Архива

Posts Tagged ‘prevoz’

ENGLESKO ROVARENJE PO NEMANJINOJ 11: ILI KAKO RATNI ZLOČINAC ELEGANTNO DOVRŠAVA UBRZANO URUŠAVANJE SRBIJE!!!

17. марта 2015. Коментари су искључени

 

Kao u najcrnjim horor-filmovima, u kojima zločinac nanovo smišlja nove metode zločina, tako se i bivši britanski premijer Toni Bler pojavio u Srbiji, na poziv Aleksandra Vučića, da sa njim zajedno učestvuje u likvidaciji poslednjih velikih državnih kompanija, kao što su EPS, Telekom, Železnice Srbije, Srbijagas…Mada je još 2014. godine, Vučić dao izjavu da mu je "Bler preskup", ipak je zavukao ruku u budžet Srbije da ga plati, a javnost je pokušao da prevari pričom o tome da Blera i njegovu kompaniju "finansiraju Arapi". Mediji širom sveta su ostali zapanjeni Vučićevom odlukom, jer je Toni Bler označen kao ratni zločinac čak i u Velikoj Britaniji. Uprkos činjenici da je Bler zagovarao i kopnenu intervenciju uz prateće bombardovanje Srbije, zahvaljujući Vučiću dobio je priliku da se sada bavi komadanjem i rasprodajom najvećih srpskih preduzeća.

 

                     Vuk Stanić

ENGLESKI AGENT SAVETNIK VUCICEV-4aaa

 

Javna preduzeća i firme sa državnim udelima u Srbiji, uskoro će biti raskomadana i privatizovana, dok će oko, 500.000 radnika iz tih kompanija i državne administracije ostati bez posla u narednih dve godine. Sve ovo je sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) dogovorila Vlada Srbije. Zapravo, istinskih pregovora i dogovora nije ni bilo!

Službenici MMF-a su, prilikom svoje poslednje posete Beogradu (26. februara 2015), saopštili da se privatizacija mora okončati, i da očekuje kraj ere državnog vlasništva u firmama kao što je Elektroprivreda Srbije (EPS). Između ostalog, članovi delegacije MMF-a, su rekli i da u tim sistemima i državnoj upravi ima viška 500.000 ljudi koji treba da se otpuste!

Sa druge strane, članovi srpske delegacije su u skladu sa instrukcijama predsednika Vlade Aleksandra Vučića, sve to saslušali i klimali glavom. Naime, kako Redakcija saznaje, privatizaciji velikih sistema prethodiće rasparčavanje EPS-a, Železnica Srbije, Srbijagasa i Telekoma.

Taj posao biće poveren stručnim timovima iz kabineta Aleksandra Vučića. Ali, tim timovima neće samostalno upravljati Vučić, već konsultantska kuća bivšeg britanskog premijera Tonija Blera!

Plan je da za potrebe formiranja timova, u Vučićevom kabinetu bude primljeno u stalni radni odnos pedesetak novih ljudi. Ukoliko plan zaživi , Vučić će imati najmasovniji i najskuplji kabinet na svetu!

Plate tih ljudi kretaće se od četiri hiljade evra za članove timova, dok će vođe grupa primati sedam hiljada evra mesečno, plus bonuse! Ukoliko bi svi imali najnižu platu, od pet hiljada evra, na njihove zarade iz budžeta bi se trošilo 250.000 evra mesečno, odnosno tri miliona evra godišnje, ne računajući zdravstvene i druge doprinose. Sa bonusima i većim platama za vođe timova, troškovi će iznositi više od pet miliona evra.

Svima je jasno da će, ukoliko takav plan bude realizovan, oni taj novac dobijati iz budžeta, dok će njihov zvaničan posao biti da smanje budžetske rashode!

Vučićevi "stručni timovi" planirali su smanjenje budžetskih rashoda koje će sprovesti tako što će bez milosti otpuštati radnike državnih firmi i državne administracije. Ovim timovima upravljaće konsultantska kuća bivšeg britanskog premijera, Tonija Blera.

Troškove će, navodno, plaćati Vučićevi prijatelji iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, što će im obezbediti povlašćen položaj prilikom privatizovanja delova srpskih firmi, koje će raskomadati članovi njegovog kabineta. Prema pisanju stranih i domaćih medija, Vlada Srbije je otkupila od organizacije "Toni Bler asošijets" model rada kabineta premijera, koji funkcioniše pomoću "deliveri junita" (delivery unit), odnosno osoba ili timova, koji su zaduženi za ispunjavanje ciljeva u različitim oblastima i za povezivanje svih institucija koje su angažovane na istim projektima.

U Vučićevom kabinetu se planira formiranje pet podgrupa – za infrastrukturu, privatizaciju javnih preduzeća, direktne strane investicije, državnu upravu i poljoprivredu. Timovi su unutar sebe podeljeni po konkretnim projektima.

Predstavnici Blerove organizacije biće zaduženi da vrše nadzor formiranja timova u kabinetu premijera Vučića i kontrolišu njihov rad, dok predstavnici Vlade rade na izboru ljudi koji će biti angažovani na tim poslovima.

MMF, EU, odnosno političari i službenici EU, Komisije EU, Evropske centralne banke nezadovoljni su činjenicom da EPS još uvek nije transformisan u akcionarsko društvo zbog čega ga je i dalje ne moguće privatizovati.

Nemačke kompanije su zainteresovane da kupe neke delove, saopšteno je još ranije službenicima Srpske Vlade. Pomenute evropske ličnosti i institucije, ne podnose činjenicu da se konstantno pojavljuju zahtevi radnika poput onih iz KSR-a koji traže da se vrate nazad u sistem Železnice. Planovi koje, kako kažu iz EU, treba da prihvatimo, su smanjivanje, gašenje ili privatizacija velikih sistema umesto njihovog uvećavanja.

Prema saznanjima do kojih je došla Redakcija, timovi koje će formirati Bler i Vučić, treba da Železnicama Srbije postepeno ukinu sve subvencije. Ukidanjem subvencija, za ovo preduzeće sa viškom zaposlenih i rashodima većim od prihoda, jedino rešenje biće u tom slučaju stečaj. Prema važećim propisima, iz firmi u stečaju, moguće je otpuštati radnike i bez otpremnina!

Železnice bi u stečaju bile podeljene na firme koje se bave transportom robe i transportom putnika, jedna firma bi bila vlasnik železničke mreže, odnosno šina, a pored ovih bile bi osnovane još dve kompanije. Radna grupa bi potom predložila izmene zakona, tako da i infrastruktura može da bude predmet privatizacije.

Novoosnovane firme bez dugova, preuzele bi mlade radnike koji mogu da budu od koristi, kao i poslove Železnice koji donose profit, a mogu se monopolskim položajem braniti od konkurencije. U pitanju je lokacijsko infrastrukturni monopol. Tako organizovane nove firme bi potom bile privatizovane.

Javno preduzeće Telekom Srbija, je već podeljen na mobilnu i fiksnu telefoniju, dok je premijer Vučić u više navrata najavio da Vlada planira da ga proda. Ranije strategije prethodnih Vlada koje su jačale Telekom kao srpski brend, kada je ova kompanija proširila poslove u Crnu Goru i Republiku Srpsku, i otkupila italijanski udeo, Vučića ne interesuju.

Regulatorne Agencije, kojima upravljaju strane obaveštajne službe i koje su formirane u vreme vladavine Borisa Tadića, primorale su ovu kompaniju da svoju infrastrukturu, kao što su bazne stanice, centrale i razvučene komunikacione linije, izda Telenoru, Vipu, Orionu i drugim konkurentskim kompanijama ispod tržišne cene.

 

      Gušenje Srbijagasa

 

U medijima se nedavno pojavila vest da su Rusi zainteresovani da kupe Telekom. Na žalost, u vrhu srpske politike stvari se odvijaju tako da će naša država pre uvesti sankcije Rusiji, nego što će im dozvoliti da pojačaju svoje ekonomsko prisustvo u našoj zemlji. NATO je već odredio čoveka koji treba da sedne na Vučićevo mesto, kada njegov rok istekne i koji je spreman i proveren po pitanju embarga Ruskoj federaciji.

Inače, timovi Vučićevog kabineta će se od svih kompanija najmanje baviti Telekomom, pošto je strategija za uništenje ove kompanije ranije pripremljena. Tim koji bude vodio privatizaciju MTS, odnosno uništenje ovog brenda, prevashodno će vodi računa da se ne otpuštaju naprednjački kadrovi i da se u medijima sve odluke Vlade predstave kao pozitivne.

Srbijagas je firma koja se mora razbiti na više delova, smatraju stručnjaci MMF i EU. Nekoliko evropskih zvaničnika je proteklih godina Vučiću saopštilo da je način na koji Dušan Bajatović vodi ovo preduzeće suprotan njihovim željama.

Uzalud su Vučiću govorili njegovi evropski prijatelji da Srbijagas ne treba u svoj sistem da prima Azotaru i druge firme i da raste, već da Srbijagas treba da razbije na sitnije delove. Na terenu su stvari išle drugim tokom i to je Vučića dovodilo do besa.

U vezi sa ovim, potpredsednica Vlade Srbije, Zorana Mihajlović, podnela je više krivičnih prijava protiv direktora Srbijagasa, koji je bio glavna prepreka ovakvim planovima. Ipak, Bajatović je bio zaštićen ruskim kišobranom i uspeo je da preživi napade ove moćne žene. Oni koji su pomislili da su Evropski moćnici odustali od preuzimanja kontrole nad gasnim sektorom Srbije, uskoro će se uveriti da je u pitanju bila samo kraća pauza.

Na Bajatovića i Srbijagas udariće ovaj put lično Vučić, odnosno Vučićev kabinet, dok će im logističku podršku davati bivši premijer Velike Britanije, Toni Bler, i sve u Srbiji prisutne britanske službe.

Kao plan za razbijanje ovog preduzeća, poslužiće ranije izrađen nacrt, koji su odobrili EBRD i MMF i koji je javnosti već prezentovan pre dve godine.

Plan predviđa odvajanje distributivne mreže za gas u posebnu firmu, formiranje firme koja će upravljati međunarodnim transportom gasa kroz i iz Srbije, kao i treću firmu koja bi upravljala gasnim skladištima.

Interesantno je da MMF nema ništa protiv da firma koja bi upravljala magistralnim gasovodima ostane u državnom vlasništvu, ali da insistiraju da gasna skladišta po svaku cenu uđu u proces privatizacije.

Među političarima u EU, postoje oni koji smatraju da možda nije toliko bitno da se od Srbije traži priznanje Kosova, koliko je bitno da se ljudi bliski Kremlju, marginalizuju u oblasti energetike, kao i da se stane na put širenju ruskog kapitala u Srbiji. U skladu sa tim, Blerovi ljudi će se maksimalno potruditi da u kompanijama koje treba da budu formirane, ne bude ljudi bliskih Rusima.

Toni Bler je pre izvesnog vremena u Beogradu savetovao Vučića da primeni novi model funkcionisanja u državnim firmama, koji omogućava rasparčavanje i rasprodaju firmi i tom prilikom mu je skrenuo pažnju na problem sa Srbijagasom, odnosno na ono šta Britanci vide kao problem.

Bler i Vučić su kasnije u javnost izašli sa pričom da će nameravani poslovi i dogovorene investicije i projekti u različitim oblastima biti efikasnije obavljeni, primenom novih modela, ne ističući da, kada kažu investicije, zapravo misle na kupovinu rentabilnih delova javnih preduzeća za male pare. Komadanje srpskih javnih preduzeća u skladu sa Blerovim scenariom, nigde neće biti tako teško kao u EPS.

Tim kome Bler i Vučić budu poverili zadatak da restruktuiraju, raskomadaju i rasprodaju EPS, suočiće se sa najviše izazova. Osim poštenih sindikalaca i stručnjaka koji se godinama bore da ova kompanija ne bude uništena, ljudi iz Vučićevog kabineta moraće da vode računa, jer će svaki potez koji povuku, eventualno da razljuti nekoga domaćeg tajkuna, ili neku od stranih kompanija poput Alstoma ili General elektriksa koje ovde godinama lobiraju za monopol u određenim poslovima sa EPS, a očekuju i da dobiju deo kolača kada ova kompanija bude konačno raskomadana.

Vučićev tim, kome će biti poverena briga o EPS-u, moraće da uzme u obzir i da već postoji ozbiljan sukob među vođama više frakcija Srpske napredne stranke, oko toga ko će imati primat od uzimanja provizije prilikom rasprodaja ove kompanije.

Plan za prodaju EPS-a, koji MMF želi, suprotstavljen je trenutnom stanju na terenu, jer je Nikola Petrović, Vučićev kum i direktor Elektromreže Srbije, umesto komadanja sistema na manje delove, sa svojim ljudima upravo počeo da planira ukrupnjavanje svih distributivnih firmi u jednu.

Sa druge strane, naprednjaci nisu uspeli ni da ispune zahtev MMF-a, da se kompletan EPS, transformiše iz javnog u akcionarsko društvo. Ovakav propust znači da je formalno pravno nemoguće privatizovati ovu kompaniju. Po zakonu, ne može se prodavati javno preduzeće, već se EPS i druge elektroenergetske kompanije prvo moraju prevesti u akcionarska društva poput Telekoma i Naftne industrije Srbije. Jedan od predloga MMF-a, je da se putem međuržavnog sporazuma, u vlasničko-upravljačku strukturu EPS uvede manjinski partner.

Jedan od razloga zašto su Bler i MMF posebno zabrinuti je i taj što se sa otpuštanjem dve trećine radnika u zavisnim firmama EPS-a, neće početi ove godine. Ipak, kako upućeni tvrde, tim koji Bler i Vučić zaduženi za EPS, imaće i olakšavajuću okolnost, a to je činjenica da postoje dobra veza između najuticajnijih srpskih tajkuna u oblasti energetike, Vuka Hamovića, Vojina Lazarevića, Vučićevog kuma Nikole Petrovića i ljudi koji su u Britaniji bliski sa Tonijem Blerom. Ovo bi moglo da znači da će Blerov tim iz Vučićevog kabineta biti upućen na saradnju sa ljudima u EPS, koje su tamo postavila ova tri moćna čoveka.

Prvi čovek sa kojim bi "mladi lavovi" zaduženi za EPS trebalo da se sastanu je Tomaž Orešić, slovenački državaljanin, nedavno zaposlen u EPS-u, na mestu direktora za snabdevanje električnom energijom. Na društvenim mrežama i u internet medijima moguće je pročitati da je u pitanju: "Veliki, Vukov i Vojinov direktor".

 

      Vučićevi "timovi za reorganizaciju"

 

Dolazak ovog čoveka u EPS, izazvao je mnoge kontroverze među zaposlenima. Pre imenovanja Orešića urađena je rutinska provera u kaznenoj evidenciji. Ipak, na zaprepašćenje radnika koji su imali uvid u ovu proveru, Orešić nije proveravan u Sloveniji, gde je proveo veći deo svog života, već je od MUP-a Srbije traženo da ga provere u srpskoj evidenciji.

Provera je urađena tako što je policiji dat njegov broj pasoša, i kao adresa u Srbiji naveden je hotel u kome ovde boravi. Vrlo brzo, policija nam je saopštila da Orešić ne prolazi kaznenu evidenciju Srbije.

Sa tim papirom, on je imenovan na mesto direktora snabdevanja i niko se nije setio da zatraži proveru Orešića preko Interpola ili kod slovenačkog MUP-a, objašnjava Tabloidov sagovornik koji ima saznanja o imenovanju ovog direktora.

Orešić je u Sloveniji predsednik udruženja za jedrenje i aktivno se bavi tim sportom, a ta aktivnost iziskuje nekoliko stotina hiljada evra troškova godišnje. Sa druge strane, on će u EPS-u raditi za platu od svega 1.500 evra mesečno, pa se postavlja pitanje od čega on planira da finansira svoje aktivnosti u slobodno vreme.

Pojedini zainteresovani privredni i finansijski krugovi se pitaju i ko mu plaća smeštaj u hotelu, jer on ni posle nekoliko meseci od kada je došao u Srbiju još uvek nije iznajmio stan niti kuću, već živi svo vreme u hotelu, gde doručkuje ruča i večera, osim kada ima planirane poslovne obroke.

Nema dokaza da njegove sportske aktivnosti i hotelski smeštaj plaća Vuk Hamović, ali svi sa pravom sumnjaju da će sa mesta direktora u EPS-u, na koje je imenovan, činiti usluge nekome ko ga finansira.

Ukoliko pokušate da logički zaključite ko je taj kome bi on mogao činiti usluge, napravićete spisak mogućih kandidata po sistemu ko su osobe koje on poznaje, a da posluju sa EPS-om.

Na prvo mesto tog spiska, možete slobodno da stavite Vuka Hamovića. Istina, logička zaključivanja nisu i sudski dokazi. Niti činjenica da Hamović ima poslove u Britaniji i da tamo poznaje mnogo uticajnih ljudi, može biti dokaz da će on profitirati od timova koje zajedno sastave bivši predsednik Vlade Velike Britanije, Toni Bler i predsednik Srpske Vlade Aleksandar Vučić.

Zlonamerni će možda na internetu plasirati vest da je Vučić, još u vreme rada skupštinskog Anketnog odbora, kada je optuživao Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića da su opljačkali EPS, sa njima u Beogradskom Rotari klubu sklopio nekakav dogovor da ih više ne dira. Za takve tvrdnje, kao i za optužbe da su mu tom prilikom dali kovertu sa više stotina hiljada evra, ne postoje dokazi.

Sa druge strane, očigledno je da danas kada je Vučić predsednik Vlade, ljudi Vuka i Vojina dobijaju dobre pozicije u EPS-u, kao i da njihovo poslovanje u Srbiji doživljava renesansne razmere.

Osim sa Orešićem Vučićevi i Blerovi eksperti, ako takvi timovi budu formirani, sarađivaće i sa izvršnim direktorom Zoranom Rajovićem. Rajovića u EPS-u u šali zovu "Bivši". On je bivši direktor Elektro distribucije, bivši direktor Elektro Kosmeta, bivši veliki prijatelj alfe i omege, Aleksandra Jokića, baš kao što je i bivši najbolji drugar Vučićeve ekipe u EPS-u, priča se među zaposlenima u toj kompaniji.

Ipak, kako stvari stoje, Rajović je doneo odluku koja će mu, uprkos njegovom nadimku "Bivši", omogućiti da još dugo potraje na funkcijama u ovoj kompaniji. Rajović je raskinuo koaliciju sa kosovarskim klanom i postao je veliki prijatelj sa Nikolom Petrovićem. Ipak, kako kažu u njegovoj ekipi, nije dobro što je Rajović zaboravio da su ga stvorili neki drugi ljudi, koji mu sada spremaju smenu, već tokom sledeće reorganizacije u julu.

Sa druge strane, Slobodanka Krčevinac za sada ne mora da se plaši za svoju funkciju. Ona će narednih meseci, ali i tokom svih reformi koje budu sprovodili Vučićevi ljudi, biti prava zvezda programa. Ovakav položaj omogućiće joj činjenica da je odnedavno u izuzetno dobrim odnosima sa Nikolom Petrovićem i Nenadom Kovačem, poznatim kao Neša Roming.

U nešto težoj poziciji će se naći Izvršni direktor Aleksandar Surla, inače dobar prijatelj Aleksandra Obradovića. Surlini neprijatelji već mesecima dostavljaju medijima informacije o tome da je njegovo obrazovanje krajnje sumnjivo. U anoniomnim dopisima se ističe da su u pitanju sumnjivi koledži i sumnjivi univerziteti koje je ubacio u svoju biografiju.

Kako navode, u pitanju je pravi primerak novokomponovanih kadrova u vrhu EPS. Oni bez trunke savesti morala i znanja pelješe najveću srpsku kompaniju, a time i građane srbije. Taj lik i prosto obožava da plaća konsultantske kuće i da za njihove usluge troši više miliona evra godišnje. To je upravo i dokaz da nema znanje i organizacione sposobnosti, navode nezadovoljne kole u svojim opisima ovog mladog direktora.

Pored Surle u dopisima se nekada nađe ime i direktora za trgovinu strujom, Dragana Vlaisavljevića, zvanog Vlaja, za koga kažu da je pravi primerak čoveka koji se ne meše u svoj posao. S obzirom da su mu nametnuti pravi saradnici koji više od deset godina rade za Vuka i Vojina, Vlaja i nema potrebe da se meša u svoj posao, ogovaraju neprijatelji Vlaisavljevića.

Ukoliko Vučićevi timovi za reorganizaciju i privatizaciju javnih i drugih državnih preduzeća budu birali kadrove kakvi su do sada zapošljavani u EPS i drugim kompanijama, onda će njihov posao biti ne samo okončanje privatizacionog procesa kako to MMF očekuje, već će prouzrokovati i veliku štetu srpskoj privredi.

U dosadašnjem procesu privatizacije, bez posla je ostalo više od milion ljudi. Oni danas čine armiju, gubitnika tranzicije, ljudi koji nisu sposobni da izdržavaju svoje porodice, a čija je imovina meta privatnih izvršioca. Ukoliko Vučić usliši molbe MMF i na ulicu pošalje dodatnih 500.000 ljudi, to će za Srbiju biti udarac od koga će se nacija teško oporaviti. Ljudi koji trenutno vode našu zemlju ponašaju se kao da ne vide, da naš ekonomski sistem stvara sve manje novih vrednosti, dok populacija uskoro neće moći da se reprodukuje u dovoljnom broju za redovno funkcionisanje ekonomskog sistema.

 

      Koliko nas sada košta "Engleski pederski isprdak Toni Bler"?

 

Od kako je javnost u Srbiji saznala da će Aleksandar Vučić dovesti bivšeg britanskog premijera Tonija Blera i njegovu kompaniju da "usmerava" Vladu Srbije, iz Vlade Srbije je plasirano više dezinformacija koje su imale smisao da dovedu u zabludu građane Srbije.

Jer, predstavljeno je kako Bler i njegova kompanija dolaze sa zadatkom da "usmeravaju" Vladu Srbije, ali ne i da Bler, preko svojih službenika, preuzme kontrolu nad privatizacijom preduzeća u Srbiji.

Vučićeva ideja da angažuje bivšeg britanskog premijera Tonija Blera i njegovu kompaniju za poslove u Vladi Srbije, nije od juče. I nije Bler bio jedini kandidat za to mesto…

Naime, u broju od 30. juna 2014. godine, britanski dnevni list "Dejli Mejl" (Daily Mail), objavio je tekst u kome je rečeno da će premijer Srbije Aleksandar Vučić, umesto Tonija Blera, koji je "preskup", za svoga savetnika pozvati lorda Pitera Mendelsona, laburistu, koji bi trebao da mu pomogne oko poslova pridruživanja Evropskoj uniji.

U široj analizi, "Dejli Mejl" je opisao kako je Srbija na putu da ponudi bivšem laburističkom ministru lordu Piteru Mendelsonu unosan ugovor za savetovanje pri priduživanju Evropskoj uniji, te da je razlog nedavne "tajne" posete Tonija Blera Srbiji, bio dogovor o njegovom unajmljivanju kao savetnika i lobiste za srpske interese u Briselu, ali da je cena koju je Bler za svoje usluge tražio prevelika za Srbiju koja je zemlja na ivici bankrota.

Da bi pokazao koliko je Vučiću bilo stalo do Blera, "Dejli Mejl" se poslužio i njegovim izjavama o bivšem britanskom premijeru, koje su prepune neverovatnih pohvala, poput: "On je jedna od najpametnijih osoba koje sam sreo u životu…" i "On je najbolji motivator koga sam u životu video. Neki zlobnici bi rekli da je pripadnik tamne strane, ali on je izuzetno snažna i nepokolebljiva ličnost, neustrašiv, uticajan i može da izvrši pravi pritisak."

Vučić je, piše "Dejli Mejl" bivši pripadnik režima Slobodana Miloševića a ugostio je Blera kao i bivšeg šefa njegovog kabineta Džonatana Pauela, kako bi ga privoleo da bude posrednik u pregovorima koje Srbija vodi oko pristupanja Uniji.

Aleksandar Vučić, upoznao se sa lordom Mendelsonom pre godinu i po dana, kada je bio prvi potpredsednik vlade i tada mu je prvi put predložio saradnju ali je Mendelson morao da odbije jer je već bio preokupiran poslom. Međutim, Dejli mejl prenosi kako je gospodin Vučić bio uporan i konstantno zvao i iznova nudio lordu Mendelsonu angažman.

"Dejli Mejl" se posebno osvrnuo na biografiju Aleksandra Vučića pa ga je britanskoj javnosti predstavio kao "bivšeg građevinskog radnika, koji je pritom u mladosti proveo godinu dana u Londonu radeći u jednoj radnji za dve funte na sat". U vezi sa Vučićevom "klasnom orjentacijom", citirali su njegovu izjavu u kojoj on kaže da "nema problema sa činjenicom da Bler ima milione".

Tekst "Dejli Mejla" završava se vestima iz Beograda, gde se kaže da su mnogi građani Srbije iznenađeni korelacijom Vučić-Bler, pošto je bivši premijer Britanije podržao vazdušne napade NATO-a 1999. godine za vreme konflikata na Kosovu: "…Gospodin Vučić, koji je premijer Srbije od aprila ove godine, bio je ministar informisanja u ubilačkom Miloševićevom režimu. Lično je inicirao zakone kojima je ućutkivao novinare, praktično im stavivši brnjicu preko usta. Jednom prilikom je čak imao i zabranu pristupa zemljama EU, ali je nedavno promenio svoj politički kurs i postao snažan borac i predvodnik Evrointegracija".

U više navrata, nakon poslednjeg dolaska Blera u Srbiju, Vučić je kazao kako je "impresioniran pristojnošću Tonija Blera koji je video zgradu generalštaba i nije izustio niti jednu reč na tu temu jer je smatrao kako bi to bilo nekulturno, a ni on lično nije želeo da potencira teme od pre petnaest godina".

Srbija se nalazi među brojnim zemljama koje teže članstvu u EU među kojima su i Crna Gora, Makedonija i Albanija, koje je sve savetovao Toni Bler zajedno sa svojim bivšim specijalistom za širenje dezinformacija, Alisterom Kempbelom.

Javnost u Srbiji se sa pravom pitala: šta je to moglo da natera Aleksandra Vučića, čoveka koji je bio recenzent knjige Vojislava Šešelja pod naslovom "Engleski pederski isprdak, Toni Bler" da mu se danas ovoliko ponizno klanja i da ga plaća iz budžeta svih građana, uprkos tome što je i dalje "preskup"? Odgovor može biti samo žeđ za vlašću, izdaja i novac.

Šesnaest godina nakon operacije „Saveznička snaga", ne treba zaboraviti zločinačke poslove Tonija Blera ni njegovu izjavu iz 1999. godine, dok je lično agitovao (23. Marta 1999. godine, u britanskom parlamentu) da se Beograd i cela Srbija bombarduju: "…Moramo se pokrenuti kako bismo zaštitili hiljade nevinih ljudi, žena i dece od humanitarne katastrofe!".

Blerov kabinet saglasio se sa komandom NATO pakta da bude bombardovana i zgrada Vlade Srbije. Pogodak je odneo kupolu ispod koje je bila kancelarija tadašnjeg ministra informacija Aleksandra Vučića, koji, slučajno ili ne, tada nije bio tu!

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

SRBI KAO ZAMORCI: „INDUSTRIJSKI SEKTOR“ EKSPERIMENTALNIH ISPITIVANJA FARMACEUTSKIH PREPARATA U SRBIJI

15. марта 2015. Коментари су искључени

 

Po broju klanova i mafijaških udruživanja, zdravstvo u Srbiji je vodeće na evropskom kontinentu, ali je zato na samom dnu kada je u pitanju kvalitet usluga, način lečenja i opremljenost zdravstvenih ustanova. Punih četrnaest godina, svi prethodni ministri zdravlja predstavljali su produženu ruku političkih režima i međunarodne medicinske i farmaceutske mafije. I sadašnji ministar zdravlja, Zlatibor Lončar, čovek koga kolege zovu "Doktor smrti", obavlja najprljavije režimske poslove, od nasilja nad sindikatima za račun BIA-e, do pljački, ucena, a po potrebi i tihih likvidacija u bolničkoj postelji. Zbog svega toga, srpsko zdravstvo je u stanju potpunog haosa, a u toku je i egzodus zdravstvenih radnika iz Srbije, koji nije zabeležen u istoriji ove zemlje…

 

                    Milica Grabež

SRBI KAO ZAMORCI

 

Srpske zdravstvene ustanove podsećaju na one iz Bijafre i najsiromašnijih afričkih republika. Dolaskom DOS-a na vlast, ministar zdravlja, u četiri mandata, Tomica Milosavljević, sa svojom organizovanom kriminalom grupom, uglavnom profesorima koji su članovi Demokratske stranke, pokrao je sve što se pokrasti moglo. Čak i donacije Ambasade Japana u Beogradu od 20 miliona dolara, koje su završile na računu Demokratske stranke i njenih čelnika.

Izborom Vojislava Koštunice za premijera Srbije međunarodna zajednica je u Srbiji započela mnogo “razvojnih projekata“. Posebno je postalo primetno delovanje Američke agencije za međunarodni razvoj (US Agency for International Development – USAID) i njene konsultantske kuće "Booz Allen Hamilton". Svi konsultanti iz "Buz Alena" su iz njihovog “global resilience department“ koji je tada vodio penzionisani direktor CIA Robert Džejms Vusli (Robert James Woosley).

Američka “nevladina“ organizacija odlučila je da svoj "razvojni" projekat – USAID-SEDEP, navodno namenjen povećanju srpske ekonomske konkurentnosti i izvoza, iskoristi i za direktne interese najvećih američkih farmaceutskih kuća, a sve uz blagoslov dva ključna ministarstva u vladi premijera Koštunice.

Ogromni lukrativni potencijal, kada se eksperimentalni lekovi i genetski testovi rade na srpskim pacijentima, prvi put je identifikovan novembra 2003. godine od Lorensa Grua(istražitelja ratnih zločina), koji je u to vreme bio zadužen za nadgledanje svih "Buz" projekata u regionu.

Detaljna analiza koja je usledila do februara 2004. i uključila brojne gostujuće saradnike firme "Buz Alen", potvrdila je prvobitnu procenu o neverovatnim konkurentskim prednostima srpskih klinika: srpski pacijenti ne očekuju da budu plaćeni za testove, pacijenti i njihove porodice ne traže skupa osiguranja koja obavezno pripadaju pacijentima u zapadnim zemljama, a i srpska država ne očekuje od farmaceutskih kuća da isplate skoro nikakve veće troškove kada se njeni stanovnici koriste kao zamorci.

Mafija koju je predvodio ministar zdravlja, u četiri mandata, Tomica Milosavljević, otvorila je vrata srpskih klinika, instituta i bolnica za eksperimente neregistrovanih lekova. Lekari, koji su prihvatali da za naknadu od 1.500 evra po pacijentu prinuđavaju siromašne pacijente iz unutrašnjosti da se nad njima, u grupi od po dvadeset ljudi, nekoliko nedelja prati primena eksperimentalnog leka, čiji opit je prvo izvršen nad pacovima,. Tokom tih eksperimenta odveli su više od polovine njih u smrt, dok su drugi umirali mesec-dva nakon prestanka eksperimenta. Nalazi su služili farmaceutskim kompanijama da se koriste tim rezultatima, u daljim fazama ispitivanja lekova. Srbi su, očigledno, bolji od pacova.

Uz to, Srbi su i doslovno nazvani "jako čistim zamorčićima" ("pure and clean guinea pigs"), jer "prosečno i tipično srpsko telo" još uvek nije tokom života zatrovano dugotrajnom upotrebom raznoraznih farmaceutskih preparata, kao što je slučaj već nekoliko decenija na Zapadu.

Time je "industrijski sektor" eksperimentalnih ispitivanja identifikovan kao jedan od "sektora" s velikim potencijalom da bude konkurentan. Drugim rečima, Srbi su veoma konkurentni kada su u pitanju tela i organizmi koji se koriste za farmaceutske i genetske eksperimente. Primera radi, za eksperimente nad američkim građanima, koji se dobrovoljno saglase sa tim, farmaceutske kuće su plaćale njihovo životno osiguranje na po najmanje milion dolara.

Kada su zlodela zdravstvene mafije izašla na videlo, a Redakcija je o tome godinama, iz broja u broj pisala, ministar Milosavljević se povukao, i nestao iz javnosti. Sa svim opljačkanim milionima evra i dolara.

Dolaskom naprednjaka na vlast, mnogi su očekivali da će ova partija u zdravstvo uvesti reda. Međutim, naprednjaci su za ministra doveli Zlatibora Lončara zvanog Tibi, ili poznatijeg kao "Doktor smrti“.

Upućeni tvrde da je gospodin Lončar nameravao da otera u zatvor svoje prethodnike, ali ga je Vučić oštro opomenu da “gleda svoja posla“. Lončar je to bukvalno shvatio, i zgrće milione evra.

Srpsko zdravstvo je potonulo. Ministar Lončar je, preko direktora BIA Aleksandra Đorđevića, svim sredstvima nasrnuo na sindikate u zdravstvu, preteći hapšenjima sindikalnih aktivista. Lekarima su smanjene plate, ali šta to zanima onog koji uzima milione evra? U toku je egzodus zdravstvenih radnika iz Srbije koji nije zabeležen u istoriji ove zemlje…

 

      Seoba lekara i medicinskog osoblja

 

Srbija ne ispunjava uslove za EU, ali njeni lekari su dobrodošli. Oko 10.000 lekara srpskog porekla živi i radi širom sveta, a oko hiljadu njih je zaposleno na visokim pozicijama u zdravstvenim ustanovama. Godišnje iz Srbije ode više od 500 medicinskih sestara u Nemačku. Samo u Kliničkom centru u Beogradu trenutno nedostaje oko 200 medicinskih sestara.

Lekarskoj komori je za poslednje dve godine traženo je više od 800 potvrda za zapošljavanje u inostranstvu, dok su ranije imali najviše do 40 molbi godišnje! Mnogi od njih su već otišli da leče građane Nemačke, Austrije, pa čak i Mađarske. Iz Srbije masovno odlaze i veoma iskusni lekari, specijalisti, ali u poslednje vreme i oni koji ne mogu da dobiju specijalizaciju.

Među njima ima najviše patologa, anesteziologa, kardiohirurga i radiologa. Nekoliko kompletnih hirurških timova KCS, otišlo je poslednjih godina u Sloveniju, Austriju, Nemačku i dalje. Kliničkom centru Srbije u svakom momentu nedostaje oko 100 lekara. Urgentnom centru nedostaje oko 80 lekara i oko 20o medicinskih sestara.

U međuvremenu, u unutrašnjosti Srbije, prema zvaničnim podacima, na jednog lekara ima 4.000 pacijenata. Zabeležen je i jedan neslavan rekord: doktorka-ginekolog iz Vrbasa, u jednom danu je uspela da pregleda 139 pacijentkinja! A norma lekara opšte prakse je 35 pacijenata, mada u ordinacijama, u proseku, ima i po 60 ljudi dnevno. U Srbiji je lekarski prosek 40 pregleda dnevno, a to uveliko prevazilazi evropske norme.

U ovom trenutku, u Srbiji je u evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, prijavljeno više od 2.500 osoba sa završenom srednjom medicinskom školom. Prema statistici iz prethodnih godina, približno 1.500 njih, upisaće medicinski fakultet, a svi koji mogu potražiće posao u nekoj od zapadnoevropskih zemalja, jer je potreba za gerontološkim i patronažnim medicinskim osobljem, sa ili bez iskustva, velika.

Za lekare koji su suočeni sa ovakvim stanjem u zdravstvu, ali i u celoj državi, primamljivo zvuči čak i jedan oglas nedavno objavljen u dnevnoj štampi, gde piše da i ratom zahvaćena Libija traži naše lekare i specijaliste nudeći im platu od 1.500 do 4.000 evra i obezbeđen smeštaj.

Ministar Lončar je pokušao da pre nekoliko meseci bude imenovan za direktora Kliničkog centra Srbije. Veća je mogućnost za pljačku, preko javnih nabavki, ali mu na Medicinskom fakultetu u Beogradu nisu “progledali kroz prste“. Ne ispunjava formalne uslove. Da se lakše razume surova stvarnost u srpskom zdravstvu, objavljujemo izlaganje dr Vojislava Šešelja na konferenciji za štampu, posvećeno ministru Lončaru.

 

   Smrt u Srbiji dolazi od Zlatibora.

     Nepoznato o Zlatiboru Lončaru

(Konferencija za štampu Vojislava Šešelja, 15. januara 2015. godine)

Dame i gospodo, vi znate da u protekla dva meseca Srpska radikalna stranka u svojim aktivnostima primat daje ekonomskoj i socijalnoj problematici i u skladu sa tim jačamo našu borbu protiv kriminala i korupcije, bez kojih nema ekonomskog ozdravljenja zemlje. Pred Novu godinu smo vam najavili da ćemo na svakoj konferenciji za štampu obrađivati po jednog ministra iz Vučićeve vlade, koji je ogrezao u kriminalu i korupciji. Za danas smo vam najavili da će to biti ministar zdravlja Zlatibor Lončar.

Naše službe intenzivno rade, naše ekipe članova iz raznih državnih i društvenih organizacija su angažovane i mi taj materijal prikupljamo i danas smo u situaciji da vam predstavimo naša osnovna saznanja.

Zlatibor Lončar je na tajanstven način došao do stana u kome živi, koji je površine 180 metara kvadratnih, a nalazi se u ulici Slavka Ćuruvije, kod Belog dvora. Formalni vlasnik tog stana je izvesni Zoran Mitrović, jedan od suvlasnika Viktorija grupe. Za kliničkog asistenta Zlatibor Lončar je izabran krajem 2012. godine, između četiri kandidata, od kojih jedino on nije ispunjavao uslove za izbor. U momentu izbora za kliničkog asistenta nije mu bila prihvaćena doktorska teza. O tom nelegalnom izboru imamo original zapisnik koji je zaveden u sekretarijatu Medicinskog fakulteta 16. novembra 2012. godine pod brojem 014017/2.

Zlatibor Lončar objavio je samo jedan rad u nekom trećerazrednom časopisu. Pojavljuje se i kao deveti autor, praktično dopisni autor jednog jedinog naučnog rada. Lončar se samopromoviše kao ekspert za transplantaciju jetre, a njegove kolege iz Kliničkog centra dobro znaju da on nije izvršio nijednu transplantaciju.

Videli smo ga da daje izjave i na državnoj televiziji da je reč o prvim transplantacijama jetre u Srbiji, a ja vas podsećam da su prve transplantacije jetre i srca vršene pre više od dvadeset godina. Samo jedan lekar, prof. dr Zoran Milošević, iz Kliničkog centra Vojvodine, u Novom Sadu, izvršio je do sad 28 transplantacija jetre.

Umesto Zlatibora Lončara, transplantacije o kojima je reč vrše lekari iz Hrvatske, a on samo daje izjave za medije i lažno se predstavlja kao deo tog tima za transplantacije. Hrvatski lekari za svaku takvu operaciju dobijaju naknadu od više hiljada evra, i to u kešu, bez ikakvog traga u blagajni Kliničkog centra Srbije. Provereno je, s naše strane, da isplate ne idu ni iz Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja.

Dalje, na sajtu Ministarstva zdravlja stoji da je završio dva kursa iz transplantacije organa u čuvenoj londonskoj bolnici „Hamersmit". U toj bolnici nema dokumenta o tom kursu Zlatibora Lončara, a ni u Kliničkom centru nikada nije priložio potvrdu o tom navodnom diplomiranju.

Pošto je poznato da Lončar ne govori engleski jezik, postavlja se pitanje na kojem je jeziku eventualno polagao taj kurs u londonskoj bolnici.

Lončara u Urgentnom centru pamte kao mladog lekara koji je dežurao pored ranjenih kriminalaca i kada nije u smeni. Od tih dežurstava je zaradio prvi Audi A6, a danas vozi BMV 6 džip.

Dalje, prema pouzdanim informacijama iz Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja, Zlatibor Lončar je samo jednim dopisom oštetio državu za 24 miliona evra. Lončar je ovu štetu načinio kroz cenovnik lekova i njegovu primenu, koja je tada odložena za početak ove godine. To je verovatno i bio razlog da dr Momčilo Babić podnese ostavku na funkciju direktora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, ali dobro bi bilo i njemu da se obratite o tom pitanju.

Novi cenovnik lekova neće doneti najavljivane uštede zato što je promenjen obračunski kurs evra i tako cene povećane za deset posto. To znači da će ušteda biti onolika koliko Lončar ugovori s isporučiocima lekova. Radi se o nabavci lekova za bolnice i apoteke u vrednosti od 600 miliona evra, a očekivana pljačka Zlatibora Lončara i njegove družine planira se na oko 50 miliona evra. Lončar je za nabavku lekova formirao komisiju od svojih ljudi. U Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, to vode izvesni Maca i Đole, a nova direktorka, vršilac dužnosti, ukinula je kontrolu javnih nabavki i tako omogućila da se realizuje Lončarov plan pljačke od 50 miliona evra.

Dalje, Zlatibor Lončar je u krugu svojih prijatelja iz Zemunskog klana imao nadimak „Tibi".

Vi se sećate Dejana Milenkovića Bagzija, jednog od kriminalaca i ubica iz Zemunskog klana, koji je stekao status zaštićenog svedoka i, naravno, kao zaštićeni svedok on je verovatno mnogo toga lagao u istrazi i u svedočenju pred Okružnim sudom u Beogradu, ali taj isti Bagzi je pominjao i Zlatibora Lončara.

E sad, da bi sebi pomogao, da bi sebi olakšao položaj, verovatno je Bagzi mogao da laže o nekim drugim ljudima poznatim u javnosti. Ali zašto bi on uopšte pominjao Zlatibora Lončara? Kako da mu Lončar padne na pamet? Dakle, sama činjenica da ga je pominjao, da je iznosio za njega takve podatke, koji možda još nisu sasvim provereni, ali moraju biti provereni, govori da je o njemu nešto znao. Taj Bagzi je za Tibija, odnosno za Zlatibora Lončara, rekao da je bio zadužen za medicinske egzekucije i Bagzi je Zlatibora Lončara direktno optuživao za ubistvo Veska Božovića, isto poznatog kriminalca iz beogradskog podzemlja.

Sve ovo što sam vam do sada rekao je potpuno pouzdano i to smo višestruko proverili, ovde se pozivamo na Bagzija pa sam morao dati ovaj mali uvod da to uslovno prihvatite.

Dalje, Zlatibor Lončar je čest gost u prestižnim beogradskim kafićima poput „Mitologije" u Birčaninovoj ulici. Najčešće je u društvu sa Nikolom Petrovićem, direktorom Elektromreže i Aleksandrom Đorđevićem, šefom BIA, to je nekad bio SDB, sad je BIA, ali metode rada nisu promenili. Sastaju se sa predstavnicima farmaceutskih kompanija sa kojima ugovaraju stavljanje određenih lekova na listu. Naravno, sve to rade uz proviziju.

Ministrova žena, Vesna Lončar je advokat, ali je i član Upravnog odbora Pošta Srbije. Poznato je da je Vesna Lončar advokat Joce Amsterdama i Tomislava Nikolića. Dakle, kao crevo su svi uvezani.

Šurak Zlatibora Lončara, Goran Andrić je na takozvanom javnom konkursu izabran za javnog beležnika a to je samo jedan od pokazatelja koliko naprednjaci, njihova rodbina i prijatelji jurišaju tamo gde se najviše para može dobiti. Ta beležnička mesta, po našim informacijama, skoro sve sami naprednjaci su zauzeli.

Imamo dve posebne ekspertize koje se tiču aktivnosti Zlatibora Lončara. U njima se, između ostalog, i komentariše ovaj naš ekspertski izveštaj, ovaj završni ekspertski izveštaj, ali ima i nekih interesantnih detalja, pa ću vam i to navesti, ukoliko vas to interesuje.

Te medicinske egzekucije u Urgentnom centru su vršene špricom, ubrizgavanjem određenih hemikalija u cevi za infuziju. Što se tiče pomenutog Veska Božovića, on je likvidiran lično od strane Zlatibora Lončara i to kad mu se naglo počelo poboljšavati zdravstveno stanje nakon ranjavanja. On je bio ranjen od strane Zemunskog klana, a onda je počeo naglo da se oporavlja i tada je pritrčao Zlatibor Lončar da reši taj problem.

Sada je, pored toga što je ministar zdravlja, Zlatibor Lončar i neformalni direktor Urgentnog centra.

Srbija je jedina zemlja u Evropi koja je zdravlje i zdravstvenu zaštitu poverila asistentu i to asistentu koji nije ispunjavao uslove konkursa. Ona, dakle, nema nijednog profesora od poverenja da bude ministar zdravlja.

Klinički asistent, to vam je valjda poznato, je najniži rang lekarske branše, a na fakultetu na kome je izabran ima 200 docenata, 150 vanrednih i 100 redovnih profesora i baš su našli kliničkog asistenta da postave za ministra zdravlja.

Dakle, to i pokazuje koliko Vučićeva vlada vodi računa da stručne ljude dovede na odgovarajuća mesta u državnoj upravi, a to su najviši organi državne uprave.

Zlatibor Lončar je završio Medicinski fakultet nakon osam godina studiranja, čak i specijalizaciju, navodno je završio dva kursa, za koja nema nikakve evidencije da su zaista završeni.

U službenoj biografiji koju je Vlada Republike Srbije stavila na svoj sajt stoji da ima specijalistički kurs iz hepatobilijarne hirurgije završen 2001. godine u Londonu, u bolnici „Hamersmit", gde se navodno usavršavao i 2006. godine. Specijalizaciju iz opšte hirurgije završio je 2003. godine. I tamo na tom sajtu stoji da je završio i specijalistički kurs iz transplantacione hirurgije jetre u kraljevskom koledžu u Londonu 2011. godine, a već smo vam pomenuli da Zlatibor Lončar ne zna engleski jezik, pa se postavlja pitanje kako je završio sve te kurseve, ako ih je uopšte završio, a nema službene evidencije da je zaista završio.

Ima tu još detalja da je ministar sadašnji, Zlatibor Lončar, još kao mlad lekar, učestalo dežurao pored nekih ranjenih kriminalaca čak i kad nije u pitanju njegova smena. Dakle, on dođe u smenu nekog drugog lekara, svog kolege, pa sedne pored uzglavlja ranjenog kriminalca da doprinese njegovom lečenju, ukoliko je takav zadatak dobio od mafijaške centrale. Taj Lončar je i obilazio ranjene kriminalce, koje nije ni operisao ni lečio i tako, a paralelno s tim je sticao automobile, novac, stambene jedinice i slično.

To što se proglasio prvim transplanterom u Srbiji je veoma hrabro sa njegove strane, kad već imamo podatak da su prve transplantacije jetre vršene pre dvadeset godina. Ali, on je prosto zaštićen u srpskim medijima. Niko ne sme o njemu da piše. Mnogi su ministri na tapetu, čak je i Vučić na tapetu često, a o Zlatiboru Lončaru malo ko se usuđuje da nešto iznese u javnost. Bilo je, naravno, pokušaja, bilo je određenih nastupa novinarskih, ali sve je to bilo sitno i nedovoljno.

Sama ideja da se u Urgentnom centru rade transplantacije, naravno, izazvala je veliko čuđenje, jer Urgentni centar ima sasvim drugačiju namenu. To je, inače, najopterećenija zdravstvena institucija u našem sistemu, i sad baš oni da vrše transplantacije i da treba angažovati velika sredstva, veliki broj stručnjaka i tako, i posebnu brigu za oporavak lica kojima je izvršena transplantacija.

Još nekoliko detalja. Od kako je Zlatibor Lončar postao ministar, prestale su transplantacije. Dakle, ako nema njega, nema ni transplantacija. On nema vremena, a drugima ne da da to rade, čak ni Hrvate više ne zove u pomoć, jer bi morao neko posle obavljene transplantacije da daje izjave za javnost, a on je ministar, pa pošto nije vršio transplantaciju, ne ide da on daje, a do sada je radio samo on.

Dakle, ispada da je naša država sistem transplantacije bazirala na samo jednom čoveku, koji nema nikakav program, niti je sam unosio neke sistemske karakteristike u taj rad, a to je najkomplikovaniji rad u medicinskoj struci.

U ministarstvu Zlatibor Lončar je najviše dva sata dnevno, a posle pravi razne kombinacije po kafićima, sa Nikolom Petrovićem i Aleksandrom Đorđevićem, koje se tiču otimanja para.

To je nešto što je, izgleda, opšti manir u sadašnjoj vladi Srbije, a tako, do krajnjih konsekvenci izveden u slučaju Zlatibora Lončara.

Dešava se čak da neke zdravstvene ustanove Zlatibor Lončar iz ministarstva plaća pre vremena, za određene usluge, a sve za veliku proviziju koja se na izvestan način ostvaruje.

Kad nekoga treba proveriti ko im predstavlja smetnju ili naći kompromitujuće činjenice, onda se angažuje BIA. BIA je ta, dakle, koja omogućava Zlatiboru Lončaru da se upusti nekažnjeno u ovoliki kriminal. BIA onda prisluškuje telefone, presreće i-mejl poruke, komentare na blogovima, duboko su i u sajber kriminalu, iz BIA-e curi mnogo toga, jer za njene operativce nema ni zakonske odgovornosti ni morala, ni bilo čega drugog.

Nikola Petrović i Aleksandar Đorđević su zajedno sa Zlatiborom Lončarem švajcarskoj medicinskoj kući, farmaceutskoj kući „Novartis", obećali stavljanje na listu leka „đilenija", na listu koju finansira naše zdravstveno osiguranje. A od njih su, kao za uzvrat, dobili donaciju za postradale u Obrenovcu u visini od 250 hiljada evra. Tu su bila sanitetska vozila, rendgen i ultrazvuk, kao da niko ne zna da farmaceutska industrija nikome ništa ne poklanja bespovratno ili bez usluge, pogotovo jednoj državi kojoj naplaćuje inače neke druge usluge.

I „Novartis" je to sve što je isporučivao višestruko naplaćivao. „Novartis" je obećavao i uštede našem zdravstvenom sistemu u lečenju obolelih od multiple skleroze, a profit ili prodaja tog leka će im doneti desetine miliona evra. Taj „Novartis" je poznat po tome što odavno podmićuje lekare širom sveta, a radio je svojevremeno ovde i sa Tomicom Milosavljevićem u vezi vakcina protiv gripa.

Republički fond zdravstvenog osiguranja služi, kako kažu naši lekari, članovi Srpske radikalne stranke, koji su nam pomagali u sastavljanju ovih ekspertiza, kao protočni bojler za isporuku novca.

Za Obrenovac se, dakle, zna da je dobio opreme u vrednosti od 250 hiljada evra, a koliko je Zlatibor Lončar dobio još se ne zna, ali saznaćemo. Može se već nešto i provizorno sračunati.

Nikola Petrović, koji u svemu tome učestvuje, kupio je švajcarski sat „roleks" od 480 hiljada evra, a nikome ne mora da ga prijavi, pošto to nije nekretnina, nego pokretna imovina.

Lončar se, inače, nekom prilikom mnogo uplašio Čumeta. Vi znate ko je Čume, sad je u zatvoru, to je vođa surčinskog klana. Navodno ga je negde Čume jurio vozilom po Dedinju iz nama nepoznatih razloga. Nama su nepoznati ti razlozi, ali Zlatiboru Lončaru nisu nepoznati. A on je, naravno, bio čovek koji je pripadao Zemunskom klanu, kad su se razdvojili Zemunci i Surčinci, kad su međusobno ratovali. Mislio je tada da ga Čume kao osvetnik juri da ga likvidira. Priveli su Čumeta u BIA-u, ispitivao ga je lično direktor BIA-e. Možete misliti koliko je važan Zlatibor Lončar.

Lončar niti čita knjige, a ne može ni da piše kad ne čita knjige. To se vidi i po njegovom siromašnom rečniku, bednim manirima, neznanju u vezi zdravstva.

Nedavno je u Narodnoj skupštini branio zakone iz oblasti zdravstva. Sve probleme tog katastrofalno vođenog sektora sveo je na volonterske specijalizacije i karticu zdravstvenog osiguranja. Zakoni koji su bili doneseni bili su nepotrebni i neadekvatni. Rasprava je bila višečasovna, ali bez ikakvog meritornog značaja. Jedinu je korist srpski narod imao od te rasprave, što se pokazalo prvi put javno, direktno u javnosti, koliko je Zlatibor Lončar nekompetentan i kao lekar i kao ministar.

Iste te večeri je opet bio u Urgentnom centru, gde su čekali satima hrvatske doktore da vrše, navodno, neku transplantaciju. Opet im je plaćan novac na ruke, bez poreza i dažbina. Tako nam provode tu medicinsku reformu.

Pošto je reč o asistentu u 43. godini, na predmetu na kome ima preko 50 profesora te životne dobi, dakle, ne docenata, nego profesora, on nadoknađuje svojim luksuznim životom nestručnost u naučnom radu. Taj njegov BMV navodno košta, taj njegov džip košta oko 100.000 evra. To je, dakle, ono što smo mogli o tim konkretnim pojedinostima danas da vam saopštimo.

Što se tiče njegovog šuraka Gorana Andrića, koji je postao beležnik, da vam još napomenemo, da je toj notarskoj kancelariji pripao novobeogradski blok, koji se planira da bude obuhvaćen projektom „Beograd na vodi". Dakle, sa ove strane reke Save. Celi projekat Fond za lečenje dece u inostranstvu je njegov. On će tu uzimati donacije velikih farmaceutskih kompanija, trgujući s njima, i to po principu: vi meni pare, ja vama lekove na listi itd. Očekuje se da tu bude malo novca zaista fondu za decu a najviše novca Zlatiboru Lončaru. Za devet meseci Zlatibor Lončar nije nikakav ozbiljan projekat pokrenuo. Odobren je pre pola godine kredit Svetske banke za nabavku uređaja za zračenje malignih bolesti. Čuveni gama-nož, uređaj za lečenje tumora mozga je obećao u januaru, još nije raspisan tender. Znači, taj uređaj ne može da se zadugo još dobije. Obećao je da će rasvetliti slučaj nestalih beba, ni tu ništa nije uradio. Jedino što je bio spreman da govori o lekovitosti marihuane.

Urgentni centar je organizovao na Kopaoniku za skijaše i njihove pratioce, dakle to mu je mnogo značajnije od lečenja obolelih od raka i drugih teških bolesti. Trenutno oko 150 miliona evra stoji na računu jedne banke u Luksemburgu, koji je namenjen izgradnji kliničkih centara u Srbiji. Više plaćamo kamate za taj kredit nego za depozit. U Srbiji je na tržištu mnogo neregistrovanih i nekvalitetnih lekova. Ministarstvo na to ne obraća pažnju. Koristi se neki lek „lidokain". Mesecima se koristi iako je Evropska unija upozorila na opasnost od njegovog korišćenja. Nije povučen sa tržišta. Preko određenih aktivista sindikata zdravstva podmićuje Lončar određene ljude da mu ne bi smetali, a čak imamo podatke da je instrumentalizovao i grupu novinara da za njega rade, da o njemu afirmativno pišu, i da za to dobijaju novac.

I treći elaborat: u njemu se ponavljaju mnogi od ovih detalja koje sam vam već izneo, ali i neki novi, da se u Urgentnom centru Zlatibor Lončar ponaša bahato, bezgranično samovoljno, nesavesno, viče, galami, postrojava starije i iskusnije od sebe. Dakle, maltretira one lekare koji stvarno nešto znaju i umeju da rade svoj posao. Drži vizite profesorima i daje im instrukcije za lečenje i negu. Smenjuje direktore klinika, Kliničkog centra Srbije i odeljenja, koji u struci imaju značajno mesto, a dovodi poslušne ljude. To bi, dakle, bilo u najkraćim crtama ono što smo vam obećali za Zlatibora Lončara.

 

    A 1.

Kriminal u belom: plaćanje lekarske usluge "ispod stola"

Mito za poneti

Mnogi lekari u Srbiji su korumpirani, to je tužna istina. Među njima se nalazi i dr Dušan Gligorijević iz Beograda koji uzima sve što mu pacijenti ponude: pečenje, umetničke slike, nameštaj, piće, kolske kapije…Ipak, najradije uzima novac. Zauzvrat on zdrave šalje na lečenje na koje bolesni koji ne plaćaju mito čekaju mesecima.

Doktor Dušan Gligorijević radi kao lekar na Odeljenju za vaskularnu hirurgiju KBC Zvezdara u Beogradu. O njemu, njegov bivši pacijent Milić Gajić iz Beograda u dopisu direktoru Centra piše kako je korumpiran do srži.

Sredinom novembra 2008. godine Gajić je sa jednim prijateljem, sada pokojnim Vojislavom Marinkovićem, otišao kod doktora Gligorijevića. Marinković je, naime, tvrdio kako je čuo da je hiperbarična komora dobra i za zdrave pacijente, pa pošto nije mogao da dobije uput Gajić mu je predložio da za određenu svotu novca isti nabavi preko Gligorijevića.

Doktor je Marinkovića posavetovao da ode kod svog lekara, nabavi uput za pregled kod njega (Gligorijevića), a on će mu napisati uput za hiperbaričnu komoru. Kada su sledećeg dana sa uputom ponovo došli, lekar ih je putem mobilnog telefona zamolio da dođu u lekarsku sobu, a ne u ordinaciju, jer osoblje zna kakav je, pa može da posumnja. Marinković je dobio uput koji je očekivao, a posle završene terapije doktora Gligorijevića je "častio" sa 500 evra.

Gajić tvrdi da ovo nije jedini slučaj da Gligorijević uzima mito. I sam Gajić se jedno vreme lečio kod ovog lekara i za običnu melem pomadu kojom je mazao ranu na nozi plaćao doktoru 60 evra iako ista u apoteci košta samo 1.000 dinara.

Jednom prilikom je Gligorijević u Gajićevom stanu video sliku koju je naslikao Bora Mirković. Pod izgovorom da joj je ram loš, a da on (Gligorijević) ima prijatelja koji će besplatno da ga zameni, lekar je odneo sliku i nikada je više nije vratio. Navodno je morao njome da podmiti doktorku koja je operisala Gajićevu sestru. Sliku je Gajić platio 500 evra.

Od Gajićeve sestre doktor je uzeo i 300 evra da bi joj sredio operaciju kuka. Do pomenutog hirurškog zahvata je došlo mnogo kasnije, čak bi sestra pre bila operisana da je regularno čekala na red. Novac je Gajić uspeo da povrati i od tada je u sukobu sa Gligorijevićem koji mu je rekao da je on jedini koji je nazad dobio pare.

I Gajićev brat je išao kod Gligorijevića. Nosio je pečeno jagnje, ponekad i prase, ali je doktor najviše voleo pare. Gajić i njegov brat su mu za zakazivanje operacije žuči izradili i besplatno montirali metalnu kapiju vrednu 400 evra. Prevozili su mu besplatno i nameštaj od Beograda do Uba, a zatim i na Zlatibor. Poklonili su mu i deo kožne garniture. Sveukupno za operaciju su platili daleko iznad hiljadu evra.

Iako je sve poklone primio Gligorijević obećanu operaciju nikada nije zakazao, a Gajićev brat je hitno operisan kada mu je pukla žučna kesa. Jedva je ostao živ.

U međuvremenu je Gajić od Gligorijevića počeo da traži pare nazad, a ovaj ga je prijavio za – iznudu. Kako Gajić tvrdi, doktor Gligorijević uživa zaštitu jednog načelnika policije na Zvezdari koji mu pomaže da izbegne opelješene pacijente.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

POZADINA IZBORA NOVOG SAZIVA NACIONALNOG SAVETA VLAHA

9. марта 2015. Коментари су искључени

 

Rumunija veoma aktivno radi na tome da Vlahe iz Srbije prevede u Rumune. Nesposobni i podmićeni političari iz Srbije joj u tome rado pomažu. Zato se seminari za predavače vlaškog jezika održavaju na rumunskom, a udžbenike za vlaški jezik i kulturu piše devojka koja ima samo 25 godina i nikakvo adekvatno obrazovanje.

 

                     Mersiha Hadžić

SAVET VLASI

 

U utorak, 18. novembra 2014. godine, u Petrovcu na Mlavi je konstituisan Nacionalni savet Vlaha u novom sazivu. Na konstitutivnoj sednici verifikovani su mandati novoizabranim članovima Saveta, a na prvoj radnoj sednici koja je potom održana, izabrano je i najuže rukovodstvo ovog tela.

Za predsednika Nacionalnog saveta Vlaha ponovo je izabran diplomirani politikolog Radiša Dragojević sa liste "Vlasi za Srbiju – Srbija za Vlahe" iz Petrovca na Mlavi, koji je ovu funkciju obavljao i u prethodnom mandatu, dok je za zamenika predsednika izabran Dalibor Orsovanović iz Bora. Za sekretara Saveta imenovan je Bojan Modrlanović, diplomirani pravnik iz Petrovca na Mlavi.

Među prioritetnim ciljevima Saveta, Dragojević je na sednici istakao nastavak programa uvođenja vlaškog govora sa elementima nacionalne kulture Vlaha u sistem osnovnog obrazovanja, dalje usavršavanje, normiranje jezika do njegovog uvođenja u službenu upotrebu tamo gde za to budu postojali zakonski uslovi, kao i negovanje kulturnog nasleđa i tradicionalnih kulturnih manifestacija Vlaha.

Posle toga 17. decembra 2014. godine, u Boru je održana druga sednica Nacionalnog saveta Vlaha i usvojen je novi Statut. Usvojeni su predlozi da naziv Nacionalnog saveta Vlaha bude ispisan na pečatu i u Statutu na vlaškom jeziku i pismu („Savjetu Vlahilor").

Izabran je prvi potpredsednik savetaNovica Janošević, kao i potresednici: Dragi Damjanović, Miodrag Marković, Miletić Mihajlović i Neli Đorđević.

Izabran je i Izvršni odbor Nacionalnog saveta, koji čine: predsednik Radiša Dragojević, zamenik Dalibor Orsovanović, pet potpredsednika, kao i Siniša Čelojević sa liste Gergina i Miodrag Kokelić, sa liste Pokret vlaškog ujedinjenja.

Imenovani su i predsednici odbora: predsednik Odbora za kulturu, Vesna Stanković, predsednik Odbora za obrazovanje Slobodan Golubović, predsednik Odbora za službenu upotrebu jezika i pisma Slobodan Perić.

Koga ovi ljudi predstavljaju? Kampanju za izbore NSV-a su radile vladajuće SNS i SPS, odnosno njihovi opštinski odbori u Petrovcu na Mlavi i Kučevu. Za učenje vlaškog govora na teritoriji opštine Kučevo izjasnio se samo jedan učenik, pa je i on odustao.

Istovremeno, u opštini Kučevo za učenje rumunskog jezika prijavilo se 12 učenika u srednjoj školi i 12 učenika u osnovnoj školi. U celom Braničevskom okrugu za učenje vlaškog govora sa elementima kulture prijavilo se 56 učenika i to jedino u osnovnoj školi u Laznici, opština Žagubica. S druge, strane za učenje rumunskog u opštinama Veliko Gradište, Golubac, Malo Crniće i Žabari prijavio se veliki broj učenika. Sada će deca učiti rumunski.

Nauka je odavno rešila pitanje samostalnosti Vlaha kao naroda, ali to nisu i naši političari. Vlasi nisu Rumuni, ali snažnom agitacijom potkrepljenom parama, Rumunija uspeva da za svoj plan rumunizacije stanovnika istočne Srbije pridobije sve veći broj ljudi, posebno podmitljivih političara.

Vlaška narodna stranka koju predvodi doktor Predrag Balašević ovaj put nije izašla na izbore i pozivala je na njihov bojkot. Ako pogledamo izlaznost može se reći da je bojkot uspeo.

Održana je i konferencija u Medija centru u Beogradu. Zapaženo je bilo komentarisanje Dragomira Dragića o napisanom udžbeniku "Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture ". Dragić se pitao ko je autor koji je na tako nestručan način predstavio Vlahe i njihove običaje. Čak je pozvao i na krivičnu odgovornost autora i ekipe oko njega. Stvarno, ko to piše udžbenike ?

Autor većine njih je dPasujoni, to mu je književno ime. Iza pseudonima se krije Slobodan Golubović iz Beograda, profesor fizike!? Sva izdanja finansiralo je udruženje Gergina iz Negotina i Nacionalni savet Vlaha. Ništa ne bi moglo ni bez pomoći Soroš fondacije. Poznato je da je Soroš finansirao sve projekte na razbijanju Jugoslavije, a sada Srbije.

Kada je dPasujoni video da je preterao, objavio je da ključni udžbenik piše njegova ćerka, rođena 1989. godine ?!

Održana su dva seminara za nastavnike Vlaškog govora. Naravno, predavači su bili dPasujoni, njegova ćerka i još neki članovi udruženja Gergina iz Negotina. Na tim seminarima nije se uopšte govorilo vlaškim govorom.

I prvi saziv NSV, pod vođstvom Dragojevića, spremao se za uvođenje rumunskog jezika u nastavu. Bio je i jedan seminar na kojem su predavači bili profesori rumunskog jezika sa novosadskog filozofskog fakulteta. Čak su održali i polaganje. Tako su naši Vlasi dobili sertifikate o poznavanju rumunskog jezika u nivou maternjeg !

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

 

FINANSIJSKA ORGANIZACIJA ZA INVESTIRANJE, PODMIĆIVANJE I PLJAČKU DRŽAVA DO BANKROTSTVA

26. фебруара 2015. Коментари су искључени

 

Novac koji od stranih vlada dolazi da bi se podmićivali vlastodršci u Srbiji pere se preko razgranate mreže različitih banaka i štednih instituta. U njoj se nalazi i gotovo nepoznata Opportunity banka a.d. iz Novog Sada koju su zajednički osnovali EBRD i USAID, a koja svoje službenike otpušta čim otkriju neregularnosti koje ukazuju na pranje para. „Opportunity" na engleskom znači „prilika", u ovom slučaju prilika za korumpirane političare Srbije.

 

          Igor Milanović

USISAVANJE PARA I BOGATSTVA.8psd

 

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) u Srbiji rado ulaže u bankarski sektor. Ova banka, sa sedištem u Londonu, poznata je po tome što svoj ogromni kapital, dobijen od zemalja sponzora, troši na podmićivanje političke elite u zemljama u kojima investira. Prema istraživanju same banke iz 2007. godine, korupcija u zemljama njenog delovanja je porasla u odnosu na stanje pre njenog dolaska .

Posle potpuno nepotrebne dokapitalizacije Komercijalne banke u visini od 120 miliona evra u 2009. godini, EBRD je postala najveći pojedinačni akcionar ove srpske banke. Kontrolišući MK Grupu Miodraga Kostića, kojoj je dala povoljne kredite od više desetina miliona evra, EBRD kontroliše još jednu domaću banku – AIK Banku iz Niša, čiji je većinski vlasnik od nedavno i zvanično „Sunoku", preduzeće iz pomenute grupe.

Preko kredita u visini od 100 miliona evra u 2010. godini je EBRD preuzela kontrolu i nad Vojvođanskom bankom. Ova multinacionalna hidra je sa 30 miliona evra pomogla ProCredit banku u Srbiji, a preko Inteza banke je plasirala 15 miliona evra kredita malim i srednjim preduzećima.

S obzirom da su pomenute banke zbog svoje veličine pod lupom javnosti, preko njih teže ide ono što je primarno u delovanju EBRD-a – podmićivanje vlastodržaca. Za tako nešto, bar na lokalnom nivou, koriste se manje banke koje javnost jedva i da poznaje.

Jedna od takvih banaka je Opportunity banka Srbija (OBS) iz Novog Sada. Za ovu banku jedva da je ko i u svetu čuo. Po poslednjim, nama dostupnim informacijama, ova strana organizacija je imala predstavništva u 28 zemalja, 2,8 miliona klijenata, oko 17.000 zaposlenih i portfolio u vrednosti od samo 305,3 miliona dolara. Radi se o maloj finansijskoj organizaciji i na svetskom nivo koja, međutim, raspolaže veoma razgranatom mrežom filijala. Kako sa kapitalom od nešto preko 300 miliona dolara ona izdržava filijale u skoro trideset zemalja? Samo u Srbiji OBS je zastupljena u 14 gradova i opština, računajući tu i Preševo?!

OBS pripada mreži "Opportunity International" (OI), nevladinoj organizaciji (dakle, ne banci) koju je 1971. osnovao bankar Al Viteker. Po drugom izvoru, osnivač je Australijanac Dejvid Basau koji se Vitekerovoj organizaciji priključio 1977. godine. Najvažniji deo ovog konglomerata je "Opportunity International Nemačka" (OIN), zadužbina formirana 1996. sa sedištem u Kelnu, koja po sopstvenim priznanjima ima hrišćansku, odnosno katoličku podlogu. Glavni zadužbinar i osnivač OIN-a je Karl Šok, nemački privrednik o kome nema nikakvih podataka, čak ni na internet prezentaciji OIN-a.

Dobijanjem licence od strane NBS-a krajem aprila 2007. godine, Opportunity štedionica a.d. Novi Sad počela je u Srbiji da posluje kao banka . Prema Zakonu o bankama, ona je iz statusa štedionice prešla u status banke, uz dokapitalizaciju od 5 miliona evra.

Akcionari Opportunity banke a.d. Novi Sad su: Opportunity Transformation Investments, Inc. 63,51 odsto, EBRD 19,11 odsto, FMO (Nederlandse Financierings-Maatschappij voor Oontwikkelingslanden N.V) 12,74 odsto i Oikocredit Ecumenical Development Cooperative 4,64 odsto.

Ne treba smetnuti sa uma da je Opportunity štedionica 2002. godine osnovana uz pomoć USAID-a, američke organizacije koja se finansira direktno iz tamošnjeg vladinog budžeta. Kako jedna nevladina organizacija sarađuje sa vladinom organizacijom, i još za svoj rad koristi budžetska sredstva?

OI zvanično ne objavljuje podatke koliko je novih radnih mesta otvoreno zahvaljujući njihovim kreditima u zemljama delovanja. Za razliku od centrale, OBS se hvali tim brojkama, pa po njoj je još Opportunity štedionica do 2006. pomogla otvaranje 3.380 novih radnih mesta i održanje 27.000 postojećih. Nedostatak informacija o uspehu OI pravda time da je nemoguće izračunati stvarni broj novootvorenih radnih mesta u sektoru male privrede, dok je to, očigledno, u Srbiji moguće?!

Da je upravo OBS jedna od banaka preko koje EBRD i USAID peru pare koje kasnije završavaju na računima podmitljivih vlastodržaca, svedoči i slučaj Ibolje Totović iz Bajše, opština Bačka Topola.

Ova profesorka nemačkog jezika radila je šest i po godina u filijali OBS-a u Subotici. Ibolja je svojevremeno bila ušla u trag mahinacijama sa kreditima, otkrivši da je jedan broj klijenata priložio neispravnu, tačnije falsifikovanu dokumentaciju. Slučaj je prijavila rukovodstvu, ali umesto da bude nagrađena ona 2009. godine biva uhapšena pod optužnicom da je upravo ona kriva za dodelu spornih kredita. Protiv ljudi koji su neopravdano dobili kredite OBS zvanično nikada ništa nije preduzeo.

"Banka je pokušala mene da natera da sama dam otkaz i preuzmem odgovornost za te kredite. Ja nisam čak ni radila na mestu gde sam mogla samostalno da donosim odluke u vezi sa kreditima", priča Ibolja portalu teleprompter.rs.

U međuvremenu je Ibolja Totović, posle 28 dana provedenih u pritvoru, pravosnažno oslobođena optužbi i vraćena na posao, ali je OBS opet otpušta, ovog puta kao tehnološki višak. Očigledna je namera rukovodilaca ove banke da uklone svakog ko se interesuje za opravdanost dodele nekog kredita.

Davanje kredita nesolventnim klijentima jedna je od najlakših i najčešće korišćenih metoda pranja para. Neki od klijenata pristaju da to obave uz malu proviziju, dok ima i onih koji uopšte ni ne znaju da su dobili kredit – njihovi podaci se jednostavno zloupotrebe.

Isto kao i EBRD i USAID je dobro poznat po korupciji. USAID (na engleskom: United States Agency for International Development – Agencija Sjedinjenih Država za međunarodni razvoj) je agencija federalne vlade SAD osnovana 1961. godine od predsednika Džona F. Kenedija sa ciljem da služi interesima američke spoljne politike. U tom smislu postoji bliska saradnja između USAID i CIA (Central Intelligence Agency – Centralna obaveštajna agencija), a tvrdi se i da agenti ove agencije rade pod plaštom službenika USAID-a.

Ova organizacija američke vlade novac, uglavnom, pere preko projekata takozvane pomoći nevladinom sektoru. Od 2001. je USAID po sopstvenim izveštajima u Srbiju investirao oko 700 miliona dolara! Među aktuelnim korisnicima donacija su Građanske inicijative, Dostignuća mladih Srbije, Medijska koalicija, Regionalna razvojna agencija Sandžaka i fondacija Trag, ali i Skupština Srbije, čiju internet prezentaciju plaća ova organizacija!

Da bi još bolje prikrio tragove kome koliko novca ide, USAID je od kraja 2013. prešao na direktno finansiranje korisnika. Sigurno je i poštenje gospođe Totović doprinelo ovoj odluci, jer u svakoj banci preko koje je USAID ranije prao novac, postoje i pošteni službenici.

 

      A 1.

    Osnivači Opportunity banke Srbija (OBS) 2007. godine bili su…

Opportunity Transformation Investments (OTI) je korporacija osnovana u junu 2000. godine. Njen primarni cilj je držanje osnivačkih uloga u inostranim investicijama Opportunity International. Godine 2002, OTI uz podršku USAID-a osnovao je Opportunity štedionicu u Novom Sadu radi obezbeđivanja finansijskih usluga mikro i malim preduzetnicima u Srbiji.

Evropska banka za obnovu i razvoj osnovana je 1991. godine, u cilju razvoja privatnog sektora u zemljama istočne i centralne Evrope sa izrazitim tranzicionim ekonomijama.

Netherlands Development Finance Company (FMO) je institucija koja daje podršku razvoju privatnog sektora i tržišnih ekonomija u zemljama Azije, Afrike, Latinske Amerike, centralne i istočne Evrope. Poslovanje sprovodi odobravanjem kredita, aktivnim učešćima, garancijama i ostalim oblicima investicija. Cilj je podrška ekonomskom razvoju zemalja u ovim regionima jačanjem privatnog sektora i preduzetništva.

Oikocredit je jedna od mikrofinansijskih institucija na globalnom nivou koja podržava razvojne projekte. Podržavajući investitore promoviše razvoj, ulaganja i sprovođenje socijalnih projekata, a odobravanjem kredita pomaže razvoj poljoprivrede, trgovine, usluga i proizvodnje.

Direktor OBS-a je Vladimir Vukotić. Priključio se Opportunity International-u 1999. u Crnoj Gori. Učestvovao je u osnivanju Opportunity Štedionice u Srbiji kao menadžer razvoja, pomagao je prilikom zapošljavanja i obuke kompletnog osoblja, razvoja proizvoda, odnosa sa javnošću i kod svakodnevnog upravljanja Kreditnim odeljenjem.

Kao član Izvršnog odbora bio je odgovoran za sve aktivnosti u domenu poslovnog razvoja, uključujući razvoj mreže filijala. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Novom Sadu i stekao Diplomu za finansijske usluge na Chartered Institute of Bankers u Škotskoj.

Ostali članovi Izvršnog odbora su: Marijana Novaković, Zorica Sedlar i Miodrag Džodžo. Sa 206 zaposlenih banka je u 2013. ostvarila dobitak od 66.934.000 uz ukupni akumulirani gubitak iz prethodnih godina od 349.794.000 dinara.

 

©Geto Srbija

materijal: list protiv mafije

ZDRAVSTVENE USLUGE U MAJDANPEKU NALIK NEKOJ OD NAJSIROMAŠNIJIH ZEMALJA AFRIKE!!

21. фебруара 2015. Коментари су искључени

 

Opštoj bolnici u Majdanpeku, osim osnovnih sredstava za rad, nedostaju i lekari specijalisti pedijatrije, hirurgije i anesteziologije. Postoji opasnost da bolnica prestane sa radom, a najbliža zdravstvena ustanova tog tipa udaljena je 100 kilometara. U kakvom stanju je bolnica u Majdanpeku, govori i pismo grupe lekara i medicinskih sestara upućeno redakciji, u kome oni iznose razloge zbog kojih je to tako, pominjući i ulogu direktora ove ustanove, dr Zorana Miloševića, kao najodgovornije ličnosti.

 

 

PROBLEMI U BOLNICI

 

Mnogo smo se obradovali kada nam je cenjeni ministar zdravlja, doktor Zlatibor Lončar došao u posetu. Čovek od prakse, iskustva, očekivali smo neki razgovor sa našim direktorom, smernice ka što boljem radu, ali i promene na bolje. Na žalost, to se nije desilo.

Ružno je i bode oči da u ovakvom vremenu,gde nema posla, plate su takve kakve jesu, gde se po zakonu ne mogu primati radnici u zdravstvenim ustanovama, kod nas ipak primaju nemedicinsko osoblje, a u isto vreme se stalno priča da imamo viškove tog kadra; zar nije logičnije preraspodeliti postojeće ljude?

I nije reč o tome koja radna mesta se popunjavaju, nego ko i kako dolazi na ta mesta! Na primer, na mestu magacionera, zaposlen je izvesni Dejan Kostić, partner bivše-sadašnje glavne sestre hirurgije (ne znamo više u kom je svojstvu čvrsta SPS-ovka ).

Po sličnom principu, zaposlen je Dejan Glišić na mestu domara. Takođe, i suprug sestre iz ORL ambulante, predsednice sindikata sestara, Boban Bilav, kao vozač saniteta, sa vrlo malo vozačkog iskustva, inače suprug sestre direktorove (dr Zoran Milošević) supruge alijas "paša"…

Ako u Zakonu o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13 i 63/13-ispravka), u članu 27 e piše da "Korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31. decembra 2015. godine", zašto su ta lica primljena?

Da krenemo dalje od odeljenja…

Na Internom odeljenju, na preglede kod specijaliste-interniste, pacijenti čekaju satima, dok se naš dragi kolega, bivši direktor, smiluje da radi. Njegove metode lečenja bi trebalo ispitati, jer je smrtnost kod pacijenata velika, broj bolesničkih dana veliki, terapija nejasna…Ukratko, čoveka bi trebalo poslati na edukaciju. Inače, bi trebalo bi poraditi na dogrevanju odeljenja, jer ide zima i na odeljenjima je hladno.

Na Ginekologiji rade dva ginekologa, a direktor dr Zoran Milošević i dr Radiša Arsić, mada poštuju radno vreme, sa etikom ne stoje nikakoLeče zavisno od raspoloženja, od dana u godini, vremenskih prilika…Dr Radiša Arsić se često neartikulisano obraća osoblju, kolegama. Ko zna, možda ga treba uputiti na pregled kod ORL?

Dečije odeljenje, uz interno, više puta spominjano u novinama, čak i na televiziji, mislimo da je sada bolje, ima i novih koleginica na stažu, pa će dr Marija Stefanović, moći mirna da ode u zasluženu penziju.

Hirurgija je posebno zanimljiva, jer je tu načelnik istovremeno i jedini hirurg. U normalnim okolnostima, on, dr Branko Vranješ, nikada ne bi bionačelnik, jer je u pitanju osoba koju jednostavno mrzi da radi svoj posao, dolazi u sedam sati ujutro, a odlazi u 11 ili 12, najkasnije oko 13 časova. UZ objašnjenje da je "imao naporan dan".

Molimo da ubace jednog hirurga sa iskustvom, koji bi da znao da vodi ovu službu kako treba, jer je tamo, čini nam se, najveće rasulo: bivša-sadašnja glavna sestra Nena Abdulić se za sve pita, svime rukovodi, čak i ako je otišla na odmor i bolovanje.

U odsustvu je postavila za svoju zamenicu, izvesnu Jelenu Đorđević, sestru bez iskustva, željnu novca, iskompromitovanu, sa bratom bivšim narkomanom i ocem alkoholičarem. I takva osoba treba da rukovodi lekovima (i terapijskim narkoticima) i drugim trebovanjima?

Medicinski tehničar sa hirurgije Bojan Pavlović , za koga se ne zna da li je završio ili kupio diplomu. Naime, čovek trguje diplomama iz Prokuplja, kao na pijaci, zavisno šta kome treba. Radno vreme mu je klizno , pre podne, od 8 do 12, jer je "potreban u stranci". Niko ne zna kojoj, a ni gde, jer stranka sigurno nije u lokalnom kafiću…

Po kazni je u hirurškoj ambulanti. Inače, tog čoveka niko ne viđa, ali, u određenom periodu nestanka Trodona, intezivno se družio sa onim koji su zavisnici od ovog narkotika. U prosekturi, frižider ne radi…

Neko bi konačno morao da dovede u red ovu bonicu, jer su i rad i pružanje zdravstvenih usluga, nalik nekoj od najsiromašnijih zemalja Afrike.

 

©Geto Srbija

materijal: lIst protiv mafije

RASPRODAJA: UZ PODRŠKU „VLADE U SRBIJI“, IMOVINA „MITROSA“ POSTALA PLEN AUSTRIJANACA ZA MALE PARE!!!

19. фебруара 2015. Коментари су искључени

 

Zahvaljujući samovolji Aleksandra Vučića, i klanična industrija "Mitros" iz Sremske Mitrovice, dobila je novog vlasnika, austrijsku kompaniju "Girlinger". Austrijanci su za 14 hektara zemljišta i 24 hiljade kvadratnih metara objekata (hladnjača od 6. 394 kvadrata, kobašarija, klanica, pogona za preradu živinskog mesa, itd.), ponudili uvredljivih 800 hiljada evra. "Mitros" je bio nekadašnji gigant i ponos jugoslovenske mesne industrije, koji je imao prodavnice u 25 evropskih zemalja i na prostoru cele bivše Jugoslavije. Prema procenama eksperata, njegova realna vrednost posle prve privatizacije (2005. godine) bila je oko 28 miliona evra. Ni danas nije manja. Ali, Vučićev plan je drukčiji. On očekuje dolazak nemačkog mesnog koncerna "Tenis", koji će sagraditi šest velikih farmi širom Srbije, od kojih će dve biti u Sremskoj Mitrovici.

      

                        Nikola Vlahović

PRODATA KLANICA

 

Dana 16. januara 2015. godine, posle dugogodišnjeg pljačkanja, iscrpljivanja i uništavanja, glavna vest u medijima koje kontroliše režim Srpske napredne stranke, bila je prodaja klanične industrije "Mitros" iz Sremske Mitrovice, austrijskoj kompaniji "Girlinger".

Krajem prošle godine (18. novembra 2014.), Privredni sud u Beogradu objavio je javni poziv za prikupljanje ponuda potencijalnih investitora zainteresovanih za kupovinu sremskomitrovačkog "Mitrosa".

U tom trenutku, smišljeno nisko procenjena vrednost preduzeća je nešto veća od 478 miliona dinara, a zainteresovanim kupcima je naloženo da treba da polože depozit u iznosu od 95,7 miliona dinara. U ogradi kruga "Mitrosa", u tom trenutku, nalazilo se 14 hektara zemljišta i oko 24.000 kvadratnih metara objekata koji su legalno upisani u javne knjige.

Tadašnji i sadašnji gradonačelnik Sremske Mitrovice, Branislav Nedimović, već je unapred znao da je austrijska kompanija "Girlinger" jedini ponuđač koji će odgovoriti na takozvani javni poziv, jer su rukovodioci "Girlingera" sa Vučićem sve unapred dogovorili. Trebalo je zbog javnosti proći kroz proceduru, formalno. Preko radio Novog Sada, Nedimoviću se u jednoj izjavi "omaklo", pa je rekao: "…investitoru se jako žuri", što je jasno ukazivalo da ni "Girlinger" nije imao nimalo poverenja u Vučićeva obećanja da će im "Mitros" biti skoro poklonjen.

Istina, ova mesna industrija je godinama unazad sistematski uništavana, kako bi je neko (ko isplatu najveću proviziju), dobio za male pare.

Konačno, kad je Odbor poverilaca "Mitrosa" prihvatio ponudu austrijskog "Gierlinger holdinga" za kupovinu industrijske klanice i fabrike konzervi, procenja vrednost 14 hektara zemljišta sa pravom korišćenja i ukupno 36 objekata "Mitrosa", bila je 478.600.500 dinara, a jedini zainteresovani kupac ("Girlinger") ponudio je 800.000 evra, što je cena prosečne vile na Dedinju.

Sednici Odbora poverilaca nije prisustvovao jedino predstavnik "Svislajona" Rodoljuba Draškovića (koji je bio vlasnik u "Mitrosu", voljom ranijih vlast), a ostali članovi su jednoglasno prihvatili ovu ponudu. Tako se završila još jedna brutalna otimačina državne imovine u Srbiji. Naime, cena koju je ponudio austrijski "Gierlinger holding" višestruko je niža od realne. To znaju svi, do poslednjeg malog akcionara u Sremskoj Mitrovici. Ali…

Generalni direktor "Girlingera", Johan Girlinger, već u prvoj izjavi nakon kupovine "Mitrosa", izjavio je i ovo: "…Naš plan je da u prvoj fazi uložimo između osam i deset miliona evra, a želja nam je da se proizvodnja pokrene već početkom jula, a krajnji cilj nam je da fabrika ima više od hiljadu zaposlenih i da se celokupna proizvodnja izvozi u Rusiju i Kinu…".

Naravno, ovo su sada planovi koji se tiču gospodina Girlingera i njegovog porodičnog biznisa, i nemaju više nikakve veze sa interesima Srbije. Vučićeva izdajnička vlada odlučila je da "Mitros" spašava tako što ga se odrekla.

Umesto da država uloži novac u podizanje ovog nekadašnjeg giganta, pa da ga tek onda (ukoliko ne donosi profit) ponudi na prodaju, urađeno je ono najgore. Osiromašen je i na kraju skoro poklonjen. Zbog dugogodišnje materijalne bede i nezaposlenosti, vlastodršci su doveli radnike "Mitrosa" u situaciju da se danas raduju što će raditi kao najamna radna snaga (najjefitinija u Evropi) za austrijski "Girlinger".

U ovako izopačenom poretku, "Girlingeru" je sve dato na tacni. Naime, ta kompanija sada ima pravo da koristi Srbiju kao najpovlašteniju naciju u trgovinskim odnosima sa Rusijom. Takođe, dobila je školovane i vešte klaničare (po čemu su bili poznati u celoj nekadašnjoj Jugoslaviji), a takođe, i najbolju mrežu dobavljača, uzgajivača i prvoklasno poljoprivredno zemljište čija cena je neuporedivo veća od one smešne cifre koju su Austrijanci ponudili.

Prva prodaja "Mitrosa" dogodila se marta meseca 2005. godine. Prodat je Rodoljubu Draškoviću, vlasniku koncernaSvislajon Takovo" za 36,1 milion dinara, uz obavezu da preuzme finansijske obaveze firme, među kojima je najveća stavka potraživanje 930 radnika od oko 1,2 miliona evra za zaostale plate i regrese.

Umesto toga većina zaposlenih je dobila otkaze, a jedva njih 150 je ostalo na poslu. U posedu „Mitrosa" tada je bilo i 22 hektara zemljišta, nova hladnjača od 6. 394 kvadrata, kobašarija, klanica, poseban pogon za preradu živinskog mesa i savremena kotlarnica. "Mitrosova" klanica za svinje i goveda ima kapacitet prerade oko hiljadu svinja dnevno, a pileća klanica, sagrađena 1999. godine, 3.500 komada pernate živine dnevno. Sve je to bio odličan plen za organizovanu pljačku.

Ipak, kriminalna družina iz Agencije za privatizaciju, tvrdila je da je "sve u redu", navodeći kako je „U postupku kontrole utvrđeno da kupac nije dostavio dokaze koji se odnose na raspolaganje osnovnim sredstvima, izvršenje obavezne investicije i poštovanje socijalnogprograma, pa mu je u skladu sa Zakonom o privatizaciji ostavljen naknadni rok. Postupajući po nalogu Agencije kupac je dostavio dokaze da je izvršio svoje ugovorne obaveze".

Ali, para i dalje nije bilo. I Drašković je, kao i drugi tajkuni u Srbiji, hteo da dobije mnogo veće za mnogo manje.

Kada je već bila u većinskom vlasništvu "Svislajona" usledilo je "deljenje" fabrike na manje celine, a neki "sektori" su jednostavno preregistrovani za druge poslove i delatnosti. Tako je ovaj nekadašnji gigant klanične industrije odveden u stečaj. Pre privatizacije ova fabrika je imala 1. 200 radnika a na kraju, uvođenje stečaja je dočekalo 145 radnika.

Usledile su godine planskog propadanja. Radilo se u prostorijama bez struje, vode i telefona. Počele su da se dešavaju i opasne havarije u krugu fabrike. Kad je kap prelila čašu, početkom avgusta meseca 2011. godine, 300 bivših radnika "Mitrosa" došlo je ispred zgrade preduzeća, tražeći od državnih organa da okončaju stečaj, koji je trajao dve godine.

Delegaciju radnika koji su radili u "Mitrosu" primio je tadašnji (gle čuda: i sadašnji!) gradonačelnik Branislav Nedimović i obećao im da će sve učiniti u traženju poslovnog partnera.

Na žalost, radnici su nastavili da odlaze iz firme bez otpremnine i plate, a objekti, zgrade i mašine su propadali.

Nijedan dinar nije uložen u ‚"Mitros" a obećano je svašta. Preduzeće je pre prodaje Rodoljubu Draškoviću i njegovom "Svislajonu", imalo prodavnice u 25 evropskih zemalja i u bivšoj Jugoslaviji, a prema procenama eksperata njegova vrednost iznosila je oko 28 miliona evra.

Pre Draškovića, haos u "Mitrosu" pravilo je i preduzeće Dragomira Markovića iz Surčina, "Organik lajf" (nekadašnji "Krmivoprodukt"), uzgajajući na "Mitrosovim" farmama bolesnu živinu.

Mnogo ranije, "Mitros" je bio jedan od simbola jugoslovenske privredne moći. Dnevno je ova mesna industrija klala više od hiljadu svinja, a svoje mesne prerađevine izvozila je u 25 zemalja, sa velikim uspehom. U to vreme, skoro da nije bilo porodice u Sremskoj Mitrovici, koja nije imala nekoga ko je zaposlen u "Mitrosu" ili ko je bio makar indirektno uključen u veliki sistem na kome je "Mitros" počivao.

Gledajući šta je dobio za novac koji je uvredljivo mali, "Girlinger" je za sebe napravio odličan posao. Tako dobro nije prošao ni u siromašnim zemljama poput Rumunije i Bugarske, gde je takođe kupio fabrike koje nisu ni izdaleka imale takvu tradiciju i takav kvalitet proizvoda kao "Mitros".

Bivši radnici i mali akcionari "Mitrosa" i danas vode maratonske sudske sporove sa svojom bivšom fabrikom, i sada očekuju naplatu svojih potraživanja, a neki od njih, ponovo i radna mesta.

Međutim, Johan Girlinger je pominjao nekakvu "prvu fazu" u kojoj je spreman da zaposli 300 radnika. A, kada će se doći do te "prve faze" i da li će, niko ne zna.

Nekada, u vreme jugoslovenske države, "Mitros" je zapošljavao skoro dve hiljade radnika, pa je i sa tim brojem zaposlenih jedva stizao da zadovolji sva tržišta na kojima se pojavljivao u zemlji i svetu.

Vučićeve parole da će uz "Girlinger" početi da stižu i kompanije koje će "ulagati u povećanje kvaliteta i genetskog potencijala stočnog fonda u Srbiji", samo su još jedan primer licemerja i beščašća ovog bolesnog autokrate.

On, naime, računa da će nemački gigant u proizvodnji mesa, "Tenis", izgraditi šest farmi širom Srbije, od kojih će dve biti u Sremskoj Mitrovici. Tako bi se austrijsko-nemački stočarski i agro-biznis u Srbiji potpuno zaokružio.

Srpski radnik i srpski poljoprivrednik, surovo su izbačeni na ulicu. Za njih je, u najboljem slučaju, predviđeno da nadniče kod novih gazda, kao u vreme okupacije, sa najmanjom platom u Evropi, bez prava na sindikalno organizovanje i sa stalnim strahom od otpuštanja.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

DRŽAVNI SLUŽBENIK I ZLOUPOTREBA FUNKCIJE: OD UPRAVNIKA CENTRA AZILA DO ŠERIFOVANJA U BOGOVAĐI!!!

17. фебруара 2015. Коментари су искључени

Mada je problem azilanata postao jedan od najvažnijih za odnose Srbije sa Evropskom unijom, na čelu Komesarijata za izbeglice Vlade Republike Srbije, već godinama sedi Vladimir Cucić, čovek koji je odavno prekršio sve norme i sve zakone, nanoseći štetu državi i instituciji koju zastupa. Između ostalih nesreća koje je počinio, Cucić je postavio i svoga bliskog rođaka, Stojan Sjekloća, bahatog i primitivnog čoveka, na mesto direktora Centra za prihvat tražilaca azila u Bogovađi.

 

                M. Hadžić

UPRAVNIK AZILA

 

O kakvom se brdsko-planinskom „kalibru“ radi, govori i podatak da je odmah po dolasku iz Crne Gore (odakle se sklonio zbog malverzacija koje je napravio sa stanovima izbeglica) postao direktor državne ustanove u Srbiji, mada nije imao srpsko državljanstvo a dokumentaciju o završenom fakultetu je falsifikovao. Uzgred, zlu ne trebalo, kad god se napije, hvali se i velikim prijateljstvom sa direktorom srpske policije, Miloradom Veljovićem.

Centar za prihvat tražilaca azila u Bogovađi, dnevno prihvata od 150 do 200 lica, a kroz njega godišnje prođe oko 2000 lica, pretežno poreklom iz ratom zahvaćenih područja u Siriji, Iraku, Sudanu i Eritreji.

Objekat se nalazi pod upravom Komesarijata za izbeglice Vlade Srbije, koji prema Zakonu o azilu vrši prijem, smeštaj, lečenje i administrativne poslove za potrebe tih lica. Azilanti koji su privremeno boravili o ovom objektu, prema brojnim ličnim i potresnim svedočenjima, u Centru za azil u Bogovađi su prošli u mnogome goru torturu i narušavanje osnovnih ljudskih prava nego u matičnim, ratom zahvaćenim zemljama, a sve u organizaciji isključivo jednog čoveka, Stojana Sjekloće, upravnika navedenog objekta, koji se direktno nalazi na platnom spisku Vlade Srbije, a čije interese bi trebalo da zastupa.

Stojan Sjekloća je na funkciju upravnika Centra za azil u Bogovađi stupio 2011. godine, po direktnom nalogu Vladimira Cucića, komesara za izbeglice u Vladi Srbije, sa kojim se nalazi u bliskim rođačkim odnosima.

Cucić, inače, obavlja funkciju komesara više od decenije, što mu je donelo enormnu materijalnu zaradu, koja se između ostalog ogleda u posedovanju ugostiteljskog objekta pod imenom „Korčagin“, u blizini Vukovog spomenika u Beogradu.

Prilikom dolaska na funkciju, Stojan Sjekloća nije imao državljanstvo Srbije, već samo državljanstvo Crne Gore, pa ostaje nedoumica na koji način je strani državljanin postavljen na celo institucije u sastavu Vlade Srbije.

Sjekloća ni danas, nakon skoro četiri godine upravljanja objektom, ne govori nijedan svetski jezik, niti u minimalnoj meri poznaje zakonodavstvo Republike Srbije, niti rad na računaru, kao ni osnovnu gramatiku srpskog jezika.

Takođe je falsifikovao priloženu dokumentaciju o završenom Ekonomskom fakultetu, a dovodi se u vezu sa brojnim finansijskim malverzacijama prilikom ranijeg rukovođenja radio stanicom u Baru, Crna Gora i dodelom stanova za izbegla lica u Crnoj Gori, zbog čega je i napustio tu zemlju.

Dolaskom na čelo Centra za azil u Bogovađi, Stojan Sjekloća je uspostavio najviši oblik tiranije u tom objektu, što uključuje sve oblike ponižavanja, maltretiranja i omalovažavanja zaposlenih lica, predstavnika NVO sektora, lokalnih vlasti u Lajkovcu, policijskih struktura sa kojima je inače u obavezi da sarađuje, a pre svega je zaveo krajnje nehumani odnos prema tražiocima azila.

Zbog tako brutalnog nastupa, do sada je najmanje 11 zaposlenih dobilo otkaze bez ikakvog realnog razloga, čemu je prethodilo vršenje mobinga, ucene i fizičko zlostavljanje, uključujući i seksualno uznemiravanje zaposlenih i azilanata, o čemu postoje konkretna svedočenja i postupak koji se vodio pred Osnovnim sudom u Valjevu.

Stojan Sjekloća vlast u objektu održava posredstvom tzv. Predstavnika azilanata, što je nepostojeća funkcija, a radi se o licima koja se nalaze u direktnom kanalu krijumčarenja ljudi ka zemljama EU.

Isti po nalogu Sjekloće ubiraju reket od azilanata, kako bi azilanti bili smešteni u objektu, o čemu je istragu vodio MUP Srbije, ali je ista zbog povučenih svedočenja azilanata obustavljena. Sjekloća u svojoj kancelariji poseduje razne vidove hladnog oružja, kao i tzv. elektro sokere, kojima preti azilantima i zaposlenima.

Sjekloća je posredstvom pomenutih predstavnika organizovao paramilitantnu grupu, koja se čak i fizički obračunava sa azilantima. Uzgred, zavodi red u objektu i krijumčari ljude, kao i raznu nelegalnu robu. O svemu navedenom postoje brojni izveštaji pojedinih zaposlenih lica, kao i policije iz PS Lajkovac, koji su upućeni nadležnim institucijama, ali nije bilo daljih postupanja.

Sjekloća se nalazi u direktnoj vezi sa Dragićem Stojkovićem iz Lajkovca i njemu bliskim licima, koja pod izgovorom taksi prevoza azilanata, direktno vrše krijumčarenje ljudi u Mađarsku.

O svemu postoje materijalni dokazi, u vidu brojnih zajedničkih fotografija navedenih lica i Sjekloće, ali i enormno materijalno bogaćenje Stojkovića tokom poslednje dve godine.

Sjekloća je od navedenih nelegalnih aktivnosti kupio stan u Beogradu, na području naselja Zvezdara, dok je deo novca izneo u Crnu Goru, gde finansira školovanje sina na privatnom Ekonomskom fakultetu u Podgorici.

U međuvremenu, svakodnevno šalje lažne izveštaje o stanju u Centru za azil, prema Komesarijatu za izbeglice i MUP-u Srbije, čime dovodi u zabludu navedene strukture o stvarnom stanju u objektu.

Tokom 2012. godine, Sjekloća je od strane grupe radnika i na čelu sa Svetlanom Aleksić konkretno optužen za pomenute malverzacije, kada je u više navrata saslušavan u PU Valjevo, ali je nakon povučenih svedočenja azilanata postupak privremeno obustavljen zbog nedostatka dokaza. Azilanti su tada povukli svoje iskaze pod pretnjom fizičke sile od strane lica iz kriminalnih struktura, bliskih Sjekloći.

Inače, Sjekloća je na lokalnom nivou poznat kao zavisnik od alkohola, zbog čega se svakodnevno može videti u kafanama u Lajkovcu, Lazarevcu i Banji Vrujci. Poznato je da se u alkoholisanom stanju poziva na najviše rukovodstvo Komesarijata za izbeglice i najviše rukovodstvo MUP-a Srbije, pre svega Milorada Veljovića direktora policije.

Sjekloća u nameri ličnog bogaćenja namerno šalje lažne izveštaje svojim nadređenima, o prenapunjenosti objekta ili navodnom renoviranju, kako bi se azilanti smeštali u privatnim objektima koje kontrolišu njemu bliska lica.

U objektu takođe gaji sopstvene krvoločne pse, kojima lično zavodi red među azilantima, s obzirom da strahuje od njihovog eventualnog fizičkog nasrtaja na njega. Usled navedenog, do sada su u više navrata, od strane meštana Bogovađe organizovani protesti na lokalnom nivou, usmereni isključivo protiv negativnih posledica koje su proistekle iz navedenog ponašanja Sjekloće, a o čemu postoji zvanična dokumentacija MUP-a Srbije.

Na kraju, postavlja se pitanje: ko od državnih struktura štiti Stojana Sjekloću i da li mu neko može konačno stati na put, kako bi Centar za azil u Bogovađi, kao i lokalne službe i stanovništvo, mogli normalno da funkcionišu u skladu sa pravnim normama Republike Srbije?

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

RUDNIK „TREPČA“ KAO SIGURAN PLEN AMERIČKIH KOMPANIJA

12. фебруара 2015. Коментари су искључени

 

Predsednik Vlade Aleksandar Vučić, i potpredsednik Vlade Kosova Hašim Tači su marionete Zapada u procesu privatizacije rudnika Trepča. Patriotsko zapomaganje, predsednika Vlade Srbije o tome kako od Albanaca želi da sačuva Trepču, jedna je od najbolje odigranih melodramskih uloga na prostorima bivše socijalističke Jugoslavije. Od Subotice do Đakovice sigurno je bilo više stotina hiljada Srba i Albanaca, koji su posle njegovog javnog nastupa, poverovali da se između dva naroda vodi rat oko vlasništva nada rudnim bogatstvom Trepče.

                     

                 Vuk Stanić

PRODAJA TREPCE

 

Rat za rudna bogatstva Srbije, kako ona na Kosovu, tako i za ona u drugim delovima Srbije, sada se, zapravo, vodi između zapadnih multinacionalnih kompanija. Za interese tih kompanija bore se službenici američkog Stejt departmenta, predstavnici drugih diplomatskih mreža na ovim prostorima, a svoju ulogu imaju Srpski i Albanski političari kao i različiti lobisti.

U planu velikih multinacionalnih kompanija poput Rio Tinta, Friporta, Tisen Krupa, ili Soroševih kompanija i investicionih fondova, nije predviđeno da u podeli profita, od rudnih bogatstava i drugih resursa Srbije učestvuju Srbi ili Albanci.

Istina, u nekim slučajevima je predviđeno da se narodu, čiji političari budu servilniji u borbi da se do resursa dođe što jeftinije, dozvoli da naplate i neku rudnu renticu, da im se da prednost u zapošljavanju. Našim i albanskim političarima, naravno, sleduju i manje provizije i pravo da zaposle po nekog rođaka i prijatelja, pod uslovom da je taj spreman da radi kao rob za ropsku nadnicu.

Dakle, lobiranje za strane kompanije i nameštanje kupovine Trepče, je stvarni razlog zašto su predsednik Vlade Srbije, Aleksandar Vučić i potpredsednik Vlade samoproglašenog Kosova, Hašim Tači, imali nedavne napade patriotizma.

Tači je, kako stvari stoje, lobirao za investicione fondove Džordža Soroša, dok su Vučić i naš državljanin Muhamed Dahlar, kao buduće vlasnike, želeli da vide šeike iz Arapskih Emirata.

Na žalost i jednih i drugih, za Trepču su se sada zainteresovali mnogo veći igrači iz američke vojne industrije, kojima se obronci Kopaonika sviđaju i zbog feronikla.

Šeici iz Emirata, povukli su lukav potez uvlačenjem Dahlara, jer ovaj osim što je prijatelj sa Vučićem, on ima i dobre odnose i sa Tačijem. Jedna ozbiljna firma, bliska bivšem američkom potpredsedniku, preko njega je već obavestila šeike, da bi oni voleli srpske zalihe feronikla.

Ovde nije u pitanju teorija zavere, već o tome govore i izjave naših političara. Tako je, naprimer, ministar privrede Željko Sertić, otkrivajuću plan prodaje Trepče, izjavio da su za njenu kupovinu zainteresovane kompanije iz Amerike, Kanade, Švajcarske i Mađarske, rekavši između ostalog: "…Ako Priština ne odstupi, Srbija prodaje Trepču".

Inače, raniji ministar rudarstva, Milan Bačević je već jednom potpisao dokumenta sa izvesnom američkom firmom iz Ilinoja, ali su druge američke firme preko ambasade SAD u Prištini, pokrenule pitanje legitimnosti ove prodaje.

Američki ambasador isticao je da oni priznaju Kosovo kao državu i da se Trepča ne može kupiti od Srba. Na kraju se o svemu raspravljalo u američkom senatu. Tema je bila ko ima pravo da proda Trepču, Srbi ili Albanci, ali se nije diskutovalo o tome da li će se prodati ili dati na upravljanje nekom od ova dva naroda.

 

      Eksploatacija i špijuniranje, umesto istraživanje

 

Dakle, dileme da li će Trepča ostati srpski kombinat, ili će postati javno preduzeće albanskog Kosova, ne postoje, jer u oba slučaja će to biti samo privremena rešenja. Kako američke firme nisu uspele da se dogovore o tome ko će i preko koga da kupi Trepču, prećutno je prihvaćeno rešenje da do daljnjeg jednim delom Trepče upravlja srpska strana.

Dakle, sa Srbima se danas ne vodi rat za rudna bogatstva, jer je taj rat trajao 1999. godine, kada je NATO okupirao Kosovo i u Beogradu i Prištini instalirao srpsku i albansku prozapadnu političku nomenkalturu. Zvanično, NATO nas je bombardovao zbog Miloševića, ali danas kada su zapadne kompanije, nakon više godišnjeg istraživanja, potvrdile ranija srpska istraživanja da Kosovo raspolaže sa rudnim rezervama od 1000 milijardi dolara/evra, sve je više onih koji veruju da su za dolazak NATO na Kosovo postojali drugi razlozi.

Prema navodima pojedinih časopisa gotovo 60 odsto celokupnog rudnog bogatstva koje Republika Srbija poseduje, nalazi se upravo na Kosovu i Metohiji.

Od dolaska NATO na Kosovo, međuetničke nesuglasice služile su kao izgovor, predstavnicima međunarodnih institucija, za uspostavljanje potpune kontrole nad bogatim prirodnim resursima u južnoj srpskoj pokrajni. Kontrolu su preuzele ili međunarodne snage, ili Albanci. Izuzetak je bio deo rudnika Trepča koji se nalazi u severnom delu Kosova.

Sledeći korak bio je dolazak kompanija koje su istraživale rudne potencijale, dakle niko se nije zaletao da od Albanaca ili međunarodne zajednice unapred kupuje rudnike. Istovremeno, strane kompanije su i u drugim delovima Srbije za male pare vršile geološka istraživanja.

Često je od nadležnih ministarstava za oko 400 evra dobijana dozvola da se neka lokacija istraži, dok se od naših ljudi unapred pribavljala informacija o rudnim zalihama. Potom je, pod izgovorom istraživanja, rađena nezvanična eksploatacija, tone neprerađene rude su pod izgovorom da idu na analizu odvožene iz Srbije.

Iz nezvanične eksploatacije se u više slučajeva prešlo u zvaničnu i to za male pare. U više navrata je bez pravog tendera onaj čije su mašine radile kvazi istraživanje preuzimao nalazište i nastavljao eksploataciju.

Poslovanje se potom nastavljalo uz jednu od najnižih rudnih renti na svetu. Rudna renta je do skoro bila svega tri odsto, a plaća se na količinu iskopane rude. Količinu stvarno iskopane rude ne kontroliše niko, već gazde same prijavljuju koliko su izvadili.

Na Kosovu je rađeno na sličan način, razlika je u tome što međunarodna administracija nije dozvoljavala da se bez javnog nadmetanja iz istraživanja prelazi u eksploataciju. Posle istraživanja koja su stranci obavili proteklih godina potencijali Srbije, kako na Kosovu tako i severno od Kopaonika više nisu tajna.

Ovo je za rezultat imalo da od pre dve godine najveće svetske kompanije traže način da za male pare dođu do srpskih rudnih bogatstava. Tim povodom je nedavno i američki ambasador u Srbiji Majkl Kirbi posetio Borske rudnike i izjavio, da kompanije Friport i Rio Tinto žele da investiraju u srpske rudnike.

Kirbi nije rekao, ali je jasno da američke kompanije svoj dolazak planiraju na način koji se može opisati rečima: Rusi su kupili naftu, mi hoćemo sve ostalo!

Osim Amerikanaca za Borske rudnike zainteresovano je i nekoliko evropskih kompanija, jer se predviđa rast cene bakra na svetskim tržištima, a ni procenat zlata koje se dobija iz tih rudnika nije zanemarljiv.

Prema ranijem pisanju medija, kompanija Glen Kor je još u vreme dok je Demokratska stranka bila na vlasti, počela da lobira kod budućih ministara iz SNS-a, kako bi im oni kada dođu na vlasti omogućili kupovinu Borskih rudnika, ali i pravo da istražuju zalihe uljanih škriljaca na jugu Srbije.

 

      "…Beograd neće praviti problem"

 

Rezultati višegodišnjeg istraživanja koje je do 2000. godine radio Geološki institut Srbije, a koji se odnose na delove severnog i istočnog dela Kosova i Metohije su takođe impozantni. U pitanju su rezerve od oko 34 miliona tona rude olova, cinka i srebra iz kojih može da se dobije oko 1,5 miliona tona olova, 1,5 miliona tona cinka i oko 3.000 tona srebra.

Prema Rezoluciji 1244 SB UN Srbiji pripadaju svi prirodni resursi na Kosovu i Metohiji. Rezolucija će stranim kompanijama koje se dogovaraju sa albanskim vlastima sigurno biti neka vrsta smetnje ali ne i nerešiv problem, o čemu najbolje govore ranije objavljeni transkripti razgovora međunarodnih i kosovskih zvaničnika.

Tako, na primer, u razgovoru Havijera Solane sa Veslijem Klarkom, ističe se da Beograd „neće praviti probleme oko rudnih bogatstava i da će od njih korist imati čitav region".

Vesli Klark je kasnije (nakon "oktobarskih promena", prim. red.), razgovarao i sa Hašimom Tačijem po pitanju vlasništva nad rudnim i mineralnim bogatstvom Kosova i Metohije i obavestio ga da u Beogradu ima ljudi koji će mu pomoći:

"…Vesli Klark: Ništa ne brinite… Sada mi recite šta se dešava sa privatizacijom na Kosovu? Kako privremena vlada sarađuje sa Komisijom za privatizaciju?

Hašim Tači: Mislim da je to dobro, a to će vam verovatno i oni potvrditi. Beograd nam pravi problem oko svojine, ali neki ljudi u njihovoj vladi su razumeli o čemu se radi.

Vesli Klark: To je dobro.

Hašim Tači: Vlahović, Đelić, Dinkić potpuno razumeju ovaj naš posao i sa njima nemamo nikakvih problema. Čak su nam nekoliko puta izašli u susret.

Vesli Klark: Rudno bogatstvo Kosova je veliko i uz pametna ulaganja koristi će imati svi. Kosovari pre svega, ali i ceo region. Naš prioritet je da kontrolišemo taj resurs i Beograd tu neće praviti nikakve smetnje. Mi ćemo nastaviti da u Srbiji podstičemo one snage koje imaju mlak pristup pitanju Kosova. Videćete, samo je vreme u pitanju…".

Iz ove Klarkove izjave vidi se da vlasničke probleme koje pravi Rezolucija 1244 zapadne sile lako rešavaju uz pomoć srpskih političara, koje su doveli na vlast.

Za rukovodioce projekta „Prirodno bogatstvo Kosova i Metohije" imenovani su nakon ovih razgovora čelnici međunarodne zajednice, NATO pakta i EU, tačnije svih onih koji su učestvovali u bombardovanju Srbije, ili su bili deo bloka koji je Srbiju do petog oktobra držao u izolaciji. Ipak do skoro se nije mogla tako jasno videti veza između multinacionalnih korporacija i NATO agresije kako ju je moguće videti danas.

Jedan od primera je medijska satanizacija Srbije, kao i delatnost NGO sektora u Srbiji koju je promovisao Fond za otvoreno društvo, Džordža Soroša, pre i tokom bombardovanja. Izgovor za medijske i NGO kampanje bilo je poštovanje ljudskih prava.

Krajem 2007. godine, istraživač Nil Klark je na internet portalu „Nju stejtsmen" konstatovao da za Džordža Soroša i njegov Fond za otvoreno društvo nije važno poštovanje ljudskih prava i osnovnih građanskih sloboda – neko društvo je „otvoreno" ukoliko on i njegovi saradnici mogu da zarade veliki novac. Klark je to ilustrovao Soroševim ulaganjem na Kosovu da bi „preuzeo kontrolu nad rudnikom ‘Trepča’..", gde su „ogromne rezerve zlata, olova i drugih minerala".

 

      Rudne rente i podzemno blago

 

Na teritoriji Srbije gde vlast ima Beogradska Vlada sa privatizacijom rudnika i resursa je početo 2000. godine odmah posle petog oktobra. Tek 2007. godine država, je donela Uredbu o plaćanju naknade za korišćenje sirovina. Rudna renta je do skoro bila najniža na svetu i iznosila je tek tri odsto. Od prošle godine renta je povećana na sedam odsto, ali se to povećanje ne odnosi na eksploataciju nafte. Ipak kontrola o tome ko koliko plaća skoro i da ne postoji.

Treba istaći da ni rudna renta od sedam odsto nije ekonomski opravdana ukoliko se vodi politika totalne rasprodaje rudnika. Takva renta iako uvećana za više od sto odsto je i dalje među nižima u svetu. Poljska i Albanija zaračunavaju 10 odsto. Rusija naplaćuje čak 22 odsto svima koji eksploatišu rudna i energetska dobra njihove zemlje.

U Srbiji postoji više od dve stotine rudnika i nekoliko desetina mineralnih i energetskih nalazišta. Jedna od firmi koje kopaju rudu u Srbiji po osnovu ekploatacionih prava, ili zakona o koncesiji je Rio Tinto, britanska kompanija koja vadi Jadarit iz jalovišta kod Loznice. Oni su posao započeli pod izgovorom istraživanja. Po tom osnovu, oni su bez ikakve naknade mogli da utovare jalove iskopine na kamione i da ih odvezu, ne plativši nikome ništa!

Rudarske inspekcije nikada nisu do kraja proverile da li se iz jalovišta vadilo samo radi istraživanja, ili je to bilo pokriće za tajnu eksploataciju, a plan je bio da se sa zvaničnom eksploatacijom počne 2013. godine!

Jadarit se može koristiti kao raketno gorivo, ali je stvarni razlog interesovanja, za ovu rudu to što je on izuzetan materijal za pravljenje litijum jonskih baterija i drugih elementa potrebnih za vetro parkove. Cene litijuma će narednih godina rasti jer se materijal koristi za izradu gotovo svih bitnih tehničkih uređaja. Od mobilnih telefona do satelita.

„Rio Tinto" u Srbiji radi i u Jarondolskom basenu kod Raške, gde istražuje borne minerale, koji se na evropskom kontinentu, ako izuzmemo Tursku, jedino nalaze u Srbiji! Pored Rio Tinta najpoznatija kompanija koja posluje u Srbiji je austrijsko-kanadska kompanija Dandi plemeniti metali. Oni su do sada kupili tri, od ukupno četiri koncesije koje je prodala Vlada Srbije. Pripalo im je istraživanje zlata na Crnom vrhu. Sprovode ispitivanja i na Staroj planini.

Rio ima i odlične rezultate u istraživanju jednog novog tipa zlata. Reč je o karlinskom tipu zlata, poznatog domaćoj geološkoj nauci, čije se prisustvo vezuje za postojanje krečnjačkih stena i mermera u vulkanskim oblastima. Dandi je u sporu sa švedskom kompanijom Feromet oko nalazišta u Mačkatici. Spor je pred vrhovnim sudom Srbije. Firma Reseoravar capital istražuje nalazišta bakra u okolini Bora.

Domaća firma bliska ljudima iz DS Šumadija minerali ima prava istraživanja u centralnoj Srbiji. Za firmu Srbija Nisk koja ovde takođe eksploatiše rudu, kažu da je u vlasništvu sestre Mila Đukanovića.

Rudnici Lece, i Kiževak -Sastavci su u vlasništvu nekad poznatog biznismena, danas poznatog državnog neprijatelja Miroslava Bogićevića. Bogićević je bio lider u privatizaciji rudnika metala u Srbiji, najpoznatiji srpski biznismen u oblasti eksploatacije metala, koji pored ova dva, poseduje još nekoliko rudnika, čak i jedan u Makedoniji, zapravo sve rudnike koji su u bivšoj SFRJ, pripadali preduzeću "Zajača" iz Loznice. "Zajača" je u svetu bila poznata po eksploataciji antimona pa je zahvaljujući njenoj proizvodnji Srbija, sve do raspada SFRJ, bila među prvima u Evropi.

To su rudnici: Lojane u Makedoniji, Rajićeva gora na Kopaoniku, Dolić, Kik, Rujevac i Brasina kod Loznice. U njegovom lancu su i rudnici nematala poput Ravnaje kod Krupnja koji eksploatiše fluorit, kao i rudnik granodiorita na Boranji kod Zvornika. Na planini Rudnik, eksploataciju vodi firma Rudnik na čijem čelu je bivši direktor kompanije Glen Kor, koja je tokom kampanje podržala Srpsku naprednu stranku.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

DELOVANJE FARMAKO-AGENTURE U TESTIRANJU NEPROVERENIH LEKOVA KAO NASTAVAK BOMBARDOVANJA SRBIJE!!!

31. јануара 2015. 1 коментар

 

Najširoj javnosti u Srbiji nije poznato da u Srbiji postoji čitav sistem bioterorističkog terora, uklopljenog u pakao zvanične psihijatrije. Redakcija je dobila opširno pismo od Milana M. Babića, čoveka koji je i sam žrtva ovog zastrašujućeg nasilja. Kako između ostalog kaže, napisao ga je "…pun volje da istinu čuje cela nacija". Babić se poziva i na činjenično stanje koje je lako proveriti na odeljenjima psihijatrije kraljevačke bolnice "Studenica", kod načelnika Negoslava Bradića (pečat br. 24.), načelnice "K" odeljenja Specijalne bolnice "Laza Lazarević", Mirjane Abramović i kod dugogodišnjeg načelnika neuropsihijatrije i direktora senćanske bolnice Milorada Ćurčića i mnogih drugih. Redakcija objavljuje nešto skraćenu verziju njegovog obraćanja javnosti.

 

                    Milan M. Babić

ZLOUPOTREBA LEKOVA

 

Zdravstveni sistem Republike Srbije postao je funkcionalno nedostupan za celu populaciju i na taj način izvrgnut ruglu, takođe izvrnut i moralnoj-koruptivnoj degradaciji. Pored toga, postao je i probni poligon bioterorizma, koji sistematski sprovode farmaceutske multinacionalne kompanije, koje već ionako drže monopol (zapravo, oligopol) prodaje lekova na našem tržištu. Bioterorizam se ogleda u testiranju neproverenih medikamenata na pripadnicima naše zajednice kroz ključne čvorišne tačke zdravstvenih institucija ove države.

Nikome od tih zdravstvenih aparatčika i članova njihovih porodica nije proveravano poreklo imovine, iako se nadoknade farmaceutskih kompanija nosiocima ovakvih testova kreću oko 100.000 evra po jednom medikamentu.

Neke od tih farmaceutskih kuća prisutne su kapitalnim učešćem u istraživačkom, razvojnom i distributivnom sektoru domaćih farmaceutskih kompanija. Neke druge, pak, poput kompanije dr Predraga MoskovljevićaProton sistem, sa ogromnim obrtom, pronalazi farmaceutske proizvode, učestvuje u njihovoj evaluaciji i registraciji u zemljama Evrope, uvozi ih i aktivno sprovodi medicinski marketing. Danas je kompanija Proton System prisutna u većini zemalja u regionu Balkana i Istočne Evrope.

Ta kompanija daje vrlo šture informacije o svojim aktivnostima, koje joj donose zamašan prijavljeni profit, ali na svom sajtu navodi neproverljivi podatak o postojanju tobožnjih ćerki-firmi širom Evrope (možda su, ipak, u pitanju majke-firme), nevidljivih za oči domaće javnosti. Pored par velikih firmi kupljenih pod velom afera od strane dr Moskovljevića i njegovog brata za višemilionske iznose, postoji i jedna vidljiva ćerka-firma u Srbiji – "Abelafarm", koja prema sajtu APR-a ima nepojmljivo mali broj zaposlenih, a na sopstvenom sajtu firme "Abelafarm" gordo je predstavljen gotovo dvadesetostruko veći stručni tim te kompanije.

Proizvode te firme ne možete pronaći na sajtu, ali zato ne silaze sa maratonskih reklamnih blokova najveće komercijalne medijske kuće u regionu, koja, opet prema podacima APR-a zapošljava nešto manje od 1.000 ljudi, a godišnja dobit je tek oko 140.000 evra.

Možda su baš ovakvi slučajevi razlog zašto APR ne objavljuje top-listu najprofitabilnijih, odnosno firmi sa najmanje profita po glavi zaposlenog – najčešće su u pitanju ogromne veš-mašine za pranje novca.

Vratimo se, na trenutak, Moskovljevićevim firmama. Ne bismo se naročito bavili javnim tajnama plaćenih učešća i provoda na domaćim i svetskim kongresima za farmaceute, psihijatre i lekare drugih struka (čije poreklo imovine ni poslovne početke niko, kao ni braći Moskovljević, od nadležnih službi ne proverava), njihovim ogromnim ekonomsko-propagandnim medijskim prisustvom, kao ni prisustvom reklamnih materijala datih, a i drugih kompanija u gotovo svim državnim medicinskim ustanovama (može li bilo ko da da odgovor kako ti materijali tamo stižu?)

Ovakva farmako-agentura svojstvena je i drugim farmaceutskim kućama, koje imaju sklopljene dogovore sa navedenim aparatčicima iz srednjeg sloja, ali i viših ešalona medicinskih ustanova širom Srbije na, često i legalne (ali nimalo legitimne – niko za to nije glasao), sive, ali i senkovite načine ispitaju dejstvo nepostojećih lekova na našim ljudima.

Takva ispitivanja su, veoma često, sama sebi cilj. U pitanju je zatvoren ciklus degradacije zdravlja pripadnika naše zajednice (koji gotovo nikada ne budu u potpunosti izlečeni, izuzev operativnim putem) i koji prilikom kliničkog lečenja nemaju uvid u sopstvene terapijske pojedinosti u pogledu medikamenata koje uzimaju, dok im se po otpustu za kućno lečenje prepisuju preparati koji su, kao i u slučaju Novartis-ove vakcine protiv H1N1, na veoma sumnjiv način dobili dozvolu Agencije za lekove.

Medikamenti koji se na ovaj način testiraju na našim građanima stižu do distributivnih kuća pod jednim nazivom i deklaracijom, u rinfuzi, gde se prepakuju u drugu ambalažu i dodeljuje im se druga deklaracija, ali se često isporučuju u zdravstvene ustanove i bez deklaracije.

Sa aspekta navedenih pojava, nije teško zaključiti da bombardovanje ove zemlje nikada nije završeno. U mnogima od nas ubijena je svaka ljudskost i želja da se dobrim borimo protiv zla

Mnogi drugi društveno-svesni ljudi bili su sistematski uspavljivani i ubijani u samrtnim ropcima na psihijatrijskim lečenjima ili sa usađenim samoubilačkim idejama pod dejstvom sujetnih psihijatara i njihovih neimenovanih medikamenata.

U tim ustanovama niko ne vodi ni malo računa o stvarnim zdravstvenim problemima koje ti ljudi imaju, ortopedske, respiratorne, dermatološke ili bilo koje druge prirode, osim onih neposredno vezanih za ispitivanje neregistrovnih lekova, za koje lokalni nosioci ispitivanja inkasiraju po 100.000 evra i više.

Malobrojni socijalni radnici najčešće upotrebljavaju monopol svog položaja u koruptivnom smislu, te im, u dogovoru sa nosiocima ovakvih istraživanja nije ni stalo da otklone uzroke, odnosno, reše socijalne probleme pacijenata, što ih čini saučesnicima u bioterorizmu. Ne verujete? Da li je ikada iko od vas čitalaca zaista iskreno porazgovarao sa pacijentima psihijatrijskih ustanova bez ravnodušnosti?

Među sudskim veštacima postoji prećutni dogovor da, u slučaju sudskih procesa protiv psihijatrijski lečenih osoba, nijedan od njih ne osporava, već samo potvrđuje mišljenja lekara sa prvobitnih psihijatrijskih pregleda.

Isto tako, postoji i prećutni dogovor lekara da gotovo nijedan neće svedočiti protiv svojih kolega, što, na sreću, ne važi za pacijente, a ni za osoblje upleteno u ovu bioterorističku mrežu.

Ukoliko se ovome pridoda i bespogovorna poslušnost određenih elemenata redovnog sudskog aparata ovakvim psihijatrijskim moralnim spodobama, naravno, iz različitih interesa (ni njima niko ne proverava poreklo imovine), onda imamo pojavu kaznene psihijatrije, odnosno zloupotrebe psihijatrije u cilju uklanjanja progresivnih društvenih subjekata.

Istorijski, ova pojava je bila česta u Istočnoj Evropi, neretka na Balkanu, ali je prisutna i u današnjoj Zapadnoj Evropi. Svi navedeni slučajevi su "strpani u isti koš", odnosno, zajedničku čorbu, čija je glavna mirođija farmaceutska mafija

Psihijatrijsko lečenje čoveka dug je i bolan put i, veoma često, bez povratka… u život. Pre deset godina, Simona Racić je otpočela jedan drugi put (pošto je desetak godina pre toga počela psihijatrijsko "lečenje" na odeljenju psihijatrije u bolnici "Studenica" u Kraljevu).

Posle kovertiranih 500 (maraka ili evra), ondašnji načelnik odeljenja Simović je dotičnu Simonu otpustio i ona je, trčeći bosa, u nesvesnom stanju, pod dejstvom jakih psihijatrijskih lekova, pala pod kamion, i završio se njen nesvesni život, odnosno, životarenje. Izgubila je život terapijskom greškom dr Zorice Đeković, u 36. godini, na čijem slučaju se ta doktorka specijalizovala. O ovome svedoči njen brat, i sam psihijatrijski pacijent, policajac Ljubomir Racić.

Takođe, čudno je što slučajevi akutnih pijanstava završe na psihijatriji, a ne na ispiranju na gastroenterologiji? Zašto se takvi slučajevi zadržavaju na psihijatriji po 14 dana i zašto im se, u poznoj hospitalizaciji glukoza i natrijum-hlorid moraju unositi intravenski, a ne oralno, iako su ljudi u stanju i da jedu i piju?

Zašto? Zato što se onda ne troši medicinski materijal, zbog čijih se napumpanih nabavki budžeti zdravstvenih institucija jako brzo tope pa medicinsko osoblje nema čak ni pristojne plate.

O ovim pojavama u psihijatriji može najbolje da posvedoči pacijent Dragan Pavlović iz Žiče, koji je (zajedno sa drugim epileptičarima) pod jakom terapijom, posle pijanstva, ležao ni mrtav, ni živ preko deset dana na psihijatriji, dok su na njemu testirani svakovrsni lekovi, posle njegovog izlaska sa intenzivne nege. Voda mu je davana samo tokom uzimanja lekova, iako je bio izrazito suv i buncao je sve vreme u delirijumu…

Na svako pitanje drugih pacijenata o tome šta mu se od lekova daje, dobijen je štur odgovor – vitamini. Kada se isto pitanje postavi lekarima vezano za druge lekove: "Možemo li da vidimo originalne lekove, njihove kutije i deklaracije?", dobijan je odgovor da to "nije ni bitno", da je to za njihovo dobro i da im lekovi stižu u rinfuzi. Tada sumnjive lekove ukinu u terapiji, ali uvedu bombardovanje uspavljivcima – bensedin, karbapin i sl.

Pacijentu Ljubomiru Raciću iz Vrbe, opština Kraljevo, sukcesivno je davana terapija halopiridola, koji nikada nije koristio i koji se upotrebljava za lečenje narkomana od heroina.

Od datog leka pacijent Racić, koji je ovlašćeno službeno lice, koji kao takav nikada nije smeo koristiti narkotike, što se može dokazati i analizom rožnog tkiva; imao je teško kočenje vilice, nemogućnost govora i diskoordinaciju pokreta, što ga u potpunosti sprečava u obavljanju službenih dužnosti.

Sve to je njemu i njegovoj porodici nanelo veliku patnju i duševni bol. Pacijent Bojan Stamenković, muzičar iz Kraljeva je, usled terapije moditenom i drugim lekovima, poput karbapina, izgubio je mogućnost sviranja na instrumentu, moć govora mu se smanjila, a izgubio je i seksualnu želju dok je koristio te medikamente.

Pacijent Igor Vejnović iz Kraljeva u Bolnici "Studenica" tri i po godine dobija halopiridol bez ikakvog valjanog razloga, pored bensedina, što mu oduzima moć jasnog govora, volju za radom, kretanjem, kao i percepciju okruženja.

Pacijentkinja Suzana Paunović iz Vrnjačke Banje pet dana je primala largaktil, bensedin, anafranil u infuziji, kao i nepoznate žute tablete, od kojih joj se malo popravilo raspoloženje, ali je pre toga koristila prepisan ksanaks i largaktil, kao i altapaks i risar, zbog kojih je imala nervozu, nesanicu, aritmiju i znatan gubitak kilaže.

Pacijentkinja Olivera Čolović iz sela Lazac koristi u bolnici nepoznatu terapiju (nepoznata bordo tableta). Obe navedene pacijentkinje su upadljivo bezvoljne i stalno pospane. Već četiri dana ni Olivera, ni Suzana od lekova nemaju stolicu, uprkos laksativima.

Pacijent Miljko Žarković je prvi put hospitalizovan posle akutnog pijanstva, gde je držan nekoliko dana, pod nepoznatom terapijom, među kojima su i nepoznate žute tablete, od kojih je postojano bezvoljan, pospan i dezorijentisan.

Pacijent Milan Babić je, usled višegodišnje terapije moditenom gotovo u potpunosti izgubio seksualnu želju, dobio pojačan apetit i uvećao telesnu masu do blizu 150 kg, izgubio volju za radom i životom i dobio blagu sklonost ka samopovređivanju, usled korišćenja moditena i metotena, koji mu uporno prepisuje dr Mirjana Abramović iz "K" odeljenja bolnice "Laza Lazarević", koja ga je hospitalizovala i lišila slobode bez sudskog naloga!

Pri tome je, prilikom lečenja otvorenog tipa, bez obzira na sve lične, porodične, poslovne i intelektualne uspehe pacijenta samo prekucavala prethodne izveštaje, bez razgovora dužeg od dva minuta, nikada mu ne ukinuvši terapiju, već u dogovoru sa izvesnom dr Olgicom, psihologom, samo menjala šifre obolenja, čiji opisi nisu imali veze sa faktičkim stanjem.

Sve ovo ukazuje na to da je jedini cilj neuropsihijatrijskih ustanova širom Srbije, pored testiranja neproverenih lekova, korupcije i bioterorizma, što obimnija prodaja medicinskih preparata bez preke potrebe, na teret građana Srbije, što su i osnovni razlozi katastrofalnog stanja zdravstva.

Jedna od retkih svetlih tačaka na psihijatriji u Kraljevu je dr Vesna Vukadinović i dr Dušica Špagović, dok svi ostali pružaju svesnu, otvorenu ili prikrivenu podršku ovim krivičnim delima. Na sreću, skoro celo osoblje bi o ovome rado svedočilo pred sudom, ukoliko je došlo vreme za pravdu.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

SNS PARTIJSKI ŠARLATAN NA FUNKCIJI DIREKTORA U „KRUŠIK“-u!!!

28. јануара 2015. Коментари су искључени

 

Direktor valjevskog „Krušika“ i njegova finansijska direktorka, snažno su vezali svoje poslovne i ljubavne poglede na svet. O ovoj, tako tipičnoj „kabinetskoj“ vezi i njenim posledicama, piše grupa zaposlenika ove Holding kompanije, kojima je dozlogrdilo da gledaju kako režimski šarlatani vode u propast ovu, nekada moćnu i uglednu firmu.

 

               Mersiha Hadžić

 

Ređaju se afere u valjevskoj fabrici „Krušik“ kao na pokretnoj traci…“Košenje trave“, “ Afera Audi“i „Falsifikovani rezultati poslovanja“ ostaju u senci najnovije afere generalnog direktora fabrike, Mladena Petkovića i dela aktuelnog rukovodstva.

Poslednja dva meseca, nijedan drugi direktor u Srbiji, nije punio više novinskih stubaca i članka na internet portalima, od SNS partijskog šarlatana Mladena Petkovića. Uprkos svim činjenicama i dokazima njegovih zloupotreba, manipulacija i nesposobnosti, opstaje zahvaljujući zaštiti i podršci najvažnijih perjanica vladajuće stranke, umesto adekvatne sankcije i odlaska u zaborav, u jednom krajnje kontroverznom postupku biva izabran za generalnog direktora fabrike „Krušik“, dana 11.12.2014. godine.

Priče o „platonskoj ljubavi„, tada v.d. izvršne direktorke i direktorke komercijalnog sektora, Brankice Radovanović (devojačko Polić), bojažljivo su se mogle čuti, nakon samo par meseci od dolaska Mladena Petkovića na čelo fabrike. Zajedničke poslovne obaveze i provedeno vreme, vrlo brzo su prerasli u nešto više, pa su tako, Mladen Petković i Branka Radovanović, uz probleme, i „uspehe Krušika“, počeli da dele i postelju…

Ovaj odnos dugo se pokušavao sakriti, ali činjenice koje su isplivale pre par dana razgolitile su aktere i proizvele novu aferu u „Krušiku„…

Na odlaske i dolaske na posao iz Beograda, Mladen Petković, nakon „Afere Audi“ koristi službeno vozilo marke Škoda Octavia, registarskih tablica VA-028-KV. Ovo vozilo često se moglo videti u Lazarevcu poslednjih meseci, ali tome niko nije pridavao posebnu pažnju, jer u okolini ovoga grada v.d. direktor ima rodbinu.

Tom automobilu od strane JPKP „Lazarevac“ nedavno je napisana kazna za parkiranje u ulici Dimitrija Tucovića u Lazarevcu. U navedenoj ulici, u iznajmljenom stanu, nekoliko metara od parkiranog automobila, živi mlada direktorka sektora finansija u „Krušiku“, Branka Polić!

Prema rečima jednog od radnika iz obližnjeg lokala, ovo vozilo se svakodnevno može videti na ulicama Lazarevca i to u jutarnjim časovima, kada, citiramo „krupniji gospodin dolazi po komšinicu i obično oko dva sata kada se zajedno vraćaju i odlaze u stan“. Za praktikovanje zajedničkih dolazaka i odlazaka sa posla, istim automobilom uverili smo se svojim očima više puta početkom decembra.

Branka Polić (1986) zaposlila se u fabriku „Krušik“ u oktobru 2011.god. Dolaskom Mladena Petkovića (1978) na čelo fabrike 03.01.2014.god. (kao v.d. izvršni direktor fabrike) novom sistematizacijom i „naprednim“ kadriranjem, u martu mesecu 2014. godine, biva imenovana na mesto finansijskog direktora fabrike. Na tako odgovorno i zahtevno mesto, u procesu „konsolidacije i oporavka fabrike“, dolazi apsolutna početnica, sa samo dve godine iskustva. Slučajnost?

Branka Polić svoje devojačko prezime Radovanović, zamenila je udajom 10.08.2014.god. Sa mužem živi u pomenutoj Ulici Dimitrija Tucovića u Lazarevcu, odakle svakoga dana putuje za Valjevo. Mladen Petković je oženjen i otac troje dece. Živi sa porodicom u Beogradu.

Poslednja informacija iz valjevskog sela Dupljaj, gde je rođena Branka Polić i gde joj žive roditelji, je da će direktorka finansija, nakon samo tri meseca ponovo morati da menja ličnu kartu. Razlog skorog razvoda možete da pogodite šta je i ko je.

To su ti napredni kadrovi i „eksperti“ iz „Krušika“, koji su ovaj angažman shvatili kao samo jednu referencu u CV-ju i priliku da u zemlji bez sistema i kriterijuma napreduju i dalje.

Oni će danas da konsoliduju fabriku, pokrenu proizvodnju, naprave uspeh? Koliko svojim amaterizmom, nezalaganjem, improvizacijama i neznanjem koštaju „Krušik“ otkrićemo nažalost vrlo brzo. Samo mesečna nadoknada Mladena Petkovića za „rukovođenje“ fabrikom, iznosi preko 200.000 dinara (6 prosečnih plata zaposlenih), a čovek, do sada, nikada nije proveo više od 20 sati sedmično u fabrici.

Mladen Petković, SNS partijski parazit i šarlatan dobio je mandat da vodi fabriku u naredne četiri godine. Ako ne po ostvarenim „100 puta boljim rezultatima“ gotovo sigurno ostaće upamćen kao rekorder po broju afera. Zar sa ovakvima SNS očekuje bilo kakav uspeh na sledećim izborima?

 

 

 

 

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

%d bloggers like this: