Архива

Posts Tagged ‘pravosudje’

NATA MESAROVIĆ: NAJVEĆI “NOSILAC KORUPCIJE” U SRBIJI

6. фебруара 2013. 2 коментара

 

Pravosuđe u Srbiji je dotaklo dno, strah je zavladao među sudijama još u vreme demokratske samovolje, a danas svako čuva svoju glavu kako zna i ume.

Konačno, došlo je vreme i za smenu Nate Mesarović, predsednice Visokog saveta sudstva kojoj su "donosili presude", ali ona i njen partijski klan na čelu sa bivšom ministarkom Snežanom Malović, spremaju odbranu pred javnošću.

 

Piše: Josip Bogić

ната-месаровић

 

 

Predsednica Visokog saveta sudstva Nata Mesarović, od početka svog mandata umela je da zabavlja javnost svojim skandaloznim nastupima i izjavama.

To isto čini i u završnici jedne neslavne epizode, na kraju svoje karijere, tako što se na izjavu predsednika skupštinskog odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, Vladimira Cvijana, da je ona "nosilac korupcije", odgovara "herojskim" pozivom da "nadležni" preispitaju njen dosadašnji rad i da o tome obaveste javnost.

Osetivši opasnost i za sebe, oglasila se i bivša ministarka pravde Snežana Malović rekavši kako "ima dokaze" da je Cvijan vršio pritisak na sudiju Vladimira Mesarovića (sina Nate Mesarović) i ucenjivao ga ("kao  advokat optuženog za šverc kokaina"), kako bi mu oslobodio klijenta, te da je strašno što se "zakonodavno telo meša u nezavisno pravosuđe".

Naravno, sve se ovo dešava u vreme pojačanog evropskog monitoringa nad srpskim institucijama, pa zbog toga vredi pogledati malo unazad, u skoriju prošlost, da bi videli sa distance, kakve su to reforme sprovođene i kako su bile praćene "zabavnim" detaljima…

Naime, Visoki savet sudstva u vreme najžešće dominacije Demokratske stranke nad svim polugama vlasti, češće se bavio neproverenim podacima o pojedinačnim slučajevima nedoličnog ponašanja nekoliko provincijskih sudija, nego što se bavio suštinom reformi koje su bile najavljene.

Istovremeno, osvešćeni deo domaće stručne javnosti i predstavnici Evropske unije, prisustvovali su pravom reformističkom haosu koji je počinila pravosudna klika pod komandom vladajuće političke koalicije.

Takozvane reforme pravosuđa donele su takve "novine" da je svaki mali vlastodržac mogao ne samo da komentariše rad sudija već i da im preti razrešenjem!

Tako je došlo do političkog suda koji je učvrstila prethodna vlast, što je stvorilo stalnu pretnju svim sudijama kako će proći, ako ne sude po volji aktuelne vlasti.

Zgroženi Natom Mesarović i njenim političkim mentorima, pre svega Borisom Tadićem, tadašnjim predsednikom svega u državi, Društvo sudija Srbije izdalo je saopštenje u kome je pisalo da:

"…Svaki zahtev ili inicijativa nosilaca izvršne vlasti za preispitivanje odgovornosti sudije koji se zasniva na nezadovoljstvu odlukom koju je doneo, naročito kada se radi o odlukama koje nisu pravnosnažne, ne samo da nemaju zakonsku osnovu već predstavljaju i direktan uticaj na nezavisnost sudske vlasti…".

Iz Brisela je stigao i "podsetnik" da Evropskom poveljom o zakonu za sudije, usvojenom u Strazburu od 8. do 10. jula 1998. godine, u skladu sa osnovnim načelima Ujedinjenih nacija o nezavisnosti sudstva iz novembra 1985. godine, pored ostalog, u tački 1.3. precizno piše da je potrebno da se u vezi sa svakom odlukom koja utiče na izbor, zapošljavanje, imenovanje, napredovanje u karijeri ili prestanak funkcije sudije, zakonom predvidi intervencija organa nezavisnog od izvršne ili zakonodavne vlasti.

Ali, kako u Srbiji (kao i drugde u regionu nekadašnje Jugoslavije!), vlada stalni politički sud, onda je sasvim prirodno da vlastodršci pravdaju bezakonje  "…problemima u starim neobrazovanim pravosudnim kadrovima koji slabo poznaju pravo a zapošljavali su se na osnovu rodbinskih i političkih veza…".

Onda je Nata Mesarović izabrala "nove, poštene i obrazovane", i "reforme" su u najkraćem roku propale!

Komesarski duh Nate Mesarović najbolje se video kroz njenu izjavu da "neizabrane sudije znaju zašto ponovo ne sude".

 

 

 

 

Visoki savet sudstva na čelu sa Natom Mesarović, imao je svesrdnog pomagača, ministarku pravde Snežanu Malović, koja je javnosti nevešto objašnjavala po kom kriterijumu je vršen izbor sudija, odnosno po kojim kriterijumima su neki od njih diskvalifikovani.

Kada se digla prašina i kada su pojedinci iznosili argumente da nije baš tako bilo, usledila su razna, još gora objašnjenjanedostojna uličnog žargona, a kamoli ljudi koji treba da dele pravdu.

Bilo je čak i takvih "epizoda" da je "dvojac" Mesarović-Malović progovorio i jezikom čiste ezoterije!

Tačnije, njih dve su "saznale" i javnosti saopštile da su se pojedine sutkinje "…u jednom delu Srbije bavile gatanjem, crnom i belom magijom i sve će to biti potkrepljeno dokazima".

Čak ni ovako bizarne informacije, Visoki savet nije proveravao, nego se držao  "pouzdanih izvora na terenu"!

Stigao je i odgovor na ove Natine i Snežanine fantazije, pa su neke sudije i tužioci iz Negotina (poznatog po takozvanim gatarama i vešticama), izjavu predsednice Kasacionog suda Nate Mesarović o razlozima neizbora doživeli su kao još jedan pokušaj da se javnosti baci prašina u oči i izbegne istina o uticaju politike na reizbor. 

Kakav su haos reformatori napravili u pravosuđu govori i činjenica da sudovi izvesno vreme nisu radili a da su zaposleni otpuštani uz neizvestan "socijalni program", a Trgovinski sud u Beogradu napustilo je više od 100 radnika (od 230 koliko ih je bilo). 

Sudijska funkcija je pomoću diletantizma Nate Mesarović, Snežane Malović i Slobodana Homena (koji danas "glasno" ćuti!) bačena u blato, a svaki autoritet sudija je pogažen.

Zahvaljujući Nati Mesarović, prolazili su čak i oni kandidati koji su se prethodno kandidovali za Vrhovni sud takozvane Republike Kosovo!

Da li je Visoki savet na čelu sa gospođom Mesarović dokazao krivicu za neizabranih 837 sudija u nekom postupku?

Da li je za ove slučajeve postojala pretpostavka nevinosti ili pretpostavka nedokazane krivice?

Kako to da je mnoge od njih vratila na posao upravo Nata Mesarović, ali tek nakon što je administracija u Briselu bila zgrožena njenom brutalnošću i nestručnim odnosom, ali i podaništvom prema Borisu Tadiću i Demokratskoj stranci?

Takva predsednica Visokog saveta sudstva nanela je teško nadoknadivu štetu i pravosuđu i Srbiji.

Za nju nije bilo dovoljni ni to što je Zaštitnik građana Saša Janković izjavio da je nepobitno utvrđeno da BIA nije dostavljala podatke o sudijama prilikom opšteg izbora sudija koji je sproveo Visoki savet sudstva, nego je "upregla" mlađanu ministarsku pravde Snežanu Malović da kaže kako su pri odlučivanju o kandidatima za pravosudne funkcije korišćeni podaci dobijeni od policije i BIA!

Neposredno nakon toga i predsednica Društva sudija Srbije, Dragana Boljević, najavljivala je mogućnost podnošenja krivične prijava protiv predsednika Visokog saveta sudstva Nate Mesarović za klevetu zbog"nedoličnih izjava", ali to Natu nije uznemirilo, pa je na pitanje da li će se u dosijeima nekih od sudija, pored statistike, naći i to da su se bavili visokom prostitucijom, da poseduju lokale, da su odlazili u kuće okrivljenih, Mesarovićeva odgovorila:

"Visoki savet sudstva nije ni policija ni BIA! Svi kandidati tačno znaju šta su radili i znaju zašto su prošli, ali i zašto nisu! Uostalom, sve se može videti iz predmeta koje su radili. Ako bude potrebno, možemo i o tome da govorimo".

Treba li dalje raspravljati o ovakvoj osobi, o njenim kvalitetima i o njenom daljem opstanku na funkciji koju ničim nije zasluživala, osim lojalnošću prema već upokojenoj Demokratskoj stranci?

©Geto Srbija

List protiv mafije

BAHATO: DRAGAN ĐILAS UPRAVLJA PRAVOSUĐEM !

 

Osokoljen “iznenađujućom” sudskom pobedom nad nekad bliskim kolegom Velimirom Ilićem, kojeg je sud kaznio za 4.500 evra na ime Đilasovog duševnog oboljenja,

Gazda Beograda rešio je da interveniše u oblasti pravosuđa, upućujući biračima “neka svoja pronicljiva razmišljanja”

putem pisama predsednici Prvog osnovnog suda u Beogradu i Prvom osnovnom javnom tužilaštvu.

 

Žao mi je, mala, ali robija ti ne gine: Đilas, gradski otac.

 

U pismima koja se mogu tumačiti kao politički pritisak na pravosuđe, jer Đilas ima samo najbolje namere makar one bile i nezakonite (kao u slučaju trošenje novca iz gradskog budžeta),

Gazda je skrenuo pažnju previše opuštenim sudijama da svoj posao ne obavljaju kako je gradonačelnik zamislio.

On je od Prvog osnovnog suda i Prvog, pa još i osnovnog, javnog tužilaštva (koje se ubija od istraga na osnovu tekstova objavljenih u e-novinama),

zatražio da budu “revnosniji i stroži kada su u pitanju kradljivci bakarnih kablova”, stavljajući javnosti do znanja da sudski stub vlasti na čelu sa Snežanom Malović, nije na visini zadatka, uprkos seksi visokim potpeticama dražesno erotske ministarke.

 

Đilas, večito zabrinut za bezbednost građana (pod tim geslom je sjebao 500 platana u Bulevaru revolucije), izrazio je teskobu od koje već noćima ne može da spava, ni da jede, ni da jebe, jer “ova vrsta krađe ozbiljno ugrožava bezbednost Beograđana.”

Kako je doveo u vezu bezbednost i bakarne kablove, Đilas nije umeo da objasni, ali je zato pronicljivo zaključio da zbog ovih krađa “Beograđani već danima nemaju mogućnost da telefoniraju, a nije zanemarljiva ni materijalna šteta.

 

Posle velikog truda pripadnika MUP Srbije (hvali ljubljenog koalicionog Dačića) uhapšena je grupa koja je ukrala više od 200 kilograma kablova (tržišna vrednost 900 evra), kao i vlasnik otpada koji ih je otkupio.

Svi učesnici optuženi za ovaj čin već posle nekoliko sati su se našli na slobodi. Opravdanje za ovakvo postupanje nađeno je u maloj vrednosti ukradenih bakarnih kablova”, istakao je Đilas u pismu koje prenosi uslužni Danas, u tekstu pod karakteristično nepismenim naslovom “Pismo Đilasa sudijama”).

 

Sa urođenim darom za Zakon o krivičnom postupku, navodni budući premijer Đilas je znalački procenio da “ovakav postupak nadležnih predstavlja direktno ohrabrenje za sve koji se bave ovakvim kriminalnim aktivnostima.

“Kada lopovi shvate da se nikada neće zadržavati u zatvoru, nastaviće da se bave ovom vrstom kriminala”, ostavljajući javnost u dilemi da li mislio na Rome ili na svoje stranačke i koalicione kolege.

Zato od Vas očekujem”, prijateljsko-pretećim tonom Đilas izražava nadu, “da osim aspekta vrednosti ukradenih kablova, u obzir uzmete i činjenicu da se na ovaj način ozbiljno ugrožava bezbednost, Beograđana,

jer se neki od tih kablova koriste za protok saobraćajnih informacija, posebno železničkih.”, upozorio je i ukorio Gazda.

 

Još se mastilo od Đilasovog rukopisa nije ni osušilo kada su stranački bilteni obavestili da je “Uhapšena banda sa devet tona bakra” (9. mart),

“desetak ljudi, kako nezvanično saznajemo uglavnom ljudi koji žive u nelegalnom romskom naselju kraj ‘Belvila’”, a već 12. marta da su još “neki ljudi” ,“Uhapšeni zbog krađe kablova” u blizini Pančevačkog mosta.

 

Gde Đilas okom, tu Dačić skokom, a Malovićka smrtnom kaznom.

Pa da onda možemo s punim pravom i ponosno da kažemo i pišemo “Cigani”, a ne ono nejasno i nedržavotvorno “neki ljudi”,

to jest Romi, prema kojima se Đilas ponaša kao da su životinje, jer smo mi tako glasali.

 

#Geto Srbija

Materijal:eNovine

Creative Commons лиценца

PREVEJANI G(K)RADONAČELNIK, POD ZAŠTITOM DRŽAVE !

 

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu predsednik Nove Srbije Velimir Ilić osuđen je da Draganu Đilasu „nadoknadi štetu od 500.000 dinara zbog neistina koje je izneo o njemu u medijima“.

Logikom kojom se rukovodi reformisano DS pravosuđe, brojne mahinacije za koje je Ilić javno sumnjičen dok je bio ministar kapitalnih investicija, potpuno su nevažne naspram toga što se usudio da počini verbalni delikt protiv aktuelnog beogradskog “šerifa”.

 

Portparolka Prvog osnovnog suda Gordana Vuković je potvrdila da presuda, koja je doneta 25. januara, a pre nekoliko dana prosleđena i stranama u sporu, obavezuje Ilića da isplatni novčanu kaznu u iznosu od 500.000 dinara. Ona je dodala da sve strane u postupku imaju pravo da u roku od 15 dana ulože žalbu Apelacionom sudu.

 

Đilas je Ilića tužio zato što je 8. novembra 2005. izjavio da Đilas u svojstvu direktora Narodne kancelarije „reketira javna preduzeća poput Telekoma“.

Nekoliko dana kasnije u televizijskom duelu Ilić je, prema oceni Suda, izneo neistinu da je „Đilas kupio stan u centru grada od 250 kvadrata po ceni od 2.200 evra za kvadrat, da je kriv za kolaps RTS, kao i da radi za Državnu bezbednost“.

U presudi se navodi da je Prvi osnovni sud u Beogradu ustanovio da „nijedna od iznetih tvrdnji ne odgovara istini“, zbog čega je doneo prvostepenu presudu kojom je Iliću naloženo da Đlasu plati naknadu, kao i da plati troškove suđenja.

 

Prilikom donošenja odluke o visini postavljenog tužbenog zahteva Sud je, kako se navodi u obrazloženju presude, uzeo u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja, a pre svega ugled koji oštećeni uživa u svojoj sredini, kao i nematerijalnu štetu koju su pretrpeli on i članovi njegove dve porodice.

 

Tako su Dragan Đilas i verbalni delikti učinjeni protiv njegovog „ugleda“ za reformisano pravosuđe postali važniji prioriteti od, recimo, nenamenskog trošenja i pljačke novca poreskih obveznika.

 

Ilić je srpskom pravosuđu bio potpuno nezanimljiv u brojnim aferama za koje je javno sumnjičen tokom mandata u Koštuničinoj vladi.

Kada se, međutim, usudio da verbalno napadne Dragana Đilasa i iznese tvrdnje koje možda i jesu tačne, ali su sudski teško dokazive, Ilić se našao na udaru “pravde” u režiji reformisanog pravosuđa u vlasništvu Demokratske stranke.

Da su pravda i pravičnost ideali srpskog pravosuđa i Đilas i Ilić bili bi krivično gonjeni iz sasvim drugih, društveno bitnijih, razloga.

 

Ovako, čitava šarada oko sudskog postupka zbog vređanja “prepoštenog” političara Đilasa, poprimila je karakter groteske u predizbornoj režiji Demokratske stranke.

 

#Geto Srbija

Materijal:eNovine

Creative Commons лиценца

%d bloggers like this: