Архива

Posts Tagged ‘prevoz gsp’

BANATSKI LIKOVI KAO DRUŽINA DUGOGODIŠNJIH VLASTODRŽACA U ZRENJANINU

10. фебруара 2015. Коментари су искључени

 

Srednji Banat je od najrazvijenijeg regiona postao najveći prosjački region u Vojvodini. Svi iz budžeta očekuju neki dinar. U lokalnim strankama vlada rasulo i haos, dok narod jedva preživljava i na ivici je opstanka.

 

               Mersiha Hadžić

BANATSKI LIKOVI2

 

Gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić je ekspresno diplomirani ekonomista privatnog fakulteta, nije bio nosilac liste ni jedne stranke niti je podržavao listu SNS Pokrenimo Zrenjanin.

On je kao predsednik GO DSS ušao u koaliciju tek kada mu je ponuđeno mesto zamenika gradonačelnika. Mesto gradonačelnika je pre njega imao Goran Knežević i to mesto je zamenio mestom ministra poljoprivrede sa kog je u rekordnom roku smenjen.

Drugi gradonačelnik je bio mr. Ivan Bošnjak, ničim izazvan za to mesto, jer veterinaru nekako sleduje sasvim druga pozicija, ako je pameti. Posle dokaza da ume da misli i da neće pokorno da odrađuje zapovesti Kneževićevog kuma Nenada Karapandže biva udomljen kao državni sekretar kod Kori Udovički, a žena u Centru za socijalni rad.

Gradonačelnik je obećao građanima da će grad dobiti „šnel štrase". Naredne godine će se napraviti plan, pronaći investitori i projekat, a onda tenderi, pa izvođači pa onda ta „šnel štrase" do Beograda. Investitorima su date ponude koje su ponižavajuće za Zrenjanin, ali ni to ne donosi rezultate.

Kinezi najavljuju kargo centar, a vlast oduševljeno to objavljuje iako od toga nema ništa, a i velika većina gradskih čelnika ne zna šta znači kargo. Najbolja izjava je izjava pomoćnika gradonačelnika Ivana Devića koji je sportski pilot i koji se bolesno zalaže da se praistorijski sportski aerodrom iz vremena SFRJ pretvori u moderan, jer „to je gradu koji ima železnicu, plovnu reku i šnelštrase poslednji korak za evropske standarde".

Reka je umrla davnih godina kada je umesto Begeja grad dobio tri jezera, železnicu je pravila Marija Terezija i niko se nije posle toga setio da je modernizuje, a šnel štrase će se pretvoriti u šne nokle.

Gradska ministarka za resore prosvete, kulture i medije Dubravka Bengin Bulovan ne zna da razlikuje ni sopstveno srednjoškolsko obrazovanje od onog koje joj je zapalo za oko, pa umesto matematičkog tehničara (srednja pozivno -usmereno, „šuvarica") sebe promoviše kao diplomiranog matematičara.

Odbornici više nisu vozači ili šoferi, nego tehničari drumskog saobraćaja, a direktori JP su nekadašnji vozači dotadašnjih direktora. Aktivni policijski doušnik, registrovani narkoman i privatni kafedžija koji je SPS aktivista, završio je srednju medicinsku školu.

Odjednom čovek donosi neku sklepanu diplomu ekonomskog tehničara i tvrdi da u medicinsku školu nikada nije išao. Dobija mesto savetnika direktora JP „Čistoća i zelenilo". Dobio je i preporuku da se ne pojavljuje na radnom mestu, jer skreće pažnju. Tako je Duško Rađenović, „ekspert ekonomije" organizovan od vlasti da telepatski savetuje direktora Zeca koji je ,usput, i zet predsednika skupštine Radovana Bulajića.

Drugi savetnik istom direktoru istog JP Darko Bađok, pokrajinski poslanik SNS, perjanica bivšeg ministra, samozvani vođa nekadašnjih navijača fudbalera „Proletera", koji osim toga u svojoj biografiji nema šta da dopiše, nema dana radnog staža, nevenčanu suprugu, kuvaricu, je zaposlio u galeriji slika kao nekog kustosa.

On je kupio veliki objekat u najužem centru grada koji je nekada bio restoran i zove se„Tisa". Nikad nije bio zaposlen, bez ikakve garancije u imovini uzeo je kredit i otkupio objekat. Prošle godine je pokušao da ga proda i tražio je 350.000 evra. Po gradu se govorilo da mu David Dimkić, pomoćnik gradonačelnika za finansije i prijatelj Kneževića (zajedno su robijali) prebacuje novac iz budžeta.

Sada je neka pomoć stigla u iznosu od 2.000.000. dinara za sanaciju kuće Živojina Stajića koju je urušila loše odrađena i nelegalno podignuta zgrada u kojoj stan ima doskorašnji gradonačelnik Ivan Bošnjak, a dva stana su vlasništvo načelnika komunalne policije konobara po obrazovanju, a nekog magistra po diplomi, Igora Virijevića. Priča se da je Bađok dobio deo para.

Interesantan lik koji radi po principima stranke kojoj pripada (SNS) je načelniк srednjebanatskog okruga Dušan Šijan. Apsolutno zaboravlja da bi trebalo da bude neko ko je načelnik svih građana, a ne samo članovima koalicije na vlasti. Više od godinu je pokušavao da nametne bratimljenje sa ruskim gradom Noginskom i Zrenjaninom, a kada je skupština to izglasala, osim turističkih odlazaka u Rusiju nikakvog pomaka nije bilo u saradnji.

Nakon diplomiranja i sina je poveo u Rusiju da dete razmeni zastave u službenom protokolu. Pulen načelnika, izvesni Simo Batinica, trgovac sa pijačnih tezgi, a zatim organizator takmičenja u malom fudbalu, postaje šef ekspoziture „Telekoma" u gradu. Toliko o stručnosti kadrova.

Zrenjanin se bratimio i sa Vojnićem, odakle je tokom „Oluje" pobegao i sadašnji odbornik Mukobrad Milan. On je bratimljenje shvatio kao mogućnost da meštanima rodnog mesta pokaže svoje stepenice uspona u Banatu, pa je poveo u Vojnić i Krnjak KUD iz Perleza, pokrajinsku poslanicu za sva pitanja i odgovore Stojanku Lekić i još po kojeg dokonog aktivistu SNS.

Koordinatoru JP „Rezervati prirode", koje ima 2 zaposlena (koordinatora i direktora) dato je kao predsedniku nekog udruženja građana da prebroji rode u Taroškom ataru i za to zadovoljstvo je dobio 340.000 dinara.

Predsednik GO SPS Željko Malušić ima svoju ergelu konja, a vlast mu je donela 42 kamiona i kompletno preduzeće koje je nekada bilo JP za transport i međunarodni saobraćaj. U neposrednoj blizini je skladište cevi „Srbijagasa" za čije skladištenje Malušić dobija mesečnu apanažu od 17.000 evra.

Nikola Novaković, kum predsednika skupštine Bulajića, želi da postavi splav kafanu na delu jezera u gradu. Splav na jezeru bi bio kao kada bi neko u Dunavskom parku pored labudova postavio talpu sa šipkom, igračicama, šankom i estradnom muzikom.

Dozvolu u „Vojvodini vodama" izdao je lično Mirko Adžić, direktor tog preduzeća, zet Ljubiše Janjića (člana zrenjaninskog SPS-a i ličnog prijatelja Novakovića).

Predsednik GO SNS-a je trebao da se bira još oktobra 2011, ali zbog dolazećih izbora pomereno je i nikad posle toga odrađeno. Nema više četiri, nego tri potpredsednika.

Milenko Vujović, koji je iz SRS prešao u tek osnovanu SNS i postao poverenik, čiju je poziciju narušio Kneževićev izlazak iz zatvora, više nije na poziciji potpredsednika. Nikada i nije bio. Izabran je da se zadovolji formalnost i da se ne pobune ljudi koje je on doveo u stranku u osnivanju. Drugi zamenik je dr Predrag Matejin, šef poslaničke grupe u Pokrajini, neeksponirani tihi pratilac vođe.

Mirko Krlić ima najneverovatniju biografiju u gradu. Od odvođenja dobrovoljaca u rat u Liku, pa do šetanja kroz sve stranke i partije patriotske osnove… Kao potpredsednik GO postao je poslanik u republičkoj skupštini i dobio mesto u kancelariji za KiM kod Vulina.

On je nasilno uselio ćerku u atelje koji pripada JP „Savremena galerija", koristi neograničeno automobil gradske uprave i neverovatan broj svojih sledbenica zaposlio je na raznim mestima. Jedna od pomoćnica načelnice gradske uprave je i Olivera Lisica, velika prijateljica pomenutog gospodina.

DS je apsolutna mrtvaja. Nekoliko pretendenata za presto, ali ni jedan realan, ni jedan mudar. Standardno jak hrvatski lobi preko gospodina Kaurića, samopozvana predsednica MO DS iz vremeplova gospođa Dragojlo, pa njen rođak Popov koji ni sam ne zna želi li da uđe u trku i jedan mladi gospodin koji ima podršku bivše načelnice okruga. Poverenik za Zrenjanin je čovek iz Bečeja i koga ne interesuje stranačko previranje u GO DS u gradu.

LSV je u raspadanju. Ostalo je nekoliko perjanica koji bi da utrče u vlast, ali kome su sada potrebni? Većina odbornika u skupštini grada je u koaliciji sa SNS, iako sam SNS ima samo 18 odbornika, 28 odbornika čini opoziciju, a 39 koaliciju. Ligaški odbornici ne učestvuju u radu skupštine, prisutni su, ali apsolutno pasivni.

SRS se delimično oporavila nakon napuštanja odborničke grupe, tačnije prelaskom u SNS. Tako je odbornik Goran Tajdić osvojio mesto direktora JP „Vodovod i kanalizacija".

Dragan Vidaković, čovek koji je na vrlo sumnjiv način stekao bogatstvo, godinama ugrožava male preduzetnike i siromašna taksi udruženja, određujući startnu cenu prevoza.

Cilj mu je potpuni monopol nad taksi prevozom u Zrenjaninu, kao i nad svim kioscima u gradu! Pripada grupi ZREPOK (Zrenjaninski pokret) koja je savršeno bliska vlastima, donacijama baca pesak u oči građanima, a kroz mnoge beneficije i gledanje kroz prste ubira veliku dobit.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

ŠTRAJK USPEO, ZAKON PROMENJEN, MINISTAR U FOTELJI, SUDOVI PONOVO RADE, A POJEDINI DELIOCI PRAVDE NE ZASLUŽUJU FUNKCIJU

4. фебруара 2015. Коментари су искључени

 

Advokati u Srbiji nisu više u štrajku. U generalni štrajk su stupili nakon odluke Skupštine Advokatske komore Beograda od 13. septembra, a tu odluku je četiri dana kasnije izglasala i Advokatska komora Srbije. Jedan od uslova koje su advokati postavili srpskim vlastima bio je i zahtev da se smeni ministar pravde Nikola Selaković.

Advokati su, na razložan način objasnili nesvakidašnji kriminal ministra pravde i njegove organizovane grupe, koja je prvo izabrala javne beležnike, koji su morali da plate po 50.000 evra. Ispiti za notare, kao i za privatne izvršitelje, bili su neregularni, i dokazano namešteni.

 

                Milan Glamočanin

SUD RADI

 

Da bi omogućio notarima da “izvade štetu“, ministar je odlagao pregovore sa advokatima, tražeći štrajkbrehere, koji će minirati štrajk. Nije ih bilo u dovoljnoj meri, a više hiljada advokata su bili jedinstveni. Advokati su potezima vlasti dovedeni do prosjačkog štapa. Ugled profesije je devalviran, a posla ima smo za one koji su u sprezi sa korumpiranim sudijama i tužiocima.

Od 13. septembra prošle godine rad sudova i javnih tužilaštava u Srbiji bio je paralisan. Predsednik Vlade Aleksandar Vučić je, da podsetimo, odbio da primi predstavnike srpske advokature!

Da ponovo podsetimo, Nikola Selaković postavljen je za ministra pravde jer je njegov brat Dragan Dejvid Selaković, koji živi u SAD-u platio Vučiću silne milione. A te milione on je zaradio prodajući piratske softvere. Protiv njega je u toku krivični postupak, u kojem mu preti kazna od 15 godina zatvora.

U prošlom broju opisali smo i ko su bili pregovarači ispred Ministarstva pravde Srbije. Ljudi sumnjivih biografija, znanja i morala, i javno osumnjičeni za primanje mita i da su članovi organizovane kriminalne grupe.

Kada su javni beležnici zaradili velike pare, pokrivajući i štetu koju su imali plaćajući ministru reket od 50.000 evra da bi bili postavljeni, pristupilo se promeni zakona o javnom beležništvu, i pratećih zakona.

Ministar je, očigledno je, odrešio kesu, i podmitio vođe advokatskog protesta.

Beogradski advokati su ogorčeni postupkom Slobodana Šoškića, predsednika Advokatske komore Beograda i predsednika Advokatske komore Srbije Dragoljuba Đorđevića. Obojica su od ranije poznati organima gonjenja. I kao ljudi bliski i sadašnjem režimu. Šoškić je zastupnik porodice Karić, a Đorđević je promoter interesa demokrata.

Na vrlo drzak i bezobziran način advokat Šoškić je na skupštini Advokatske komore Beograda, bez brojanja glasova, konstatovao da je “vidljiva većina“ glasa za prekid štrajka, što je izazvalo buru nezadovoljstva njegovih kolega. Koliko je Šoškić podmazan može se samo pretpostaviti, jer on radi samo sa velikim ciframa.

Njegov kolega, Dragoljub Đorđević, višegodišnji, i po svemu sudeći doživotni predsednik Advokatske komore Srbije, upleten u sve moguće kriminalne afere prethodnog ministra pravde, izjavio je da su članovi pregovaračkog tima i on lično “izloženi strašnom pritisku“.

Skoro da je sigurno bilo tako, a o kakvom pritisku je reč, on nije javno saopštio, osim što je u društvu opisao delovanje Bezbednosno informativne agencije i njenog direktora Aleksandra Đorđevića, bivšeg advokata, koji je polovinu službenika BIA-e angažovao na praćnje i zastrašivanje advokata koji su rukovodili protestom.

Šteta od opravdanog štrajka advokata je velika, a krivca je na srpskom premijeru Vučiću što je Srbija više od četiri meseca bila u blokadi pravosudnog sistema. Nikada u dugoj istoriji Srbije nije se desilo da vlast na tako brutalan način rešava protest advokata.

I počeće suđenja. A srpsko pravosuđe je potonulo u beznađe: sudije su opterećene ogromnim brojem predmeta, izloženi su stalnom pritisku izvršne vlasti, a mnogi su i osokoljeni da u odsustvu bilo kakvog reda i odgovornosti, rasprodaju pravdu.

U izveštajima Evropske komisije, srpsko pravosuđe se ocenjuje kao najkorumipranije u Evropi, da nije nezavisno, isto kao i tužilaštvo, i da je podjarmljeno interesima izvršne vlasti, odnosno mafije Aleksandra Vučića. Neka nam je Bog u pomoći!

 

      Sudija kidnaper

 

Evo priče o sudiji Ustavnog suda SrbijeFond za humanitarno pravo je 11. februara 2011. godine, pokrenuo inicijativu za razrešenje sudije Ustavnog suda Republike Srbije Tomislava Stojkovića zbog sumnje da je umešan u otmicu advokata Teki Bokshija, Albanca sa Kosova.

U inicijativi, podnetoj tadašnjem predsedniku Republike Srbije Borisu Tadiću, tadašnjoj predsednici Narodne Skupštine Slavici Đukić – Dejanović, tadašnjoj ministarki pravde Snežani Malović, ministru unutrašnjih poslova Ivici Dačiću i Opštoj sednici Vrhovnog kasacionog suda Srbije, FHP je zatražio razrešenje sudije Stojkovića i utvrđivanje njegove krivične odgovornosti.

Teki Bokshi, advokat iz Đakovice, otet je 3. decembra 1999. godine na putu od Sremske Mitrovice prema Beogradu. Bio je zatvoren 13 dana u kupatilu garsonjere na Novom Beogradu, u zgradi i ulici koju je Teki Bokshi nakon puštanja na slobodu uspeo da pronađe.

Oslobođen je nakon što je njegova supruga predala 100.000 nemačkih maraka (DEM) tadašnjem advokatu Tomislavu Stojkoviću, na prelazu Merdare.

Dana 3. decembra 1999. godine (prvi petak u mesecu), Teki Bokshi se, zajedno sa kolegama Mustafom Radoniqijem i Ibishom Hotijem, vraćao automobilom iz Sremske Mitrovice, gde su kao advokati Fonda za humanitarno pravo bili u poseti kosovskim Albancima, u zatvoru u Sremskoj Mitrovici. Na putu za Beograd preteklo ih je, a potom i zaustavilo vozilo sa policijskim registarskim tablicama, u kojem su bila tri muškarca.

Dvojica su prišla vozilu advokata, i pokazujući policijske legitimacije i značke, odvojili Tekija Bokshija, naredivši mu da pođe sa njima. Prethodno su advokatu Hotiju oduzeli mobilni telefon a advokatu Radoniqiju ključeve od kola.

Sa Bokshijem u kolima, velikom brzinom krenuli su prema Beogradu. Umesto u zgradu policije, u koju je advokat Bokshi mislio da ga vode, odveli su ga u prizemni stan u stambenoj zgradi u Novom Beogradu.

Otmičari su advokatu Bokshiju oduzeli novac, dva para naočara (za vid i čitanje) i zatvorili ga u kupatilo. Stavili su mu lisice na ruke. Nekoliko sati po dolasku u taj stan, došao je muškarac koga su otmičari nazivali ‘načelnik’.

On se obratio Bokshiju rečima: „…Gospodine Bokshi, mi znamo sve o tebi. Znamo ko si, šta si, odakle si. Znamo da braniš teroriste, da si separatista, da si blizak sa OVK, da si iz tih struktura, da si autoritativan i uticajan na Kosovu." Rekao mu je da njegova glava vredi 500.000 tadašnjih nemačkih maraka, da će OVK sigurno isplatiti tu sumu, i da do sutra treba da dobiju novac, inače će ga ubiti i baciti u Savu.

Advokata Bokshija su sve vreme zatočeništva držali u kupatilu, uskraćujući mu vodu i hranu. Dali su mu jedno tanko ćebe. Često su ga vezivali za radijator.

U narednim danima, Bokshija su primorali da telefonom zove neke Srbe koji su izbegli iz Đakovice, koje nije dobro poznavao, da od njih traži da organizuju prikupljanje novca za otkup. Potom su mu dozvolili da zove suprugu, i od nje je saznao da je razgovarala sa advokatom Tomom iz Prištine.

Bokshi nije znao ko je Toma, te mu je supruga prenela da joj je ,,Toma" rekao kako odlično poznaje Tekija, da su u jednom sudskom sporu zastupali suprotne strane. Nakon tri dana od tog razgovora, 16. decembra 1999. godine, Bokshija je supruga preko telefona obavestila da je predala 100.000 maraka advokatu Tomislavu Stojkoviću, i da joj je on pružio čvrste garancije da će biti oslobođen.

Posle predaje otkupa, Bokshi je oslobođen. Otmičari su ga posle ponoći, 17.12.1999. godine, ostavili ispred hotela ,,Beograd" gde su mu rezervisali sobu. Rekli su mu da sačeka jutro, kada će neko doći po njega da ga vozi na Kosovo.

Bokshi je sutradan ujutro otišao u Fond za humanitarno pravo, ne sačekavši da neko dođe po njega, kako su mu naredili otmičari. U prostorije FHP-a, oko 10 časova, došao je advokat Tomislav Stojković da prebaci Bokshija do granice s Kosovom.

Bokshi je odbio njegovu ponudu. Prilikom izlaska iz FHP-a, Stojković je rekao Bokshiju: ,,Ne brini za pare. Ti imaš ove Đakovčane u zatvoru, ti ih meni upućuj i ja ću im uzeti po 2.000 maraka. Njih je 150, pola novca ću ja tebi dati i biće sve to u redu."

Dan nakon puštanja na slobodu, 17. decembra 1999. godine, Teki Bokshi je podneo krivičnu prijavu protiv pet otmičara (neidentifikovanih lica) i advokata Tomislava Stojkovića Gradskom SUP-u u Beogradu, u ulici 29. novembra. Razgovarao je sa inspektorima Goranom Stuparom i Jadrankom Petrićem.

Teki Bokshi i FHP su se u više navrata obraćali MUP-u Srbije da saznaju dokle je stigla istraga. Nije bilo odgovora. U aprilu pretprošle godine, Teki Bokshi je pozvan u Tužilaštvo za organizovani kriminal, gde ga je primio tužilac Mirko Radosavljević.

O razgovoru sa tužiocem Radosavljevićem, Teki Bokshi je rekao: „Predao sam CD na kojem je snimak razgovora Tomislava Stojkovića sa mojom ženom o novcu za moj život. Tražio mi je da pokušam da u MUP-u Kosova dobijem dokumenta policije UNMIK-a, ali to nisam uspeo jer se ne zna gde je ta arhiva."

U inicijativi koju je podneo državnim institucijama Republike Srbije, FHP je zahtevao da ispitaju verodostojnost izjave Tekija Bokshija i podnetih krivičnih prijava protiv Tomislava Stojkovića i petorice otmičara.

FHP je zatražio oduzimanje imuniteta sudiji Tomislavu Stojkoviću i momentalno udaljenje od dužnosti (saglasno članu 173. stav 2. Ustava Srbije), kao i utvrđivanje njegove krivične odgovornosti, te ocenu njegove dostojnosti za obavljanje sudske dužnosti u Ustavnom sudu Srbije, a po odredbama člana 15. Zakona o ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/2007, u vezi sa drugim, relevantnim odredbama Ustava Srbije i Zakona o ustavnom sudu).

U međuvremenu je na predlog bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića, advokat Stojković izabran za sudiju Ustavnog suda Srbije! Ubrzo nakon podnošenja inicijative za razrešenje, FHP-u su se javile predsednica Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarović, kao i ministarka pravde Snežana Malović, sa molbom da se inicijativa ne objavljuje u javnosti, uz uveravanje da će nadležne institucije hitno reagovati. Te institucije još uvek ćute.

 

    A 1. Tomislav Stojković nije dostojan da bude sudija Ustavnog suda Republike Srbije

Tomislav (Bogdana) Stojković, rođen je 20.09.1957. godine u Prištini. U rodnom gradu je završio gimnaziju, a posle toga upisao i završio Pravni fakultet Univerziteta u Prištini 1981. godine, kao najbolji student generacije.

Nakon diplomiranja, praktični staž obavio je kao sudski pripravnik Trgovinskog suda i Opštinskog suda u Prištini, u periodu od 1982. do 1983. godine. Pravosudni ispit položio je 1984. godine. Poslediplomske studije upisao i završio na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na katedri za Međunarodno pravo i Međunarodne odnose, sa odlikom i 1990. godine dobio zvanje magistra Međunarodnog prava. Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini od 1984. godine do 1992. godine, radio najpre kao asistent, a zatim kao predavač na katedri za Međunarodno pravo, na nastavnom predmetu Međunarodno javno pravo. Za vreme naučno-nastavnog rada na Univerzitetu koristio stipendiju holandske Vlade za tečaj Međunarodnog javnog prava pri Akademiji Međunarodnog javnog prava u Hagu 1991. godine. Osim ovoga, u stručnom i edukativnom smislu, koristio studijski boravak u Evropskom birou OUN-a u Ženevi. U periodu rada na Pravnom fakultetu od 1990. godine do 1993. godine imenovan za zamenika generalnog direktora za pravne i opšte poslove EPS – Elektrodistribucija Kosova i Metohije. Radio je kao advokat od 1993. do izbora za sudiju Ustavnog suda 2010. godine.

Za sudiju Ustavnog suda Republike Srbije imenovan u julu 2010. godine. Ali, nije on jedini nedostojni sudija u Ustavnom sudu Srbije!

 

    A 2. Bez presude u zatvoru

Poštovana redakcijo, želela bih da Vas upoznam sa mahinacijama koje se odigrale u Osnovnom sudu u Prokuplju i Okružnom zatvoru u Prokuplju.

Radi se o mom rođaku Ćerimović Robertu iz Studenca. Robert je osuđen pravosnažnom presudom Osnovnog suda u Prokuplju lK.br. 457/12 od 13.09.2012. god. za krivično delo šumske krađe i izrečena mu je uslovna osuda. Ova presuda je potvrđena od strane Apelacionog suda u Nišu lKž.l.br. 4206/12 od 11.06.2013. god.

Međutim Osnovni sud u Prokuplju napravio je grubi previd i presudu dostavio Okružnom zatvoru u Prokuplju i uputio i mom rođaku Robertu poziv za izdržavanje zatvorske kazne u Okružni zatvor u Prokuplje. Ne znajući o čemu se radi, Robert se javio dana 15. 11. 2014. godine na kapiji Okružnog zatvora u Prokuplju. Radnici zatvora u Prokuplju prave još veću grešku i Roberta bespravno lišavaju slobode iako za to nije imalo osnova jer prema njemu nije postojala nijedna osuđujuća presuda po kojoj bi izdržavao kaznu. Jedino je postojala presuda gde je Robert osuđen uslovnom osudom.

Robert je u zatvoru u Prokuplju zadržan do 5.12.2014. godine kada je pušten iz zatvora, po rešenju Osnovnog suda u Prokuplju Ik. br. 130/14 od 05.12 .2014. godine i otpusne liste Okružnog zatvora u Prokuplju mat. Br. 158/14 od 05.12.2014. god.

Za sve ovo vreme, Robert je tražio prijem kod upravnika zatvora i predsednika suda. Ali pošto je Robert romske nacionalnosti, nepismen i lošeg materijalnog i finansijskog stanja, to niko nije uzima za ozbiljno, sve dok nije pripretio da će započeti štrajk glađu. Zatim je neko shvatio ozbiljnost situacije proverio papir po kojima je Robert strpan u zatvor i bespravno lišen slobode videli da su napravili ogromnu grešku i doneli rešenje i otpusni list te Roberta 05.12.2014. godine pustili iz zatvora, gde je Robert lišen slobode i bespravno zadržan 20 dana u okružnom zatvoru u Prokuplju, od 15.11.2014-05.12.2014 god.

Ja sam saznala da ovakvih i sličnih propusta i grešaka u sudu i zatvoru ima još pa bi trebalo organi ovlašćeni za kontrolu da izvrše proveru rada kako u ovim ustanovama ne bi dolazilo do ovakvih i većih propusta i da nedužni građani zbog nemarnosti ili namere ne bi ispaštali, a pogotovo građani koji nemaju zaštitu, nepismeni, nemaju para, nemaju nigde nikog.

Da su ovi moji navodi tačni dostavljam vam fotokopiju napred navedenih presuda Osnovnog suda u Prokuplju i Apelacionog suda u Nišu, kao i rešenje Osnovnog suda u Prokuplju o obustavljanju postupka i otpusni list Okružnog zatvora u Prokuplju.

(Ime poznato redakciji)

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

%d bloggers like this: