Архива

Posts Tagged ‘predsednika’

EVROPSKE OBMANJIVAČKE PERSPEKTIVE I USLOVLJAVANJE KAO PRINCIP BRISELSKOG PRAŽNJENJA MOŠNICA NAD SRBIJOM I SRPSKIM NARODOM!!?

9. фебруара 2018. Коментари су искључени

 

Da EU makar malo poštuje Srbiju, ne bi činila sve na njenoj razgradnji!!!

Nova kominterna briselksog briokratskot tabora je odlučila, i svojom strategijom isplanirala, da je sada istorijski povoljna prilika da se Srbiji definitivno oduzme sloboda. A u sadašnjem Predsedniku Srbije su prepoznali najpodesniju politčku figuru  da u Srbiji sprovede najvažnije ciljeve iz njihovog širokog spektra ucenjivačkog kapaciteta!!

Licemerje Brisela nam je opšte poznato, međutim licemerje “vlasti u Srbiji” prema sopstvenom narodu i državi, u ovoj bezrezervnoj poniznosti prema zahtevima njenih "zapadnih partnera" i prihvatanjem evropske magle na dugom štapu, dovešće do gubitka i države i naroda!

 

 

UCENJIVACKI KAPACITET EU I PERSPEKTIVA SRBIJE

 

A takvo licemerje je potvrdio i Predsednik Srbije tokom konferencije za štampu tokom obmanjivačke misije komesara Hana, kada je kroz sopstvenu izjavu provukao da je i onotpisao AP KiM“ kao deo Republike Srbije, potvrđujući da: „….put u EU, u odnosu na ČETIRI ZEMLJE I JEDNU TERITORIJU, pred Srbijom najteži zadaci…“ i sve je to prošlo bez ozbiljnog pitanja režimskih novinara ili otpora šire javnosti!!!!???

A ni Predsednik niti se ko od „Vlasti Srbije“ setio da makar zatraži odgovor od EU: zašto je legitimno kada kosovski Albanci pobiju Srbe i Makedonce da im ne bi stajali na putu ostvarivanja njihovih planova, ali su zato svi spremni da primoraju narod Srbije na „teške i bolne“ ustupke radi ostvarivanja želja birokratske mašinerije iz briselskog tabora!!!!!???

Dakle, u takvoj izjavi, nijednom rečju nije dotaknuta uloga Srbije kao države koja ima i svoje nacionalne interese i zastupa ih na osnovu domaćih zakona i u skladu sa međunarodnim normama, među koje spadaju i bilateralni odnosi sa drugim državama, sklopljenih prema interesima sopstvene države i naroda!!!

U Ustavu naše Otadžbine piše da je teritorija AP KiM deo Republike Srbije a to je potvrđeno i Rezolucijom 1244 SB UN pa se s pravom pitamo da li su onaj Ustav i Jevanđelje još na stolu Predsednika Srbije!!!????

EU zahtevima i novim uslovima komplikuju pristupanje Srbije (kao države) EU, a ovamo podstiču i forsiraju prijem u EU teritoriju koja nije pravno priznata država, niti su je priznali (kao državu) sve njene članice, i još vrši pritisak (na te svoje države) da priznaju samostalnost teritorije „RKS-Kosova bez zvezdice“!!!!!???????

Ako su posle referenduma u Kataloniji, briselski mrsomudi izjavili da „ EU poštuje Ustave države članica i da se teritorije tih država ne mogu otcepiti protivno ustavnoj proceduri“ (kao što to umeju da naglašavaju), da li to znači da se EU protivustavno i protiv standarda međunarodnog prava meša u Ustavnost Republike Srbije, i smatra da je tom briselskom taboru uvek dozvoljeno da ne poštuje Ustav RS i da EU svojim postupcima teži da se Srbija razgrađuje, dok je ostalim državama to zabranjeno!!???

To onda znači da potpisi svih država potpisnica Helsinškog završnog akta o bezbednosti i saradnji OEBS, važi samo za one nejake i slabe države a ne i za ostale koje su takođe stavile svoj potpis????

Briselski tabor to može, zato što im Vlast u Srbiji to omogućava i pomaže im u razgradnji naše Otadžbine!!!!

Predsedniče, pa čemu žurba ako su briselski mrsomudi izjavili da ta „strategija“ (nove evropske kominterne) predstavlja procene i želje a BEZ stvarnih OBAVEZA i GARANCIJA da će nešto stvarno biti i učinjeno sa njihove strane!!!!???

Pa ko to od njega traži da se baš toliko "žrtvuje" da bi bio upamćen kao Predsednik Srbije koji je učinio državni presedan u kome se jedna članica UN odriče dela svoje teritorije oružanom pobunom i agresijom otete!!!??? Kako će tek onda padati domine po svetu!!!????

Predsednik želi svojim predlogom da pritisne narod da mu pruži podršku se odrekne dela svoje teritorije i na taj način opere sebe!!!

On i Predsednik/ca Vlade Ana, (zajedno sa svim ministrima, poslanicima, stranačkim liderima i članovima stranaka poklitičko kratkovidim) SPROVODE PODVALU (a u zamisli Predsednika Srbije) nazvanu „dijalogovanje“, sa ciljem da se (zavijanjem u političke oblande), nacionalnoj manjini kosovskih Albanaca u Republici Srbiji (po Ustavu) pokloni u vlasništvo (nad svim resursima) i deo teritorije Srbije.

Eto zašto je „RKS- Kosovo bez zvezdice“ sve više država, a Srbija sve više bez Kosmeta i dalje od njega!!! Zato što Haradinaj javno izjavljuje:“ …Međutim, briselski dogovor, koji jeste bio neko napredovanje, podrazumeva Zajedicu koja se ne uklapa u ustavni okvir i zato je Ustavni sud oborio neke od članova tog sporazuma“!!!

On javno kaže kako Ustavni sud „RKS-Kosovo bez zvezdice“, ima veću snagu ne samo od briselskog dijaloga već i od Vođa zenlje!!!“ A Kod nas je Predsednik Baš mnogo jak, posebno u ispunjavanju želja briselskog tabora!!

To što zapadne zemlje na sva zvona ističu kako podržavaju Zajedničko tržište, u stvari znači da oni nesmetano ostvaruju svoje ciljeve i interese svojih država, i na na taj način eliminišu nezavisnost Srbije zato što se utapa u zapadnobalkansku šestorku.

Ako su Predsednik naše Otadžbine, i Predsednik/ca Vlade u Srbiji sves(ta)n/a da nam je u interesu da vršimo „reforme“ za dobrobit naše države, nikako nam nije jasno zašto su te reforme usmerene i na gubljenje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije  i predavanje sopstvene spoljne i unutrašnje politike briselskoj birokratskoj mašineriji!!!???

Manipulacija svešću Naroda je ušla u završnu ofanzivu pred saopštavanje rezultata unutrašnjeg dijaloga i odluke Predsednika Srbije (i Vrhovnog komandanta), da normalizuje odnose sa „RKS-Kosova bez zvezdice“, što će Narodna Skupština ogromnom većinom pozdraviti, jer Predsednik je, jel` tako, dobio mandat da letimo u EU uz istovremeno urušavanje sopstvene Otadžbine, gde na kraju Srbija neće postojati.

Bravurom kroz referendumsko pitanje, Predsednik i prateća Vlast Srbije, bi na taj način samo tražili podršku naroda za izdaju otadžbine!!!!  A kad` svane jutro posle toga, probudićemo se u oči odsajedinjenja Vojvodine i Raške oblasti („Sandžak“), Pčinjske („Preševska dolina“)… u BG pašaluk!!!

Svi se nešto prave ludi!!! Posle potpisivanja izdajničkog briselskog sporazuma uz koga Srbija ubrzava i rešava (a nije morala da žuri) proces "Međunarodni projekat Kosovo", i kada je čitava EU gazila Srbiju da žuri u ispunjavanju svih odredbi tog akta a koji se odnose na štetu Srbije, a pet godina godina kosovski Albanci vuku za nos (uz podršku "statusno neutralnog" Zapada) posebno Srbiju, i ni korak ne prave u cilju formiranja ZSO, a političari koji vode Srbiju ne insistiraju na tome!!!!

Kad jednom svojom voljom promenimo ustav i odreknemo se KiM od teritorije RS, onda se takva teritorija može povratiti samo ratom!!!!

A pošto Srbija nije spremna za rat kao što nikada nije ni bila, onda je za očekivati da predsednik Otadžbine svoj navodni „hrabar potez“ predstavi u ime: „….regionalne stabilnosti, u ime budućnosti naše dece, u ime konačnog pomirenja između Srba i Albanaca….u ime budućih infrastrukturnih radova u izgradnji puta Niš –Priština, za funkcionisanje Fonda za Zapadni Balkan, pa za rad Regionalne kancelarije za saradnju mladih između Kosova, Albanije, BiH, Crne, Gore, Makedonije i Srbije, pa za formiranje Carinske unije na Balkanu…, u ime ovoga i onoga,….it, itd….

ODLUČUJEM da izvršim promenu Ustava da se ne bismo iscrpljivali referendumom, i kao odgovoran partner međunarodne zajednice i EU (iako oni pokazuju svoju neodgovornost prema Srbiji), da dokažemo da je Srbija odlučna za mir, jer Kosovo i Metohija će ostati u našim srcima i niko nam je ne može oduzeti“!!!!!

I Predsednik Otadžbine i Predsednik/ca Vlade Srbije se igraju rečima i magarče nas ubeđujući nas da kada potpišemo taj „pravnoobavezujući sporazum sa Kosovom“ Srbija će biti primljena u EU!!!

Ali ne kažu da će tada da bude (ako uopšte bude) primljena bez teritorije Kosova i Metohije u njenom sastavu!!! To znači da iako nekim slučajem Srbija postane članica EU, onda će ona postati članica bez dela svoje teritorije zato što ga se samoodrekla!!! A kada se samoodrekla, (i kao članica EU), tek onda neće moći ni da prstom upre u pravcu KiM niti da pomene Srbe i srpske opštine!!!

Takav postupak i odustajanje i samoodricanje naroda od dela teritorije jedne suverene, nezavisne i države sa integritetom (kao što reče Predsdnik Srbije), bio bi međunarodni presedan koji bi se koristio uvek kada bilo gde separatistički pokreti žele da pravdaju ostarivanje svojih teritorijanih ciljeva, pa i ratom!!!

Da li će ubuduće ambasadori Rusije i Kine u UN biti spremni da uopšte ulažu veto protiv priznavanja teritorije Kosova kao samostalne države, ako je to sve već dogovoreno na nekoj „radnoj večeri“ (gde vlada opuštena atmosfera uz jelo i piće i prijatno ćaskanje) a raspravlja se o teritoriji Republike Srbije, a sve u cilju normalizacije odnosa i prenošenje nadležnosti na južnu srpsku pokrajinu koja će se zvati „Republika-Kosovo bez zvezdice“!!!!!!?????

I takvim samoodricanjem, Predsednikova želja da baš on bude taj koji će rešiti „konflikt“ (koji su drugi kreirali a i ne proziva one koji su kreatori konflikta) sa kosovskim Albancima, samo će širom otvoriti vrata za osamostaljivanje svih drugih regiona u Srbiji koji smatraju da imaju prava (i ko će im onda to osporiti) na samostalnost – Vojvodina, Raška („Sandžak“), Pčinjski („Preševska dolina“), pa će se javiti Bugari, Rumuni, Mađari….

Nikako nam nije jasno zašto bi Srbija morala da trči k`o tele pred rudu kad zna da su Amerikanci, EU i ta Međunarodna zajednica (bez Rusije, Kine, Indije..) postavili tu nejednačinu, da milom i silom otmu naš Kosmet!!???

Što je oni ne reše, već hoće da Mi priznamo netačan rezultat kao pravnoobavezujući!!??

Znači oni znaju da nemaju pravnih osnova za takvo rešenje, pa traže da se Srbija samoodrekne dela svoje teritorije u korist nacionalne manjine kosovskih Albanaca (koji imaju svoju matičnu državu Albaniju) a koja je oružanom pobunom protiv legalnih vlasti Srbije i uz pomoć NATO alijanse sa Amerikom na čeli i još 18 drugih zlotvora, uz 78 dana bombardovanja Srbije tepih, kasetnim, uranijumskih…itd bombama uz razaranje infrstrukture države i ostavljajući žrtve i među civilnim stanovništvom, uspeli da otmu teritoriju Kosmeta i žele da legalizuju takvu teritorijalnu otimačinu!!!

Predsednik Srbije, (sa prosekom na Pravnom 9,44) namerno neće da vidi da ima u rukama Ustav Srbije i Rezoluciju 1244, ali želi da je izgubi!!

Simptomatično zaboravni Srbi na žalost, još nisu shvatili da briselski birokratski aparat u svojim zahtevima, nema razumevanja da ispunjavanje pojedinih njihovih zahteva znači svesno preduzimanje štetnih mera i pristajanje na njih, protiv sopstenog naroda i države!!

A pitanje za Predsednika Srbije: je zašto je srpska vlast dozvolila da se početni princip „standardi pre statusa“, pretvori u potpuni poraz države potpisan za briselskim stolom??

Malo smo mi Srbi zapamtili od istorije našeg naroda; na žalost!!!

 

©Geto Srbija

АНТИСРПСКИ ФАНАТИЗАМ ПРЕДСЕДНИКА СРБИЈЕ: ХОЋЕ ЛИ ТО ПО ВОЉИ ВОЂЕ, СРБИЈА ПОСТАТИ САНЏАК ВЕЛИКЕ АЛБАНИЈЕ!??

28. јула 2017. Коментари су искључени

 

„Не мења се само магарац", паметно каже Александар Вучић. У праву је, он се није променио. Одрекао се радикалског великосрпског национализма и прихватио евроатлантски антисрпски фанатизам, окружио се мрачним типовима које је доскора оптуживао за пљачке, убиства и остали најтежи криминал, нашао је нову жену, постао је најбогатији диктатор у Европи, али суштина му је остала иста, и даље је мали, искомплексирани и похлепни несрећник с метастазираним менталним поремећајима.

Сваки детаљ његове „нове" политике потиче из радикалске матрице у којој је обликован. То се најјасније види на темама на којима он паразитира већ четврт века, нарочито у односу према Косову и Метохији, тврди колумниста Магазина Таблоид Предраг Поповић, бивши уредник Дневног Телеграфа, Национала и Правде и дугогодишњи Вучићев пријатељ и сарадник.

 

                           Предраг Поповић

PREDSEDNIKOVO PAMETOVANJE3

 

– Спреман сам да преузмем одговорност за Косово, хоћу да нађемо решење и окончамо овај замрзнути конфликт! – каже данас Вучић.

Исто је говорио и пре 20 година, кад је јуначки обећавао да ће оружјем одбранити свету српску земљу. Као див-јунак, испрсио се поред својих тадашњих партијских вођа Шешеља и Николића, и претио да ће с две четничке дивизије преко Проклетија протерати све Албанце с Косова.

Није се плашио ни НАТО-нациста, како је називао своје данашње спонзоре, веровао је да ће компјутери у америчким бомбардерима престати да раде кад надлете милешевског Белог анђела, а тврдио је да једва чека да Немци пошаљу своје авионе, обориће макар једног, онда може мирно да умре.

У истом стилу застрашивао је и домаће издајнике и дезертере. Сад кука што му неко проклиње породицу, уверен да су сви заборавили да родоначелник тог патолошког дискурса није Вјерица Радета него управо он. Још док је Радета била у Социјалистичкој партији Србије, Вучић је цитирао Лазареву клетву:

„…Ко је Србин и српског рода, а не дошао на бој на Косово не имао од срца порода, ни мушкога ни девојачкога, од руке му ништа не родило, рујно вино ни пшеница бела, рђом капо док му је колена". Да појача клетве, политичке и медијске противнике прогонио је злоупотребом полиције, правосуђа и паравојних одреда.

Сад је, каже, спреман да преузме одговорност. Дирљив је тај осећај пожртвовања, али у нормалној држави требало би да одговара и за сву несрећу коју је до сада изазвао својим морбидним политичким авантурама. Примитивним националистичким паролама хушкао је у рат за Косово. Цену је платило неколико убијених хиљада војника и цивила, више од 200.000 протераних и опљачканих Срба, као и они мученици који су се одрекли нормалног живота да би остали на Космету, у највећем концентрационом логору у савременој Европи.

Вучић није сносио никакву политичку, а камоли кривичну одговорност. Напротив, у свом политикантству наставио је да злоупотребљава све симболе непотребних и узалудних трагедија, од хероја с Кошара, преко мале Милице Ракић до Славка Ћурувије. Без имало савести, сад нариче над њиховим угашеним животима, које је он скупо наплатио.

Исте илузионистичке трикове, комплементарне с његовом личном шизофренијом, Вучић примењује и данас.

– Добро је што имамо митове, лепе су приче о небеској Србији, али морамо да градимо будућност – тврди Вучић.

Док је он, горљиво и агресивно, величао митове и заклињао се у небеску Србију, неспособан да схвати те теме, стварана је мрачна садашњост у којој је држава расточена, народ поробљен и ојађен, а профитирао је он и њема сличан олош. Исту превару сада понавља, само изврнуту као рукав. Сад оптужује своје жртве да га, задојени митологијом, спречавају да поведе Србију у светлу евро-атлантску будућност.

И ту сплетку спроводи перфектно. У јануару 2015. лично је Вучић открио споменик краљу Милутину у Грачаници. На прошли Видовдан, под паролом „Повратак цара Лазара на Косово", у центру Косовске Митровице подигнут је споменик Лазару, али уместо њега свечаност је увеличао кукавни Марко Ђурић. У јануару ове године власт је на Косово покушала да пошаље „црквени воз", чија унутрашњост је осликана иконама, а споља порукама да је „Косово срце Србије".

Простачки национализам Вучић је искористио, као и раније, за прикупљање јефтиних политичких поена. У организацији криминогених вођа његовог напредњачког картела, на Косову је дочекан као једини заштитник васколиког српства. Улице су окићене његовим постерима, а гладни, застрашени и уцењени Срби махали су заставицама и скандирали његово име.

Шарени воз му је послужио као крунски доказ патриотизма. Иако није постојао ниједан логичан разлог за ту егзибицију, пошто годинама без проблема саобраћа редовна возна линија Краљево – Косовска Митровица, Вучић је то искористио да се представи као бескомпромисни борац и спасилац угрожених Срба.

Представа за режимске медије почела је на београдској Главној железничкој станици, главни глумац Марко Ђурић се возио пет километара, до станице на Топчидеру, да би композиција била заустављена у Рашкој због претњи албанске полиције.

Резултат је познат: Хашим Тачи је доказао да има моћ да оружаним снагама уђе у Косовску Митровицу и спречи српску провокацију, док се Александар Вучић промовисао у миротворца, који је, ето, свима у свету презентовао спремност да учини све што може како би се избегли сукоби које он изазива.

Иако сам максимално експлоатише националну митологију, Вучић као кочничаре обећане будућности прозива српску сиротињу која покушава да преживи на Космету. Њима су потребни храна, лекови и посао који може да им обезбеди егзистенцију.

У очајању, Срби продају Албанцима хектар шуме за хиљаду евра. Власт у Србији и не покушава да им помогне, уместо да субвенционише њихову производњу новац из буџета се дели тзв. страним инвеститорима. Ниједан Србин није од Србије добио кредит да, на пример, направи пилану и прави дрвену грађу, али зато су сви добили прилику да виде споменике бившим краљевима и постере с ликом актуелног цара. За Србе нема пара, али Вучићев режим без проблема финансира Албанце из Прешевске долине који студирају у Приштини.

У Клиничко-болничком центру у Грачаници нема лекова. У складу с косовским прописима, који су дефинисани Бриселским споразумом, забрањен је увоз лекова и медицинске опреме из Србије, па Срби у албанским апотекама купују неопходне лекове. Док леже у болничким креветима, сигурно не размишљају о цару Лазару, него кукају због судбине која их је задесила.

Небеска Србија не занима много ни несрећнике којима албанске комшије краду тракторе, стоку и летину, спаљују куће, сено и све што стигну. Остављени на милост и немилост душманима, без икакве правне заштите, они покушавају само да преживе још један дан, све с надом да ће сутра наћи начин да побегну што даље из колевке српства.

Власт Српске напредне странке, Социјалистичке партије Србије и пратећих сателита успела је да Србе који су остали на Космету подели у три касте.

У првој, најмоћнијој налазе се напредњачки политиканти и њихови криминогени партнери, који беспоговорно извршавају Вучићева наређења и наносе несагледиву штету српској заједници на Косову и Метохији. Они добијају легалне послове, нелегални им се опраштају, бусају се у груди српске, јуначке, док успешно сарађују са себи сличним Албанцима. Под њиховом контролом налази се напредњачко политикантско удружење „Српска листа", преко које Вучић помаже учвршћивање државности албанске Републике Косово.

Представници Српске листе" учествују у органима власти, захваљујући њима Хашим Тачи је изабран за председника и усвојени су многи закони и прописи који наносе трајну штету Србима. „Српска листа" је, између осталог, подржала оснивање тзв. Агенције за верификацију имовине.

Прокламовани циљеви, због којих је наводно формирано такво тело, представљају само покриће за пљачку српске имовине. У пракси, Албанац који је узурпирао неку српску кућу или земљиште може да оде у Агенцију и поднесе пријаву у којој себе означава као власника.

Његова пријава ће бити истакнута на огласној табли у надлежном суду, рецимо у Пећи, Ђаковици, Приштини или где год. После 15 дана, ако не буде оспорена, пријава се сматра валидном и као таква уноси у катастар.

Наравно, мало који Србин, посебно ако је протеран у Ниш или Нови Сад, има могућност да посећује суд и проверава да ли се неко прогласио власником његове имовине. Ако и сазна за то, мора у судском поступку да доказује своје право власништва .

„Српска листа"  је прошле године покушала да укине српске факултете који су опстали на Косову. По налогу Марка Ђурића, шефа Канцеларије за Косово и Метохију, требало је да се формира универзитет у оквиру „заједнице српских општина", која не постоји.

Иако је и Славко Симић лидер „Српске листе" покушао да то спроведе у дело, под притиском локалних Срба привремено је обустављена реализација тог плана, уз трагикомично Ђурићево оправдање да „није ни знао шта потписује". Да је знао и да ће на томе наставити да ради показује и захтев да се српско школство усклади са косовским системом. Хтели то или не, Срби ће морати да обављају наставу по албанском програму или им неће бити признате дипломе.

Кад је Вучић дошао на власт, Срби су имали какву-такву контролу на северу Космета, где су се одржале основне институције – полиција, судство, систем цивилне заштите, платни промет, школство и здравство. Потписивањем Бриселског споразума и око 70 пратећих докумената, Србија се одрекла свега тога.

Вучић дедовину у бугојанском засеоку Чипуљићи не да ником, али лако и брзо је албанским властима препустио комплетан енергетски систем, имовину и инфраструктуру Електро-привреде Србије, термоелектране и руднике.

Телекомуникацијски систем „Телекома" препустио је Албанцима, заједно с међународним позивним бројем. Превару је „покрио" празном причом о томе како уступак није учињен према Републици Косово, него „географској области", што год то значило.

С уверењем да ће трик лакше проћи, у приштинској Агенцији за привредне регистре пријавио је ново предузеће МТС доо, које не послује по српским, него косовским законима, при том орочено на две године, после чега ће морати да на тендеру покуша да добије лиценцу. Почетком овог месеца Срби су добили прве рачуне тог МТС-а, и то не у динарима, него у еврима, што потврђује да је у пракси укинут српски платни промет.

У општинама са српском већином нису организовани локални избори у оквиру Србије, већ се незаконито одржавају „привремени органи власти". Истовремено, вољом власти из Београда, Срби су принуђени да учествују на косовским изборима. И не само што учествују, него „Српска листа" проглашава уверљиву победу, до које је дошла на исти начин као и Вучић на председничким изборима – насиљем, претњама и подмићивањем.

Иако је у београдским режимским медијима вођена кампања против Рамуша Харадинаја нико неће бити изненађен кад управо представници „Српске листе" уђу у коалицију с његовом Алијансом за будућност Косова. Ако се то и не деси, „Српска листа" је већ учинила више штете Србима него све албанске партије заједно.

У Грачаници, где је „Српска листа" на власти Срби су изгубили већину, а тај тренд више не може да се заустави.Уосталом, једина мера успеха политике коју воде власт у Београду и њена косовска филијала јесте број повратника. Дакле, нула.

Више Срба је убијено прошле године, него што се вратило од 1999. То показује и бесмисао парола о потреби да се не решавају статусна већ животна питања. Приоритетна тема је заиста решена, живота нема, бар не у цивилизиваним условима.

Другу касту чине Срби који су схватили да од Србије не могу да очекују никакву озбиљну подршку, па су, помирени са судбином, пристали да се асимилују у косовско друштву и државу. Ту опцију бирају углавном млађи људи, који не желе да буду монета за политичко поткусуривање власти у Београду и Приштини. Растерећени националног патоса, без обзира на етничку и верску припадност, спремни су да буду прва генерација „Косовара", држављана независне Републике Косово.

Трансформацију, подржану од стране међународних институција, политички амбициознији и активнији појединци почели су кроз разне невладине организације. Уместо решавањем проблема народа коме припадају, они се баве заштитом људских права, промовишу мулти-култи друштво, ЛГБТ популацију и слично.

Њихове активности доприносе промоцији албанске Републике као слободне, демократске државе у којој мањине нису угрожене. Тај пример следе и многи други Срби, који тешка срца, са још свежим успоменама на погроме из 1999. и 2004, узимају косовска документа.

Као „Косовари" могу да рачунају на правну заштиту, могу да раде, путују и да се лече. Такви Срби улазе у институције косовског државног система, па чак и у тзв. Безбедносне снаге, како се еуфемистички назива војска Косова. Почетком јула дипломирала је нова класа у којој је било 57 Срба и тројица Црногораца, који су положили заклетву Косову.

– У складу са препорукама безбедносног сектора и у сарадњи са релевантним институцијама ради се на трансформацији Безбедносних снага у Оружане снаге. Нико на Косову, у региону, а ни шире, не треба да се брине у вези овог природног и неопходног процеса. Сигуран сам да ћете након трансформације, ви, припадници свих заједница, наставити да достојанствено служите у интересу заштите суверености Косова, заштите имовине и вашег наслеђа. Ви и данас доприносите у изградњи и у очувању регионалне и глобалне стабилности – похвалио је подобне српске војнике у војсци Косова њихов врховни командант, председник Републике Хашим Тачи.

Сваки од тих Срба – војника који ће оружјем бранити суверенитет независног албанског Косова – сигурно је током сукоба изгубио неког члана породице, али то га не спречава да своју будућност гради у сарадњи са убицама из УЧК. Неко ће њихов избор схватити као издају, а неко као логичан одговор „мајци Србији", која се прва одрекла њих, па су јој одговорили истом мером.

Вучићева власт у том смеру, косоварском, гура и припаднике треће касте, коју сачињава сиротиња расута по селима. Иако угрожени по свим нивоима – економски, политички и безбедносно – расути по планинама опстају Срби које чешће посећују разбојничке банде него хуманитарци. Већина остаје на својим имањима јер не зна како и где да побегне, а има и оних које одржава инат, напросто неће да оду са земље својих предака, да напусте гробља у којима и њих чека затрављено место.

Временом, такви Срби ће нестати. За старије ће се побринути биологија, а млађи неће имати избора, мораће да прихвате косовско држављанство и да националну припадност негују у своја четири зида.

У том пројекту значајну улогу има Српска православна црква. Као што је СПЦ кроз историју делила судбину свог народа, тако и после 1999. траје хаос у који су се, под политичким притисцима, утопиле и многе владике. Непосредно после бомбардовања и протеривања око 200.000 Срба с Космета, владика рашко-призренски Артемије први је пружио руку Хашиму Тачију. Тада га је Вучић оптуживао да је шиптарски слуга и издајник српства. Десет година касније, кад је Артемије протеран с Косова, Вучић га је хвалио као последњег заштитника српства, а сад је на то заборавио и пружио подршку тзв. епископу Теодосију.

Што су Вулин и Ђурић спроводили на политичком нивоу, то је Теодосије радио на верском. Уценама и подмићивањем обезбедио је подршку за своје екуменистичке потезе, који у потпуности прате смернице из Београда. Верници лаици могу само да посматрају раскол у Цркви, док свештеници и монаси спас траже у бекству с Космета.

У многим манастирима, где је доскора било по десетак монаха, остао је по један или два, тек да се не угасе кандила. Пред ускршње празнике ове године, Високе Дечане су напустила тројица монаха, али СПЦ се није ни огласила, а камоли да је нешто предузела како би спречила пут у пропаст.

Вучићев режим подржава тај процес, стимулишући одвајање Цркве од народа. За обичан свет, који балансира на ивици егзистенције, власт нема пара, не може да му помогне храном и лековима, али за Теодосијеве бизнис-комбинације увек се нађе колико је потребно. По моделу који је заживео у осталим српским епархијама и на Космету се цркве и манастири претварају у дестилерије за производњу алкохолних пића.

Црквено предузеће „Патријаршијска добра"  управља виноградима у Сремским Карловцима и годишње произведе око 25.000 литара вина које се продаје у флашама украшеним грбом СПЦ. Трговачки рафови у ланцу „Делез", као и у региону, пуни су дуњеваче из манастира Ковиљ, шљивовице из Жиче, виљамовке из Лелића, Бишње и Сукова.

Од 600 регистрованих винских брендова, сто потиче из српских манастира. У Тврдошу се произведе око 300.000 флаша вина „Вранац", „Шардоне" и „Мерлот".

У винарији манастира у Високим Дечанима годишње се направи око 50.000 литара вина од грожђа из Велике Хоче. У предузетничком духу игумана-бизнисмена Саве Јањића развијена је и производња „манастирског – хиландарског" хлеба. Иако је братство Хиландара издало саопштење у коме се оградило од продаје таквог хлеба, он се и даље продаје с благословом епископа Рашко-призренског.

Пре неки дан, под паролом „обнове светиње" у манастиру Бањска, код Звечана, обновљена је пивара.

– Позивам Србе све и свуда и све грађане Србије да посете наше светиње и народ на Косову и Метохији да дођу и да пробају ово фантастично бањско пиво – рекао је Марко Ђурић на отварању пиваре.

– Као што је некада свети краљ Милутин устројио ову обитељ и дао села потребна за живот овог манастира, ево и ми у наше време потврђујемо да исто дело чинимо, да смо на истом путу и да не одступамо од задужбинарства наших владара, архиепископа и патријарха који су целу земљу српску посејали светињама – додао је владика Теодосије, наругавши се и краљу Милутину и окупљеним Србима, који би се више обрадовали отварању народне кухиње, него манастирске пиваре.

Тачи, Харадинај, Курти и остали албански терористи-политичари не би успели тако ефикасно да униште све српске вредности на Космету како је то урадио Вучић. Током преговора под патронатом Европске уније, Албанцима је дао све што су тражили , а заузврат је добио бајку о „заједници српских општина" и загрљаје Кетрин Ештон, Јоханеса Хана и Себастијана Курца.

Кроз историју, Србија је често губила суверенитет над Косовом и Метохијом, али први пут је један српски владар добровољно и пресудно утицао на утврђивање туђе државности на тој територији.

Издвајањем Косова из правног система Србије дефинитивно је окончан процес стварања албанске државе. После тога, од Србије нико неће и не треба да тражи признање независног Косова.

Посао који су у крви започели терористи УЧК завршио је актуелни председник Србије, исти онај који је позивао у нови бој на Косову. Са истом страшћу ускоро ће почети да позива на промену Устава, како би се из Преамбуле избацила обавеза одбране Косова и Метохије, односно државног интегритета и суверенитета Србије.

Упоредо за затирањем српства на Космету, Вучић се окружио опскурним ликовима из тог краја. У напредњачком картелу значајну улогу имају Јоргованка Табаковић, Милосав Миличковић, Зоран Милојевић Зеља, Дејан Костовић, као и Звонко Веселиновић. Поред њих, у Београду је стасала цела плејада бизнисмена, крупних грађевинара и трговаца, који преко СНС-а долазе до уносних послова, а завичаја се сете само кад у кафанама певају „Ко да ми из душе узме Косово".

Ипак, Вучићу ваља признати да је према Србима с Космета задржао доследан став, као и према свим грађанима Србије. Не прави разлику, и њих уништава једнако жестоко као и остале.

У време владавине Слободана Милошевића опозиционари су вртели погрешну мантру – на Косову је дошао на власт, на Косову ће је и изгубити. Милошевић је ратовао за Косово, изгубио га је, али с власти је пао у Београду.

Тим путем иде и Вучић. Његове преваре и издаје изазвале су трајне последице по Косово, али то ће бити само део рачуна који ће му се испоставити у Београду. Као што је и сам најавио, мораће да преузме одговорност. Док се то не деси, Србима је свеједно где живе, у Призрену, Параћину или Опову, за њих нема будућности док се не суоче с прошлошћу чији је најмрачнији симбол Александар Вучић.

 

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије

KRATKA I BRZA RETROSPEKTIVA PETOGODIŠNJE VLADAVINE SADAŠNJEG PREDSEDNIKA VLADE U SRBIJI!!!

24. фебруара 2017. Коментари су искључени

 

Više evropskih dnevnih listova prenelo je komentar nemačkog radija Dojče Vele pod naslovom “Srpski car Vučić hoće novo odelo“. U tekstu Tomasa Rozera piše: “U stvarnosti se radi o izborno-taktičkim kalkulacijama zbog kojih Vučić sada želi da se otarasi predsednika Tomislava Nikolića“.

Vučićevom kandidaturom se bavi i austrijski list Tiroler tagescajgung pozivajući se na agenciju APA: "…Ta kandidatura je srpskom premijeru već drugi put u deset godina donela ugled političkog oceubice…". Isti list, 17. februara ove godine, donosi i naslov: “Vučić ne isključuje mogućnost da izgubi od Nikolića". Da li su ovo poslednji Vučićevi izbori, i zašto on mora da ih izgubi, a šta je ostalo iza njegove surove i krave vladavine, piše istraživač Magazina Tabloid major Goran Mitrović.

 

             major Goran Mitrović

ISTORIJSKA DOSTIGNUCA

 

Tokom četiri i po godine svoje apsolutističke vladavine, Aleksandar Vučić svakodnevno je satima sa svih televizija izgovarao najodvratnije laži, nudio građanima svoje bolesne fantazije kao "gotove projekte" i tvrdio da je Srbija najprosperitetnija zemlja na evropskom kontinentu , uprkos činjenici da je reč o jednoj od najsiromašnijih zemalja sveta.

Vladao je tako što je svih 365 dana u godini, danju i noću, sa svih televizijskih kanala, predstavljao sebe kao veliku i važnu ličnost, koja će Srbiju uvesti u zlatno doba, pa je čak i najobičnije, protokolarne susrete, predstavljao kao "istorijske", od kojih počinje i vreme da se meri po njegovom kalendaru. Plod njegovih bolesnih napada na zdrav razum svakog čoveka, već je sazreo.

Surova stvarnost govori o posledicama njegove kriminalne vladavine: najmanje dvadeset grandioznih pljački državnog budžeta uključujući i surovu otimačinu pokretne i nepokretne imovine u vlasništvu Republike Srbije, Vučić je proglasio "stranim investicijama i ulaganjima u budućnost" . Obećavao je najoštriju borbu protiv korupcije, a sebi, svojoj porodici, kumovima i prijateljima, omogućio pljačku nezapamćenih razmera, zbog koje danas pate svih građani, svaka porodica, svaki čovek pojedinačno.

Kako predsednik Vlade Srbije, potpisao je desetine štetnih ugovora sa stranim kompanijama, zbog čega je država oštećena za najmanje 50 milijardi evra! U svojstvu neprikosnovenog diktatora, pravio je takozvane neposredne pogodbe sa feudalnim porodicama iz arapskih zemalja, a pisane tragove tih pogodbi niko do danas nije video.

Lično je naredio izvoz oružja, municije i vojne opreme u zemlje bliskog i srednjeg istoka, koje su ga kasnije "reeksportovale" takozvanoj Islamskoj državi.

Mimo Ustava, ponašao se i kao komandant oružanih snaga, ugrožavajući na taj način instituciju Predsednika republike.

Razorio je pravosuđe. Na čelne pozicije u sudovima postavio je članove svoje pederske grupe. Tužilaštvo je podredio svojoj volji. Naređivao je hapšenja, produžavanje pritvora, pretio je javno, poimenično, biznismenima koji su smetali u poslu njemu, njegovom bratu Andreju, ocu Anđelku i njegovom kartelu.

Policiju je doveo do prosjačkog štapa. Bez uniforme, naoružanja, bez tehničkih sredstava za rad, pa i najosnovnijih, kompjutera, štampača i uniforme, smanjio im je plate, doveo na načelnička mesta najnesposobnije i najkorumpiranije ljude, za ministra je postavio Nebojšu Stefanovića, koji je po kratkom postupku završio fakultet (za devet meseci) a potom za godinu dana odbranio i doktorat.

Vojsku je devastirao, rasprodao svu njenu imovinu, doveo je u pitanje odbrambenu sposobnost Srbije da se sačuva od agresije.

Potpuno je uništio i Bezbednosno informativnu agenciju , stavljajući na njeno čelo amatera Aleksandra Đorđevića, iz svoje pederske grupe, koji je nesposobnošću i kriminalom, Službu doveo do rasula.

Javna preduzeća je ovih pet godina kontrolisao preko partijskih direktora. Većina od njih je bila i bez formalnog obrazovanja, poput kuma Nikole Petrovića koji je na čelu Elektromreže Srbije (EMS-a), bio do kraja prošle godine, a sve u svojstvu v.d. direktora.

Stranačku falangu je doveo na ključne pozicije u vrhu državnih institucija, javnih preduzeća, ustanova, snabdevajući ih lažnim diplomama srednje škole, fakulteta i najvišim naučnim zvanjima, do doktorata…

Obrazovanje je sveo na nivo afričkih zemalja. Za ministra prosvete postavio je čoveka u čijoj privatnoj školi su se školovala njegova deca, a koju je potom kupio njegov brat Andrej.

Zdravstveni sistem u Srbiji je na nivou srednjovekovnog. Haraju zarazne bolesti, u bolnicama nema lekova, medicinski aparata, pa ni stručnih lekara. Na preglede se čeka danima.

A brat Andrej je i dalje zaposlen u Zavodu za izradu novčanica i kovanog novca. Osim pasoša, koje familija Vučić rasprodaje, Kovnica na Topčideru štampa i pasoše i drugih zemalja. Tako je prodao za 600 miliona evra, akcizne markice vredne milijardu evra, uglavnom Albancima sa Kosmeta i Makedonije.

Takođe, Andrej Vučić je i glavni transporter narkotika kroz Srbiju. Osim transporta, ušao je i u trgovinu narkoticima, te zarađuje stotine miliona evra godišnje i u ovom poslu. Tu nije kraj, jer Andrej raspolaže i oružanom silom, koju naoružani čine navijači sportskih klubova i izbegli sa Kosovo i Metohije i Krajine, a sarađuje i sa takozvanom paljanskom družinom.

Andrej Vučić i njegov otac Anđelko, uveliko pelješe RTB Bor, i to tako što Aleksandar finansira ovo preduzeće sa 250 miliona evra godišnje iz budžeta, a kolač, osim direktora-mafijaša, Blagoja Spaskovskog, uzimaju i Andrej i Anđelko.

Podivljali Vođa smanjio je penzije i plate. Prosečna penzija u Srbiji je jedva nešto veća od 20.000 dinara, ili oko 190 evra! Najčešća plata u Srbiji ne prelazi 200 evra mesečno! Plata vojnika je 320 evra, policajca 360 evra!

Danas Srbija duguje građanima 20 milijardi dinara, tako što Služba prinudne naplate Narodne banke Srbije ne izvršava sudske naloge za plenidbom sredstava iz budžeta Srbije u korist građana, dosuđenih pravnosnažnim presudama sudova.

Danas je 520 hiljada penzionera, sa minimalnom penzijom, pod blokadom privatnih izvršitelja za neplaćene komunalije, struju, telefonske račune.

Danas u Srbiji više od 56 hiljada seoskih domaćinstava je pod prinudnom naplatom za neplaćeni doprinos za socijalno osiguranje i radni staž, po osnovu poljoprivrednih penzija, koje je obavezno, mada ih većina seljaka uopšte i ne dočeka. Seljacima plene stoku, alatke, kukuruz, prazne im ambare, oduzimaju pokućstvo.

Nekoliko stotina hiljada ljudi je pobeglo iz Srbije od gladi i nemogućnosti da se zaposli. Pobegli su i najbolji inženjeri, lekari, visokokvalifikovana radnici…

Zahvaljujući Vučićevim zlodelima Srbija je rasprodala poljoprivredno zemljište, skoro sve rudne resurse, a milijarde evra iz Srbije izvlače strane kompanije, koje mu plaćaju masnu proviziju. Magazin Tabloid jer opisao skoro svaku Vučićevu pljačku, kao i pljačke njegovog kartela.

Da bi bio podržan u vladavini i najsurovijem režimu bez ikakvih ličnih sloboda građana, Vučić je, neustavno uzurpirao svu vlast i sve državne institucije pretvorio u svoj privatni servis koji mu bespogovorno služi. Umesto vladine institucija, kako bi trebalo u državi koja je, barem zvanično, parlamentarna demokratija, Vučić je postavio samog sebe iznad države. Preciznije rečeno, kao Luj XIV, stavio je znak jednakosti između sebe i države.

Za samo četiri i po godine, Vučić je uspeo da zavede strahovladu u lokalnim samoupravama gde je silom postavio svoje lokalne bandite u opštinskim administracijama, formirao je svoje lokalne batinaške grupe koje "ubeđuju" nepokorene građane i štite nesmetano pranje novca, protok narkotika, oružja, akcizne robe…

Sva državna preduzeća koja su bila, ili u postupku privatizacije ili u stečaju, ubrzano je besplatno predao na korištenje svojim mafijaškim kumovima, a najvredniju državnu imovinu (poljoprivredno zemljište, šume, rude, vodoprivredu), sprema na poklon strancima, kroz kriminalni obrazac takozvanog javno-privatnog partnerstva, koje se u svim tranzicionim zemljama pokazalo kao smrtonosno za interese države i naroda.

Diktator, kakav je Aleksandar Vučić, za koga su sve strane obaveštajne službe i sve političke elite, kako na Istoku tako i na Zapadu, složno utvrdile da je opasan ludak, mora hitno da ode.

Svaki dan duže koji ostane na vlasti, koštaće Srbiju, ne samo multimilionskih gubitaka, nego i nesagledive štete u pogledu opstanka samog državnog i nacionalnog bića. Znaju to i najuticajniji državnici na svetu koji su podržali kandidaturu Tomislava Nikolića za predsednika Srbije, kao čoveka koji može da razori pljačkašku bandu iz SNS-a, SPS-a i Srpske radikalne stranke.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

POLITIČKI OPSTANAK KROZ FUTUR: PROPAGANDNI EFEKTI, ŠARENE LAŽI I OBMANE PREDSEDNIKA VLADE U SRBIJI!?

16. октобра 2016. Коментари су искључени

 

Obećanje, ludom radovanje. Ta narodna mudrost, koja pedagoški upozorava lakoverne, ne važi za Aleksandra Vučića. On istovremeno obećava i ludački se raduje svojim lažima. Za 25 godina karijere Vučić je stekao ogromnu imovinu, nekoliko stanova, kuća, krcate sefove i tajne račune u inostranstvu, nosi odela koja koštaju desetak hiljada evra, a na ruci mu blista „Humbolt" sat od 42.000 evra…

A, sve to bez ijednog dana radnog staža. Sve samo zahvaljujući politikantskim lažima i prevarama, tvrdi kolumnista Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši glavni urednik dnevnih listova Dnevni Telegraf, Nacional i Pravda, i dugogodišnji Vučićev saradnik i prijatelj.

 

                    Predrag Popović

POLITICKO PLIVANJE U LAZIMA DO GRLA3

 

Prvih 15 godina obećavao je granicu od Karlobaga do Virovitice, letovanja na starim srpskim plažama od Dubrovnika do Rovinja, čišćenje kosovske kolevke od Albanaca i oslobođenje Stare Srbije od Makedonaca.

Junački je, s bezbedne udaljenosti, palacao protiv „ustaša, balija i NATO-nacista", pozivajući normalne ljude da ginu i ubijaju. Iza tih ratnih avantura ostalo je 200.000 grobova, milion bogalja, dva miliona izbeglica svih nacionalnih i verskih opredeljenja. Dok su tuđe mame crnu vunu prele, njegova Angelina mu je pomagala da se useli u stan od 117 kvadrata u „Ju biznis centru" i da opremi vinski podrum u porodičnom zamku u Jajincima.

Kad je istrošio nacionalističku verbalnu municiju, zbunio je neprijatelje i prešao na njihovu stranu . Radikalske laži zakopao je dublje nego Slavka Ćuruviju, da bi slučajno preživelim žrtvama ponudio nove, civilne, Vašingtonu i Briselu dopadljive obmane.

Rasterećen obaveze da bar pokuša da ispuni obećanja, na sav glas je ponavljao mantre o borbi protiv kriminala i korupcije, ekonomskom oporavku, novim investicijama i boljem životu.

Šarene laže su naišle na plodno tlo, decenijama đubreno nesrećom koju su širili SPS, DS i sve mutacije DOS-a. Iscrpljeni balansiranjem na ivici egzistencije, građani su 2012. i u dva sledeća izborna cirkusa iskoristili demokratsko pravo da od sebe naprave budale i da opet poveruju dokazanom prevarantu.

Za 1.500 dana vladavine Aleksandar Vučić je plasirao isto toliko očiglednih laži. Iako je i Maks Veber tvrdio da lažov mora da ima dobro pamćenje, Vučić je smislio efikasniji način odbrane od istine. Kad god bi bio uhvaćen, jednu laž zatrpavao je s tri nove, uvek sikćući na kritizere, agresivno i strasno kao da veruje sebi.

Dokazujući da su mu, kao deca majci, sve prevare jednako mile, s istom energijom obećavao je kule i gradove, otvaranje fabrika, veće plate, med i mleko. Mediji pod njegovom kontrolom svakodnevno tim iluzionističkim trikovima hipnotišu očajne podanike. Na kraju, sve što je obećao glasačima, ispunio je sebi i svojoj dvorskoj sviti.

Najveću i najskuplju prevaru Vučić je nazvao „Beograd na vodi". Za potrebe izborne kampanje 2012. doveo je bivšeg njujorškog gradonačelnika Rudolfa Đulijanija, koji je imao čast da prvi sasluša bajku o velelepnom gradu na obali Save.

Postoji veliki broj investitora koji su zainteresovani za učešće u ovom projektu, ali o njima sada ne mogu da govorim jer će svi morati da prođu tendersku proceduru. Od taksi za građevinsko zemljište ostaće nam 451 milion evra, što pokazuje da je projekat isplativ i ne zahteva zaduživanje Beograda. Projekat „Beograd na vodi" može da bude realizovan za osam godina, a tržišna vrednost izgrađenih objekata trebalo bi da iznosi više od četiri milijarde evra – rekao je Vučić i, naravno, slagao.

Nije bilo nikakve tenderske procedure, posao je zvanično dobila arapska kompanija „Igl Hils" Mohameda al Abara. Prema master-planu, koji je Vučić promovisao krajem juna 2014. prepuštajući mašti na volju, tada je najavio da će izgradnja „Beograda na vodi" početi u februaru 2015. i to renoviranjem zgrade „Geozavoda", u kojoj će biti komunikacioni centar i koja će biti prvi objekat priveden finalnoj nameni.

Prva A faza obuhvata uređenje centralnog kompleksa, kule „Beograd", rezidencijalnog dela i trgovinskog centra površine oko 200.000 kvadrata, uz koji će biti izgrađena dva ili tri hotela s pet zvezdica. Glavna železnička stanica u roku od šest meseci biće izmeštena u Prokop, a autobuska u Novi Beograd.

Na prostoru od Brankovog mosta do novog železničkog mosta, biće probijen kanal, čime će deo lokacije postati veštačko ostrvo, a dobiće se još dve desne savske obale. Na starom železničkom mostu podignuće se kafići i restorani.

U brojkama, laž izgleda ovako: centralni deo kompleksa biće izgrađen do kraja 2016. godine;Beograd na vodi" gradiće se na oko 90 hektara; na tom prostoru objediniće se više od 400 sadašnjih katastarskih parcela; kompleks od oko 2.000.000 kvadrata poslovnog i stambenog prostora praviće se u šest faza; tokom izvođenja radova otvoriće se 200.000 radnih mesta; svaki uloženi dinar vratiće se petostruko; za pripremu radne površine za početak gradnje potreban je ulog od oko 2.000.000.000 evra; u projekat će biti uloženo oko 3,5 milijarde evra; kvadrat stambenog prostora u izgradnji će koštati 130 evra; vrednost kompleksa, kada bude završen, procenjuje se na više od osam milijardi evra; od taksi za građevinsko zemljište Beogradu će ostati više od 450 miliona evra; kod starog železničkog mosta biće podignut hotel visok 210 metara, koji će postati nova reperna tačka u Beogradu, dok će pored Brankovog mosta biti podignut još jedan objekat visoke spratnosti; iz objekata koji su predviđeni za rušenje biće iseljeno oko hiljadu vlasnika i njihovih porodica; za ovaj projekat Srbija se neće zadužiti nijednim evrom kredita…

Vučićevu megalomansku predstavu upotpunjava idilična scenografija kojom će, od jednog do drugog šoping centra, krstariti eko-voz, sve s mini-marinama i umetničkom četvrti s amfiteatrom i koncertnom salom, pored koje će biti i prostor za sport i rekreaciju.

Do kraja 2016. na Savskom amfiteatru biće sagrađene Kula „Beograd", veliki šoping centar, dva hotela i nekoliko stambenih i poslovnih zgrada  – rekao je Aleksandar Vučić 27. jula 2014.

Stigli smo do najavljenog roka, a sa Kalemegdana bolje se vidi radikalska karaula kod Karlobaga nego Vučićeve kule i hoteli na Savi. No, dobro se vide železnička i autobuska stanice, koje se nisu pomerile ni milimetar.

Umesto 200.000 novozaposlenih radnika, agažovane su samo dve građevinske firme čiji vlasnici su bliski prijatelji braće Vučić. Vladar je rekao da se država za ovaj projekat neće zadužiti nijednim evrom, još pre nego što je potpisan ugovor s Al Abarom uzet je kredit od 130 miliona evra, a vlast se odrekla onih 450 miliona evra doprinosa.

Izgradnja „Beograda na vodi"ozbiljno kasni, ali ne i Vučić s proizvodnjom laži. Poslednja u nizu prevara vezanih za ovu fatamorganu plasirana je pre tri nedelje, kad je objavljeno da je Ministarstvo građevinastva, saobraćaja i infrastrukture odbilo da izda dozvolu za izgradnju Kule „Beograd".

Ministarstvo je 15. jula usvojilo „Zaključak", kojim je odbacilo zahtev za izgradnju šipova. Razlog je toliko banalan da zaista liči na Vučića – investitor je zahtev podneo u papirnoj umesto u elektronskoj formi.

„Izvod iz projekta za građevinsku dozvolu nije izgrađen u skladu sa Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekta. U skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i Pravilnikom o objedinjenoj proceduri, investitor je imao rok od 30 dana za usaglašavanje, ali je proverom u evidenciji utvrđeno da je rok protekao, a da investitor nije podneo novi zahtev", navodi se u objašnjenju razloga zbog kojih je Kula „Beograd" ostala bez građevinske dozvole.

Da bi spletka izgledala uverljivo, diktator je zakukao da su zbog tog postupka Ministarstva Arapi hteli da odustanu od celog projekta, ali su „samo zbog ličnog prijateljstva" odlučili da nastave sa izgradnjom. Režimski mediji su istovremeno plasirali priču da će Zorana Mihajlović, za kaznu, prva odleteti iz Vlade.

Istini za volju, Mihajlovićka je samo izvršila ono što je Vučić tražio. Posao kasni, investitor, bar onaj zvanični, sa celim projektom ima veze koliko i Ksenija Janković sa Tamarom Đukanović, a vladaru Minhauzenu nedostaje opravdanja zašto je to tako, pa je izmislio formalne razloge – eto, zločesta ministarka iz besmislenih razloga odbija da izda građevinsku dozvolu, sram je bilo.

Ova prevara ukazuje da ima istine u glasinama koje plasiraju pojedini Vučićevi saradnici. Prema tim informacijama, vladar je upao u težak škripac, ne zna kako da se izvuče iz projekta kojim je hteo da zaradi ogromne pare. Početna ideja je bila vrlo jednostavna –nekoliko zgrada u „Beogradu na vodi" podići će njegovi prijatelji iz Crne Gore i Ujedinjenih Arapskih Emirata, a i on će u taj biznis ugraditi novac dobijen od provizija.

Za uspeh tog plana bilo je potrebno samo da se za prve tri-četiri godine izgradi Kula i nekoliko stambenih zgrada, a kasnije šta bude. Iako se obezbedio međunarodnim ugovorom, koji je stavljen iznad Ustava i zakona Srbije, partneri nisu delili njegov entuzijazam, pa je ostavljen na cedilu.

U očajanju, ovog leta se za pomoć obratio domaćim tajkunima, tražeći da svaki izgradi bar po jedan objekat, kako bi se javnost uverila da se u Savskom amfiteatru ipak nešto radi. Dobio je odgovore koji su ga rasplakali. Miroslav Mišković i Milan Beko su ga grubo odbili, Stanku Subotiću ne pada na pamet da se upušta u to, on je, kao i Bogoljub Karić, od ove vlasti već dobio ono što je platio.

Miodrag Kostić mu je priznao da, i kad bi hteo, ne bi mogao da mu pomogne, jer je pred bankrotom. Građanski rat u Ukrajini naneo je ogromnu štetu njegovim poslovima, a ostale investicije se sporo naplaćuju, tako da… mrka kapa…

Zato je Vučić, gospodar života i smrti, vladar koji je bez po muke ukinuo Ustav, sad naprasno podvio rep pred opakom Zoranom i prihvatio činjenicu da ne može dobiti građevinsku dozvolu jer je zahtev poslao na papiru, a ne u elektronskoj formi… Pa, u to ne bi, ni posle gajbe piva, poverovao ni princ prestolonaslednik Danilo.

Na tu obmanu, koju izvodi četiri godine, Aleksandar Vučić je nadogradio i aferu „Savamala". Državni udar, koji su združenim snagama izvršili mafijaši pod fantomkama i policajci koji se nisu odazivali na pozive građana, odigrao se u izbornoj noći 24. aprila. Dešavanja u Hercegovačkoj ulici, kad su noću bagerima porušene zgrade, Vučić je ocenio kao „pogrešna, katastrofalna i kriminalna".

– Da li je neko smeo da reaguje na ovakav način, ko god da je, a mislim da znam kako je to bilo, ali sačekaćemo konačnu istragu i očekujem u narednih sedam do deset dana, da ne ograničavam nikoga, da to bude potpuno jasno i biće potpuna istina izneta ljudima – rekao je premijer 29. maja u intervjuu Televiziji Pink.

Ne samo deset dana, od tada su prošla četiri meseca, a istraga nije završena i istina nije izneta ljudima. Doduše, čitaoci Magazina Tabloid su mogli da saznaju istinu o „kompletnim idiotima" pod fantomkama, Siniši Malom, Nebojši dr Stefanoviću, Zvonku Veselinoviću i ostalim akterima te afere.

U borbi da dođe na vlast Vučić se služio najprimitivnijim populističkim lažima. Zaklinjao se u borbu protiv kriminala i korupcije, a sve se svelo na nezakonit progon Miroslava Miškovića, koji će konačnu reč dobiti u Strazburu, a ta reč će Srbiju koštati nekoliko desetina miliona evra.

Pod Vučićevom vladavinom doneta je uredba kojom građani stariji od 65 godina ovlašćenja za pozajmljivanje knjiga u državnim bibliotekama moraju da overe kod notara, kako bi se znalo ko će, u slučaju njihove smrti, da odgovara za eventualni gubitak knjige vredne 200-300 dinara. Ista vlast je doprinela oslobađajućim presudama Subotiću, Kertesu i Kariću, koji su bili osumnjičeni za pljačku više od sto miliona evra.

Upravo na penzionerima i drugim socijalno ugroženim slojevima Vučić je zasnivao sve svoje parazitske marketinške kampanje.

– Ne kažem da će teći med i mleko, ali tvrdim da će (kad dođem na vlast) biti mnogo bolje. Ako ne bude mnogo bolje, za šest meseci sami moramo da kupimo prnje, jer su očekivanja naroda velika. Za sebe lično to mogu da garantujem, to sam rekao i tako će da bude. Ako se za šest meseci ne vidi da Srbija ide u boljem pravcu, skloniću od odmah – lagao je Vučić pred izbore 2012.

Tada je obećavao da će struja pojeftiniti 20 odsto. Poskupela je 12 odsto, a za ovu jesen Elektroprivreda Srbije već je pripremila više od 90.000 rešenja o prinudnoj naplati. Stambeni kvadrat u Beogradu koštaće samo 380 evra, prosečna plata iznosi 500 evra…

Samo preko mene mrtvog će RTS i RTV pretplatom uzimati pare od građana Srbije! Šta oni misle, da sam ja lud i naivan – rekao je Vučić. („Blic", 3 mart 2013.)

Skupština Srbije je 29. decembra 2015. usvojila Zakon o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis, kojim je određeno da se taksa od 150 dinara plaća uz račun za struju. Vučić je ostao živ i nimalo naivan, a još nije potvrđeno da li je lud.

Ne dolazi u obzir smanjivanje penzija zato što penzioneri zaista jedva preživljavaju. („Večernje novosti", 6. oktobar 2013.) Kakve god reforme da preduzimamo, što god da se zbiva, dragi prijatelji, imajte u vidu jednu stvar koju vam garantujem, penzioneri će biti poslednji u čija će prava bilo ko smeti da dira u državi. Bolje sa naše grbače da se skida sve što može, a penzionerima nema šta da se oduzme. (TV Pink, 10 mart 2014.) U penzije ne dam da se dira. Kada bismo u ta prava dirali ne bi napravili problem samo penzionerima nego i državi („Beta", 10. mart 2014.) – govorio je Vučić pre nego što je postao premijer.

Sredinom septembra 2014. doneo je odluku da se penzije smanje za 10 odsto.

Međunarodni monetarni fond dozvolio je veće povećanje penzija, ali ja to neću… Eto, neću! – uživao je Vučić (TV N1, 30. oktobar 2015.) u ulozi diktatora koji isključivo po svojoj volji odlučuje da li će građanima biti omogućeno da koriste ostvareno pravo na penziju.

Srpska napredna stranka će u narednih deset godina dovesti investitore koji će uložiti sto milijardi evra – tvrdio je baron Vučić.

U prvoj godini njegove vladavine u Srbiju su stigla samo 352 miliona evra stranih investicija, nikad manje od 2001. Sledeće godine uneto je 584 miliona, a 2014. i 2015. oko milijardu evra. Dakle, ni blizu obećanih 10 milijardi godišnje.

Ne dozvoljavajući da mu činjenice kvare propagandne efekte, Vučić je nastavio da laže i o konkretnim pojedinačnim primerima.

– Vlada Srbije i finska kompanija SISU potpisali su Memorandum o razumevanju, pa bi proizvodnja kamiona u FAP-u mogla da počne u septembru – izjavio je Vučić 30. maja 2014.

Radnici pribojskog posrnulog giganta, koji su mu tada zdušno aplaudirali, kasnije su dobili otpremnine od po 200 evra (obećano im je 300) po godini staža, a fabrika je gurnuta u stečaj. Na Fince su svi zaboravili, ali ne i na hotel u centru Priboja, koji je u vlasništvu FAP-a, a biće prodat u bescenje.

Ista sudbina zadesila je i radnike drugih firmi koje je vođa spasavao. Za beogradski IMT bila je zainteresovana indijska kompanija „Tafe", ali pregovori s Vladom su propali iz nepoznatih razloga. Vučić i lokalni bos Bratislav Gašić obećali su radnicima kruševačkog „14. Oktobra" da će ih do 20. aprila ove godine preuzeti češka „Tatra". Česi se do danas nisu ni pojavili. U zgradi smederevske Opštine, lično je Vučić radnicima „Želvoza" obećao da ne brinu, opet u aprilu, stiže italijanska „Cimolaja", koja neće samo obezbediti proizvodnju, nego će proširiti pogone i zaposliti još 350 radnika. U maju je „Želvoz" zatvoren i pušten u stečaj.

U nastupu nadahnuća, Vučić je obećao da će arapska kompanija „Al Dahra" „u najskorije vreme" kupiti osam poljoprivrednih kombinata i investirati sto miliona evra u srpsku poljoprivredu.

U oktobru 2013. najavio je da će u Zemunu napraviti fabriku za proizvodnju delova za avio-delove za „Erbas" i „Boing". Kasnije je obećao da će istu fabriku, ovog puta u saradnji s arapskom kompanijom „Mubadala", podići u Pančevu.

Potcenjujući inteligenciju građana, kupovinu „Mercedesovih" šasija za „Ikarbusove" autobuse predstavio je kao investiciju nemačkog privrednog giganta. Po toj logici, pošto je Vučić bivšoj supruzi Kseniji kupio mobilni telefon „Vertu", vredan 7.900 evra, mogao bi da to proglasi američko-britanskom investicijom u intimne odnose mračnog bračnog para.

Vučić od javnosti sakriva i istinu o uslovima pod kojima strane kompanije kupuju srpske firme. Još 4. marta 2014. obećao je da će u roku od mesec dana objaviti ugovor sa „Etihadom" o prodaji JAT-a. Iako mu je ta transakcija bila vrlo značajna u predizbornoj kampanji 2014, čak ni posle sledećih izbora nije ispunio obećanje.

Pored obećanja iz kategorije opštih mesta (zaustavićemo partijsko zapošljavanje, smenićemo nestručne rukovodioce javnih preduzeća, ukinućemo duple funkcije, bolji život stiže za dve godine…), Vučić nije štedeo ni na kadrovskim lažima, poput onih da Siniša Mali neće biti gradonačelnik Beograda ili da nikada neće sarađivati sa Mlađanom Dinkićem, a „ni Bog" ga neće naterati da uđe u koaliciju sa Ivicom Dačićem.

– Pre 20 godina pričao sam neke gluposti kojih se danas stidim – priznao je Vučić nedavno u Njujorku, dok je pred Bilom Klintonom (obolelim od side) glumio Moniku Levinski.

Zbog gluposti kojima je podjarivao ratne strasti Aleksandar Vučić nije odgovarao. Zbog ovih, kojima danas zavarava građane Srbije, moraće da snosi odgovornost i to ne samo političku. Uhvaćen u lažima, obešen na banderi!

P.S. A nerealizovana obećanja u domenu spoljne politike Srbije, nisu obuhvaćena ovim kratkim tekstom……

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

<span>%d</span> bloggers like this: