UZ DOBRO PODMAZANE VLASTODRŠCE NI KRIVIČNA PRIJAVA NE UTIČE NA FUNKCIJU…

 

Jedna od najmračnijih vladinih agencija, svakako je i Agencija za lekove i medicinska sredstva u kojoj se dešavaju pljačke, prevare, podmićivanja, opstrukcije, ali i favorizovanja određenih kompanija-dobavljača uz ogromne provizije koje završavaju u džepovima vladajuće stranke i njenih kriminalnih klanova.

Mada je grupa zaposlenih u ovoj ustanovi podnela čak i anonimnu krivičnu prijavu protiv Branka Paunovića, nesumnjivog režimskog "operativca" koji je sa obe ruke u pljački i korupciji, to nije zaustavilo ni njega i njegove pomagače da upravljaju Agencijom kao i do sada.

 

                       Mersiha Hadžić

 

Prvom osnovnom javnom tužilaštvu, još u maju prošle godine, upućena je krivična prijava protiv Branka Paunovića, čoveka za koga se vezuju brojne mahinacije u Agenciji za lekove i medicinska sredstva (ALIMS). Po njoj još niko nije postupao, a kako za sada izgleda, i neće.

Prijavu je podnela grupa zaposlenih u ovoj ustanovi, u kojoj su se godinama mnogi smenjivali kao rukovodioci, a Paunović, "čovek od poverenja" svih režima, ostajao je i napredovao u službi. Nikome od zaposlenih nije bilo jasno kako je on, i pored svih promena i dalje tu. Ali taktika se da naslutiti.

Vlastodršcima je pričao protiv radnika i zaposlenih, a radnicima, predstavljajući se kao "narodni tribun i zaštitnik ljudskih prava i prava radnika", a pljuvao je istovremeno po tom rukovodstvu, pa je u takvoj "zavadi pa vladaj" situaciji, uvek uspevao da izvuče korist za sebe.

Naime, sve ove devijacije, tj. kršenje predviđenih zakonskih propisa o načinu poslovanja državnih Agencija od strane sadašnjeg rukovodstva ne bi bile odrađene bez nečasne uloge i nečasnih igara Branka Paunovića, koji se uporno pred komintentima, predstavlja kao "drugi čovek" Agencije za lekove!

Paunović je ranije radio u Sektoru računovodstva, a kao "jastreb" SNS stranke i dolaskom Dr Saše Jaćovića, postaje sekretar kancelarije direktora ALIMS, a nakon završenog nekog " mističnog" fakulteta, postaje "referent za ljudske resurse" u ALIMS, ali na zanimljiv način, objedinjujući komercijalu, rukovođenje voznim parkom, koje kakvim nabavkama itd.

Identičnim metodama uvlačio je i prethodna dva direktora ALIMS Prim mr ph Tomislava Solarovića kao i Mr ph Tatjanu Sipetić, tako što im je omogućavao kojekakve benefite, poklone, usluge itd. da bi ih kasnije blokirao u svakoj kontroli odnosno radio je šta je hteo jer ih je imao u šaci. Sve se to ponavlja i sa sadašnjim direktorom koga ovo ne opravdava.

U više navrata se lažno predstavljao među zaposlenima i u krugu kompleksa Instituta "Torlak", kao zamenik direktora, finansijski direktor, izvršni direktor, kao inspektor BIA, inspektor policije i ko zna šta još. Poznat je i po tome što drugima neosnovano obećava radna mesta, drugima preti da će ih otpustiti ukoliko ne budu radili kako im on kaže.

Izvršio je zloupotrebu službenog položaja kada je, posle udesa službenog automobila Škoda, koji je odvezao kod svog prijatelja u neovlašćeni servis, a zatim novac od osiguranja u vrednosti od oko 4.000 evra, potrošio u butiku "Karenjin", gde je kupio skupe kapute, odela, cipele i košulje.

Iako je bio na godišnjem odmoru, Branko Paunović se u noći između 25. i 26. juna 2015. godine, pojavio u firmi u 23 h, gde se zadržao do ranih jutarnjih sati. Postavlja se pitanje, kako je Paunović, kako ranije , tako i te noći, prošao obezbeđenje i bez propusnice ušao u firmu?

Odgovor je da je direktoru ovakav čin predstavljen od strane obezbeđenja, u vidu izveštaja, ali direktor nije reagovao. Poznato je od ranije da je Paunović noću dolazio u pratnji ženskog društva, gde je ostajao po nekoliko sati, a ostaje nepoznanica kako mu je direktor odobravao ovakve postupke.

Grupa zaposlenih Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, nakon saznanja koja su potkrepljena i dokazima o dugogodišnjoj, kontinuiranoj zloupotrebi tj. Zakonom nedozvoljenim radnjama u ekonomsko – finansijskom poslovanju ove kuće, podnela je krivičnu prijavu.

Naime, uvidom u raznoraznu dokumentaciju, vidi se jasno da postoji veliki broj krivičnih i drugih prekršaja u periodu od 2008. do 2015. godine. Ali, u sva tri mandata različitih direktora i menadžmenta koji su rukovodili Agencijom, najistaknutiji vinovnici pomenutih zloupotreba se i dalje nalaze na mestima sa kojih i dalje imaju sve uslove za ovakve nečasne radnje.

Sumnje oko zloupotrebe službenog položaja odgovornih lica, nesavesnog poslovanja, sklapanja ugovora štetnih po ALIMS u cilju pribavljanja materijalne koristi pojedinca ili grupe, fantomskih transakcija, nerazumnog ( bahatog) trošenja materijalnih sredstava, sticanje lične koristi sredstvima Agencije, elementi koruptivnih radnji, finansiranje kojekakvih studija izvodljivosti nabavki kapitalnih investicija za koje se unapred znalo da se tim radnjama krši zakonska regulativa, indicije za neprimereno favorizovanje određenih kompanija, predstavništava ili uvoznika lekova i medicinskih sredstava, koje preko redosleda utvrđenog protokolima ALIMS, ostvaruju dozvole za stavljanje u promet.

Jedan od najnovijih prekršaja je zloupotreba službenih automobila, postavlja se pitanje kontrole korišćenja, servisiranja (simptomatične česte popravke sa radikalnim zamenama delova i pneumatika koje su nabavljane sezonski i uvek nove sa nepoznanicom: šta je sa šest meseci starim?).

Odgovornost odgovornog lica za nenamensko koordinisanje i korišćenje (automobil star dva-tri meseca Škoda Oktavia, novokupljena i namenjena za potrebe vozača- kurira ALIMS po odluci UO ALIMS, izvezena jednog dana u popodnevnim časovima bez putnog naloga od strane zaposlenog koji po sistematizaciji radnih mesta nema potrebu za korišćenjem sl. vozila-slupana).

Zaposlene iritira i obeshrabruje i dodela mesečnih stimulacija bez razrađenog pravilnika i rešenja koja prate odluke o stimulaciji, simptomatično uglavnom istom krugu zaposlenih koji čak dobijaju pomenute stimulacije bez rešenja, pa čak i u vreme godišnjih odmora i bolovanja.

Ali, kako to izgleda kad Paunović i njemu slični za dobro mito omoguće monopol privilegovanoj kompaniji, govori i slučaj zastupnika kompanije LG Life Sciences iz Koreje- Inter-Beofarm koji ne može da registruje lek za vantelesnu oplodnju već više od četiri godine.

Podsećanja radi, Vučić je kao premijer govorio o "inteziviranju saradnje sa Južnom Korejom kao jednom od 10 najrazvijenijih zemalja u svetu". Reč je o zapošljavanju i ženskom preduzetništvu. Ništa od toga se nije dogodilo.

Kompaniju Inter-Beofarm sada je prinuđena da stavi ključ u bravu i otpusti radnike. Po zakonu Agencija za lekove je bila dužna da završi proces registracije za 210 dana ali ovaj proces traje skoro pet godina.

Osim odugovlačenja i neprimenjivanja zakona, ceo proces je i pravno nezakonit jer je tražena studija koja ni u EU nije obavezna, već se samo preporučuje. Agencija zahteva da studija bude duplo slepa,što je u ovom slučaju nemoguće zbog različitih sredstava primene (a isti takav lek je kompanija Teva registrovala u EU i to bez ikakve studije.

Agencija se, očigledno, rukovodi činjenicom da neki lek nije registrovan u EU, a na srpskom tržištu više od 30 odsto lekova nije registrovano po proceduri koja se primenjuje u EU.

Na poslednjoj komisiji data je i nacistička izjava recenzent Agencije za lekove, Dr. Savića, koji je dao skandaloznu izjavu da je studija bezbednosti (eksperiment) rađena na belcima (Srbima, dakle). Žalbu kompanije Inter-Beofarm, Agencija nije uvažila, a zbog svega smenjena je čak i pravnica sa 30 godina radnog iskustva zaposlena u Ministarstvu zdravlja, jer je samo korektno radila svoj posao. Napisano je i pismo Vučićevom šefu kabineta Ivici Kojiću, ali on "nije imao vremena za razgovor", osim nekoliko mejlova.

Primer leka Folitropin alfa za koga se zna da je registrovan u 15 zemalja (na primer Rusija, Indija, istočne zemlje), koristi se više od 10 godina bez ijednog neželjenog efekta. Ali ne može i u Srbiji.

Javna je tajna da Ministarstvo zdravlja poništi skoro 30 odsto Rešenja, koje izda Agencija za lekove…O tome odlučuju ljudi koji su korumpirani i koji su pronašli način da svoju veštinu iskoriste kako bi što duže opstali na rukovodećim funkcijama. Naravno, uz pomoć takođe dobro "podmazanih" SNS vlastodržaca.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

AKCIJA UTERIVANJA STRAHA: POLICAJCI KAO OTIRAČI I SLUGE MINISTRA I NJEGOVOG ENGLESKOG SAVETNIKA

 

Brutalni obračun Vučićevog režima sa srpskom policijom, počeo je znatno pre decembra 2015. godine, kad je njegov resorni ministar Nebojša Stefanović najavio otpuštanje više od 1.400 policajaca. Mnogo pre ovog drakonskog postupka, čim je ušao u Vladu Srbije, Vučić je krenuo da razara policiju, stalnom montažom intriga plasiranih u njegovim huškačkim biltenima, proizvodnjom klanova u MUP-u i njihovim sukobljavanjem.

Američko-britanski protektori, još 2012. godine, dali su Vučiću u zadatak da "policiju ili smanji ili stavi pod kontrolu". Vođen tim zadatkom, zlosrećni srpski premijer samo se poklonio dolasku nametnutog "reformatora" srpske policije, Amadea Votkinsa, dvopolnog bića sastavljenog od nečuvenog amalgama, hrvatsko-engleskog gena.

Svemu je prethodilo niz ubistava i samoubistava policijskih službenika ali i brojna nerazrešena kriminalna dela koja je prikrivao ministar Stefanović zarad interesa svoga Vođe. Rasplet može biti i krvav…

 

                            major Goran Mitrović

 

 

Male Švajcarce u školi uče da je njihova država mala i siromašna i da svi, kada porastu, moraju da uče i naporno da rade, da bi preživeli. I oni i država im. Na svakom mestu zemljine kugle, gde se zateknu, Jevreji misle na svoje poreklo, veru, korene. Bacaju čašu pod noge i govore da će se vratiti u Jerusalim.

Srbi (a i svi ostali građani koji žive u Srbiji, i smatraju je domovinom, ili otadžbinom) moraju da uče decu da je Engleska opasna država po Srbiju, da su sve njene vlade zločinački nastrojene prema našoj maloj balkanskoj državi. I da su se tako i u prošlosti prema Srbiji odnosili, uvek sa ciljem da nam slome kičmu, da nas poture da podnesemo žrtve, umesto njih.

I od Nemačke vlade treba da zaziremo, i da je preziremo. I Nemci i Englezi, kao narod, zaslužuju svo poštovanje: radni su, marljivi, njihov način života i organizacija rada, ljudska prava i osvojene slobode mogu da služe za uzor svim drugim narodima. Ali, srećom, nemačka vlada, koja upravlja ekonomskim džinom, podseća na evnuha. Uštrojena je u Vašingtonu, i sama služi drugima. Inače bi nas sve satrla, uključujući i Srbiju, kojoj uveliko radi o glavi, i surovo je pljačka.

Ovih dana jedan Englez, Amadeo Votkins, iz potaje, “reformiše“ i srpsku policiju, u ime Evropske unije.

Daleko mu lepa kuća.

Oni, koji će u policiji, kao novogodišnju čestitku dobiti rešenje o otkazu, treba da znaju ko je krivac. I gde se krije taj čovek. On je pružio punu zaštitu ministru unutrašnjih poslova Srbije Nebojši Stefanoviću, a zatim ga nahuškao na građane, a potom i na policiju.

 

       Koga ljubi i ubija Jana?

 

Oko 1.470 zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije dobilo je, prošle nedelje, rešenja kojim se raspoređuju na fiktivna radna mesta! Ulogu likvidatora dobila je Komisija za koordinaciju provera o ispunjenosti uslova rada… je naložila načelnicima policijskih uprava da obrade dosijea i tako, bez suda, kriminalizovala zaposlene, pripremajući ih za otkaz.

Početkom januara biće im uručen otkaz. Bez prava na žalbu. Na rešenja o raspoređivanju na fiktivna radna mesta, dozvoljena je žalba, ali ona ne odlaže izvršenja! Prema odredbama Zakona o policiji , protiv svakog rešenja o raspoređivanju dozvoljena je žalba Komisiji za žalbe Vlade Srbije, a potom Upravnom sudu Srbije.

Pored penzionisanja tri generacije policijskih službenika, masovno otpuštanje policije treba da uruši bezbednost Srbije. Mister Votkins, kome je majka Hrvatica, a otac Englez, praveći se Englez, surovo je napao Srbiju, i njenu bezbednost.

Ministar policije je u 2014. godini primio u radni odnos u MUP Srbije 1.600 službenika, a u 2015. još 715. Svi primljeni su članovi SNS-a. "Reformator“ Amadeo Votkins se saglasio sa prijemom, uz obavezu ministra Stefanovića da iz policije otera onoliko koliko je i primljeno.

Upućeni tvrde da je gospodin Votkins primio kao “mali znak pažnje“ , u kešu, milion dolara, da pokrije ovaj zločin!

Zakon o policiji jasno propisuje prava i dužnosti zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Otkaz se uručuje zaposlenom na osnovu odluke o utvrđivanju disciplinske odgovornosti, ili osude na kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci. Procedura je propisana, i zaposleni imaju pravo na sudsku zaštitu.

Ali, Vučićeva vlada kontroliše i sudstvo, i oni veruju da će sve to i sudovi pokriti. Sve uz saglasnost gospode iz misije Evropske unije i OEBS-a u Beogradu.

Policijski službenik S.Ž iz Policijske uprave u Beogradu, diplomirani ekonomista, tek je u 50. godini života. Ima ukupno 41. godinu penzijskog staža! Uručeno mu je rešenje, bez prava na žalbu, na radno mesto koje će u januaru ukinuti.

On ima uvećan penzijski staž jer je bio raspoređen i u vojne jedinice. Upisan mu je ratni staž, u dvostrukom trajanju. Razboleo se. Ima leukemiju. Neće moći da ode na biro rada, jer već ima preko 40 godina penzijskog staža. Neće moći ni u penziju, jer nema dovoljno godina života! Moraće da čeka dok ne napuni 65 godina života. Neće moći da koristi ni socijalnu pomoć, jer ima penzijski staž! Moraće da se sudi, a tu je već Vučićeva kamarila.

A, sve je počelo 27.oktobra, kada je državni sekretar i šef kabineta ministra unutrašnjih poslova Jana Ljubičić donela rešenje kojim se obrazuje Komisija za koordinaciju vršenje provera o ispunjenosti uslova za rad. Predsednik komisije je bio (i sad je) pomoćnik ministra policije Miloš Oparnica. On je prosledio zahtev svim načelnicima policijskih uprava, sa naredbom da dostave spiskove zaposlenih koji ne ispunjavaju uslove.

Zakon o policiji propisuje uslove koje radnik mora ispunjavati pri prijemu u radni odnos. Ako je osuđen na kaznu veću od šest meseca, može mu prestati radni odnos.

Ali, budući da ne postoji osnov za otpuštanjem, Votkins je primio milion dolara, koje mu je isplatilo podzemlje koje finansira ministra i kupovinu nekretnina za njega. Ministar je odlučio da zaposlene prvo rasporedi na izmišljena radna mesta, a potom ih proglasi tehnološkim viškom!

U međuvremenu on vodi kampanju o navodnoj “dekriminalizaciji policije“. Što znači, da su svi otpušteni kriminalci. Ta etiketa treba da ih prati do kraja života! A, niko nije kriv dok mu se krivica ne dokaže pravosnažnom presudom, a i kada izdrži kaznu, ni ta osuda se više ne sme pominjati, jer se čini krivično delo prebacivanje za osudu za krivično delo.

Na spisku za otpuštanje su svi oni koje su načelnici policijskih uprava označili kao “bezbednosno sumnjivim“. Tako je na spisku za otpuštanjem i službenica koje je na trudničkom bolovanju, samohrane majke (kao na primer Ana Tufegdžić), ali i službenici pred penzijom…

Predsednik Komisije Miloš Oparnica, pomoćnik ministra, pogazio je, svojevremeno devojku na pešačkom prelazu. I on predsedava komisijom koja osuđuje zaposlene na gubitak posla, i svih prava.

Najmanje šest hiljada porodica je životno ugroženo, odlukom Amadeo Votkinsa, koju sprovodi ministar Slina. Otpušteni su bez ikakve zaštite. Osuđeni na surovu smrt. Bez prihoda, bez zdravstvene zaštite…

Ako sudovi budu poštovali zakone, svi otpušteni biće vraćeni na posao. Srbija će morati da plati ogromne štete. Iz budžeta. Ali, tada neće u Beogradu više biti gospodina Votkinsa. Rovariće u drugim zemljama. Nekažnjeno, osim ako otpušteni policajci njega i ministra Slinu ne označe kao svoje dželate. A, onda neće biti ni Sline…

 

       Čija je boginja Dijana?

 

Ima li Evopska unija, ili Britanska vlada koristi od satiranja Srbije? Ne, nema. I Velika Britanija će za dve godine, verovatno, istupiti iz članstva Evropske unije. Ali Engleska vlada je surova. Ona uništava sve, poput Boga Šive.

Otpuštanje 1.475 zaposlenih ima za cilj da zaplaši sve ostale, i da ih tretira kao sluge.

Nekoliko hiljada policijskih službenika su Vučićeva pretorijnaska garda. Njega, njegovu porodicu i rodbinu štiti nekoliko stotina policajaca, vojnih specijalaca i agenta BIA. Svaka šmizla iz Srpske napredne stranke ima telohranitelja, službeno vozilo…O trošku države.

Zbog toga, policija nema čak ni tonere da odštampa zapisnike o uzetim izjavama, da odštampa krivične prijave i prekršajne prijave, dopise…

Svaka šuša iz Srpske napredne stranke u MUP-u Srbije ima skupoceno službeno vozilo. Plaćen benzin, popravku, mobilne telefone. Neki i telesnu gardu. Otuda i “višak zaposlenih“ u MUP-u Srbije.

Po nalogu Dijane Hrkalović, sekretara Uprave kriminalističke policije Srbije, koja u 29. godini obavlja ovu funkciju koja zahteva profesionalnu stručnost i radnu osposobljenost, policijski generali i pukovnici raspoređeni su na rad u vatrogasnu službu!

Ministar unutrašnjih poslova je napravio čistku i među stranačkim kadrovima…

Razvlastio je državne sekretare Aleksandra Nikolića i Milosava Miličkovića. Postoji u MUP-u Srbije samo ministar, državni sekretar i šef njegovog kabineta Jana Ljubičić, i sekretar UKP-a Dijana Hrkalović.

Ministar je odlučio i da penzioniše direktora policije Milorada Veljovića, koji se protivio masovnom otpuštanju. Veći broj onih koji očekuju otkaz Veljović i lično poznaje, kao savesne i profesionalne službenike. Kada se direktor usprotivio masovnom napadu na policijske službenike, uz njegov potpis, Slina mu je zapretio da će ga smeniti. Tu odluku Vlada Srbije nije donela dok ovaj tekst ide u štampu. On je najavio konferenciju za štampu. Tako je obećao ministru. Da li će je i održati?

Veljovića je Nebojša smenio, da bi ga Vučić ekspresno uzeo kod sebe nagrađujući ga mestom savetnika premijera Srbije za pitanja regionalne i nacionalne bezbednosti.

Upućeni tvrde da je Veljović “evakuisao“ brojna dokumenta koja mogu Slinu, Vučića i njihovu kamarilu odvesti na doživotnu robiju. Sva rešenja uručena “odstreljenim“ potpisana su sa faksimilom potpisa direktor policije“. Formalno, sva rešenja su nezakonita. Direktor ih nije potpisao, već je stavljen faksimil njegovog potpisa. Uz njegovo svedočenje, ministar će, jednog dana, biti izveden na sud.

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova odlaze i oni koji su bili na operativnim mestima. I sa sobom nose i dobro čuvane tajne o pljačkama porodice Vučić i njegove kamarile. I dosije ministra unutrašnjih poslova dr Nebojše Stefanovića.

Stanje u MUP-u Srbije je slično psihičkom rastrojstvu predsednika Vlade Srbije i njegovog ministra policije.

Prošle godine se u Nišu ubila policijski službenik Anita Mitić (32), rodom iz Doljevca, koja je radila u Policijskoj upravi u Nišu, u Odeljenju za suzbijanje narkomanije.

U oproštajnom pismu teško je optužila svoje pretpostavljene koji su je šikanirali, omalovažavali, a ko zna šta je sve od nje traženo…

U tom oproštajnom pismu opisani su i postupci njenih šefova Dejana Jovanovića, načelnika Odeljenja za suzbijanje narkomanije, kao i načelnika Odeljenja kriminalističke policije Dejana Anđelkovića i načelnika Policijske uprave u Nišu Srđana Grekulovića.

Jedna od najboljih policijskih službenika PU Niš, napisala je i da su se zbog Dejana Anđelkovića ljudi razboljevali, odlazili na bolovanje, jer nisu mogli da podnesu torturu!

„…Bez imalo sumnje, mogu da kažem da je on najbeskrupulozniji, najnemoralniji i najbezobrazniji čovek koga sam ikada upoznala", napisala je sada pokojna inspektorka. „Čovek bez savesti, morala, obraza, koji pritom nije imao pojma kako se radi posao. Isto kao i Dejan Jovanović! Ali fotelja i vlast su najbitniji, zar ne?"

Nezavisni sindikat niške policije zatražio je sudsku istragu povodom samoubistva koleginice, oštro kritikujući ponašanje načelnika uprave Srđana Grekulovića, koji nije birao reči opisujući pokojnu inspektorku.

 

       Nasilje u policiji je nesnosno

 

Od kada je ministar Stefanović počeo da oponaša svog Vođu Vučića, svakodnevnim držanjem konferencija za štampu, rasulo u srpskoj policiji je vidljivo i građanima.

I ubistvo načelnika Odeljenja Službe unutrašnje kontrole MUP-a Srbije Radomira Nerandžića unelo je veliki bes među policijske službenike. On je ubijen, jer se zamerio premijeru lično.

Aleksandar Vučić u medijima bogato plaća samo desetinu urednika, a u policiji i bezbednosnim službama samo one koji su na najvišim položajima. Svi ostali su građani drugog reda, uvek mogu biti otpušteni, premešteni, ili ubijeni.

Srpska policija je slabo plaćena, slabo opremljena, nenaoružana i stručno neosposobljena. Oni koji nisu poslušni, pod poterom su ili završe sa metkom u glavi. O tome govori i slučaj bivšeg načelnika Odeljenja unutrašnje kontrole koji je nađen mrtav, sa ranom na glavi.

Bivši inspektor Sektora unutrašnje kontrole policije, Radomir Nerandžić, pronađen je mrtav 20. juna 2015. godine u kamenolomu u Rakovici, u Beogradu. Njegovo telo je ležalo u lokvi krvi, pored automobila.

Radomir Nerandžić je donedavno bio načelnik Odeljenja za kriminalističko-operativne poslove u Sektoru unutrašnje kontrole MUP-a.

Smenjen je jer je odbio da potpiše krivičnu prijavu protiv pripadnika niškog odreda Žandarmerije, koji su intervenisali na dan održavanja Parade ponosa u Beogradu. Tada je mobilna ekipa niške Žandarmerije istukla Andreja Vučića i Predraga Malog, braću premijera i gradonačelnika prestonice. Nerandžiću je uručeno rešenje kojim se upućuje u Sektor za vanredne situacije. U vatrogasnu službu. On je protiv tog rešenja podneo žalbu, koju je Komisija za žalbe Vlade Srbije usvojila, i vratila ga na prethodno radno mesto.

U Sektoru za vanredne situacije inspektor Nerandžić je proveo oko 40 dana, a uskoro je očekivao i rešenje o penzionisanju. Očekivao je i rešenje za stan. Ali…

Više javno tužilaštvo u Beogradu je 6. februara ove godine optužilo osam pripadnika Žandarmerije   zbog "postojanja opravdane sumnje da su kao saizvršioci izvršili krivično delo napad na vojno lice u vršenju vojne službe u sticaju sa krivičnim delom zlostavljanje i mučenje, kao i za krivično delo zloupotreba službenog položaja vezano za njihovo učešće u događaju od 28. 9. 2014. godine i održane Parade ponosa".

Zaštitnik građana Saša Janković podneo je krivičnu prijavu  14. januara ove godine protiv dvojice pripadnika Uprave Vojne policije Jovanović Saše i Stanković Saše zbog napada na pripadnike Žandarmerije u vršenju službene dužnosti, ali je tu prijavu tužilaštvo ekspresno odbilo.

Da Aleksandar Vučić ne prašta skrnavljenje lika i dela sebe i članova porodice, mnogi su se uverili. A njegova pretnja upućena uredniku Dnevnog Telegrafa, Slavku Ćuruviji, dok je on bio ministar za informisanje u Vladi Mirka Marjanovića, ostvarila se. Vučić se sprdao sa pokojnikom, na bestijalan način.

Neočekivano, neko iz vrhova MUP-a je obavestio novinare koji su "na vezi" o sudbini inspektora Nerandžića.

Nakon smenjivanja, inspektor je doživljavao porodične tragedije. Otac mu je preminuo prošle godine. Pre dva meseca njegovu majku pogazio je, na trotoaru na Vidikovcu, džip čiji vlasnik je gospođa sa Kosmeta, član SNS-a. Odmah potom iznenada mu je umro i tast. Ipak, inspektor Nerandžić se nije nadao da će smrt uskoro doći i po njega. Očekivao je nevolje, jer…

Ministar Stefanovića je pretio Nerandžiću hapšenjem, jer su optuženi žandarmi nameravali da Nerandžića, kao tadašnjeg načelnika, koji je vodio istragu povodom spornog događaja, predlože za svedoka.

A oni koji su poznavali ovog čoveka znaju da je bio "linijaš" i da se istine držao kao pijan plota. Zamenik načelnika Službe unutrašnje kontrole Dragan Kujundžić bio je zadužen da sprovede klevetničku kampanju protiv svog kolege. On je, umesto Nerandžića, potpisao krivičnu prijavu protiv žandarma, i očekuje unapređenje. On je sproveo postupak za otpuštanje 1.750 zaposlenih u MUP-u Srbije.

U Sektoru za vanredne situacije Nerandžić je radio u kancelariji sa još pet kolega. Dva dana uoči smrti molio je kolegu da mu pomogne oko vađenja zdravstvene knjižice.

Pet dana uoči smrti Nerandžića, Policijsku upravu Beograda posetili su ministar i direktor policije. Najtežim rečima su opisali rukovodstvo ove policijske uprave, optužujući ih za korupciju, kršenje zakona, nepoštovanje naređenja. Zapretili su hapšenjima. I otišli. A sve njih je rešenjem postavio ili direktor policije, ili dr Stefanović!

Akcija uterivanja straha među policijom uveliko traje. Policiji je smanjena plata, a u akciji kupovine novih uniformi neko je zgrnuo velike pare. Uniforme su najlošijeg kvaliteta, brzo se habaju, blede.

Po nalogu ministra, zaposleni u ministarstvu gube pravo na minuli rad, umanjuje im se pravo na godišnji odmor…

Smrt inspektora Nerandžića, RTS je objavila u tri rečenice: „…Bivši inspektor Sektora unutrašnje kontrole policije R. N. nađen je mrtav u Rakovičkoj šumi u Beogradu. Najverovatnije se radi o samoubistvu, nezvanično saznaje RTS. R. N. je trebalo uskoro da bude penzionisan, a u poslednje vreme je radio u Sektoru za vanredne situacije MUP-a, pisali su beogradski mediji. Do pre nekoliko meseci bio je načelnik Odeljenja za kriminalističko-operativne poslove u Sektoru unutrašnje kontrole MUP-a. Uviđaj je u toku."

MUP Srbije nije dao ni čitulju u Politici, mada to redovno čini kada nastradaju pripadnici policije. Na sahrani nije doveden ni policijskim orkestar, ni počasni vod. Nerandžić je jedini inspektor kome te počasti nisu odate!

Službenu verziju Nerandžićeve smrti nije prihvatio ni paroh Srpske pravoslavne crkve, koji je održao opelo, koje se po kanonu ne drži samoubicama.

Na sahranu nije došao niko iz ministrovog kabineta, niti iz kabineta direktora policije. Ipak, došao je Miloš Oparnica, koji je bio nadređeni rukovodilac Radomiru Nerandžiću, u SUK-u (Služba unutrašnje kontrole). Venac su doneli i generali policije i kolege sa kojima je radio u PU Beograd i MUP-u.

Ko je ubio Nerandžića?

Osnovano se sumnja da je iz SAJ-a angažovan i ubica inspektora Nerandžića. Nekoliko minuta nakon ubistva, na licu mesta primećeno je i nekoliko žandarma. Dok se telo Nerandžića nije ni ohladilo, MUP je ukinuo rešenje o dodeli stana inspektoru koji je ceo radni vek proveo u policiji. Živeo je u očevoj kući u prigradskom naselju Resnik. Kada su žandarmi odlučili da ga predlože za svedoka, naređeno je da bude ubijen. I bi tako.

 

       Ministar prikriva kriminal

 

Nije samo ministar Slina na optuženičku klupu izveo žandarme iz niškog odreda. On je opravdao sve kriminalne aktivnosti porodice Vučić.

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović je 26. 11. 2014 rekao da je policija "nepobitno utvrdila" da je prilikom osnivanja preduzeća Asomakum korišćena falsifikovana lična karta Andreja Vučića, brata srpskog premijera.

Stefanović je na sednici skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove kazao da su grafolozi "nepobitno utvrdili" da je falsifikovan Vučićev potpis, ali i da postoji razlika u slici i serijskim brojevima na ličnoj karti.

"Mi se tu nećemo zaustaviti i trudićemo se da razotkrijemo ko su osobe koje su omogućile upis u registre sa takvom ličnom kartom", rekao je ministar.

Pitanje poslovanja fantomskog preduzeža Asomakum pokrenuo je poslanik Nove stranke Zoran Živković, posle čega je premijer Aleksandar Vučić kazao da je njegovom bratu “ukraden identitet’‘.

A sa lažnim kompanijama Andrej Vučić je, samo na ime neplaćenog poreza, zgrnuo oko 2o miliona evra. Koliko je ostao dužan onima od kojih je uzimao, ili otimao novac, postoje dokazi, ali je ministar policije saopštio da je nesrećnom Andreju Vučiću, koga “ni krivog ni dužnog“ izmlate žandarmi, jer ih je napao sa telesnom gardom, vojnim obezbeđenjem, neko ukrao i identitet. I zgrnuo desetine miliona evra!

Ko još veruje u ovu priču premijera i njegovog ministra? Niko!

Ali, misija Evropske unije u Beogradu i kancelarija OEBS-a nisu se oglasile ni ovim povodom. Aleksandar Vučić je njihov omiljeni diktator, a Neša Slina podoban ministar unutrašnjih dela.

Brat premijera Vučića bio je optužen i za nameštanje tendera za ispumpavanje vode iz kopova u Kolubari. Premijer je iz svih oružja napao istraživački portal BIRN koji je objavio ovu mahinaciju. Ministar Slina je bio tu, da ga podrži. I uvek ga je podržao. I podržavaće ga, dok kraja života.

Ministar unutrašnjih poslova je predstavnik izvršne vlasti, i nije ovlašćen da rukovodi pojedinačnim istragama, niti da o tome obaveštava građane, jer je pretkrivični postupak zatvoren za javnost, osim, ako iz važnih razloga nadležni državni tužilac odluči da neke detalje u vezi istrage saopšti javnosti.

Deset dana je ministar dr Stefanović umišljajno lagao građane o “punoj policijskoj mobilnosti“ na rešavanju slučaja nestale Tijane Jurić, a znao je da je ona mrtva, i ko je njen ubica! Viši javni tužilac u Subotici, koji rukovodi istragom protiv osumnjičenog, je jedini nadležan da odlučuje o toku istrage i njome rukovodi, nije dao glasa od sebe. Bolje reći, bio je onemogućen, jer Srbija odavno nema nezavisno tužilaštvo, niti nezavisno sudstvo.

U Beogradu je 25. jula pregažen na Brankovom mostu Luka Jovanović iz Beograda. Vozač Kantrimena je pobegao, a vest o udesu nije ni zabeležena, sve dok, dva dana kasnije, Luka nije preminuo u bolnici, od posledica udesa. Na scenu stupa dr Stefanović, i počinje bitka da se zaštiti nesavesni vozač. Nastupa sa pričom o traganju za nestalom Tijanom Jurić.

Vozač Kantrimena stranih registarskih tablica je gospođa Snežana Divac, koja se na američkom pasošu vodi kao Ana Divac. Bila je sama u autu, i pijana. Svedoka njenog beščašća je mnogo. Počev od šnajderke, kod koje se nije pojavila da proba haljinu, do njenih najintimnijih prijatelja. Kada je privedena u policiju, njen muž se od stresa razboleo i hitno je operisan od žuči. Upućeni misle da je to bilo smišljen, sa ciljem da izazovu sažaljenje, jer su Ana i Vlade u tom periodu bili na dva svadbe – u Prijepolju i u SAD-u.

Niko od policijskih funkcionera ne želi da učestvuje u montiranju slučaja, i taj zadatak dobija Nebojša Marković, načelnik Uprave kriminalističke policije Beograda, koji trojicu inspektora uključuje u akciju nameštanja slučaja. Petoro narkomana prihvata ponudu da za novac i drogu priznaju izvršenje krivičnog dela, koje će tužilaštvo kvalifikovati kao saizvršilaštvo, što je neodrživa kvalifikacija, a mogu samo odgovarati za prikrivanje.

I, naravno, dr Slina montira proces u kojem Milićev, koji nije priznao da ima veze sa slučajem, dobija kaznu zatvora od 4 godine i šest meseci! Kasnije se ispostavilo da je gospođa Divac Lukinoj maćehi priznala da joj se tri puta u san javio Luka! Otkud njoj u snovima Luka, koga nije poznavala?

Parajlije u Srbiji mogu da divljaju, da gaze, i da izbegnu zasluženu kaznu. Pogotovu ako imaju zaleđinu, kao što su Vučić i lažni doktor dr Stefanović.

U Ustaničkoj ulici u Beogradu, na pešačkom prelazu sa semaforom, 18. jula 2013. usmrćena je Andrea Bojanić. Džipom marke BMW X5, koji je u vlasništvu Pink Media Grupe, a upravljao je Aleksandar Mitrović, devetnaestogodišnji sin Željka Mitrovića.

Na umrlici, kao vreme smrti, navedeno je 22:03 časa, a Nada Macura, portparol Hitne pomoći , zapisala je u svom izveštaju vreme od 22:50, dok se u medijima najčešće barata izrazom „oko 22:30"?!

Posle nesreće je Aleksandar nastavio da vozi i zaustavio se tek nekih 500 metara dalje, na mestu skrivenom od pogleda ljudi koji su se okupili da pomognu nesrećnoj devojci. Odatle se javio svojoj majci, pevačici Sonji Mitrović-Hani, a zatim i ocu, Željku Mitroviću. Tog trenutka je pokrenuta mašinerija manipulisanja i ovim slučajem.

Po dogovoru sa advokatima koje mu je odmah angažovao otac, Aleksandar je automobil parkirao na skrovitom mestu, a zatim je drugim kolima, u pratnji Pinkovog obezbeđenja otišao na VMA.

Kako je od jednog poznanika sa ove klinike saznao Savo Bojanić, otac ubijene devojke, Aleksandar je diskretno uveden u jednu ambulantu gde su ga priključili na aparat sa kiseonikom, kako bi se otreznio.

Tek posle toga je momak u pratnji svojih advokata otišao da se prijavi u policiju. Ipak, našao se savesni sudija Višeg suda u Beogradu Dragoljub Zdravković, koji mu je odredio pritvor. On više nije sudija za prethodni postupak. Premešeten je. Mora da se sluša, kada je u pitanju Vučićeva kamarila.

I ministar policije se potrudio da policija radi na uništavanju tragova. Našli su i korumpiranog sudskog veštaka.Postupak protiv sina Vučićevog Gebelsa još nije ni započeo.

Mnogo krvi i nesreće je iza ministra Stefanovića. A, on i njegova žena imaju i troše puno novca, skupljaju nekretnine, automobile. Vole i keš.

 

       Kućica na moru, žena oko nje…

 

A, da dr Stefanović ima i previše novca, od kada je pre tri godine seo u stolicu predsednika Narodne skupštine Srbije, svedoči i podatak da je u elitnom naselju, u Vojvođanskoj ulici u Beogradu, na Bežanijskoj kosi kupio trosoban stan od 99 kvadrata, a potom ga zamenio za kuću od oko 200 kvadrata u istoj ulici, uz doplatu od samo 200 hiljada evra, datih da vlasnik kuće kupi još dva strana. Prvi komšija mu je ministar Aleksandar Vulin.

U martu prošle godine ministar policije dr Stefanović poveo je pregovore o kupovini kuće u Petrovcu na moru od 350m2, na placu od 800m2, čiji je vlasnik ruski tajkun Sergej Marahovski Ivanovič, za dva miliona evra.

Dogovor o kupovini je bio, prvo, u načelu postignut, ali se čekalo na realizaciju, jer ruski tajkun nije službeno postao vlasnik kuće zbog toga što polovina pripada njegovoj doskorašnjoj supruzi. Ročište o podeli kuće održano je 25. avgusta prošle godine, pred većem Osnovnog suda u Baru. Kuća je, potom, upisana u vlasničke knjige na ime drugog lica, a dr Stefanović će aneksom ugovora da se obezbedi, kao stvarni vlasnik.

I dok dr Stefanović u Beogradu sabira novac, uz podršku svog mentora Vučića, njegova supruga Ana trošila ga je letos 20 dana nemilice. Odsela je u hotelu Plaža u Petrovcu na moru. Obezbeđivali su je pripadnici specijalne crnogorske policije. Naručivala je kavijar, plodove mora, posebno su spremana specijalna ića i pića za nju, a cena je bila astronomska.

Ministarka je baš uživala, a svakog dana je menjala policajca koji je ispunjavao njenu pohotu. U trenucima sladostrašća, jer su te bahanalije snimane od strane crnogorske tajne policije, gospođa ministarka je opisivala muža kao šonju, da je isti kao i Vučić, i da i on voli da prima!

Policija raspolaže preciznim podacima o biznismenima sa Kosmeta koji su kupili ministru Stefanoviću kuće, i snabdeli ga ogromnom količinom novca.

Ali, dr Nebojša Stefanović je i lažni muškarac, lažni vlasnik diplome Megatrenda, i lažni doktor nauka, čiju disertaciju osporavaju oni koje je prepisao, i još 1.800 naučnih radnika.

On je upisao treći godinu na Megatrend univerzitetu. Više profesora sa ovog Univerziteta potvrdilo je istraživaču Magazina Tabloid da Nebojšu ne poznaju, kao studenta. Njegova disertacija je prepisna. Misija OEBS-a u Beogradu je i zvanično zatražila da se utvrdi njena validnost. Neko je stopirao istragu. Jer, potreban im je ovakav ministar, koji je ljudska ništarija. Da je lažni student neko od ministara u Nemačkoj, ili bilo kojoj evropskoj državi, odmah bi bio uhapšen.

Ovakav ministar unutrašnjih poslova nekažnjeno pljačka, ubija, otpušta, prikriva.

Početkom decembra vršio je javno pritisak na tužilaštvo da uhapsi urednika Magazina Tabloid, jer je, navodno, pozivao na ubistvo premijera. I sam je znao da to nije tačno, ali… Paja Patak dobio zadatak. Pitanje za Amadea Votkinsa: da li je sve ovo što radi ministar Stefanović moguće u bilo kojoj drugoj evropskoj državi?

Satreće će nas banda Aleksandra Vučića, ako se ne pobunimo, i ne sprečimo ih da ubijaju, pljačkaju, otimaju, rasprodaju. I mi imamo prirodno pravo na život.

 

    Telepromter.rs

Otac ministra Stefanovića postao direktor u Telekomu

Maltretira radnike!

Otac ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića nedavno je postao direktor u Telekomu Srbija i to godinu dana pred penziju. Radnici se žale da ih ministrov otac maltretira.

Kako Teleprompter.rs ekskluzivno saznaje, otac ministra Nebojše Stefanovića, Branko Stefanović, pre godinu dana postao je direktor u Telekomu Srbija.

Prema rečima našeg izvora, u Telekomu je pre manje od godinu dana promenjena sistematizacija samo da bi Branko Stefanović postao direktor.

– Telekom je pre manje od godinu dana promenio čitavu sistematizaciju i organizaciju sa jednim jedinim ciljem – da otac lažnog doktora Nebojše Stefanovića postane izvršni direktor sa basnoslovnom platom, reprezentacijom i ostalim privilegijama. Inače, popularni "čika Branko" je godinama primao platu u Telekomu kao nekakav referent. Godinama nije radio ništa, držao je noge na stolu, pušio i čekao 16 časova da ode kući, čekao platu, 13. platu i bonus za nerad – priča jedan od zaposlenih u Telekomu.

Dodaje da je Branko Stefanović povukao sve moguće veze u Srpskoj naprednoj stranci preko sina ministra kako bi godinu dana pred penziju postao "direktor za velike poslovne korisnike".

– Sada ova neznalica maltretira svoje radnike koji se bave prodajom usluga, tera ih da rade besmislene testove opšte informisanosti, ponižava ih na raznim "tim bilding" vežbama i vređa, dodaje izvor.

Ministrov otac završio je Ekonomski fakultet u Beogradu, a u Telekomu radi od 2006. godine. Penzionerske dane čeka sa unukom Ninom, Nejbojišinom ćerkom, u naručju. Inače, otac Branko pored Nebojše ima još jednog sina, Nemanju Stefanovića.

 

    A 1. Sindikat policije Sloga saopštava

Prema informacijama sa terena, danas je jedan policijski službenik iz Nove Varoši izvršio suicid iz vatrenog oružja.

Atmosfera straha i beznađa koja je zahvatila zaposlene u Ministarstvu unutrašnjih poslova, a u vezi proglašenja tehnoloških viškova, doprinela je povećanju straha i stresa kod zaposlenih koji su raspoređeni na fantomska ne postojeća radna mesta "analiza rizika". Od podele rešenja za raspoređivanje na tim mestima, bilo je više pretnji suicidom.

Upravo iz tog razloga, danas smo uputili dopis ministru Nebojši Stefanoviću. Dopis dostavljamo u celosti:

Gospodine ministre, vi ste odgovorno i ovlašćeno lice u Ministarstvu unutrašnjih poslova zadužen za rad i organizaciju rada ministarstva.

Molimo Vas da ovaj sindikat informišete zašto ste i na koji način predložili ili dali saglasnost da se formiraju, dodaju „fantomska radna mesta" „analiza rizika". Zašto ste pojedina, izvršilačka ili rukovodeća radna mesta ukidali ili smanjivali broj izvršilaca. Da li ste svesni, ili informisani kakve je to probleme donelo u organizovanju posla na terenu kod već jako malog broja izvršilaca. Pojedini rukovodioci ne mogu da sačine dnevni raspored rada.

Tim smanjenjm broja izvršilaca i povlačenjem sa terena policajaca, operativaca i vatrogasaca na fantomske poslove „procene rizika", bezbednosni sistem može biti ili je narušen a građani i država mogu snositi nesagledive posledice.

Prema informacijama koje nam stižu sa terena, zaposleni koji su preraspoređeni na mesta „analiza rizika" nisu upoznati sa svojim novim radni obavezama i opisom posla te ne znaju koje su im nove radne obaveze kao ni u kom radnom prostoru ga obavljaju. Oni su žigosani, šikanirani, označeni kao kriminalci koji čekaju otkaz. Dakle, sprovodi se plansko kolektivno zlostavljanje na radu što je suprotno zakonu.

Takođe, po informacijama koje stižu sa terena, zaposleni raspoređeni na radna mesta „analiza rizika", od strane rukovodioca bivaju primorani da nastave da rade one stare poslove kao da nisu dobili nova rešenja. Odlaze u patrolu, angažovani su u KZB, rade na pozorničkoj delatnosti, kuhinji, restoranu, gašenju požara i dr. Upravo zbog toga, molim Vas da ovaj sindikat informišete, odnosno dostavite kopije uputstva ili drugih pismena, koja ste linijama rada dostavili na postupanje u vezi angažovanja radnika na „analizi rizika".

Ističem da bi sa povećanom pažnjom trebalo pratiti zaposlene, odnosno da obavežete rukovodioce po linijama rada, na korektno postupanje prema „žigosanim radnicima analize rizika" jer je najveći broj takvih u veoma teškom psihičkom stanju, pod stresom, a što može da bude okidač za suicid ili neprimerenu agresiju prema kolegama, rukovodiocima ili članovima porodice. O problemima suicida nema potrebe da vas dodatno informišem, smatram da ste dobro upoznati.

Ja vas neću pitati kako spavate,verujem da bolje spavate od mene i nas koji spavamo samo 3 sata noću, ili u opšte ne spavamo sve nas ste javno putem medija okarakterisali za neradnike i kriminalce!

Ministre moj, sve to što nam radite je nečasno i neprofesionalno!

Sindikat policije Sloga

Dragan Žebeljan

Predsednik

 

    A 2. Krivična prijava nezavisnog policijskog sindikata Srbije

Beograd, 21. decembar 2015. godine. Nezavisni policijski sindikat Srbije podneo je krivičnu prijavu Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu protiv ministra policije Nebojše Stefanovića, direktora policije Milorada Veljovića i ostalih nadležnih u Ministarstvu unutrašnjih poslova zbog osnovane sumnje da su počinili delo „zloupotreba službenog položaja" kao i da su izvršili delo „nesavestan rad u službi".

Oni su doneli 1475 nezakonitih rešenja o premeštaju zaposlenih na drugo radno mesto a da o opisu posla nisu upoznati zaposleni, koji su i nakon donošenja ovih rešenja nastavili da rade na poslovima sa kojih su premešteni što je suprotno Ustavu Srbije, Zakonu o policiji kao i podzakonskim aktima koji regulišu ovu oblast a na koje se nadležni u MUP-u i pozivaju u ovim rešenjima, a zaposleni nisu imali uvid u pravilnike na koje se nadležni pozivaju jer su „strogo poverljivi".

U obrazloženju krivične prijave NPSS -a stoji da je rešenje NEZAKONITO jer je donosilac rešenja pokušao da izigra primenu Zakona o policiji, kao lex specialis-a, i veštački izazvao primenu Zakona o državnim službenicima kako bi pokušao da „pokrije" pravno donošenje ovakvog rešenja.

NPSS smatra da primeni Zakona o državnim službenicima NEMA MESTA i navodi da „se povreda prava sastoji u tome što su u rešenjima zaposleni premeštani na osnovu člana Zakona o državnim službenicima u kojem stoji da se zaposleni premeštaju ako „neka mesta budu ukinuta ili broj državnih službenika smanjen, a prednost imaju oni sa boljim ocenama".

„…Međutim, radno mesto sa kojeg se zaposleni premešta NIJE ukinuto, a takođe donosilac rešenja se nije bavio ocenjivanjem, pa zakonski uslov da prednost imaju oni sa boljim ocenama u poslednje tri godine nije ispoštovan" stoji u krivičnoj prijavi NPSS-a.

A, da je primenjen Zakon o policiji – moralo bi biti naglašeno da se radi o privremenom ili trajnom premeštaju, što nije učinjeno i predstavlja prepreku za sprovođenje ovog rešenja.

 

    A 3. Protesti

Sindikati u policiji odlučni su u nameri da spreče ministra i njegovu kliku da iz policije otera 1475 zaposlenih, uz obrazloženje da je reč o onima koji potiču iz kriminogene zone!

To je potvrđeno i na konferenciji za štampu Nezavisnog policijskog sindikata održanoj u Medija centru, u petak, 25. decembra. Oni su SMS poruku uputili novinarima, javnim ličnostima i diplomatskom koru. Štrajkuju uz poklič "Ne dam sebe, ne dam ni kolegu".

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

NEPISANO PRAVILO: KRIMINALNE RADNJE I ZLOUPOTREBA RADNOG MESTA – OPROŠTENI AKO JE SNS IZA TEBE!???

 

Koristeći informacije od raznih izvora iz bezbednosno-policijskih službi, priredili smo nekoliko kraćih izveštaja o događajima koji nikada ne bi bili široko prezentovani našoj javnosti.

 

                     priredio major Goran Mitrović

 

Vaši smo verni čitaoci, i borci protiv kriminala, naročito u svom, kako kaže Šojić, preduzeću. Molimo da ovo objavite, jel je informacija tačna, a taj broj opisuje stanje u policiji, pa bih vas mi informisali šta se radi na Zlatiboru, u odmaralištu NARCIS,  vlasništvo Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije.

Upravnik Čedomir Bacetić nasledio je mesto od svog tate, koji je otišao u penziju. Verovatno mu nije rekao da krade, ali stvari su se preokrenule, da li zbog nužde, sigurno ne, ili kako kaže ona stara poslovica, pas ne jede govna što je gladan, nego što je naučio, pa možda ovaj upravnik ne zna ništa drugo da radi, a neko mu i pomaže u tom unosnom poslu.

Upravnik je pre par meseci izvršio dva krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti, gde su podnete dve krivične prijave, jednu je podnelo Odelenje kriminalističke policije iz Užica, (OKP), a drugu je podneo Sektor unutrašnje kontrole MUP-a Srbije- SUK. Da stvar bude još gora, upravnik je priznao delo, i platio oportunitet, te je i dalje upravnik. Komentar nije potreban.

Delo je izvršio tako što je prodao predmete koji su vlasništvo MUP-a, odmarališta Narcis, a novac stavio u svoj džep, a drugo delo tako što je pisao dnevnice za Jasenovo, da je jedna radnica radila, a ista nije radila, i nije išla u Jasenovo, a novac, gde je?

Ni to mu nije bilo dosta: upravnik naređuje da se otvori interna sveska, u koju se piše sve ono što on časti, naravno da to ne plati, a sveska se baci. Sektor je i to pronašao i podneo Disciplinsku prijavu za tešku povredu radne dužnosti protiv upravnika, i za sada i od tog ništa, trebala je da se izrekne kazna 5. oktobra, gde je stopirana, trenutno nešto se mulja, a da je policajac to uradio, do sada bi bio obešen.

Pitamo se dokle će ovako da se zakon primenjuje restriktivno. Ovaj upravnik se ponaša kao da je njegov Narcis, možda mu je tata prepisao, ili neko sada iz MUP-a. Ide do te mere da zabrani policajcima da koriste usluge obroka po regresiranim cenama, a on svojim prijateljima daje džabe.

Za sve što se uradi on mora da ima koristi nema obzira da je u neposrednoj blizini Narcisa i objekat tajne policije. Na sve ovo šta reći, sem da se može očekivati da ovaj upravnik bude i načelnik. Da li ovo može u policiji da prođe nekažnjeno?

 

       Ivan

 

Odmah nakon izbora 2012. u četvrtak 2. juna, u Regionalnom centru Agencije u Užicu, tačnije u ispostavi u Novoj Varoši, radni odnos je zasnovao dojučerašnji radikalski poslanik i vlasnik pečenjare Rogović Mićo, inače u tom trenutku član Izvrsnog Odbora SNS.

To što za prijem u radni odnos istoga apsolutno NIJE poštovana bilo kakva procedura, niti je postojao osnov, kao ni potreba za njegov prijem, to u ovoj Državi očito nikoga ne interesuje. Važno je da isti od stupanja u službu, pa do danas za svoj "rad" ne odgovara načelniku RC-a, već kako sam ističe svojoj stranci?!

Ivanović Jovan, bivši muž "estradne umetnice" Ksenije Mijatović, i nekadašnji službenik SBPOK-a, sa srednjom stručnom spremom, nakon dva preživljena infarkta, penzionisan je 2011. godine.

Međutim, na osnovu "predloga" i "preporuke" upućene iz Kabineta tadašnjeg PPV (Vučića), isti je u utorak 26.11.2013. zasnovao radni odnos u Agenciji na radnom mestu savetnika/izvršioca (nespojivo), u Upravi za obezbeđenje. Tako da danas ovaj invalidski penzioner, zaposlen mimo svakog pravila. ima samo jedno "zaduženje", a to je da brine o "bezbednosti" direktora EMS-a, Petrović Nikole.

Za obavljanje tog "posla", osim službenog/ličnog naoružanja istom je stavljeno na raspolaganje i službeno vozilo marke BMW serije 5 reg. oznaka …. koje parkira na službenom parkingu Ministarstva finansija i Vlade Srbije.

Većinu svog vremena ovaj invalidski penzioner, brinući o "bezbednosti" štićene ličnosti, provodi u restoranu Monument,  koji je od nedavno vlasništvo direktora EMS-a, ili pak u restoranu Mitologija kao i u zgradi Vlade Srbije.

Nakon radnog vremena isti odlazi zajedno sa direktorom agencije za privatizaciju, Šubara Ljubomirom u restoran FK Zemun, koji se nalazi u zakupu poznatog kontroverznog biznismena Petra Panića-Pane, inače kuma aktuelnog Predsednika Vlade.

 

       Suzana

 

U četvrtak 16. 07. na kolegijum Direktora Agencije, upućena od strane predsednika Vlade, kako je sama istakla, došla je gospođa Vasilijević Suzana kako bi saopštila da je sa Crnogorcima sve "dogovoreno" u vezi predaje Šekularac Dejana (člana tzv. klana Šaric Darka).

Njenom prisustvu se pobunio načelnik Uprave za suprotstavljanje terorizmu i međunarodnom organizovanom kriminalu, zahtevajući da ista momentalno bude udaljena, ili će on napustiti kolegijum.

Direktora, koji je sam sebe doveo u mučnu i krajnje neprijatnu situaciju, dopuštajući da kolegijumu prisustvuju osoba kojoj tu ni u kom slučaju nije mesto, "spasila" je gospođa Vasilijević, time što je bez reči ustala i napustila RFM, a za njom i direktor kako bi je "ispratio"

Epilog ovog "gostoprimstva" može se očekivati uskoro. No, ono što je važno istaći je da se pomenuti Bjelopoljac, Šekularac 5. dana kasnije zaista predao MUP-u Crne Gore.

 

       Nemanja

 

U ponedeljak 11.05. 2015. je Generalni Sekretarijat MlP-a  od strane Italijanskog MlP-a, primio informaciju o neuobičajnenim i nedozvoljenim "aktivnostima" tzv. drugog sekretara diplomatske misije RS u Rimu, Sekickog Nemanje.

Pod "neuobičajenim i nedozvoljenim" aktivnostima smatralo se kupovina i konzumiranje sintetičkih droga i drugih opijata od strane drugog sekretara naše Ambasade. Inače pomenuti Sekicki Nemanja je zet  aktuelne guvernerke Tabaković Jorgovanke.

Poslata informacija sa italijanske strane po LIČNOJ odluci Generalnog sekretara MlP-a, g. Odalović Veljka, sa kojom se SLOŽILA i državna sekretarka ministarstva Ninčić Roksanda, NIJE uvrštena u redovni bezbednosni bilten, što predstavlja grubu povredu radne discipline, kao i pravila službe. Inače, poznato je i da pomenuti g. Odalović više od 22-godine održava intimne odnose sa aktuelnom guvernerkom…

Dva meseca kasnije u ponedeljak 08. 07. 2015. je iz Rima u Beograd, zbog prekomernog korišćenja opijata, na lečenje doputovao drugi sekretar Ambasade Srbije, Sekicki Nemanja rođen 1983. godine u Vrbasu.

U sredu 10-07-2015 u 08.40 časova patrola saobraćajne policije na kontrolnom punktu na Vodicima u Vrbasu je zaustavilo motorno vozilo marke "Škoda superb" koje se kretalo pod rotacionom signalizacijom, a za čijim se upravljačem nalazio potpredsednik Skupštine RS, g. Bečić Igor, i sa kojim su se zajedno u vozilu nalazili se nekadašnji direktor DZ u Vrbasu i funkcioner JUL-a Sekicki Pavle i njegov sin Nemanja.

U petak 12.07. 2015. u 15.30 časova na kontrolnom punktu u Stepanovićevu je vođa saobraćajne patrole Petrović Miloš (broj značke ……..) zaustavio službeno vozilo Skupštine Srbije, zbog korišćenja rotacione signalizacije, a kojim je PONOVO upravljao pomenuti Bečić i sa kojim su se nalazili Nemanja i otac mu Sekici Pavle, i koji su po sopstvenoj izjavi tvrdili da se vraćaju sa lekarskog pregleda iz Beograda.

U dva navrata, u utorak 10.12. 2013 i četvrtak 08. 05. 2014 godine sekretar Beogradske poslovne škole  i sin aktuelnog generalnog sekretara MlP-a, Odalović Toma, za koga postoji osnovana sumnja da je počinio više krivičnih dela iz oblasti privrednog kriminala, uzeo je od studenkinje Urosević Ljiljane mito u u ukupnom iznosu od 1.600 eura, nakon čega je studentiknja prijavila svojoj prijateljici Hrkalović Dijani, koja je i zamenik sefa kabineta ministra unutrašnjih poslova.

Zbog intencija aktuelnog potpredsednika Vlade, gospodina Ljajića da "kadrira" po Agenciji, a naročito po Regionalnim Centrima, čime značajno UGROŽAVA rad istih, skrenuta je pažnja nekadašnjem rukovodiocu Agencije, a danas bliskom saradniku ministra Ljajića, kolegi Nikčeviću.

 

       Dijana

 

Inspektori Službe unutrašnje kontrole MUP-a Srbije intenzivno sprovode istragu usmerenu prema policijskim službenicima Uprave saobraćajne policije Policijske uprave Beograda, zbog sumnje da su “ neovlašćeno“ pribavljali lične podatke iz baze podataka koja se vodi za građane, tako što su ulazili u elektronski dosije Hrkalović Dijane, iz Požarevca, rođene 1986. godine, koja je, inače, sekretar Uprave kiminalističke policije MUP-a Srbije.

Pripravnički staž Hrkalović Dijana zasnovala je u MUP-u Srbije, bez bezbednosne provere, a po rešenju o imenovanju potpisanog od ministra Stefanović dr Nebojše, kojim je Hrkalović Dijana raspoređena na poslove i radne zadatke zamenika šefa kabineta ministra unutrašnjih poslova.

Kao proveren kadar SNS-a (dokazala se kao pisac botova, Hrkalovićeva je postavljena na mesto sekretara Uprave kriminalističke policije, sa zadatkom da kontroliše njen rad, i ograniči ovlašćenja direktoru policije Veljović Miloradu.

Unutrašnja kontrola ispituje policijske službenike, po prijavi Hrkalović Dijane, po hitnom postupku. Naime, Hrkalovićeva vozi policijski auto registarskih oznaka ……… Dana 31. maja ove godine Hrkalovićeva je skrivila saobraćajni udes, sa štetom većeg obima. Uviđajna patrola je sačinila zapisnik o uviđaju, i podnela prekršajnu prijavu protiv imenovane.

Ona je četiri dana kasnije tražila od Uprave saobraćajne policije da hitno prijavu dostavi prekršajnom sudiji, kako bi ministar pravde obustavio postupak, ili bi prijava bila uništena.

Službenici su ušli u dosije Hrkalović Dijane, zbog ličnih podataka koje su dužni navesti u prijavi, što je Hrkalović Dijanu razbesnelo. Po svemu sudeći policijski službenici dobiće otkaz u policiji, a policajci koji su vršili uviđaj takođe mogu očekivati teške posledice, kao i krivični progon, mada su savim zakonito obavljali svoju dužnost.

Hrkalović Dijana je , koliko je poznato izvoru iz Unutrašnje kontrole, do sada tri puta učestvovala u saobraćajnom udesu, upravjlajući skupocenim vozilom MUP-a Srbije, pričinivši veću materijalnu štetu. Nije pozvana ni da napiše o tome službeni izveštaj, niti je pozvana na odgovornost. Istragu o ovom slučaju vodi viši inspektor Sektora unutrašnje kontrole, Škundrić Željko.

 

       Jorgovanka

(Tekst objavljen na Telepromteru.rs)

Ugovor o otkupu dela tog stana površine 144 kvadratna metra, Jorgovanka Tabaković potpisala je sa Javnim preduzećem PTT Srbija još 30. maja 2000. godine, u vreme kada je bila na funkciji ministarke za ekonomsku i vlasničku transformaciju u Vladi socijaliste Mirka Marjanovića.

Prema dokumentaciji do koje je došao BIRN, tim ugovorom Tabakovićeva je stekla vlasništvo nad 94 kvadrata (65 odsto) pomenutog stana, pošto ih je otkupila za tadašnjih 8.822,6 nemačkih maraka (DEM). Preostalih 35 odsto površine tog stana u vrednosti od 92.170 DEM , prema Ugovoru o prenosu prava svojine koji je potpisan nešto ranije, 17.02.2000, Tabakovićeva je trebalo da otplati u narednih 40 godina.

Tabakovićeva, međutim, nije platila ni jednu ratu, a ugovorne obaveze koje nije ispunjavala celih 12 godina, preuzima njeno matično preduzeće Telekom Srbija tri meseca nakon što je preuzela funkciju guvernerke NBS. To se vidi iz Sporazuma o regulisanju međusobnih obaveza koji su 30. novembra 2012. potpisali generalni direktor PTT Srbija Milan Krkobabić i v.d. generalnog direktora Telekoma Srbija Predrag Ćulibrk.

Telekom se obavezao da ispuni obavezu prema zaspolenima u Telekomu (u tom trenutku guvernerke) Jorgovanke Tabaković i plati potraživanje PTT-a u vrednosti 35 odsto idealnog dela stana iz Ugovora o prenosu prava svojine na nepokretnosti". U sporazumu piše i da je iznos koji Telekom mora da plati "uvećan za iznos pripadajuće zatezne kamate" (jer Tabakovićeva nije ispunjavala obaveze koje je preuzela ugovorom sa PTT-om iz 2000. godine).

Tako je Telekom na ime zatezne kamate bio dužan da plati 1.651.573,71 dinar, a za rate koje Tabakovićeva tokom 12 godina važenja ugovora nije plaćala, još 2.101.242 dinara.

Za rate koje tek treba da stignu na naplatu, Telekom je morao da izdvoji još gotovo 5 miliona dinara. Ukupno 8.704.693 miliona dinara (oko 77.700 evra)

BIRN je pokušao da stupi u kontakt sa direktorom Telekoma, Predragom Ćulibrkom. Na telefonske pozive nije odgovarao, a nije odgovorio ni na poruku sa pitanjem – po kom osnovu je Telekom Srbija potpisao sporazum o preuzimanju duga za stan Jorgovanke Tabaković. Prema podacima registra Agencije za borbu protiv korupcije, Tabakovićeva, od momenta postavljenja na funkciju guvernera od 6. avgusta 2012. godine u Telekomu ima status mirovanja.

Stan u Novom Sadu od 144 kvadrata koji je otplatio Telekom, danas je u vlasništvu guvernerkine kćerke i sina, Milene i Nikole Tabaković. Oni su kao suvlasnici stana upisani u Katastar nepokretnosti Novog Sada na osnovu rešenja izdatog 6. novembra 2012, 24 dana pre nego što se Telekom sa PTT-om sporazumeo da preuzme guvernerkin dug za taj stan.

 

©Geto srbijia

materijal: List protiv mafije

UVOD U BELO ROBLJE I SRAMAN ROBOVLASNIČKI UGOVOR DEVOJKAMA IZ SRBIJE ZA RAD U AVIO KOMPANIJI IZ DRŽAVE OMAN

 

Kompanija Oman Er (Oman Air) i njihov partner Mekti (Meccti) ponudili su mladim srpkinjama, preko domaće firme Flaj-Flaj, da potpišu, da će raditi kao stjuardese, ali i da ih poslodavac može rasporediti da rade "bilo koji drugi posao". "Bilo koji drugi" je širok pojam, tako devojke ne treba da se iznenade kada ih rasporede na mesto, čistačica, ili radnica u toples barovima.

Srbija nema status poštovane zemlje u svetu, srpsku radnu snagu svetski kapitalisti posmatraju kao pametne robove koje treba angažovati za što manje para. Za ovakav status Srbije i srpskog naroda možemo zahvaliti aktuelnoj, ali i svim prethodnim vladama u poslednjih 25 godina.

Aktuelni predsednik Vlade nam konstantno saopštava dobre ekonomske rezultate, dok je narod toliko bedan da roditelji dozvoljavaju deci da odlaze na rad u takve zemlje, gde im se može desiti da budu silovani, kidnapovani, ubijeni…

                 

                   Vuk Stanić

 

Beogradska firma Flaj-Flaj (Fly-Fly) je na svom sajtu, objavila sada već treći poziv zainteresovanima, za rad u omanskoj avio kompaniji Oman-Eir (Oman Air), gde se kako kažu mogu javiti isključivo neudate devojke mlađe od 31 godine!

U oglasu se ističe da prijavljene kandidatkinje ne smeju imati ni vanbračnu decu. Čitajući samo taj deo oglasa, uvidećete sličnost sa oglasima koji su objavljivani u istočno evropskim zemljama posle pada berlinskog zida, a služili su za regrutaciju devojaka za rad u toples barovima i javnim kućama.

Kandidatkinje koje su se odazvale oglasu, prošle su niz testova, većina ih je primljena a onda su im poslali ugovore koje treba da potpišu. Jedan sa omanskom kompanijom Oman Er, a drugi sa firmom Mekti iz Ujedinjenih Emirata.

Sedište Mektija je u "Ras Al Kaimah" slobodnoj zoni, u kojoj kako upućeni kažu većina poslovnog prostora zvrji prazna bez zakupaca. Ljudi iz Mektija kažu da se bave regrutacijom letačkog osoblja.

Beogradskim devojkama koje su odabrali kao letačko osoblje su posle položenih testova na potpis poslali prevarantski ugovor koji potpisnice obavezuje da Mektiju plate 1.900 dolara.

U pitanju su devojke koje su prošle gomilu testova, engleskog jezika, mereno je koliko su visoke, da li mogu da preplivaju 50 metara… Procedura je trajala neko vreme i kandidatkinje u tom periodu nisu tražile drugi posao, dok su svoje životne planove opredelile prema vestima da će uskoro raditi kao stjuardese za Oman Er.

Mektijev ugovor je kandidatkinje pogodio kao hladan tuš, doprineo je da neke odustanu. Onima koje su rekle da nemaju novca ljudi iz Flaj Flaja su savetovali da ugovor ipak potpišu, i da će novac moći da plate Mektiju od plate koju će im dati Oman Er.

– Zvala nas je Milica Jeremić i Flaj Flaja i pretila da će nas skinuti sa spisaka ako ne potpišemo, ali zašto nam nisu odmah rekli da će mo morati da platimo za posao stjuardese, nego nam sada kad treba da krenemo prete – rekla je jedna kandidatkinja u izjavi za Tabloid.

Sa druge strane ugovorom im niko nije garantovao da će se na poslu zadržati dovoljno dugo da isplate zahtevanu sumu, dok je plata na koju mogu da računaju u prvih šest nedelja tek 400 evra!

One lukavije obratile su se direktno Oman Er-u pitajući ih kakav je to način da neko traži 2.000 dolara za usluge posredovanja u zapošljavanju. Oman Er je bio brutalno kratak, odgovorili su im da nisu upućeni u način na koji Mekti posluje.

Drugim rečima, saopšteno im je – poljubi li ostavi, a što se tiče renomirane kompanije Oman Er, devojkama je na potpis poslat još gori ugovor.

Robovlasničkim ugovorom Oman Er, zahteva od kandidata da se obavežu da će živeti u smeštaju koji im kompanija odredi, i da neće smeti da ga promene. Osim ako im to ne odobri menadžment kompanije. Svima onima koji ne izdrže da rade duže od godinu dana, kompanija, kažu, neće dati novac da se vrate kući u Beograd.

Ugovor predviđa probni rad od čak tri meseca tokom kog kompanija u roku od nedelju dana može oterati kandidata na ulicu. Posle probnog rada otkazni rok je mesec dana, ali su razlozi zbog kojih se može izgubiti posao trivijalni i postoji čak opcija da sa posla budete izbačeni trenutno.

Oman Er tako postavlja uslov da stjuardesa mora biti u svakom trenutku obavezna da obavlja svoj posao i da će čak i ako bude bolesna ili iscrpljena i zato napusti radno mesto biti momentalno otpuštena.

U tom slučaju kompanija neće biti ni u kakvoj obavezi, da vam pronađe neku alternativnu poziciju, pišu u ugovoru koji kandidatkinje moraju da potpišu, a navodi se i da će ukoliko se to dogodi pre isteka dve godine radnica morati Oman Er-u da plati 2.720 omanskih rijala odnosno nešto manje od 5,5 hiljada evra.

To je trošak koji će Oman Er potrošiti za vaš trening program, piše Oman Er, a nekoliko penzionisanih stjuradesa sa kojima smo kontaktirali kažu da se ovako sramno sa zaposlenima ne postupa ni u jednoj renomiranoj kompaniji na svetu.

Naša sagovornica koja je radila za Kuvajtsku avio kompaniju i koja poznaje više Omanovih stjuardesa, kaže da se nikada nije dešavalo da kompanija traži da joj se vrati novac koji je uložila u edukaciju stjuardese.

Eto vremena se menjaju, izgleda da je Oman Er, počeo da posluje na čudan način prokomentarisala je ona kada smo joj pokazali ugovor.

Skandaloznim zahtevima Oman Era-a ni tu nije kraj, pa je ugovorom predviđeno da kompanija zaposlenog može premestiti i na drugačije radno mesto ukoliko je to kako kažu u poslovnom interesu kompanije.

Kompanija će tokom trajanja ovog ugovora, obavestiti zaposlenog u pisanoj formi o bilo kakvim promenama pozicije i mesta na kojima radi koji može biti rezultat reorganizacije kompanije ili može biti uzrokovan poslovnim razlozima kompanije.

Plata koju je Oman Er spreman da plati za sve ovo je 195 omanskih rijala u prva dva meseca, odnosno 325 rijala u kasnijim mesecima. (Jedan omanski rijal vredi oko dva evra)

Istražujući koliko je bezbedno danas raditi u Omanu, obratili smo se nekim od naših gastarbajtera u toj državi od kojih smo dobili sledeće informacije:

Devojkama koje dođu da rade u ovu zemlju savetujem oprez, rekao nam je jedan inženjer koji tamo radi već nekoliko godina, a on i njegove kolege slažu se u sledećem: "…Muskat je predivan grad i niko ne pamti da se nekoj amerikanki ili Evropljanki ovde desilo nešto loše.

Sa druge strane mladi Arapi veoma pate, jer seksa pre braka gotovo da nema, a muškarac se ovde može oženiti tek kada stekne dovoljno novca i društvenog statusa. Iz tih razloga mlade Filipinke i Nepalke koje rade kao konobarice, ili posluga često su meta onih koji ne mogu da sačekaju brak.

Nikada se nije desilo da neka Filipinka prijavi silovanje i da počinoci budu kažnjeni, ali se redovno dešava da devojke koje prijave tako nešto budu proterane. Istog dana im se ukida boravišna viza i šalju se kući avionom. Pre nekoliko godina u Muskatu se desilo krajnje bizarano krivično delo.

Mladić je silovao Filipinku koja je radila kao posluga u njegovoj firmi. Posle odnosa ona je pokušala da odbrani svoju čast udarajući mladića, da bi u nastavku borbe ona bila savladana i ubijena.

Pokušavajući da prikrije krivično delo, mladić je nesrećnicu zakopao na plaži. Kada je pomislio da se izvukao iz problema on je o celom slučaju ispričao svom dobrom drugu. Drugar u želji da proba kako je biti sa ženom odlazi na plažu i otkopava leš ove Filipinke, a potom sa njom upražnjava polni odnos.

Tokom opštenja sa lešom mladić biva primećen i policija ga hapsi. Kako bi se spasio kazne on policiji sve priznaje. Ovde treba istaći i da je kasnije kazna za jednog i drugog mladića bila znatno blaža od one sa kojom bi se suočili da su to uradili sa Omankom, ili devojkom iz neke moćnije države…".

Upućeni se slažu da je u Omanu prisutan respekt prema strancima iz moćnih država, ali i da radnici iz Indonezije, sa Filipina, Šri Lanke moraju da rade u uslovima koji se mogu smatrati užasnima. Radnici nemoćnih država dužni su da trpe najgora poniženja, ukoliko ih ne pokriva neka firma iz neke moćne države.

Nažalost, Srbija je danas među zemljama koje važe za slabe i neugledne, a to je pozicija u koju je naša zemlja potonula nakon raspada bivše SFRJ. To je ono što bi svaka devojka koja se zaputi na rad u Oman trebalo da ima u vidu, a nezgodna stvar je što će u Muskatu biti same bez porodice i države koja bi ih mogla zaštiti.

Zaštita srpskih radnika koji odlaze u inostranstvo trebalo bi da se započinje već u Srbiji, u Ministarstvu za rad i zapošljavanje. I sam ministar Aleksandar Vulin je za medije izjavio da se većini agencija koje vode radnike na rad u inostranstvo ne može verovati.

Bilo bi dobro, kada bi domaćim propisima firmama poput Flaj Flaja bilo zabranjeno da posreduju u sklapanju radnih ugovora koji su lošiji od onoga što propisuje naš Zakon o radu (koji takođe ne valja).

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

 

STEČAJNI UPRAVNIK SA LICENCOM ZA PLJAČKU I ZASTRAŠIVANJE RADNIKA!!!

 

Stečajni upravnici umesto da što brže i što jeftinije završavaju likvidacije preduzeća u bankrotu, uglavnom odugovlače postupak, kako bi što više novca stavili u sopstveni džep. Zaštitu uživaju i od sudija Privrednog suda, sa kojim dele zaradu, a jedini oštećeni su nesrećni bivši radnici stečajnog dužnika, koji ponekad godinama čekaju da iz stečajne mase izvuku neki dinar na ime zaostalih plata, i to samo pod uslovom da stečajni upravnik i sudije nisu sav novac potrošili na same sebe.

 

                      M. G.

 

Diplomirani ekonomista Igor Drakul iz Beograda dobio je licencu za stečajnog upravnika 21. septembra 2005. godine, i jedan je od rekordera u Srbiji, po broju stečajnih predmeta koje vodi. U jednom trenutku je vodio stečaj čak dvadeset preduzeća!

Jedno od preduzeća koje sada vodi je i Građevinsko preduzeće „Brodar" iz Beograda. Tu bi sve trebalo da bude lako i stečajni postupak ne bi trebalo dugo da traje, jer je imovina preduzeća dovoljna da se pokriju dugovi prema poveriocima. Ali, u slučaju da završi stečaj Drakul i njegova porodica ne bi imali značajan deo stalnih mesečnih prihoda.

Jedan deo nepokretne imovine GP „Brodara" je dat u zakup i Drakul tako svakog meseca može sa sigurnošću da računa da će mu biti isplaćena naknada koja mu po zakonu pripada dok vodi stečajni postupak. Zato mu se ne isplati da postupak okonča i isplati poverioce „Brodara" od kojih je najveći broj bivših radnika ovog preduzeća koji godinama nisu primali platu.

Para za isplatu potraživanja ima dovoljno. Najveći deo nepokretne imovine „Brodara" je prodat i to za 300.000 evra. Drakul je zatim 2013. tražio od bivših radnika, a sadašnjih stečajnih poverilaca da mu dostave svoje žiro račune kako bi im bio prebačen novac koji su potraživali.

Do danas im pare nisu uplaćene, a stečajni upravnik se pravda time da postupak ne može da bude okončan dok se ne proda i preostala imovina koju uopšte ni ne nudi na prodaju jer dobro živi od kirije koju ubira.

Osim Igora Drakula, u njegovoj Agenciji za stečajeve, zaposleni su i njegova supruga i šurak. Mala porodična manufaktura koja sjajno zarađuje pljačkajući već izgladnele radnike.

Svoju agenciju je registrovao na adresi Bulevar Mihaila Pupina na Novom Beogradu i to u sopstvenom stanu. Kada do očajanja dovedeni stečajni poverioci dođu da mu se žale na dužinu postupka, Drakul ih tera pretnjom da će protiv njih podneti prijavu za uznemiravanje, jer su došli u njegov privatni stan?!

Bivši radnik „Brodara" Milan Mandarić, podneo je 22. maja 2014. godine Tužilaštvu za organizovani kriminal krivičnu prijavu protiv Drakula i dvoje stečajnih sudija: Gordane Aranđelović i Leposave Milićević zbog zloupotrebe službenog položaja, kršenja zakona od strane sudije i nesavesnog rada u službi.

U obrazloženju je, između ostalog, naveo kako se ne zna šta se dešava sa pomenutih 300.000 evra dobijenih od prodaje najvećeg dela nepokretne imovine „Brodara", kao i da su sve građevinske mašine prodate pod sumnjivim okolnostima i da je i taj novac stečajni upravnik negde sklonio.

Bivši radnici su više puta pokušavali da od nadležnog sudije Privrednog suda u Beogradu dobiju informaciju šta se dešava u njihovom predmetu i kada će postupak biti okončan, ali su dobijali odgovor kako je na potezu stečajni upravnik Drakul, a ne sud. Kada su pokušali da od njega dobiju odgovore na ista pitanja rečeno im je da se obrate sudu?!?

Očigledno je da ni stečajnog upravnika, a ni sudije Privrednog suda u Beogradu ne interesuje sudbina gladnih radnika koji se nadaju nekom dinaru kako bi prehranili sebe i porodice. Drakula i sudije interesuje samo kako će što više para strpati u sopstvene džepove, a državni organi ćute. Čak se i pozvano Tužilaštvo za organizovani kriminal oglasilo nenadležnim za sprovođenje postupka po krivičnoj prijavi Mandarića od maja 2014.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

UNUTRAŠNJI KONTROLORI POLICIJE U SUMNJIVOM SLUČAJU SMRTI SVOG KOLEGE!!!!

 

Diktatori uvek računaju na punu lojalnost policije i vojske. I dobro ih plaćaju, promovišu, hvale… Padaju kada i na njih nasrnu. Aleksandar Vučić u medijima bogato plaća samo desetinu urednika, a u policiji i bezbednosnim službama samo one koji su na najvišim položajima. Svi ostali su građani drugog reda, uvek mogu biti otpušteni, premešteni, ili ubijeni. Srpska policija je slabo plaćena, slabo opremljena, nenaoružana i stručno neosposobljena. Oni koji nisu poslušni, pod poterom su ili završe sa metkom u glavi. O tome govori i slučaj doskorašnjeg načelnika Odeljenja unutrašnje kontrole koji je u subotu (20. juna ove godine) nađen mrtav, sa ranom na glavi.

 

                    major Goran Mitrović

 

Bivši inspektor Sektora unutrašnje kontrole policije, Radomir Nerandžić, pronađen je mrtav 20. juna, u subotu ujutru, u kamenolomu u Rakovici, u Beogradu. Njegovo telo je ležalo u lokvi krvi, pored automobila.

Radomir Nerandžić je donedavno bio načelnik Odeljenja za kriminalističko-operativne poslove u Sektoru unutrašnje kontrole MUP-a. Smenjen je jer je odbio da potpiše krivičnu prijavu protiv pripadnika niškog odreda Žandarmerije, koji su intervenisali na dan održavanja Parade ponosa u Beogradu.

Tada je mobilna ekipa niške Žandarmerije pretukla Andreja Vučića i Predraga Malog, braću premijera i gradonačelnika prestonice. Nerandžiću je uručeno rešenje kojim se upućuje u Sektor za vanredne situacije. On je protiv tog rešenja podneo žalbu, koju je Komisija za žalbe Vlade Srbije usvojila, i vratila ga na prethodno radno mesto.

U Sektoru za vanredne situacije inspektor Nerandžić je proveo oko 40 dana, a uskoro je očekivao i rešenje o penzionisanju. Očekivao je i rešenje za stan. Ali…

Više javno tužilaštvo u Beogradu je 6. februara ove godine optužilo osam pripadnika Žandarmerije zbog “postojanja opravdane sumnje da su kao saizvršioci izvršili krivično delo napad na vojno lice u vršenju vojne službe u sticaju sa krivičnim delom zlostavljanje i mučenje, kao i za krivično delo zloupotreba službenog položaja vezano za njihovo učešće u događaju od 28. 9. 2014. godine i održane Parade ponosa".

Zaštitnik građana Saša Janković podneo je krivičnu prijavu 14. januara ove godine protiv dvojice pripadnika Uprave Vojne policije Jovanović Saše i Stanković Saše zbog napada na pripadnike Žandarmerije u vršenju službene dužnosti, ali je tu prijavu tužilaštvo ekspresno odbilo.

Da Aleksandar Vučić ne prašta skrnavljenje lika i dela sebe i članova porodice, mnogi su se uverili. A njegova pretnja upućena uredniku Dnevnog Telegrafa, Slavku Ćuruviji, dok je on bio ministar za informisanje u Vladi Mirka Marjanovića, ostvarila se. Vučić se sprdao sa pokojnikom, na bestijalan način.

Neočekivano, neko iz vrhova MUP-a je obavestio novinare koji su “na vezi“ o sudbini inspektora Nerandžića.

Nakon smenjivanja, inspektor je doživljavao porodične tragedije. Otac mu je preminuo prošle godine. Pre dva meseca njegovu majku pogazio je, na pešačkom prelazu na Vidikovcu, džip čiji vlasnik je sa Kosmeta, član SNS-a. Odmah potom iznenada mu je umro i tast. Ipak, inspektor Nerandžić se nije nadao da će smrt uskoro doći i po njega. Očekivao je nevolje, jer…

Direktor policije Milorad Veljović je, po nalogu ministra Stefanovića pretio Nerandžiću hapšenjem, jer su optuženi žandarmi nameravali da Nerandžića, kao tadašnjeg načelnika koji je vodio istragu povodom spornog događaja, predlože za svedoka.

A oni koji su poznavali ovog čoveka znaju da je bio “linijaš“ i da se istine držao kao pijan plota. Zamenik načelnika Službe unutrašnje kontrole Dragan Kujundžić bio je zadužen da sprovede klevetničku kampanju protiv svog kolege. On je, umesto Nerandžića, potpisao krivičnu prijavu protiv žandarma, i očekuje unapređenje.

U Sektoru za vanredne situacije Nerandžić je radio u kancelariji sa još pet kolega. Dva dana uoči smrti molio je kolegu da mu pomogne oko vađenja zdravstvene knjižice.

Pet dana uoči smrti Nerandžića, Policijsku upravu Beograda posetili su ministar i direktor policije. Najtežim rečima su opisali rukovodstvo ove policijske uprave, optužujući ih za korupciju, kršenje zakona, nepoštovanje naređenja. Zapretili su hapšenjima. I otišli. A sve njih je rešenjem postavio ili Veljović, ili dr Stefanović!

Akcija uterivanja straha među policijom uveliko traje. Policiji je smanjena plata, a u akciji kupovine novih uniformi neko je zgrnuo velike pare. Uniforme su najlošijeg kvaliteta, brzo se habaju, blede.

Po nalogu ministra, zaposleni u ministarstvu gube pravo na minuli rad, umanjuje im se pravo na godišnji odmor.

Ministar unutrašnjih poslova i direktor policije pokrenuli su postupak izmene Zakona o policiji, u nameri da se usvoje odredbe koje će ministru i direktoru omogućavati da neposlušne kažnjavaju premeštajem na radno mesto za koje je predviđena osnovna škola.

Tako će glavni policijski inspektori moći da budu premešteni da peru autobuse, ili u službu mrtvozorstva! Strah se uteruje u policiju punom parom. Hoće li imati vremena za taj poduhvat?

Smrt inspektora Nerandžića, RTS je objavila u tri rečenice: "…Bivši inspektor Sektora unutrašnje kontrole policije R. N. nađen je mrtav u Rakovičkoj šumi u Beogradu. Najverovatnije se radi o samoubistvu, nezvanično saznaje RTS. R. N. je trebalo uskoro da bude penzionisan, a u poslednje vreme je radio u Sektoru za vanredne situacije MUP-a, pišu beogradski mediji. Do pre nekoliko meseci bio je načelnik Odeljenja za kriminalističko-operativne poslove u Sektoru unutrašnje kontrole MUP-a. Uviđaj je u toku."

MUP Srbije, po nalogu direktora Veljovića, nije dao ni čitulju u Politici, mada to redovno čini kada nastradaju pripadnici policije. Na sahrani nije doveden ni policijskim orkestar, ni počasni vod. Nerandžić je jedini inspektor kome te počasti nisu odale.

Službenu verziju Nerandžićeve smrti nije prihvatio ni paroh Srpske pravoslavne crkve, koji je održao opelo, koje se po kanonu ne drži samoubicama.

Na sahranu nije došao niko iz ministrovog kabineta, niti iz kabineta direktora policije. Ipak, došao je Miloš Oparnica, koji je bio nadređeni rukovodilac Radomiru Nerandžiću, u SUK-u (Služba unutrašnje kontrole). Venac su doneli i generali policije i kolege sa kojima je radio u PU Beograd i MUP-u.

 

      Ko je ubio Nerandžića?

 

Dok se telo inspektora još nije ohladilo, na lice mesta je prvi došao načelnik Policijske uprave Beograda Veselin Milić! On je prvi došao na lice mesta i kada je upucan i Milan Beko, koji je, srećom, preživeo.

Nezadovoljstvo u policiji je na vrhuncu. Ministar i odlazeći direktor policije računaju na lojalnost nesmenjivog komandanta Specijalne antiterorističke jedinice Spasoja Vulevića, koji se predstavlja agentom Centralne informativne agencije (CIA), i komandanta Žandarmerije Gorana Dragovića.

Obojici su ruke krvave do lakata. Pre mesec dana, trojica pripadnika SAJ-a dostavili su redakciji magazina Tabloid mnogobrojne pisane dokaza o Vulevićevoj imovini i krvavom učinku u SAJ-u, koje je glavni urednik odbio da objavi, pravdajući se činjenicom da dugo poznaje Spasoja.

Pripadnici SAJ-a učestvovali su u mnogim kriminalnim akcijama i ubistvima, a Vulević je, svojim svedočenjem, napisao optužnicu za ratne zločine desetini svojih kolega, kojima je, inače, on komandovao.

Ipak, sve je manje onih koji su spremni da okrvave ruke, i Vulević i Dragović će biti u neprilikama. Ali, ministar i njegov mentor Vučić računaju da će izvesti policiju na gladni narod. Kada se to desi, biće to i njihov kraj.

Osnovano se sumnja da je iz ovih jedinica angažovan i ubica inspektora Nerandžića. Nekoliko minuta nakon ubistva, na licu mesta primećeno je i nekoliko žandara.

Dok se telo Nerandžića nije ni ohladilo, MUP je ukinuo rešenje o dodeli stana inspektoru koji je ceo radni vek proveo u policiji. Živeo je u očevoj kući u prigradskom naselju Resnik.

Na sahrani deca ubijenog su u oproštajnom govoru izjavila da će učiniti sve da sačuvaju majčin život. Očigledno je pomahnitala mafija Aleksandra i Andreja Vučića i nju stavila na nišan. Nasilje nad policijom se nastavlja, s provode ga dva kilava čoveka.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije