Архива

Posts Tagged ‘oprema’

JAVAŠLUK I POTKRADANJE: POPRAVLJANJE BILANSA EPS PREKO KOLUBARSKIH RESURSA I LEĐA RADNIKA!!?

6. априла 2017. Коментари су искључени

 

Radnici Kolubare su suočeni i sa ponižavajućim robovskim uslovima rada, a plate su im smanjene u odnosu na prošlu godinu. I na ovaj način EPS-ova mafija ostvaruje basnoslovnu zaradu.

Takođe, u rudnicima Kolubare, već godinama postoji problem sa HTZ opremom za radnike, koje skoro da više uopšte nema. Neki od radnika je samoinicijativno kupuju na takozvanim "buvljim pijacama" kako bi sami sebe zaštitili. Inspekcije rada i pored svih priča o lošem stanju ne svraćaju u ovaj rudnik nadomak Beograda iako bi po zakonu morali da provere navode da se radnicima ne daje HTZ oprema.

Radnici Kolubare do nedavno su masovno kupovali HTZ opremu od radnika Javnog komunalnog preduzeća Lazarevac koji su preko vladajuće stranke tamo zaposleni ili su njeni članovi i agitatori.

 

                     Insajder – E 6

SVESTRANI VD DIREKTOR EPS1

 

Vršilac dužnosti generalnog direktora Elektroprivrede Srbije (EPS), Milorad Grčić, smislio je nov način za ponižavanje i omalovažavanje radnike rudarskog basena Kolubara. Internim aktom Grčić je ukinuo radnicima pravo na pauzu od pola sata, a ovaj interni akt se primenjuje još od marta prošle godine.

Radnicima je saopšteno: "…Zbog zastoja u proizvodnji ne smete više da idete na pauzu, generalni direktor je tako odlučio", saopšteno je radnicima, koji su jedva stajali na nogama nakon što su nekoliko sati utovarali ugalj lopatama na pokretne trake, pričaju radnici ovog preduzeća i objašnjavaju da su nedavno saznali da pauza koja im je ukinuta važi za njih ali ne i za knjigovodstvo.

Jer se u radnim knjigama pauza uredno knjiži, kako Grčić ne bi odgovarao za kršenje zakona o radu. Ovo u praksi znači da radnici Kolubare moraju da rade svakog dana pola sata za džabe. Naši sagovornici ogorčeno kažu: "…Strašno je to što nas na kopove voze raspalim Lastinim autobusima, sa ‘ćelavim gumama’ i bez grejanja. Možete zamisliti kako nam je bilo na minus petnaest…".

Pre nekoliko dana radnici Kolubare su se pobunili kada je po treći dan zaredom po njih došao autobus u kome su sedišta rašrafljena, a grejanje ne radi. Pobuna je urodila plodom jer im je Grčić odmah poslao drugi “normalan“ autobus da ih preveze. Ipak, radnici nisu shvatili da je pobuna zapravo recept koji može trajno da reši njihove probleme.

Interesantan je slučaj da su radnici Kolubare nedavno masovno kupovali HTZ opremu od radnika Javnog komunalnog preduzeća Lazarevac. Radnici JKP Lazarevac su skoro svi stranački zaposleni i ništa ne rade, pa im oprema ne treba iako je redovno dobijaju. Kada je dobiju oni je prodaju, ispod cene radnicima Kolubarskog basena...

U ovo preduzeće stranački ih je zapošljavao Dragan Alimpić iz SPS-a. On je, kažu, u JKP Lazarevac ubacio čak pet stotina SPS-ovih aktivista. Njihovim glasovima je kasnije postao potpredsednik opštine.

Posle Alimpića, na čelo ovog komunalnog preduzeća došao je Milisav Krstović, a trend zapošljavanja je nastavljen. Milisav je primio takođe par stotina radnika. Istovremeno Lazarevac je ubistveno prljav grad, jer komunalne službe zbog stranačkog zapošljavanja odavno ne funkcionišu.

Predsednik opštine Lazarevac Bojan Sinđelić nedavno se posvađao sa Alimpićem zbog smeća koje se ne skuplja u meri u kojoj to opština plaća. Sinđelića su brzo ućutkali saopštivši mu da je ona pre svih taj koji niša ne radi i za opštinu i ne vodi računa o građanima.

Pokunjen otišao je na savetovanje, sa Miloradom Grčićem VD direktorom EPS, koji pokušava i da bude glavni za kordinator SNS-a za Obrenovac i Lazarevac, ali mu to ne uspeva, jer mu Miroslav Čučković ne dozvoljava da se pojavi u opštinskom odboru u Obrenovcu.

Pretprošle nedelje, na strelištu Tamnava, u RB Kolubara, sastali su se Grčić, Sinđelić i predsednik opštine UB Glišić, takođe iz SNS. Oni su pokušali da se dogovore kako da se bore unutar stranke protiv Čučkovića.

Grčić se tom prilikom požalio da je Čučković plasirao priču o njemu zbog kojeg su radnici i stranački aktivisti iza leđa počeli da ga zovu Mačkar. Na strelištu u Tamnavi se odavno sklapaju dogovori o tome kako da se potkrada Kolubara, Grčić nije prvi direktor koji voli ovamo da svraća.

Grčić je ovako "besedio": "…Narod priča da vlast u Lazarevcu nije bila nikad gora, ja ću pomoći, ali urazumite ove iz SPS da nešto i urade. Javi se našem Miloju (Miloje Živanić, glavni čovek SNS za zapošljavanje u Lazarevcu) treba da zaposlite neke naše aktiviste…".

VD direktor EPS je još rekao da će Sinđeliću pomoći da napreduje kao što je pomogao i Bojanu Steviću Dživdžanu, koji je zahvaljujući druženju sa njim, sa mesta vatrogasca otišao na mesto zamenika predsednika opštine Lazarevac, a onda na mesto državnog sekretara za lokalnu samoupravu.

Stević je u ministarstvu samo formalno zaposlen i prima platu, dok na posao skoro nikada i ne ide, već svaki dan sedi u kafiću preko puta opštine Lazarevac. Za stolom je najčešće sa Mikom Gajićem iz opštinske uprave, a on je svakog dana pijan.

U opštinskoj upravi Vlada neviđen haos, jer je u toku svađa oko rasparčavanja direkcije za izgradnju Lazarevca. Ovu direkciju trenutno vodi Stanko Jovičić, a pitanja koje mora da reši je gde će se zaposliti višak radnika iz te direkcije kada je rasparčaju.

Niko od direktora distribucije u Lazarevcu se ne buni protiv Grčića, jer svaki od njih ima nekoliko stanova koje nije mogao da kupi od plate. Ne bune se protiv Grčiča ni sindikalci, čak i kada tera radnike da rade po magli, gde rizikuju živote i mogu da uzrokuju štete na skupim mašinama sa kojima rukuju.

Predsednik opštine UB je posebno zahvalan Grčiću, jer je njegovu ženu zaposlio u Elektrodistribuciji u Lazarevcu, ali on je kritikovao Grčića što je dozvolio da među čitačima brojila budu narkomani koji taj posao ne umeju da urade.

Istovremeno Grčić je sa posla u ime štednje otpustio stare čitače koji su bili zaposleni po ugovoru. Među njima je i veliki broj dece radnika RB Kolubara, koji su imali zavidan nivo rezultata u očitavanju brojila…

U Kolubari je uposlena privatna dizalica za podizanje tereta do 40 tona, koja čak i kada je ranije dizana uzbuna da se izbace privatne mašine, uvek ostajala u rudniku. Rad i opravke ove dizalice plaća Kolubara, odnosno EPS, a privatnik uzima novac od iznajmljivanja. Na dizalici piše "Zlatibor". U toku zimskog perioda dizalica je bila parkirana u mašinskoj radionici kako je temperature ne bi oštetile. Istovremeno su radnici isterivani napolje da rade na ekstremno niskim temperaturama.

Radnici Kolubare su suočeni i sa činjenicom da se ne poštuje kolektivni ugovor: prema pravilniku cena radnog sata mora da prati cenu iz decembra prošle godine, a radnici su plaćeni 30 dinara manje. Na ovaj način EPS ostvaruje basnoslovnu zaradu, a radnicima je kvalitet života sve gori.

 

      A 1. Pljačkom Kolubare, "popravlja bilanse" EPS-a

VD direktor Elektro privrede Srbije EPS, Milorad Grčić izabran je za predsednika izbornog štaba Srpske napredne stranke u Lazarevcu. Izboru Grčića je prethodio sukob unutar SNS-a sa članstvom u Obrenovačkom opštinskom odboru, gde je poražen od strane Miroslava Čučkovića i njegovih pristalica. Shvativši da je poražen u svom matičnom odobru, Grčić je odmah počeo rukama i nogama da kopa poziciju u Lazarevcu. Nakon Grčićevog izbora na čelo izbornog štaba u Lazarevcu, došlo je do sukoba i u tom odboru SNS, Milan Kljunko i Bojan Stević javno su se izjasnili protiv Grčića.

– Dosta nam je pogrešnog komandovnaja Grčića i Glišića, direktor da se vrati u Obrenovac, a Glišić na UB, neuspešno su se bunili Stević i Kljunko.

Ipak njihova pobuna definitivno nije bila bezazlena stvar što se videlo već sledećeg dana kada u domu kulture u Lazarevcu na predizbornom sastanku nije bilo više od stotinak članova SNS-a, dok je u stranku učlanjeno nekoliko hiljada Lazarevčana.

Svima je kako stvari stoje dosta Grčića, koji je bukvalno opljačkao resurse kolubarskih rudnika kako bi popravio bilanse EPS, kojim sada rukovodi. Narod Lazarevca sve više ispašta zbog njegovog bahatog uplitanja u rukovođenje tom opštinom.

Većina stanovnika Lazarevca zaposlena je kolubarskim rudnicima i svi smatraju Grčića jednim od odgovorinih što radnici rade u nikad gorim uslovima bez odgovarajuće HTZ opreme. Na nivou EPS doneta je odluka da je cena radnog sata u Kolubari 201 dinar, pa radnicima na platnom isečku piše da im se radni čas obračunava po ceni od 189 dinara, zbog čega su mnogi tužili EPS.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

Advertisements

ĆUTANJE O PROBLEMIMA I PROPUSTIMA U POJEDINIM SEKTORIMA MINISTARSTVA UNUTRAŠNJIH POSLOVA!

12. јула 2016. Коментари су искључени

 

Ovo leto biće vruće i zapaljivo i u srpskoj policiji. Amadeo Votkins, protektor zadužen za “sređivanje“ srpskog bezbednosnog sistema, zahteva da se, bez odlaganja, otera iz policije, kao “tehnološki višak“ oko 2.000 policijskih službenika.

Obračuni u policiji su žestoki, a moguće je da padne i krv. Smenom načelnika Uprave kriminalističke policije PU Beograda Dragana Kecmana, koji je poznat kao pristojan čovek i ničim kompromitovan u službi, najava je “požara“ koji može da odnese mnoge načelnike sa svojim mesta, a možda i iz života.

 

                      major Goran Mitrović

GUZVA U MUPU1

 

Sve organizacione jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije su u rasulu. Pоčev od Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) u kojoj se očekuje postavljenje komandanta, do Policijske brigade, kojom komanduje korumpirani i kompromitovani komadant Dušan Puvača, do Policijske uprave za grad Beograd, na čijem je čelu Veselin Milić, čije hapšenje i izvođenje na sud zahtevaju predstavnici međunarodne zajednice u svojstvu protektora nad Srbijom.

Iz dobro obaveštenih izvora novinar Magazina Tabloida saznaje da se prvih dana jula očekuju hapšenja značajno pozicioniranih ličnosti. Čeka se da premijer Vučić formira nov kabinet, ako u tome uspe.

Organizovane grupe, koje pokušavaju da u biznis unese zarađeni novac i uvedu ga u legalne tokove, u sukobu su sa ministrom policije u ostavci dr Nebojšom Stefanovićem. Njemu su ti ljudi kupili i opremili kuću na Bežanijskoj kosi, kuću u Petrovcu na moru, snabdeli ga ogromnom količinom novca . Od ministra se očekivalo da pokrije njihove poslove. Ali… Više javno tužilaštvo u Beogradu pokušava da se bavi svojom “delatnošću“, odnosno da samostalno vodi pretkrivični i krivični postupak. Sve je manje moguće uticati na odluke ovog tužilaštva.

Iz MUP-a Srbije otišao je direktor Milorad Veljović i veći broj visokopozicioniranih načelnika, koji u policiji imaju svoje ljude na poziciji i interese, koje moraju da štite. Sukobi širih razmera i sa nesagledivim posledicama su u izgledu.

I Uprava za vanredne situacije Beograda je u problemima. Osnovnu snagu za gašenje požara na teritoriji grada Beograda čini Vatrogasno spasilačka brigada Beograd, kao jedinstvena teritorijalna vatrogasno spasilačka jedinica za svih 17 opština.

Vatrogasne stanice kao delovi jedinstvene jedinice formirani su na opštinama užeg gradskog područja (Zvezdara, Voždovac, Košutnjak, Zemun, Batajnica, Surčin. Borča Rakovica selo i Železnik), kao i na teritorijama opština Obrenovac, Mladenovac, Lazarevac, Grocka, Barajevo i Sopot. Za gašenje požara na plovnim objektima i objektima u priobalju koristi se brod "Vatrogasac".

Prosečno vreme stizanja ekipa na mesto intervencije je 8 minuta i 10 sekundi. Prosečno vreme stizanja na lice mesta je neznatno povećano zbog blagog povećanja broja intervencija na otvorenom prostoru i na nepristupačnim terenima. Sa realizacijom izgradnje većeg broja vatrogasnih stanica širom teritorije grada Beograda, očekujemo da se prosečno vreme stizanja na lice mesta smanji na oko 5 minuta.

Zakrčenje saobraćajnica je osnovni faktor koji značajno utiče na vreme stizanja. Taj problem bi se mogao rešiti, formiranjem stanica na pojedinim područjima grada (Novi Beograd, Savski venac, Stari grad, Kaluđerica ili Vinča, Mirijevo, itd.). Inicijativa koja je pokrenuta za rešavanje pitanja gradnje vatrogasnih stanica na teritoriji grada Beograda je delom i donela rezultate.

Sa predstavnicima grada Beograda postignut je dogovor oko odabira lokacije i izgradnje male vatrogasne stanice na području Novog Beograda u neposrednoj blizini prodajnog marketa "Tempo".

Skupština grada Beograda je usvojila plan mreža Vatrogasno spasilačkih jedinica na teritoriji grada Beograda. Upravi za vanredne situacije u Beogradu odobrene su nove 22 lokacije za izgradnju vatrogasnih jedinica.

Nagrada "Svetislav Stojanović" deli se u januaru ili februaru za prošlu godinu. Nagrada je za požrtvovanost u spašavanju od požara. Načelnik Uprave za vanredne situacije Beograda za nagradu je predložila samu sebeSanja Žigić Vuksanović za 2012. Nagrada je 300 hiljada dinara. Trebalo joj je da renovira stan te godine, ali su se pobunili vatrogasci. Onda je te godine nikom nisu dodelili. Obično se predlažu vatrogasci iz DVD ili profesionalni vatrogasci.

Za izlazak na lice mesta, kada je u pitanju požar ili veća nesreća i katastrofa, vatrogasci imaju manje od jednog minuta iz prostorija VB. U kamionu nemaju uslove za presvlačenje ni dok se nalaze u službenim prostorijama. Na dežurstvu nose radnu uniformu (to je zaštitna uniforma za gašenje šumskih požara i malo je tanja od drugih uniformi), a onda oblače preko nje zaštitnu uniformu (to je univerzalna, za sve uslove gašenja požara, i deblja je). Kad preko radne obuku zaštitnu, a to se dešava u 90 odsto slučajeva, vatrogasci koji idu na intervenciju imaju ograničenu pokretljivost.

Član orkestra Lepe Brene, primljen je 2015. godine u Vatrogasno spasilačku brigadu Beograd, primljen je na posao kao pripravnik u 45 godini! Sada vozi komandanta VSB Radeta Miloševića!

Za vreme ministarske konferencije OEBS-a pravljeni su spiskovi radnika Sektora za vanredne situacije i spašavanje, koji će učestvovati neposredno u obezbeđenju tog skupa u Kombank Areni. Tu proveru su vršili pripadnici BIA i mnogi od proverenih nisu dobili akreditaciju i nisu učestvovali na skupu OEBS-a, ali je zato neposredno posle toga unapređen u načelnika u civilnoj zaštiti L. Maksimović, zvani Maksa, mada je imao negativnu proveru od BIA.

Uslov za rad u Sektoru za vanredne situacije i spašavanje je da mora da ima odsluženu vojsku, zbog te činjenice rok za prijem u MUP – Sektor je pomeren sa 26 na 30 godina. Međutim, primaju lica i od 45 i 50 godina.

Sin načelnika Uprave granične policije primljen je VSB, ali je toliko fizički slabašan da čak prilikom zaduženja osnovne opreme vatrogasca nije mogao da je ponese u kutiji, već mu je morao pomoći komadant bataljona. Kolege su se opravdao pobunile, da sa takvim ne mogu otići na intervenciju.. Prebačen je u centralu Sektora za vanredne situacije, da radi na portirnici.

Sekretarica komandanta VSB ima rešenje za vatrogasca i komadant je svakog meseca nagrađuje varijabilom od 20 odsto. Te pare se troše za kabinet komandanta. Drugi vatrogasci dobijaju nagradu, pa u dogovoru i njima uzimaju tu nagradu za potrebe kabineta.

Ima vatrogasaca koji imaju iskustva u građevinskim poslovima i moleraju. Oni ne idu na intervencije, ali obavezno, svakog meseca dobijaju nagradu jer kreče, vrše građevinske radove rukovodstvu VSB i drugim rukovodiocima MUP-a…

Zbog ovoga vatrogasci koji spašavaju lica iz požara, i koji se nalaze u naletnom vodu, koji su izloženi neposrednoj opasnosti, ne mogu biti nagrađivani. Svi se primaju preko državnog sekretara Milosava Miličkovića.

 

    A 1. Bušni šlemovi

Posle svih promena u Ministarstvu unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativnoj agenciji bezbednosna situacija u Srbiji je postala katastrofalna.

       I. Milanović

Nakon nedavne nabavke šlemova i zaštitnih prsluka namenjenih jedinici Žandarmerije u kopnenoj zoni bezbednosti prema Kosovu, pomenuta oprema je 8. juna 2016. u magacinu „Ateks"-a u MUP-u na testiranje predata preduzeću „Best – As 7" iz Beograda, čiji je zakonski zastupnik Vukica Stanisavljević.

Pošto u tom trenutku državna laboratorija za testiranje naoružanja i vojne opreme nije bila u funkciji, „Best – As 7", koji sam nema potrebnu akreditaciju za bavljenje ovim poslom, odlučio je da pomenutu opremu testira u Hrvatskoj. Organizator celog posla bio je Šefket Demirovski, koji živi u Skoplju, u ulici Džona Kenedija, u naselju za koje se smatra da je sedište albanske iredente u Makedoniji. Demirovski je poznat i po svojim kontaktima sa vlastima samoproglašene republike Kosovo. Njemu je u pomenutom poslu testiranja pomagao Dejan Avramović.

Demirovski je avionom stigao u Beograd 23. maja 2016. i to isključivo kako bi organizovao preuzimanje i prebacivanje opreme u Hrvatsku.

Protivno Pravilniku o testiranju, prebacivanje opreme u inostranstvo nisu nadgledale naše bezbednosne službe, niti je samom činu testiranja prisustvovao pripadnik jedinice čija je oprema u pitanju. Demirovski se pobrinuo da mu niko ne smeta.

Prilikom balističkog testiranja zrno je probilo jedan šlem. Da bi to zataškao Demirovski isti predaje Vojinu V. (puno ime poznato redakciji) sa nalogom da ga popravi kako se ne bi videlo probijanje koje je života moglo da košta eventualnog nosioca.

U izveštaju za MUP Srbije, koji je izdala firma koja je vršila testiranje, stoji da je oprema u ispravnom stanju i da je otporna na sve metke. U posebnom izveštaju koji je sastavio za svoje albanske kolege, Demirovski, međutim, navodi koji tip zrna i pod kojim uslovima može da probije šlem.

Pošto jedinica žandarmerije nije bila obaveštena o vremenu i mestu testiranja, njeni pripadnici nisu mogli da istome prisustvuju i da se svojim očima uvere u stepen pouzdanosti šlemova. Da su ih preuzeli ovakve kakvi su, rizikovali bi da ih ubije protivnik sa druge strane demarkacione linije koji je bio upoznat sa njihovom slabom tačkom.

Prilikom predaje zaštitne balističke opreme u Beogradu, nečijom greškom je predat i spisak korisnika, odnosno pripadnika pomenute žandarmerijske jedinice. Takođe su nečijom greškom na testiranje poslati pancirni prsluci zajedno sa tekstilnim delom, koji se inače za ovakve prilike skida, a na kome su ispisani ime, prezime i čin nosioca opreme.

Demirovski i njegovi albanski saradnici došli su tako u posed kompletnog spiska pripadnika žandarmerijske jedinice koja obezbeđuje kopnenu zonu prema samoproklamovanoj državi Kosovo i to zajedno sa saznanjima ko je na kom položaju u jedinici.

Kada je potpukovnik Jovanović iz pomenute jedinice tražio da se tekstilni deo opreme vrati, ispostavilo se da niko ne zna adresu na kojoj se prsluci nalaze, pa je opet angažovan Vojin V. da bi iste našao i predao Žandarmeriji.

O svim ovim problemima i bezbednosnim propustima niko u MUP-u niti BIA-i nije ništa znao, a tako bi ostalo do danas da nije stigla prijava spolja, koja je alarmirala nadležne. U pomenutom dopisu detaljno je opisano ne samo kako je oprema predata, već i kako je, na koji način i gde popravljen prostreljeni šlem da bi se zamaskirala rupa. Ništa od ovoga nadležni iz bezbednosnih službi nisu saznali operativnim radom.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

DOK JE U SRBIJI DOSTIGNUT ISTORIJSKI MINIMUM PREŽIVLJAVANJA GRAĐANA, TRGOVINSKE MARŽE SKAČU DO NEBA!!!

25. марта 2016. Коментари су искључени

 

Mada se naprednjački režim hvali da je Srbija postigla razne "rezultate" i "rekorde", za skoro četiri godine njihove vladavine, ne postoji ništa što nije uništeno i što nije palo na nivo najsiromašnijih afričkih država.

Osim cena hrane, odeće, obuće i komunalnih usluga. Jedino to beleži rekorde. Ali, crni dani tek dolaze. Danas većina nema novca za osnovne potrebe, a sutra neće biti ni novca ni potreba. Ovim tempom izumiranja, neće nas ni biti…

 

                 M. Grabež

TRGOVACKA MARZA DO NEBESA1

 

Režim Aleksandra Vučića tvrdi da Srbija nije gladna i da su cene osnovnih namirnica za potrebe prosečne porodice u Srbiji "na nivou očekivanih". U maju mesecu prošle godine, njegova propaganda je preko svih svojih medija razglasila da su cene hrane "ponovo pale i blizu su šestogodišnjeg minimuma". Skoro godinu dana kasnije, on se hvali "istorijskim minimumom" na kome građani preživljavaju zarad nekakve nejasne budućnosti.

Istina je gorka, u najvećim gradovima u Srbiji, a posebno u Beogradu kao glavnom gradu i najvećem urbanom centru, cene osnovnih prehrambenih artikala veće su nego u Berlinu, Minhenu, Beču, Gracu, Milanu…Visina takozvane "ugrade" u cenu hrane, od strane raznih veletrgovaca, posrednika, nakupaca i prekupaca, prevazilazi u pojedinim slučajevima i 300 odsto od proizvođačke cene.

Prosečne marže u Srbiji, nekoliko puta veće čak i od onih svetskih! Osim hrane, odeća, obuća i bela tehnika u Srbiji je skuplja i do dvadeset puta nego u drugim zemljama Evrope. Kakav haos vlada na tržištu, govori i podatak da je samo u jednom gradu veličine Kragujevca, na primer, razlika u ceni istog proizvoda na nekoliko različitih prodajnih mesta i do pedeset odsto! Cena jednog proizvoda razlikuje se čak i na prodajnim mestima iste firme! Samo dva najveća trgovinska lanca, na "zaokruživanju " cena zarade 90 miliona godišnje!

Na ceni brašna pojedini trgovinski lanci zarađuju i do 55 odsto, razlika u nabavnoj i prodajnoj ceni šećera iznosi do 35 odsto, a jestivog ulja do 33 odsto. Kod mleka je taj raspon često oko 20 odsto. Zašto su patike poznatog svetskog proizvođača često i do 40 odsto jeftinije u Beču nego u Beogradu?

Slično pitanje može da se postavi i za brendirane čizme, pantalone, jakne…Veliki trgovinski lanci u Evropi izračunali su da im je isplativo da na garderobi i obući zarade desetak odsto, međutim, samo u Srbiji na maržama takozavnih "firmirane" garderobe, zarada je preko 150 odsto. Kod patika i druge sportske obuće, ide i do 200 odsto!

Na putu od proizvođača do potrošača, roba prolazi kroz ruke dobavljača, distributera, trgovacaSvako od njih uzima za sebe deo zarade, znatno veći nego njihove kolege u svetu, pa su hrana, odeća, obuća i bela tehnika kod nas mnogo skuplji nego u ostatku Evrope.

Vučićev režim strogo krije ko su učesnici u trgovinskom lancu i ko zarađuje od ovog dranja kože građanima. To je strogo čuvana tajna. Istu robu koja u Srbiji košta kao da je od suvog zlata, građani Evropske unije (pa i građani onih zemalja koje nisu članice EU) mogu da pazare za mnogo manje novca, a da ne govorimo o svakodnevnim sniženjima, zbog oštre konkurencije ponude i kvaliteta.

Tamo su svetski trgovinski lanci našli računicu po kojoj im je prodaja isplativa čak i kada je razlika između nabavnih cena i onih u prodaji samo tri do četiri odsto! Trgovci u Srbiji za hranu, slatkiše, kozmetiku i hemiju zaračunavaju marže i do 150 odsto!

Dokazano je da bi prosečna trgovina u Srbiji preživela, potrebna joj je marža od 15 do 30 odsto. Ako bi od prodaje proizvoda samo hteli da isplate radnike, marža bi bila oko pet odsto.

Ako hoće da plate i zakup lokala i komunalije, to je još toliko, a tek onda dolazi profit. To objašnjava jedan deo razloga za ogromnu skupoću i sve teži život građana. Državni aparat je preglomazan i preskup, neko mora da ga servisira, a to su između ostalog i ljudi koji se bave trgovinom prehrambenih proizvoda.

Nigde u regionu nekadašnje Jugoslavije nema ovakvih divljačkih nameta, pa tamo nema ni zastrašujuće skupoće kao u Srbiji. Primera radi, trgovačke marže u siromašnoj Republici Srpskoj, iznose samo oko osam odsto, a u mnogo bolje stojećoj Sloveniji, prosečno su oko 20 odsto! Dakle, neuporedivo niže nego u Srbiji.

Ali najveći razlog dranja građana je monopolski položaj režimskih kompanija koje ne dozvoljavaju nikakvu konkurenciju. U Srbiji još ne postoji nijedan diskontni lanac, a i učešće velikih trgovinskih lanaca je ograničeno na dva-tri velika (Idea, Delez …).

Istinite su tvrdnje ministra trgovine Rasima Ljajića da je Srbija "značajno tržište za ulaganja na tržištu trgovine", ali za koga? Za onoga ko je uložio pare u režime kojima on verno služi!

Za one koji će na krvi i znoju, zaraditi ogromne profite. Ne postoji radnik u trgovinskim lancima Srbije koji zarađuje više od 25.000 dinara. Armija ovog belog roblja, koje u istim kompanijama na Zapadu radi za deset puta veću platu, veliki je izvor zarade stranih derikoža kojima je Vučićev režim širom otvorio vrata.

Laže Ljajić i da će inostrani trgovinski lanac „Lidl", sa svojih deset lokala u celoj Srbiji, biti bilo kome konkurencija. Naime, crni dani tek dolaze! Robu široke potrošnje više nema ko da kupuje, a hranu, onu najosnovniju, građani kupuju jer moraju da prežive.

Dobar deo njih neće ni dočekati za života da se najede kao čovek, da zaspi u svojoj kući, pod svojim krovom i da kaže kako život, uprkos svemu, ima smisla. Naprednjačko divljaštvo računa upravo na to, da mladi pobegnu u inostranstvo a da stari pomru. Ovakvim tempom "čišćenje" Srbije, za dvadeset godina pod ovim nebom živeće samo nasilnici, starlete, političari i njihove male stranačke armije, zaposlene u državnim preduzećima.

Da je državni kriminal na delu, da Vučićev režim svesno otima iz usta narodu, dokazuje i podatak da je neverovatno povećanje prosečnih trgovačkih marži na hranu, došlo u trenutku kada je kupovna moć stanovništva na dnu, a promet u trgovinama čak jedanaest puta manji nego godinu dana ranije! Ne može se drukčije objasniti ovakav napad na građane drugim rečima: u pitanju je smišljeni teror!

Poređenje sa svetskim primerima izgleda ovako: francuski prodajni lanac "Karfur"  koji godišnje ima obrt veći od 120 milijardi dolara, zarađuje prosečno 0,5 odsto na razlici u ceni.

Kroz račune američke kompanije "Volmart"godišnje prođe oko 400 milijardi dolara, a marža im je 3,6 odsto. Engleski "Tesko"  tokom godine "obrne" više od 90 milijardi dolara, iako im zarada prosečno iznosi 4,1 odsto.

A u Srbiji, pored divljačkog dranja nenormalnim "ugrađivanjima", ima slučajeva gde je marža bila vrednija čak i od proizvođačke cene! Za kriminalno zakonsko rešenje, na osnovu koga su marže postale poslovna tajna trgovaca, direktno je odgovoran ministar trgovine Rasim Ljajić, koji je i u nekim ranijim režimima učestvovao u "liberalizaciji" srpskog tržišta hranom i robom široke potrošnje.

Ali, on se već unapred "zaštitio" od odgovornosti novim paktom sa Vučićevim režimom. Dugo je ta njegova politika imala uspeha, ali je ovaj put stavio pogrešnu kartu na sto. Cena koju će platiti za to, biće skuplja od svake marže.

 

©Geto Srbija

material: List protiv mafije

%d bloggers like this: