualne servere “u oblaku” jer će administrator tog oblaka bez ikakvih problema moći da uđe na vaš server i imaće uvid u sve što ste radili, a ukoliko poželi moći će i da te podatke prosledi trećoj strani i to se mora uzeti kao pretpostavka.

Iz istog razloga nije dovoljno imati iznajmljeni sopstveni server u nekom datacentru: administrator tog datacentra može dati pristup vašem kompjuteru kome god želi. 

 

Upravo iz ovog razloga Dropboxu, Gmailu, Skajpu i drugim sličnim servisima ne možete poveriti ništa što je čak i iz daleka iole osetljivo.

Ukoliko posedujete poverljive podatke potrebni su vam vlastiti serveri za skladištenje i korišćenje. Serveri koji su pod vašom fizičkom kontrolom.

Eto zašto se morate koristiti kriptovanim SparkleShareom na vašim fajl serverima umesto da koristite Dropbox u oblaku; zbog toga na vašim serverima umesto Skajpa morate koristiti Mumble koji u podrazumevanim podešavanjima koristi enkripciju; zato morate koristiti RedPhone na vašem mobilnom telefonu umesto da koristite običan glasnovni poziv.

 

Vać sada je to pitanje života ili smrti u mnogim delovima planete.

Takođe, imajte u vidu da možda ne morate da brinete zbog zakona koji su trenutno aktuelni: sve se snima i skladišti, a vaše reči koje danas deluju nevino se mogu kroz 30 godina vratiti da vas zakonski progone usled neke drugačije administracije.

Privatnost je vaša odgovornost.

Nikome ne možete verovati.

Dokumenta, šta sadrži program „PRISM“, možete pogledati i preuzeti OVDE.

 

 

©Geto Srbija

Materijal: Falkvinge.net

POTPUNA KONTROLA GRAĐANA, KOJU ĆE SAMI PLATITI !

 

Pod izgovorom borbe protiv terorizma, britanska Vlada želi da stavi pod nadzor online aktivnosti svojih građana.

 

Predlaže zakon kojim bi vlasti dobile ne samo uvid u to koje web stranice svaka pojedina osoba posećuje, nego i uvid u privatnu Facebook komunikaciju, privatne telefonske razgovore i poruke.

 

 

Britanska vlada pokušava da progura protiv-teroristički zakon koji će omogućiti vlastima da kontrolišu svu privatnu elektronsku komunikaciju građana, uključujući i onu na društvenim mrežama.

Ono što stvar čini dodatno ironičnom, jeste da će Britanci gubitak svoje privatnosti platiti iz svojih džepova, prenosi rt.com.

 

Britanija je već verovatno najkontrolisanije društvo zapadnog sveta, a širom zemlje postavljeno je preko dva miliona nadzornih kamera. Živeti u Velikoj Britaniji, znači biti pod neprestanim nadzorom, tvrde britanski aktivisti.

A sada Vlada planira da pod nadzor stavi i online aktivnosti građana, a sve pod izgovorom borbe protiv terorizma. Bude li zakon prihvaćen, vlasti ne samo da će znati koje web stranice svaka pojedina osoba posećuje, već će imati uvid i u privatnu Facebook komunikaciju, a prisluškivaće se i privatni telefonski razgovori i poruke. Vlada će pri tom znati s kim razgovara određena osoba, kada i gde.

Bez obzira o kome se radi, mobilne i telefonske kompanije kao i pružaoci internet usluga moraće čuvati sve lične podatke svakog korisnika godinu dana, a bezbednosne službe će pritiskom na dugme imati pristup svim tim podacima.

 

Prema ocenama stručnjaka za cyber bezbednost, poreski obveznici bi za svoje špijuniranje trebali da plate oko milijardu funti, a ni tada im se ne može garantovati da njihovu komunikaciju neće pratiti i drugi znatiželjnici.

 

„Svako ko vam garantuje apsolutnu bezbednost je idiot“, kaže profesor Peter Somer. „Ako se bavite informacijama koji bi policiji mogle zatrebati u kratkom roku, onda to znači da i veliki broj ljudi mora biti uključen u taj proces“, rekao je dodajući, da to sigurno znači kako će biti velikih propusta u zaštiti ličnih podataka.

Sličan predlog zakona britanski parlament je odbio još 2008. godne, a razlog tome upravo je bila nemogućnost da se garantuje zaštita ličnih podataka.

Ali, ovaj put bi se kao razlog za izglasavanje kontroverznog zakona mogle naći Olimpijske igre koje se ovog leta održavaju u Londonu.

 

#Geto Srbija/Danas

Saznajte ko vas prati dok surfujete (VIDEO)

 

Kad dođete na neki sajt, uključuje se ceo roj pratilaca koji registruju svaki vaš klik.

 

 

O privatnosti na internetu proliveno je toliko pravog i virtuelnog mastila da bi se mogla složiti manja enciklopedija. Mozilla je svojim korisnicima omogućila da budu u toku sa zbivanjima oko njih i da vide ko prati svaki njihov klik.

Radi se o novom add-onu (ok, dodatku) koji su nazvali Collusion. Dovoljno ga je instalirati u Firefox i odmah ćete postati svesni roja sajtova koji vas prate oko sebe. Znači, kliknete na Firefox u gornjem levom uglu, odaberete Add-ons, iskoristite polje za pretraživanje u koje upište Collusion i instalirate ga čim se pojavi u rezultatima pretraživanja.

U donjem desnom uglu browsera pojaviće se mala bela tačkica okružena crvenom crticom i crnim kvadratom, koju trebate kliknuti svaki put kad poželite videti ko vas prati. Nakon malo surfovanja sa uključenim Collusionom, oko vas će već biti povelik roj raznih botova koji prate svaki vaš klik.

 

Pogledajte Mozillin video o Collusionu, pa sami odlučite da li želite da ga instalirate, ili surfujete u neznanju:

 

 

#Geto Srbija/Metro

TAJNI NADZOR KOMPJUTERA I MOBILNIH TELEFONA !

Masovni obaveštajni nadzor nad građanima nije samo stvarnost, već i lukrativna industrija u 25 država, otkriva WikiLeaks objavljujući detalje o kompanijama koje zarađuju milijarde prodajom sofisticiranih špijunskih alata državnim vlastima, uključujući diktature.

 

 

Zvuči kao scenario iz Hollywooda, ali sistemi masovnog prisluškivanja, ponajpre političkih neistomišljenika, ali i tzv. običnih građana, postaju stvarnost. WikiLeaks je počeo objavljivati stotine dokumenata  prikupljenih iz čak 160 kompanija ‘izvođača radova” u okviru obaveštajne industrije zapadnih zemalja, koji rade na sistemima masovnog špijuniranja.

 

Smeštene u najrazvijenijim zemljama Zapada, međunarodne obaveštajne kompanije prodaju svoju tehnologiju svim državama sveta. Ova industrija u praksi uopšte nije podložna zakonskim odrednicama.

Obaveštajne agencije, vojne snage i policijske vlasti u mogućnosti su tiho, u masovnim razmerama i pod maskom tajnosti prisluškivati razgovore i nadgledati računarske procese pojedinačnih korisnika bez pomoći i znanja davaoca telekomunikacionih usluga. Korisnikova lokacija može se otkriti putem mobilnog, naravno, ako ‘meta’ nosi uređaj sa sobom. 

WikiLeaksov projekat otkriva kako zapadne kompanije prodaju opremu obaveštajnim agencijama. U tradicionalnim špijunskim pričama, agencije poput MI5 prisluškuju telefone jedne ili dviju osoba ‘od interesa’. U poslednjih deset godina, sistemi masovnog prisluškivanja postali su pravilo – obaveštajne kompanije poput VASTecha tajno prodaju opremu koja snima i arhivira telefonske razgovore celih država. Druge lociraju sve mobilne u pojedinim gradovima, sa preciznošću od 50 metara. Na obaveštajnom tržištu su i sistemi koji prate sve korisnike Facebooka i pametnih telefona.

Prodaja obaveštajnih sistema diktatorima

Nakon pada diktatura u Egiptu i Libiji, otkrivene su tzv. sobe za prisluškivanje gde su sa uređajima kompanija Gamma iz Britanije, Amesys iz Francuske, VASTech iz Južne Afrike i ZTE Corp iz Kine nadzirali kopmjuterski saobraćaj i telefonski razgovori.

Obaveštajne kompanije poput američke SS8, italijanske Hacking Team i francuske Vupen proizvode ‘trojance’ koji napadaju privatne računare i pametne telefone, uz registrirovanje i arhiviranje svake pojedine operacije, snimaju čak i ono što se događa u prostorijama korisnika. Druge kompanije, poput češke Phoenexi-e, sarađuju s vojskom u proizvodnji uređaja za analizu govora.

Oni identifikuju korisnike po polu, starosti i nivoima stresa, prate ih temeljem ‘govornih uzoraka’. Američki Blue Coat i njemački Ipoque prodaju uređaje vladama u Kini i Iranu, koje ih koriste kako bi sprečile disidente da se organizuju preko društvenih mreža.

Trovicor, firma-kći Nokia Siemens Networksa, snabdela je vladu u Bahreinu uređajima kojima su nadzirali aktiviste za ljudska prava Abdula Ghanija Al Khanjara. Njemu su predočeni detalji iz ličnih razgovora koje je vodio preko mobilnog telefona, pre nego što je prošle zime ispitan i pretučen.

Smrtonosni obaveštajni podaci

 

U januaru 2011., američka Nacionalna bezbednosna agencija (NSA) započela je izgradnju postrojenja vrednog milijardu i po dolara u pustinji Utah, gde će se obrađivati i arhivirati terabiti obaveštajnih podataka.

 

Telekomunikacione kompanije u svim zemljama spremno pružaju državnim vlastima informacije o klijentima. Za vreme avgustovskih nereda u Velikoj Britaniji, obelodanjeno je da je proizvođač Blackberry-ja, Research in Motion (RIM), nudio pomoć vladi u identifikaciji klijenata. RIM je bio u sličnim pregovorima i sa Indijom, Libanom, Saudijskom Arabijom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

 

 

Pojedine komercijalne firme prodaju specijalna programska rešenja za analizu podataka pretvarajući ih u moćne alate koji mogu služiti vojnim i obaveštajnim agencijama.

Primera radi, u vojnim bazama širom SAD-a, piloti ratnog vazduhoplovstva videolinkovima i joysticima navode bespilotne letelice Predator koje nad Bliskim istokom i srednjom Azijom skupljaju obaveštajne podatke. Na osnovu tih podataka, CIA-ini djelatnici ispaljuju projektile Hellfire na izabrane mete. 

CIA je kupila programska rešenja koja joj omogućuju da trenutno pronađe vezu između govornog uzorka i telefonskog signala, precizno određujući identitet i lokaciju pojedinaca.

Takva rešenja, pod nazivom Geospatial Toolkit, prodaje kompanija Intelligence Integration Systems, Inc. (IISI) sa sedištem u Masačusetsu. Druga firma iz Masačusetsa, Netezza, kupila je kopiju softvera i navodno prodala ‘hakovanu’ verziju CIA-i za bespilotne letelice.

IISI je tužio Netezzu, a osnivač kompanije i autor softvera u ime tužioca Rich Zimerman izjavio je na sudu da je zapanjen time što ‘CIA želi ubijati ljude programskim rešenjem koje ne funkcioniše’.

#Geto Srbija

 

 

ANTI ACTA: LJUDSKA PRAVA SU PREČA OD PRAVA KOMPANIJA !!!

 

ZAHTEV BUDUĆOJ VLADI I PARLAMENTU R. SRBIJE:

 

Vlasti nekoliko zemalja potpisnica sporazuma, ugrožavaju otvoreni i neutralni Internet – onakav Internet kakav je doveo do globalne demokratije javnog govora, okupljanja i delovanja. Taj proces pogodovaće cenzuri i narušavanju osnovnih ljudskih prava.

 

 

1. ACTA je odraz globalne nejednakosti i sredstvo ekonomskog podčinjavanja manje razvijenih zemalja.

2. ACTA stvara okvir za privatnu pravdu kompanija i zaobilazi osnovne pravne standarde: osnovno pravo da niko nije kriv pre nego što mu je krivica dokazana, pravo na sudski postupak i kaznu srazmernu pričinjenoj šteti.

3. ACTA ugrožava ustavne slobode građana na iskazivanju mišljenja, javnog govora i okupljanja građana.

4. Potrebna je reforma autorskog prava, a ne reforma tehnološkog i pravnog uređenja internet komunikacija.

 

Imajući, dakle, u vidu štetne učinke ACTA-e, od Vlade R. Srbije i parlamenta ZAHTEVAMO:

 

– da ne pristupaju sporazumu ACTA jer donosi opasnost po prava građana i prosperitet našeg društva, upravo kao što su to učinile Češka, Nemačka, Slovačka, Poljska;

– da u međunarodnim odnosima zauzmu kritičan stav protiv neujednakog razvoja nametanjem ovakvih trgovinskih sporazuma;

– da krenu u reformu autorskog prava za digitalno doba.

ACTA ima neizvesan učinak za zaštitu intelektualnog vlasništva, a donosi izvesan rizik po osnovna prava građana. ZAUSTAVIMO ACTA-u!

 

Obrazloženje:

 

1. ACTA je odraz globalne nejednakosti i sredstvo ekonomskog podčinjavanja manje razvijenih zemalja.

    ACTA je sporazum sastavljen u tajnosti, van okvira međunarodnih institucija, daleko od očiju javnosti.

    ACTA je nastala kao pokušaj najrazvijenijih zemalja da opstruišu donošenje pravednijeg sporazuma u okviru tela Ujedinjenih nacija, a nakon što su manje razvijene zemlje pokušale da ograniče štetan uticaj intelektualnog vlasništva na dostupnost životno važnih lekova, tradicionalnih znanja, naprednih tehnologija, najnovijih naučnih dostignuća i kulturnih dobara stanovništvima tih zemalja. Manje razvijene zemlje poput Indije, Kine, Brazila – a u pogledu intelektualnog vlasništva i Srbija spada među manje razvijene zemlje – odlučile su bojkotovati taj štetan sporazum. Podsetimo na kraju da je upravo zbog te maskarade, koja će ugroziti živote i prava građana, ostavku podneo Kader Arif, glavni raporter Evropskog parlamenta u procesu dogovaranja sporazuma.

 

2. ACTA stvara okvir za privatnu pravdu kompanija i zaobilazi osnovne pravne standarde: osnovno pravo da niko nije kriv pre nego što mu je krivica dokazana, kao i pravo na sudski postupak i kaznu srazmernu pričinjenoj šteti.

    ACTA omogućuje kompanijama da nameću sankcije koje su ranije iziskivale sudski postupak. Teret dokazivanja krivice prebacuje se sa tužitelja na optuženog. Krivično delo se proširuje na tzv. čin pomaganja. Dopuštaju se nerazumne finansijske kazne koje nisu u srazmeri sa pričinjenom štetom, a polaze od logike da je svaki ilegalni primerak jedan prodani primerak manje. Pod krivično delo prema odredbama ACTA-e spadaju podjednako prekršaji građana i komercijalne aktivnosti falsifikatora.

 

3. ACTA ugrožava ustavne slobode građana na iskazivanju mišljenja, javnog govora i okupljanja građana.

Proširenje kaznene odgovornosti na posrednike u internet komunikaciji – kao što su pretraživači, provajderi, poslužitelji ili naprosto stranice koje linkuju na sporne sadržaje – vodiće ka preventivnoj cenzuri sadržaja. Kako bi sproveli mere predviđene ACTA-om, zakonodavci i/ili posrednici u internet komunikaciji mogu se odlučiti i za aktivni nadzor internet prometa, ugrožavajući privatnost korisnika, ili pak za isključenje optuženih iz internet komunikacije – tzv. „three strikes“ regulativa – čime ti korisnici bivaju diskriminisani i svedeni na građane lišene mogućnosti delovanja, rada i pristupa javnim uslugama.

 

4. Potrebna je reforma autorskog prava, a ne reforma tehnološkog i pravnog uređenja internet komunikacija.

U ovom sporazumu radi se o potkopavanju globalne ekonomske pravde, standarda krivičnog prava i prava građana kojih bi svaka Vlada trebala biti svesna. Međutim, ako raspravljamo o autorskim pravima, treba reći da su digitalne mreže donele obilje kulture i znanja tamo gde je u analognom svetu vladala oskudnost. Obilje se ne može vratiti u oskudnost bez pravnog, institucionalnog, tehnološkog ili ekonomskog nasilja. Stoga, zaštitu autorskih prava i prosperitet stvaralaštva treba tražiti unutar reforme autorskih prava, a ne zadiranjem u tehnološko i pravno ustrojstvo internet komunikacija, narušavanjem osnovnih prava i sloboda građana. Predlozi kako stimulisati stvaralaštvo i istovremeno osigurati univerzalni pristup njihovim delima u digitalnoj sferi postoje i ne treba zaobilaziti mogućnost uvođenja kriminalizacije većine građana zbog snage ekonomskih argumenata nekoliko velikih diskografskih kompanija i Holivuda.

 

Internet korisnici i građani R. Srbije. 

 

               

 

#Geto Srbija