Архива

Posts Tagged ‘privatni izvrsitelji’

SRBIJA: “JEDINA” DRŽAVA U EVROPI U KOJOJ PRIVATNI IZVRŠITELJI “PO ZAKONU” PLJAČKAJU I OTIMAJU OD GRAĐANA

11. фебруара 2013. 2 коментара

 

  Zakon o izvršenju i obezbeđenju (ZIO) je ekstremno naklonjen poveriocima (oni koji traže izvršenje), a najčešće su to banke, bogati, monopolisti, dok su građani prepušteni na milost i nemilost istih jer nema ko da ih zaštiti.

  Privatni izvršitelji su po ovom zakonu preduzetnici – jer ih plaćaju samo oni koji traže izvršenje.

Izvrsitelji

 

  Zakon koji je usvojen prošle godine, ima podršku organizacije USAID (koja generalno finansira reformu pravosuđa).

Kao argument našoj vlasti da se u državi pojave i privatni izvršitelj se navodi: ekonomska stimulacija – oni koji dobijaju pare po odrađenom poslu radiće bolje i efikasnije.

Time je otvoren prostor mitu i korupciji na relaciji izvršitelj-potražilac.

Učešće USAID-a posebno je sumnjivo, jer se u svim zemljama bivše Jugoslavije, ali i Bugarske pojavljuju u reformi javne uprave i pravosuđa.

 

 

  Privatni izvršitelji ni u jednoj zemlji Evrope nisu potpuno nezavisni od suda, dok kod nas privatni izvršitelj to jeste!

Dodatni problem pravi to što kod nas nema prave regulacije njihovog rada – regulacija se vrši naknadno, tek po načinjenoj šteti.

Primer: ukoliko bi krenula parnica nakon izvršenja, ona bi trajala jako dugo (tako je u praksi), dok se izvršenje sprovodi po načelu hitnosti.

Dolazi se u apsurdnu situaciju da ukoliko se nešto nezakonito otuđi, to posle jedva da može da se povrati.

  Izvršitelj čak ima ovlašćenje da “vrši pretres”, a u to spada i pretres lica (kao da su policajci) – Član 72.

Član 68 dozvoljava izvršenje bez pravosnažnosti.

Član 71 izvršitelju daje ovlašćenje da vrši izvršenje čak i van zakonom predviđenog vremena (7-22 časa) i dozvoljeno mu je da sam odredi vreme.

Opet, bez ikakvog nadzora regulativnih tela!

  Dužnik po ZIO ne može da traži izuzeće privatnog ili sudskog izvršitelja (npr. ako smatra da je on u sukobu interesa), a može izuzeće sudije?!

Time su ozakonjena kumovsko-bratska pomaganja između izvršitelja i onog ko traži izvršenje.

  Privatni izvršitelj je lice koje je potpuno van nadležnosti suda!

Nadležnost nad njim imaju Komora izvršitelja i ministarstvo.

Da bi dužnik osporio rad izvršitelja iz ma kog razloga, on mora da ima odluku suda, a kako je privatni izvršitelj van nadležnosti suda, to je nemoguće uraditi!

  ZIO je neusklađen sa Zakonom o policiji.

Po ZIO policija može čak i krivično da odgovara ukoliko odbije da uradi asistenciju iz ma kog razloga.

S druge strane, Zakon o policiji je hijerarhijski viši u našem zakonodavstvu (a viši zakoni ukoliko postoji sukob članova postaju bitniji u slučajevima i postupa se po njima).

Po Zakonu o policiji, policija ne ukazuje pomoć pri izvršenjima fizičkim, već samo pravnim licima.

  ZIO dolazi u sukob sa Zakonom o obligacionim odnosima i prilikom potraživanja komunalnog duga (struja, voda, grejanje itd.).

U slučaju da je komunalno preduzeće tužilo građanina i naloženo je izvršenje, građanin po ZIO nema pravo žalbe na rešenje o izvršenju, a po Zakonu o obligacionim odnosima ima!

Zakon o obligacionim odnosima je hijerarhijski viši od ZIO, te se po tom zakonu i mora uvažiti žalba iako u rešenju piše da žalbe nema.

  Po Zakonu o obligacionim odnosima, imovina koja je: na čuvanju, u sporu, sadrži loš ugovor ne može da bude predmet izvršenja dok se ne okonča parnični spor ili pokrene parnični spor ukoliko nije!

ZIO gazi ove odredbe pa i takva imovina je predmet izvršenja.

  Po Zakonu o upravnom postupku prilikom izvršenja treba birati sredstva najpovoljnija po dužnika.

ZIO potpuno oprečno insistira na sredstvima izvršenja najnepovoljnijim po dužnika.

Ova dva zakona se u tim odredbama potiru a morali bi da budu usklađeni.

Privatni izvršitelji ne bi smeli da postoje jer još uvek u Srbiji ne postoji Zakon o imovinskom cenzusu.

Svaka druga zemlja koja ima privatne izvršitelje, poseduje taj zakon.

  Žalba, drugi pravni lekovi (podnošenje podneska, prigovora, upućenje na parnicu, zahtev za otklanjanje nepravilnosti prilikom izvršenja) ili novi dokazi koji bacaju novo svetlo na predmet, ne zaustavljaju izvršenje!

Zabranjeni su i pravni lekovi protiv rešenja ili zaključka o izvršenju (Član 39)!

Time se direktno krše  svi moguće zakoni koji uređuju ili definišu pravosuđe u našoj zemlji, a koji su, opet hijerarhijski viši.

 

 

  Po starom zakonu (Zakon o izvršnom postupku iz 2004.) čim treće lice bude upućeno na parnicu, izvršenje se odlaže do okončanja spora.

Zbog načela hitnosti i ovih pravnih zabrana trećim licima, dolazi se u apsurdnu situaciju da neko može da bude iseljen iz stana, a da posle 3-4 godine po okončanju parnice bude vraćen u njega.

  Član 22. ZIO zabranjuje izvršenje na imovini strane firme i stranog kapitala iako se nalaze na teritoriji Srbije (strani državljani su izuzeti).

Mora da se traži posebna dozvola od suda zemlje iz koje potiče vlasnik!

  Kako većina stranih firmi u Srbiji posluje kao ofšor kompanija, njih ovaj zakon očigledno ne dotiče, iako su oni najveći dužnici.

Većina privatizacija u Srbiji obavljena je od strane ofšor kompanija.

Imovina koja je nekada bila društveno vlasništvo i otuđena u sumnjivim privatizacijama sada je nedodirljiva.

  ZIO dakle u potpunosti štiti vlasnike krupnog kapitala, jer oni sa jedne strane kao poverioci mogu da sprovode izvršenje bez ikakvog sudskog nadzora, dok su sa druge strane zaštićeni od izvršenja u slučajevima kada su dužnici.

  Imovina koja je nekada bila društveno vlasništvo, oteta je u banditskim privatizacijama i prešla u ruke kriminalizovane nove klase.

  Sada je država garant stabilnosti tih novo-bogataša,  a imovinu koju su stekli prevarama i nasiljem, čuva kao svetu kravu i smatra je nedodirljivom!

©Geto Srbija

List protiv mafije

 

“TEROR I PLJAČKANJE” GRAĐANA KOJI DUGUJU

16. децембра 2012. 3 коментара

 

Skupština je odobrila zakone kojima privatni uterivači mogu da naplaćuju dugove uvećane za kamatu od oko 40 odsto, dok nas komunalna policija nekažnjeno prebija kada nemamo kartu za prevoz.

Piše:Vuk Stanić

dragan djilas

 

Država je donela propise, kojima vlast i privatne kompanije mogu legalno da zelenaše zaračunavajući kamate od 40 odsto.

Propisi dozvoljavaju  i prinudnu naplatu od  sirotinje, dok političari štite interese stranih kompanija i javnih preduzeća u kojima rade partijski kadrovi.

Te kompanije transferišu veliki novac firmama, potpredsenika Demokratske Stranke Dragana Đilasa.

On tim novcem kupuje prostor u većini medija.

Mediji zauzvrat ćute o bedi u kojoj narod živi, a koju je kreirala politička elita.

Štampa ne piše o tome da Uprava prihoda ne oprašta zaračunate kamate, trudeći se da od neinformisanih naplate i kamatu na kamatu koja je proglašena van ustavnom kategorijom.

Ne objavljuju se informacije o tome kako strane kompanije prinudno naplaćuju dugove od građana, sa zaračunatim kamatama od 40 odsto.

Na isti način zelenaše i javna preduzeća EPS, Srbijagas, Infostan ili firme sa većinskim državnim vlasništvom poput Telekoma.

Prema rečima Mladena Alfirovića, rukovodioca pravne službe Udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine (UZZPV), kamate na neplaćene račune, koje obračunavaju EPS, Infostan, Telekom ili privatne kompanije poput Telenora i Vipa su dozvoljene zakonom.

Na pitanje da li je istina da te kamate iznose 0.2 odsto dnevno ili oko 40 odsto na godišnjem nivou, on kaže:

“Zakonom o obligacijama koji je donet pre trideset godina utvrđene su te kamatne stope”.

Preko milion nezaposlenih, hiljade socijalnih slučajeva neće moći da plate ni dugovanja bez kamate.

Kao rešenje za ovaj problem Skupština je osmislila privatne izvršitelje koji mogu zaplenom pokretne i nepokretne imovine da naplate dugovanja prema privatnim ili državnim preduzećima.

Tim povodom JKP Infostan je saopštio:

“Zakon o izvršenju i obezbeđenju precizira da se od 17. maja (2012. godine) predlozi izvršenja na osnovu verodostojne isprave radi duga za neplaćene komunalne usluge podnose profesionalnim, odnosno privatnim izvršiocima”.

Oni navode da je ovo praksa koja sada stoji na raspolaganju  svim komunalnim ali i privatnim firmama.

Detalji o načinu na koji će privatni izvršioci – uterivači naplaćivati dugove nije se do sada pojavljivao u javnosti.

Jedan od budućih izvršitelja je objasnio, da oni imaju pravo, na osnovu sudske presude, a uz asistenciju policije da građane izbacuju na ulicu, plene njihove stanove, kao i pokretnu imovinu…

Alfirović iz UZZPV navodi da su privatni izvršitelji normalna stvar i da to postoji svuda u svetu: "…Ne znam  šta će biti sa nezaposlenima koji nemaju da plate račune za struju, infostan i druge dugove…".

On ističe i da njegovo udruženje komunicira sa sličnim udruženjima u svetu, ali da do sada nisu razmatrali kako će se globalna ekonomska kriza odraziti na najsiromašnije.

Iz tih razloga on ne zna ni da li negde u svetu postoji model kojim se siromašni štite od pomahnitalih privatnih izvršitelja.

Alfirović otkriva da država nije tako revnosna kada treba da se zaštite prava građana, od tih istih kompanija koje šalju izvršitelje.

Na sajtu nisamovca.com posetioci ostavljaju primedbe na sve moguće kompanije koje posluju u Srbiji.

Samo u oblasti telekomunikacija moguće je pronaći preko 50 osnovanih optužbi na rad, državnog Telekoma, VIP-a i Telenora.

Najčešće primedbe odnose se na činjenicu da im naplaćuju korišćenje interneta preko mobilnog, iako na internetu nisu bili.

“Dokazivanje ko je koliko zaista bio na internetu ne može se dokazati skoro nikako”, ističe Alfirović.

Objašnjavajući da kompanije u detaljnom listingu daju samo period provedenih sati na mreži, ali ne i na kojim sajtovima je korisnik bio.

On kaže da bi jedan od dokaza da je korisnik zaista bio na internetu bilo pristupanje njegovoj mejl adresi.

“Takve dokaze kompanije opet ne daju pravdajući se da je to u suprotnosti sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti”, priča on.

 

Rešenje bi bilo da RATEL reaguje i proveri svaku reklamaciju.

Građani se zbog neobaveštenosti retko obraćaju RATELU, a i kada se obrate oni ne raspolažu sa dovoljno resursa.

Prema rečima nezadovoljnih dešavalo se da VIP ispostavi račune nakon raskida ugovora, da MTS umesto 20 MBS interneta isporuči svega 17 MBS.

Nesrećnom korisniku VIP-a, je ispostavljen račun od 295.000 dinara za par sati razgovora.

Kod MTS se dešvalo da nestanu besplatni minuti.

Telenor je za kratko korišćenje interneta u romingu korisniku ispostavio račun od 60.000 dinara.

Optužuju ih i za redovnu krađu postpejd minuta.

Ove kompanije, prve su na spisku onih koje firmama Dragana Đilasa plaćaju milione.

Deo tog novca Đilas prebacuje medijima koji zauzvrat ne pišu o načinu na koji se pljačkaju korisnici mobilnih operatera.

Naravno Telekom pored novca za Đilasove firme obezbeđuje i uhlebljenje za kadrove DS, i svih drugih stranaka.

Na isti način se dolazi do posla u Komercijalnoj banci, komunalnoj policiji, JP Parking Servisu…

Primer "Busplusa" pokazuje da Đilas ume, da kreira i propise koji omogućavaju transfer poslova koji vrede desetine miliona evra sa državnih firmi na privatne kompanije.

Komunalna policija bije penzionere

Stariji čikica pribijen uz ogradu placa doziva upomoć dok mu Đilasova komunalna policija zavrće ruke jer nije imao novca da plati "busplus", scena je u jednom od desetina video klipova  koje su ogorčeni Beograđani postavili na internet sajtu "Youtube".

Ukoliko žurite u školu, na posao na kome mesecima niste primili platu, nezaposleni ste, a morate da se odvezete do bolnice i nemate novca za autobusku kartu, ni slučajno ne ulazite u beogradski javni prevoz, Đilasovi momci bi mogli propisno da vas izlemaju.

Komunalna policija nema ovlašćenja da bije, ali od kada je uveden ovaj organ prinudne vlasti u lokalnim samoupravama prebili su desetine građana.

Komunalci širom Srbije uglavnom maltretiraju, siromahe koji prodaju robu na kartonskim kutijama.

Situacija je najgora u prestonici, gde je više građana nalupano, kada nisu imali novca da plate harač "Busplus-u".

Ovoj privatnoj firmi gradonačelnik Beograda i gradska skupština omogućili su ekskluzivno pravo na naplatu prevoza u glavnom gradu.

Posao naplate prevoza u Beogradu donosi više od 60. miliona evra godišnje.

Novac prvo odlazi u firmu Đilasovih prijatelja, koji deo novca zadržavaju. 

Kada pokriju svoje troškove, ostatke transferišu GSP-u.

Posao naplate karata u Beogradu je kako su mediji ranije preneli Busplusu dodeljen na: "Polujavnom konkursu, čiji su uslovi iz takmičenja izbacili sve ostale firme, tako da ta je vlasnik "Busplus" rešenja bio jedini izbor.

Posao prinude nad onima koji ovoj privatnoj firmi ne plate, obavljaju kontrolori Busplusa, i komunalni policajci, koji su plaćeni iz gradskog budžeta.

Telekom naplaćuje  i ne ostvarene veze

Ove godine će srpski Telekom ostvariti prihod pet puta niži u odnosu na prošlogodišnji bilans.

Nekada je, međutim, sve izgledalo drugačije i mnogo prihodovnije.

Problem je jedino u tome što ne postoje garancije da se istim nezakonitim rabotama čelnici Telekoma ne bave i danas, mada nešto manje uspešno.

Iz prijave koju je 6. septembra 2005. primio SUP Valjevo, Tržišna inspekcija Kolubarskog okruga (nadležni službenik Zoran Nedeljković) proizilazi da je Telekom u dužem periodu od građana naplaćivao i usluge koje nije ni pružio.

Tako je na primer 26. maja 2005. jednoj našoj čitateljki obračunat poziv na broj SOS službe.

Već sledećeg dana po navodno ostvarenom pozivu utvrđeno je proverom kako službene evidencije u koju svi zaposleni unose primljene pozive, tako isto i govornog aparata da veza nikada nije ostvarena.

Isto tako je Telekom 20. aprila 2005. evidentirao i naplatio navodni poziv u trajanju od dva impulsa na nepostojeći broj telefona.

U periodu obuhvaćenom prijavom čak 27 odsto poziva sa mobilnog telefona bilo je sporno.

U međuvremenu, međutim, Tržišna inspekcija ništa nije preuzela.

U svom dopisu od 28. februara 2006. upućenom Ministarstvu trgovine i turizma, Sektoru tržišne inspekcije, direktor Sektora za usluge Telekoma Nenad Kitanović priznaje kako postoji mogućnost da je došlo do tehničke greške prilikom zamene priključka.

On, međutim, smatra da je za Telekom sve u redu dog se korisnik ne požali, pa tako i ovaj slučaj odlazi u fioku.

U svom odgovoru na pomenutu žalbu naše čitateljke Telekom doslovce navodi:

"Ne postoji ni jedan slučaj ili primer poziva pri kome tarifiranje nije dobro, odnosno da je nešto tarifirano pogrešno ili da je registrovan impuls, a da razgovor nikada nije započet".

Kako se ovo slaže sa prethodnim priznanjem datim Ministarstvu trgovine?

Šta će biti sa nezaposlenima koji nemaju da plate račune za struju, infostan, ili ih sud osudi da plate dugove i kamate nekoj privatnoj kompaniji?!

U izbornoj kampanji obećali su nam radna mesta, a dobili smo uterivače dugova.

© Geto Srbija

List protiv mafije

Creative Commons лиценца

%d bloggers like this: