Архива

Posts Tagged ‘polozaja’

ЛЕГИТИМИТЕТ: БУЗДОВАН НА КРАЈУ ЛАНЦА А ПО ЛЕЂИМА СРПСКОГ НАРОДА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ!!?

16. јануара 2017. Коментари су искључени

 

Зло које су косовскометохијски Срби дочекали деведесетих година, има милион лица. Али је најмонструозније оно домаће, "наше" зло, које говори српским језиком и терорише горе него што су то чинили албански терористи. Оличење тог зла је и Срећко Спасић, такозвани "градоначелник" општине Клокот, у којој он, по налогу Вучића и Вулина, спроводи окупаторски терор, прети, пребија, застрашује и протерује преостале Србе!

Албанци му се у "посао" не мешају. А, и зашто би кад уместо њих довршава етничко чишћење, закључује Иван Максимовић, дописник Магазина Таблоид из Косовске Митровице.

 

                     Иван Максимовић

SRBIN SA SRPSKE LISTE

 

Недуго по самопроглашењу „независности" сепаратиста на КиМ, долази до укидања српских и формирања „општина" по плану Мартија Ахтисарија без обзира на то што је план одбачен од народа, Владе Републике Србије, Уједињених нација…

Знајући какво се зло спрема мало је Срба желело да се нађе на челу неке од тих „општина". А они који јесу, желели су то искључиво из личне користе и сујете. А, по злој вољи и још горој нарави, у самом врху нашао се и Срећко Спасић, такозвани "градоначелник" општине Клокот. Србин, пореклом из староседелачке породице овог краја.

Није се могло наслутити да ће тако бити јер се његова способност до тада сводила на приземне вештине преживљавања. Како је изгубио посао шефа продавнице мешовите робе „Горња Морава", у време санкција деведесетих као и многи, бива приморан да се за живот сналази како зна и уме.

Било је то „пословање" класичног типа у народу тог времена, шверц бензина и нафте, понекад цигарета. Тада и улази у политику на мала врата али са припремљеним рачуном за своје даље активности. Приступа СПО-у, тада најјачој опозиционој партији, а његов рођени брат Миливоје, са којим је недавно живео у заједници, постаје члан СПС. Није се радило о супротстављеним идеологијама, напротив, људи тог краја који их одлично познају тврде да су тако „допуњавали" свој утицај када би то било потребно.

Ново време наступа са окупацијом КиМ па он те 1999. године почиње да шверцује пиво које је куповао најчешће у централној Србији а затим по вишој цени продавао Србима који су се налазили у албанском окружењу. Паралелно са тим успева да од страних организација добије финансијску подршку за отварање сопствене фабрике минералне воде "Аqуа Сана" у свом дворишту где се и налази извор. Почетак рада фабрике створио је добру основу за даља потраживање финансија како би она наставила да ради иако врло добро послује са дневном добити од преко 3.000 евра.

Захваљујући својој материјалној моћи успева да у Скупштини општине Витина својој листи „обезбеди" 7 од укупно 25 одборничких места колико их је било. Ступајући на локалном нивоу у коалицију са ДСС-ом, постаје заменик председника Скупштине.

Формирање СНС-а за њега је отворило још једну прилику. Његова моћ на локалном нивоу битно је нарасла јер је сада био овлашћен да смењује школске одборе и директоре у државним институцијама на чије место је доводио своје људе и тако куповао гласаче за наредне. Све то и данас чини па овдашњи Срби не живе у уверењу да ће скоро бити смењен са власти.

Да ни мало не крије како му је сопствени интерес изнад свега дрско је показао када је 2012. године подржао Бориса Тадића који је те године у том крају и имао више гласова од кандидата СНС о чему постоји допис јер се општинско руководство жалило врху странке на свог члана који их је издао.

Захваљујући таквој игри Спасић учвршћује своју позицију председника општине. Већ тада је Александар Вулин која је функционисала по прописима Републике Србије, када је Општина Кикинда са Витином потписала „Повељу о братимљењу" са циљем унапређења сарадње.

У предизборну трку на квази-изборима ван система Србије 2013. ушао је прилично гласно-тучом! Медији су пренели вест како је Спасић нападнут и повређен те су му констатоване повреде главе и по телу. Спасић је претукао и Срђана Николића, Трајана Трајковића, а недавно је напао и Божидара Којића „и још Бога питај колико њих" али из неког разлога медији се овим не баве.

Но, Спасић успева да се нађе и у Привременом органу као члан и истовремно као градоначелник „општине Клокот" при тзв. „Републици Косово" испред листе „Српска" коју је као „огранак" своје СНС и наизглед политички активне струје у тзв., „парламенту" нелегалне албанске творевине основао Александар Вучић не би ли раду сепартистичких институција дао пун легитимитет.

Спасић је на овим изборима „победио" али тесно и то тек у другом кругу. Према тврдњама упућених, на то место је у ствари дошао по жељи Александра Вулина који извршава оно што је Вучић већ договорио, најчешће у Бриселу. Да би све то лакше спровео на терену, са руководећих позиција Вулин је брзопотезно уклонио образоване људе, интелектуалце који су се у овом делу државе Србије голоруки и незаштићени одупирали Албанцима и отимању Косова и Метохије.

Како је Вулин од Вучића добио заповест да спроведе оно што је обећано ЕУ, он је на челним позицијама како српских тако и тзв., „косовских институција" довео неписмене људе најчешће са купљеним дипломама какав је и Срећко Спасић.

Мада је и сам морао да се помучи за место "градоначелника" јер због „угледа" који ужива у својој средини, у „општини Клокот" не успева да формира скупштинску већину са одборницима српске националности јер је листа „Српска" коју је представља, на албанским квази-изборима, освојила 4 мандата, СЛС 5 и по једно групе грађана. Како је сам тврдио у првом кругу је покушао да купи (дословце је тако описао) одборнике али му то није пошло за руком. Са СЛС није желео ни да разговара о сарадњи па му је преостало једино да склопи савез са албанским одборницима што је и учинио.

Колико је оваква коалиција опасна, могли смо да се уверимо недавно. Наиме, тројица Албанаца спремила су заседу у коју су увукла овдашњег Србина, оца троје деце, Горана Пејића, и претукла га безбол палицама наневши му повреде опасне по живот.

Нападач је био Албанац, Бислим Трема, из оближњег села Могила. Бислим је препознатљив по свом имиџу муџахедина, зна се да редовно носи лично наоружање са собом иако нема дозволу за то, а бави се и разним другим нелегалним пословима. Овде се верује да је Бислим бивши припадник терористичких јединица такозване „Ослободилачке војске Прешева, Бујановца и Медвеђе" и да је учествовао у нападима на српску војску и полицију након рата на КиМ у такозваној тампон-зони. Бислим је запослен као радник комуналног предузећа у „општини Клокот", јер је захваљујући подршком његове групе грађана Спасић постао градоначелник!

Истовремено се према Србима Спасић понаша деспотски и даје отказе без основа. Примања, социјалну и хуманитарну помоћ дели по сопственом нахођења и слободној вољи и испред државе Србије и испред „општине Клокот". Одлуку коме ће се градити кућа, ко ће се хранити у народној кухињи, ко ће од интерно расељених примити помоћ било новчану, било материјалну, донеће Спасић.

Гледајући ту његову бахатост и самовољу многи разочарани, који су остали без посла, одлазе. Тежак емотивни шок претрпи се сваки пут када некога из Клокота питате малтене било шта.

Срби овог краја направили су списак у чијем зачељу, испод неформалног наслова да документ представља број одсељених српских породица од доласка Срећка Спасића на место градоначелника, стоји – „још увек се ажурира".

Списак и упозорење о алармантном стању, на коме се налази преко 50 идентификованих породица слали су надређенима, пре свега врху листе „Српска", али ни од једног представника Владе Србије никада нису добили одговор.

Препуштени себи жалбе су упућивали и представницима сепаратистичких квази-институција, пре свега тзв. „министру за локалну самоуправу" Љубомиру Марићу, сада већ бившем, у чије име су из његовог кабинета захтевали да се поднесе писмени захтев, како би се архивирао и потом разматрао. Међутим, и код њих је све остало само на речима што је Србе из Клокота довело у незавидан положај из кога су многи излаз пронашли једино у трајном напуштању КиМ.

Као суверена и локалног тајкуна, како га мештани доживљавају, ништа га више не може обуздати у његовој бахатости. Радници српске националности врло често добијају отказе без обзира на све. Углавном су то људи са двоје, троје или више деце којима је тај посао био једини извор прихода. Политички је најактивнији у разрачунавању са својим неистомишљеницима.

Успео је да смени чак и председника привременог органа општине Витина Милоша Јовановића на чије место је постављен њему подобан Срђан Николић а уместо Срђана Дајића именован је Милош Стојковић познат и као „поверилац манастира Хиландар" о коме је Магазин Таблоид већ писао раније, као о једној од Вулинових "грабљивица".

Стојковић је иначе, захваљујући одличним односима са Спасићем али и са Вулином, запослен и као заменик градоначелника при тзв. „институцији републике Косово" у којој је Спасић градоначелник а ни на једном од та два радна места није провео ни час, камоли дан радног времена.

У свакој прилици и на сваком месту Спасић себе, код својих присталица и наступима у медијима, представља као жртву што му успева „јер је велики мајстор за стварање предрасуда о својим политичким противницима". Углавном их оптужује да сви они раде против њега и интереса српског народа док се све време управо он налази на челу екипа која такве поступке предводи.

Занимљива епизода у његовој каријери је посета Русији са ИПА (Интернационална полицијска асоцијација http://www.ipa-serbia.org/ ) Секцијом Србије септембра прошле године. Иако само запослени у полицији могу да буду чланови ове асоцијације, Срећко Спасић се тамо нашао као „члан клуба пријатеља" представљајући Косовско поморавље раме уз раме са највишим представницима српске полиције.

С обзиром да је на утицајним местима и у привременом органу општине Витине при Републици Србији а истовремено и „градоначелник општине Клокот" по систему албанских сепаратиста, успео је да запосли читаву своју породицу и то најчешће у оба система истовремено.

Његов син, Страхиња Спасић, води матичну службу при српској општини Витина док је у „општини Клокот". Такође, управља и породичном фабриком воде. Радна места обезбеђена су и читавој породици његовог брата а занимљиво је да је његов братанац запослен у школи „Свети Сава" где је његова мајка професорица а отац директор док је он директор исте те школе. Конкурси су намештени, за њих знају само они које Срећко жели да запосли.

Са председником општине Чајетине Миланом Стаматовићем виђа се најмање једном месечно и носи паре, којим купује његову заштиту и некретнине. Општинским парама купио је нову тојоту од 30 хиљада евра, поред два постојећа аутомобила, јер жели да испразни касу пре него што побегне на Златибор.

Отац двоје деце, Александар Перић, један од оних који се политички супротставио Спасићу, и то га је скупо коштало. Добио је отказ на послу, и готово истог дана истакао таблу „Кућа на продају". Спаковао се и са породицом отпутовао за Француску где је добио азил и где се и данас налази.

За Магазин Таблоид, у више наврата, искрено потресним тоном, понавља како је и он, као и остали Срби тог краја, издржао рат на Косову, издржао мартовски погром 2004. године, а одлази због Срећка Спасића, те да сада чак и не добије боравишну дозволу у Француској и да се никада се више неће вратити на Косово и Метохију. Киван је и кроз сузе каже да га ништа неће поколебати у намери да прода сво своје имање.

И правосуђе лажне албанске државе на Косову и Метохији "пресуђивало" је да је Спасић злоупотребљавао службени положај, и слично, али овдашњи Срби те пресуде сматрају чистом фарсом. Хоће ли се Срећку Спасићу судити и пред српским судом? Тешко, јер Срећко је само последња карика у ланцу који пада преко леђа измученог српског народа. Додуше, она карика на коју је прикачен буздован.

 

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије

UZ DOBRO PODMAZANE VLASTODRŠCE NI KRIVIČNA PRIJAVA NE UTIČE NA FUNKCIJU…

28. марта 2016. Коментари су искључени

 

Jedna od najmračnijih vladinih agencija, svakako je i Agencija za lekove i medicinska sredstva u kojoj se dešavaju pljačke, prevare, podmićivanja, opstrukcije, ali i favorizovanja određenih kompanija-dobavljača uz ogromne provizije koje završavaju u džepovima vladajuće stranke i njenih kriminalnih klanova.

Mada je grupa zaposlenih u ovoj ustanovi podnela čak i anonimnu krivičnu prijavu protiv Branka Paunovića, nesumnjivog režimskog "operativca" koji je sa obe ruke u pljački i korupciji, to nije zaustavilo ni njega i njegove pomagače da upravljaju Agencijom kao i do sada.

 

                       Mersiha Hadžić

MALO KORUPCIJE I MALO PLJACKE

 

Prvom osnovnom javnom tužilaštvu, još u maju prošle godine, upućena je krivična prijava protiv Branka Paunovića, čoveka za koga se vezuju brojne mahinacije u Agenciji za lekove i medicinska sredstva (ALIMS). Po njoj još niko nije postupao, a kako za sada izgleda, i neće.

Prijavu je podnela grupa zaposlenih u ovoj ustanovi, u kojoj su se godinama mnogi smenjivali kao rukovodioci, a Paunović, "čovek od poverenja" svih režima, ostajao je i napredovao u službi. Nikome od zaposlenih nije bilo jasno kako je on, i pored svih promena i dalje tu. Ali taktika se da naslutiti.

Vlastodršcima je pričao protiv radnika i zaposlenih, a radnicima, predstavljajući se kao "narodni tribun i zaštitnik ljudskih prava i prava radnika", a pljuvao je istovremeno po tom rukovodstvu, pa je u takvoj "zavadi pa vladaj" situaciji, uvek uspevao da izvuče korist za sebe.

Naime, sve ove devijacije, tj. kršenje predviđenih zakonskih propisa o načinu poslovanja državnih Agencija od strane sadašnjeg rukovodstva ne bi bile odrađene bez nečasne uloge i nečasnih igara Branka Paunovića, koji se uporno pred komintentima, predstavlja kao "drugi čovek" Agencije za lekove!

Paunović je ranije radio u Sektoru računovodstva, a kao "jastreb" SNS stranke i dolaskom Dr Saše Jaćovića, postaje sekretar kancelarije direktora ALIMS, a nakon završenog nekog " mističnog" fakulteta, postaje "referent za ljudske resurse" u ALIMS, ali na zanimljiv način, objedinjujući komercijalu, rukovođenje voznim parkom, koje kakvim nabavkama itd.

Identičnim metodama uvlačio je i prethodna dva direktora ALIMS Prim mr ph Tomislava Solarovića kao i Mr ph Tatjanu Sipetić, tako što im je omogućavao kojekakve benefite, poklone, usluge itd. da bi ih kasnije blokirao u svakoj kontroli odnosno radio je šta je hteo jer ih je imao u šaci. Sve se to ponavlja i sa sadašnjim direktorom koga ovo ne opravdava.

U više navrata se lažno predstavljao među zaposlenima i u krugu kompleksa Instituta "Torlak", kao zamenik direktora, finansijski direktor, izvršni direktor, kao inspektor BIA, inspektor policije i ko zna šta još. Poznat je i po tome što drugima neosnovano obećava radna mesta, drugima preti da će ih otpustiti ukoliko ne budu radili kako im on kaže.

Izvršio je zloupotrebu službenog položaja kada je, posle udesa službenog automobila Škoda, koji je odvezao kod svog prijatelja u neovlašćeni servis, a zatim novac od osiguranja u vrednosti od oko 4.000 evra, potrošio u butiku "Karenjin", gde je kupio skupe kapute, odela, cipele i košulje.

Iako je bio na godišnjem odmoru, Branko Paunović se u noći između 25. i 26. juna 2015. godine, pojavio u firmi u 23 h, gde se zadržao do ranih jutarnjih sati. Postavlja se pitanje, kako je Paunović, kako ranije , tako i te noći, prošao obezbeđenje i bez propusnice ušao u firmu?

Odgovor je da je direktoru ovakav čin predstavljen od strane obezbeđenja, u vidu izveštaja, ali direktor nije reagovao. Poznato je od ranije da je Paunović noću dolazio u pratnji ženskog društva, gde je ostajao po nekoliko sati, a ostaje nepoznanica kako mu je direktor odobravao ovakve postupke.

Grupa zaposlenih Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, nakon saznanja koja su potkrepljena i dokazima o dugogodišnjoj, kontinuiranoj zloupotrebi tj. Zakonom nedozvoljenim radnjama u ekonomsko – finansijskom poslovanju ove kuće, podnela je krivičnu prijavu.

Naime, uvidom u raznoraznu dokumentaciju, vidi se jasno da postoji veliki broj krivičnih i drugih prekršaja u periodu od 2008. do 2015. godine. Ali, u sva tri mandata različitih direktora i menadžmenta koji su rukovodili Agencijom, najistaknutiji vinovnici pomenutih zloupotreba se i dalje nalaze na mestima sa kojih i dalje imaju sve uslove za ovakve nečasne radnje.

Sumnje oko zloupotrebe službenog položaja odgovornih lica, nesavesnog poslovanja, sklapanja ugovora štetnih po ALIMS u cilju pribavljanja materijalne koristi pojedinca ili grupe, fantomskih transakcija, nerazumnog ( bahatog) trošenja materijalnih sredstava, sticanje lične koristi sredstvima Agencije, elementi koruptivnih radnji, finansiranje kojekakvih studija izvodljivosti nabavki kapitalnih investicija za koje se unapred znalo da se tim radnjama krši zakonska regulativa, indicije za neprimereno favorizovanje određenih kompanija, predstavništava ili uvoznika lekova i medicinskih sredstava, koje preko redosleda utvrđenog protokolima ALIMS, ostvaruju dozvole za stavljanje u promet.

Jedan od najnovijih prekršaja je zloupotreba službenih automobila, postavlja se pitanje kontrole korišćenja, servisiranja (simptomatične česte popravke sa radikalnim zamenama delova i pneumatika koje su nabavljane sezonski i uvek nove sa nepoznanicom: šta je sa šest meseci starim?).

Odgovornost odgovornog lica za nenamensko koordinisanje i korišćenje (automobil star dva-tri meseca Škoda Oktavia, novokupljena i namenjena za potrebe vozača- kurira ALIMS po odluci UO ALIMS, izvezena jednog dana u popodnevnim časovima bez putnog naloga od strane zaposlenog koji po sistematizaciji radnih mesta nema potrebu za korišćenjem sl. vozila-slupana).

Zaposlene iritira i obeshrabruje i dodela mesečnih stimulacija bez razrađenog pravilnika i rešenja koja prate odluke o stimulaciji, simptomatično uglavnom istom krugu zaposlenih koji čak dobijaju pomenute stimulacije bez rešenja, pa čak i u vreme godišnjih odmora i bolovanja.

Ali, kako to izgleda kad Paunović i njemu slični za dobro mito omoguće monopol privilegovanoj kompaniji, govori i slučaj zastupnika kompanije LG Life Sciences iz Koreje- Inter-Beofarm koji ne može da registruje lek za vantelesnu oplodnju već više od četiri godine.

Podsećanja radi, Vučić je kao premijer govorio o "inteziviranju saradnje sa Južnom Korejom kao jednom od 10 najrazvijenijih zemalja u svetu". Reč je o zapošljavanju i ženskom preduzetništvu. Ništa od toga se nije dogodilo.

Kompaniju Inter-Beofarm sada je prinuđena da stavi ključ u bravu i otpusti radnike. Po zakonu Agencija za lekove je bila dužna da završi proces registracije za 210 dana ali ovaj proces traje skoro pet godina.

Osim odugovlačenja i neprimenjivanja zakona, ceo proces je i pravno nezakonit jer je tražena studija koja ni u EU nije obavezna, već se samo preporučuje. Agencija zahteva da studija bude duplo slepa,što je u ovom slučaju nemoguće zbog različitih sredstava primene (a isti takav lek je kompanija Teva registrovala u EU i to bez ikakve studije.

Agencija se, očigledno, rukovodi činjenicom da neki lek nije registrovan u EU, a na srpskom tržištu više od 30 odsto lekova nije registrovano po proceduri koja se primenjuje u EU.

Na poslednjoj komisiji data je i nacistička izjava recenzent Agencije za lekove, Dr. Savića, koji je dao skandaloznu izjavu da je studija bezbednosti (eksperiment) rađena na belcima (Srbima, dakle). Žalbu kompanije Inter-Beofarm, Agencija nije uvažila, a zbog svega smenjena je čak i pravnica sa 30 godina radnog iskustva zaposlena u Ministarstvu zdravlja, jer je samo korektno radila svoj posao. Napisano je i pismo Vučićevom šefu kabineta Ivici Kojiću, ali on "nije imao vremena za razgovor", osim nekoliko mejlova.

Primer leka Folitropin alfa za koga se zna da je registrovan u 15 zemalja (na primer Rusija, Indija, istočne zemlje), koristi se više od 10 godina bez ijednog neželjenog efekta. Ali ne može i u Srbiji.

Javna je tajna da Ministarstvo zdravlja poništi skoro 30 odsto Rešenja, koje izda Agencija za lekove…O tome odlučuju ljudi koji su korumpirani i koji su pronašli način da svoju veštinu iskoriste kako bi što duže opstali na rukovodećim funkcijama. Naravno, uz pomoć takođe dobro "podmazanih" SNS vlastodržaca.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

%d bloggers like this: