Архива

Posts Tagged ‘opet’

“BOLNI I TEŠKI REZOVI” U SRPSKOJ EKONOMIJI I JAVNOJ UPRAVI JE I DALJE PRAZNA PRIČA…

5. октобра 2013. Коментари су искључени

 

U opštoj bedi i besparici, u Vladi Srbije žive kao u najboljim vremenima. Dok u privredi traju masovna otpuštanja, u ovom gnezdu srpskih vladara uvek ima mesta za prijem novih rođaka svih linija i kolena, prijatelja, prijateljica i ljubavnica. Kao kraljevi žive čak i šoferi i kafe kuvarice. Na primeru samo jedne vladine ustanova (Jedinica za upravljanje projektom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja), jasno je gde i na koga odlazi novac građana Srbije.

 

          Milica Grabež

 

Da je Vlada Republike Srbije odlučna da smanji potrošnju u javnom sektoru i sprovede bolne reforme, svedoči primer njene ustanove, Jedinice za upravljanje projektom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Ova, još jedna u nizu državnih institucija, trebalo bi da sprovodi projekat ulaganja u naučnu infrastrukturu i to iz kredita Evropske investicione banke. Ova banka još u maju mesecu ove godine zaustavila je finansiranje ove agencije odnosno njenih projekata, što je Vladi Srbije dobro došlo s obzirom da zbog problema sa otplatom javnog duga ionako ne bi mogla da finansira isplatu kredita.

To direktora Jedinice za upravljanje projektima Aleksandra Simonovića izgleda nije mnogo zabrinulo. Od maja meseca zaposlio je novih šest lica iako ni postojećih trideset službenika nema bogzna kakvog posla.

S obzirom na praksu javnih preduzeća u Srbiji da služe kao biro za zapošljavanje zaslužnih i nezaslužnih partijskih kadrova, rođaka svih linija i kolena, prijatelja, prijateljica a naročito švalerki, sve ovo bi prošlo prilično nezapaženo da ovo preduzeće nije postiglo svojevrstan rekord.

Naime, i pored svih apsurda koji se tiču visine plata u javnom sektoru u Srbiji, još nije zabeleženo da šofer ima platu od preko 1000 evra. Ipak moguće je da takvu platu prima vozač šeika Muhameda Bin Zajeda ali njega ipak ne plaćaju osiromašeni građani ove zemlje. Ovo sve i ne čudi s obzirom da je glavni kadrovik u ovoj agenciji poznati stručnjak žutog preduzeća Saša Gmijović.

Direktor Simonović, s obzirom da nema nikakvo iskustvo niti u rukovođenju niti u sprovođenju investicionih projekata (na sajtu Jedinice nije smeo da objavi svoju biografiju jer u njoj nema ništa relevantno), doveo je ovog kadar Demokratske stranke da ga savetuje jer valjda žuti najbolje znaju kako se pustoše javna preduzeća.

Nakon toga Simonović zapošljava najskupljeg vozača u istoriji ove zemlje kako ne bi morao da pešači od Mašinskog fakulteta gde predaje, do Slavije gde mu se nalazi kancelarija.

Ugovorom o radu od 15. 7. 2013. godine poslodavac Aleksandar Simonović zasniva radni odnos na neodređeno vreme sa Milošem Tiodorovićem kojeg raspoređuje na radno mesto vozača u kabinetu direktora, sa osnovnom neto zaradom od 91.800 dinara.

Svestan koliko je malo platio vozača, direktor mu daje i naknadu za prekovremeni rad kao i minuli rad pa vozač za pola meseca jula prima 77.000 dinara, a za avgust 125.000 dinara, što ukupno za mesec i po dana iznosi 202.000 dinara!

Toliko će, kako su nedavno sami izjavili, zajedno primiti ministar finansija i ministar privrede u Vladi Republike Srbije, doduše samo za jedan mesec. Vozač Simonovića mora da se pomuči još desetak radnih dana kako bi dostigao dve plate najvažnijih srpskih ministara. Samo da ne požele i oni ovaj posao, ko će onda da nam spašava zemlju iz krize.

Da rukovodstvo Jedinice misli na svoje prijatelje govori i sledeći radni angažman. Saša Gmijović zapošljava 01.8.2013. godine sina Radeta Dabetića sa kojim je 10.2.2010. godine uhvaćen u krivolovu u lovištu kod Bele Crkve.

Iako mu je ovo prvo zaposlenje, za sina saučesnika u krivolovu nije potreban pripravnički staž pa se on raspoređuje na mesto tehničara sa SSS sa neto platom od 56.100 dinara na neodređeno vreme.

S obzirom da je, kako su tada pisali mediji, bilo još saučesnika u krivolovu, egzistencija njihove dece je obezbeđena. Pored ovoga, direktor Simonović zapošljava i službenika za finansijsku operativu, šta god to značilo, sa neto platom od 102.000 dinara kao i 2 lica na privremeno-povremene poslove sa platama od 60.000 i 90.000 dinara, valjda zbog povećanog obima posla.

U ugovorima, u koje je redakcija Tabloida imala uvid, stoji da će ova dva privremeno zaposlena lica kao i mlađi Dabetić, obavljati poslove nabavke nove kapitalne opreme i potrošnog materijala.

Da se obim posla ove agencije povećao može se uočiti i na njenom web sajtu gde je poslednja zabeležena aktivnost objavljivanje odluke o izboru ponuda za nabavku kapitalne opreme još 24. aprila ove godine, a oglasa za tendere nema još od prošle godine.

Da li se i Simonović odao krivolovu nije poznato, ali da će prvom potpredsedniku Vlade Aleksandru Vučiću izrasti novi rogovi, to je očigledno. Ili ipak on tako zamišlja „bolne i teške rezove" u srpskoj ekonomiji i javnoj upravi.

S obzirom na najave novih zapošljavanja, Tabloid nastavlja da prati „rad" ove agencije u cilju proglašenja novih rekorda u visini plata: kafe-kuvarica 1.500 evra, portir 2.000, zamenik vozača 3.000 (u bližim rodbinskim odnosima nego vozač)…

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

U SRBIJI: TUŽNE SUDBINE ZLOUPOTREBLJENE OD STRANE DRŽAVNIH INSTITUCIJA

 

Službenici Komesarijata za izbeglice Republike Srbije, obmanuli su najugroženije prognanike iz Hrvatske, pozivajući ih da konkurišu za dobijanje stanove. Neki od pozvanih su teški invalidi, imaju bolesnu decu, ali su ih službenici Komesarijata ipak skinuli sa rang liste, a stanove počeli da dele između sebe!

 

          Vuk Stanić

 

Konkurs za dodelu stanova najugroženijim izbeglicama iz Hrvatske, koji je raspisao Komesarijat za izbeglice Republike Srbije, probudio je nadu kod mnogih porodica koje godinama žive u neljudskim uslovima. Ali, službenici Komesarijata su takve nade brzo ugasili i stanove počeli da dele kako njima odgovara.

U Srbiju su mnogi stigli na traktorima, traktorskim prikolicama i starim automobilima. Sa sobom su neki od njih poneli stvari koje su im stale u jednu ili dve plastične kese. Iza sebe su ostavili svoje domove, poginulu braću, očeve. U Srbiji im je data sloboda da žive bedno. Milioni evra odvojeni su iz budžeta za rešavanja statusa izbeglih porodica od 1995. godine do danas. Isto tako, milioni evra stigli su i iz inostranstva. Veći deo novca nikada nije stigao do onih kojima je namenjen.

Obmanuli su nas da konkurišemo i da se iscrpljujemo, terali su nas da prikupimo obimnu dokumentaciju, a onda su one koji ispunjavaju uslove za dobijanje stana skinuli sa liste bez objašnjenja, pričaju oštećene izbeglice iznoseći do detalja maltretiranja kroz koje su prošli u razgovoru sa novinarom Tabloida.

Oni navode da su sa liste sistematski skidane porodice palih boraca, učesnika rata, ratnih invalida, porodice koje imaju decu na redovnom školovanju. Kao primer lošeg ophođenja prema prognanicima, oni navode slučaj Boška Blagojevića kome je supruga umrla od raka, dok mu je dete ometeno u razvoju.

Proveravjući njhove navode saznali smo da Blagojević i danas kao samohrani otac, sa detetom živi u trošnoj kući u Vojvođanskoj ulici u Beogradu.

Sa druge strane, stanove namenjene ugroženima dobile su službenice Komesarijata Mulija Marković i Marica Šarac.

Mulija Marković je morala da podnese ostavku na funkciju pravnika u Komesarijatu za Izbeglice, pre rešavanja stambenog pitanja da bi izbegla sukob interesa. To važi i za ostale radnike koji su dobili stan na konkursu.

Prema zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije funkcioner ne sme da vrši funkciju da bi stekao pogodnosti za sebe, što znači da je protivzakonito da zaposleni radnici Komesarijata za izbeglice konkurišu, a potom između sebe dele stanove namenjene najugroženijima, objašnjavaju naši sagovornici. Prema njihovim rečima Mulija Marković je organizovala izbacivanje izbeglica iz stanova u Ustaničkoj ulici koji su dodeljivani na konkursu.

– Konkursu je raspisan za dodelu stanova u Ustaničkoj 244 G, iz te zgrade nas je službenica Komesarijata Mulija Marković izbacivala sa obrazloženjem da su stanovi tehnički nespravni. U tenutku kada se službenica Komesarijata Emilija Ergić uselila u stan u Ustaničkoj 244 G., zgrada je iznenada postala tehnički ispravna, pričaju naši sagovornici.

Ovo je tek delić od silnih zloupotreba državnih organa, koje se redovno dešavaju prema našim građanima (naši smo , a ovo se dešava; a šta bi tek bilo da smo tuđi?!!), čija je perspektiva života i ovako ograničena i zavisna od “humane” pomoći države

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

SUBOTICA: MAFIJAŠKO LOPOVSKA DRUŽINA ZA SPROVOĐENJE STEČAJA U SEVERNOBAČKOM OKRUGU

27. јуна 2013. Коментари су искључени

 

 

Stečajna mafija u severnobačkom okrugu školovana je u najgorim i najokorelijim kriminalnim krugovima, sa ciljem uništavanje preduzeća u tranziciji, ali i sa namerom da pojedinci zgrnu veliku materijalnu korist u odsustvu države, prava i pravde. Ono što se odigralo sa preduzećima u stečaju (a kako su pala u stečaj, posebna je priča) širom Srbije i Pokrajine Vojvodine, možda se ponajbolje vidi na primeru Subotice, kao neusmnjivom centru severnobačke regije.

 

          A. Nađ

 

Vrlo dobro pripremljena grupa ljudi, radeći strogo po nalogu političkih moćnika, krenula je da vodi stečaje do tada dobrih preduzeća, a sve zarad lične koristi, što se ubrzo pokazalo kao tačno.

Kolektivi su propadali, radnici ostajali bez posla, a cela sela i naselja bez najosnovnije egzistencije za život. Ovo je bio kriminal bez presedana prema svome narodu, gori svakog prošlog rata ili bilo koje druge pustoši na ovim prostorima. Ako samo pogledamo šta se dešavalo u Severnobačkom okrugu sa sedištem u Subotici, a gde pripadaju opštine Bačka Topola i Mali Iđoš, dolazimo do frapantnog podatka da su praktično pojedinci i uigrane grupacije uspele da unište sve što je valjalo od privrede.

Ali, ono što je najgore, svi su poznati policiji, sudovima, tužilaštvu, po imenu i prezimenu, po nedelima, ali im ni sa glave do sada ne fali. Stečajna mafija je uspela da uništi kolektive kao što su Sever iz Subotice, Agrokombinat iz Subotice, Bratstvo Subotica, Poljoprivredna imanja Krivaja iz Krivaje, Nova Brazda iz Đurđina, Pačir iz Pačira, Mala Bosna, Medoprodukt i Jukom iz Tavankuta, ZZ Bajša iz Bajše, Tetečka, Bačka sz Čonoplje, Enomag iz Bačke Topole, ZZ Čantavir, ZZ Stara Moravica, PD Mali Iđoš, ZZ Mali Iđoš, Njegoš iz Lovćenca, Antilop iz Feketića i mnoga druga imanja…

Protagonisti ovakvog uništenja firmi su bili čelnu ljudi Trgovinskog suda iz Subotice, na čelu sa predsednicom tog suda Ilonom Stajić. Ranije je tu nečasnu ulogu obavljala Marki Bin Ana.

Najveće uništenje i stečaj severnobačkih firmi odigravao se tokom 2003. godine pa nadalje. Ako znamo da je u tom periodu predsednik Trgovinskog suda bila Ilona Stajić, znači sve se odigralo pod njenom palicom. Da zlo bude veće, ona je i danas predsednik Privrednog suda, ali sada preimenovanog kao Privredni sud Subotica. To mesto je, izgleda, po zaslugama nekih moćnika zaslužila.

U svemu ovome se apostrofira kao njen mentor Jožef Kasa koji je skoro zbog pljačke ovog naroda i njegove imovine zaglavio u zatvor. To nam je slika i prilika našeg pravosuđa i političke oligarhije na seveeru Bačke.

Šta je ovde najinteresantnije u svemu ovome, kada je stečajni sudija bila Ilona Stajić predsednik stečajnog veća je bio Čeljuska Ivan, dok su za stečajnog upravnika postavljali Stevana Moldovana sa Palića ili Šandora Šomodija iz Stare Moravice, ali su oni imali i rezervne varijante za stečajne upravnike poput Vladimira Zužića i drugih, ili njima posebno vernih osoba.

Ovde je takođe interesantno, da je stečajni sudija bio Ivan Čeljuska, a tada je predsednik stečajnog veća bila Ilona Stajić…I tako u krug, neviđenom i beskonačnom rotacijom, sa osnovnim ciljem da se što više napljačka.

Supruga Ivana Čeljuske u to vreme je bila zamenik Okružnog javnog tužioca u Subotici, a predsednica suda je bila Marki Bin Ana, ovo se vidi kako su dobro bili umreženi i kako je sve dobro funkcionisalo.

Da ne bi bilo nikakve dileme, u pitanju je začarani krig mafijaško lopovske družine, jasno se identifikuju pljačkaši konkretnih firmi, kao i pljačkaši novca malih akcionara, koji su godinama stvarali i gradili te kolektive, da bi ih na kraju ova mafija prigrabila za sebe.

Sve u svemu hronologija ove pljačke je izgledala ovako:

Ilona Stajić i Čeljuska Ivan imenuju stečajne upravnike, da odrade to što treba. Uočljiv primer kako to funkcioniše desio se u mestu Šupljak kod Subotice, dok su kasnije "olešili" Krivaju, Čonoplju, Telečku, Mali Iđoš, Đurđin, Bajšu i druge.

Pomenuti Stevan Moldovan je bio u Upravnom odboru u Šupljaku, a zaposlen u to vreme kod Ledenjaka. Protiv njega je bila podneta krivična prijava, međutim kao takav obeležen poslužio je da bude stečajni upravnik u mnogim firmama, pa čak i u Šupljiku gde je ranije bio član UO – koji apsurd i neka čudna slučajnost. Na taj način su mnoge firme do kraja opljačkane i prodate bud-zašto.

Ako znamo da je vlasnik firme Ledenjak iz Subotice Antal Ledenjak, koji je u bliskim odnosima sa Jožefom Kasom, onda nam je jasno da je ova pljačka legalizovana. Ovo pogotovo potvrđuje činjenica da je u tom periodu Kasa bio potpredsednik vlade Srbije. Znači, pljačka je legalizovana uz podršku iz samog vrha države Srbije!

Ovde treba pomenuti da je supruga Stevana Moldovana zaposlena kao direktor jednog od preduzeća, a čiji je vlasnik "pošteni bogataš" po imenu Laslo Čakanj koji je u posebno dobrim odnosima sa Kasom i Ledenjakom.

Da apsurd i zlo budu veći, već ozloglašena Ilona Stajić je i danas predsednica Privrednog suda u Subotici, i dalje sa svojim vernim poslušnicima (sudijama) presuđuje u korist mafije, a na štetu zaposlenih i malih akcionara. Umesto da sa Kasom i sličnim njemu budu u zatvoru, takve osobe sumnjivog morala i poštenja i dan danas dele pravdu u Subotici.

Na ovaj način mali akcionari iz Severnobačkog okruga sa sedištem u Subotici bili su prinuđeni da se obraćaju svim relevantnim činiocima i javnosti u državi Srbiji da do kraja raskrinkaju ovu kriminalnu organizaciju i da ih privedu pravdi, a da bivši zaposleni i država Srbija budu namireni konfiskacijom imovine od ovakvih kriminalaca.

Oni se naivno još uvek nadaju da će pravosudni organi po ovim pitanjima ubrzo početi da rade, jer dokazi o ovim pljačkama postoje, a koji se čak mogu pronaći u arhivu navedenih sudova u Subotici i u tužilaštvu i policiji. Ipak, kažu i da će, ukoliko postoji dobra volja da se sve ovo do kraja razotkrije i reši, i mali akcionari uvek će biti na raspolaganju da pomognu oko rasvetljavanja i dokazivanja ko je sve učestvovao u pljački ovog naroda i zajedničke imovine svih nas.

Na kraju, posebno je zanimljiv podatak da su dokument sa neporecivim dokazima o kriminalnim stečajnim postupcima mali akcionari doneli 12. marta 2013, u trenutku dok je on jednoglasno usvajan na sednici Upravnog odbora Saveza udruženja akcionara Vojvodine 19. marta 2013. godine. A kad će nešto po tom pitanju država da radi, ne zna se.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

SRBIJA BEZ KiM: POSLE NARODA, SLEDI PRODAJA IMOVINE – NA “POSLUŽAVNIKU “ SU FABRIKE, RUDNO BLAGO, ŠUME…..

27. априла 2013. Коментари су искључени

 

Sramnom predajom Kosova i Metohije, srpske vlasti su se odrekla ne samo teritorije i svojih građana, već i imovine vredne najmanje 200 milijardi dolara, kao i prava srpskih i drugih nealbanskih radnika na učešće u dobiti od prodaje preduzeća. Istovremeno, ovdašnja vlada je još u februaru odlučila da albanskim penzionerima sa Kosova i Metohije isplati zaostale penzije u visini od najmanje 1,5 milijardi evra!

        M. Grabež

U nacrtu sporazuma koji su u Briselu 19. aprila parafirali Ivica Dačić i Hašim Tači, ni u jednoj od 15 tačaka se ne pominje imovina Republike Srbije na teritoriji samoproklamovane države Kosovo.

Ekonomsko-privredna pitanja pominju se u tački 4, gde se navodi kako će Zajednica srpskih opština imati potpuni nadzor nad privrednim razvojem na svojoj teritoriji, i u tački 13 gde se predviđa da dve strane do 16. maja intenziviraju raspravu o energetici i telekomunikacijama. O problemima sa privatizacijom na Kosovu i Metohiji, nema nijednog jedinog slova i očigledno je da se sadašnja vlast u Srbiji odrekla imovine koju su generacije sticale.

Prema proceni Privredne komore Srbije iz leta 2012. godine, imovina na Kosovu na koju Srbija polaže pravo vredi više od 200 milijardi dolara, a samo u prvih šest meseci te godine kosovske vlasti su od privatizacije zaradile 800 miliona evra.

Srbija je finansijska sredstva svojevremeno ulagala u cementaru Šar, u Uroševcu u Fabriku šavnih cevi i Alatnicu, tu su zatim u Prištini Fabrika amortizera i Simpo, u Kosovskoj Mitrovici je Trepča, u Glogovcu je rudnik Feronikla, u Vučitrnu Fabrika pocinkovanog lima, nekoliko ciglana u Srbici, zemljoradničke zadruge i drugo.

Bez novca iz Srbije na Kosmetu ne bi bilo elektroprivrede, niti površinskih kopova u Obiliću, a isključivo parama Srbije izgrađena je fabrika zglobnih ležajeva Prva petoletka u Leposaviću i fabrika mašina, delova i komponenti Lola-Fot iz Leška.

Na sve ovo je srpska vlast zaboravila i džentlmenski, imitirajući pijanog barona, poklonila vlastima u Prištini i njihovim stranim mentorima.

Upravo je učešće stranaca u podeli imovine razlog zbog koga Beograd mora da ćuti, budući da i ovdašnje vlasti, kao i one u Prištini, imaju iste mentore.

NATO alijansu i Evropsku uniju pod čijim su se skutima odvijali navodni pregovori, nikada nisu mnogo interesovali ljudi sa Kosova niti njihova prava – sve se oduvek vrtelo jedino oko para.

Da je Slobodan Milošević krajem devedesetih prihvatio ponudu da, shodno tadašnjem zakonu, 49 odsto imovine rudnika u Obiliću proda strancima, do bombardovanja i otimanja Kosova i Metohije, verovatno ne bi ni došlo.

Indikator za to da je agresija na Jugoslaviju imala ekonomske, a ne humanitarne razloge, leži u spisku osoba koje su imale najveće koristi od privatizacije koju je sprovela marionetska vlast u Prištini.

Medlin Olbrajt, ministarka spoljnih poslova SAD u vreme agresije na Jugoslaviju i najgorljiviji zagovornik ne samo bombardovanja, već i kosovske nezavisnosti, danas je najznačajniji je suvlasnik američke kompanije koja je otkupila 75 odsto fiksne i mobilne telefonije na Kosovu.

Vesli Klark, komandant NATO-a za vreme bombardovanja 1999. godine, direktor je i akcionar kanadskog preduzeća Enviditi, koje je od kosovskih vlasti dobilo odobrenje za istraživanje i kasniju eksploataciju nalazišta uglja od koga bi se proizvodila sintetička nafta

Kosovske rezerve uglja po dosadašnjim procenama iznose 14 milijardi tona, dok ostatak Srbije raspolaže tek sa upola manjom količinom.

Razlog za agresiju na tadašnju Jugoslaviju, pogibiju oko 2.000 civila i humanitarnu katastrofu do tada nezabeleženih razmera leži u želji bogatih da od siromašne Srbije otmu sve što ona ima. Tako je pored ratne štete od oko 100 milijardi dolara Srbiji oteta i imovina od oko 200 milijardi dolara, a da vlast u Beogradu ni jednom rečju ili gestom nije pokazala želju za pravičnom nadoknadom. Naprotiv.

Sa druge strane, vlasti iz Prištine ne samo da uz pomoć stranih mentora sprovode svoj secesionistički plan, već vrše sve jači pritisak na Beograd da nastavi sa finansiranjem Kosmeta. Ovoga puta to se sprovodi preko penzionera.

Bez obzira na svoju ulogu tokom rata na prostorima bivše Jugoslavije, ali i na svoje zasluge na radnim mestima, na kojima su vođeni i kada ništa nisu radili, Albanci sa Kosova potražuju tada ostvarena prava na penziju od srpskog Fonda penzionog i invalidskog osiguranja.

Sadašnja vlada Srbije je još sredinom februara ove godine donela Akcioni plan za rešavanje ovog problema, odnosno isplatu zaostalih penzija Albancima sa Kosova, za šta će po preliminarnim procenama biti utrošeno najmanje 1,5 milijardi evra.

Dok srpska vlast čini sve da finansijski zadovolji građane drugih, priznatih i nepriznatih zemalja, dotle na sopstveno stanovništvo, koje joj je još uvek odano, potpuno zaboravlja.

Iako odredbe uredbe privremenih kosovskih institucija broj 2003/13 o „O promeni prava korišćenja zemljišta u društvenoj svojini" daju pravo interno raseljenim licima, a to su uglavnom Srbi i drugi nealbanci, da se nađu na listama radnika koji imaju pravo deobe dobiti od prodaje preduzeća, ovo ostaje samo mrtvo slovo na papiru. Spisak zaposlenih u nekoj firmi koji imaju ovo pravo sastavljaju sindikati, koji su svi u Federaciji nezavisnih sindikata Kosova, što će reći u rukama Albanaca.

Kako navodi Balkanski centar za migracije i humanitarne aktivnosti, na spiskovima većine preduzeća na Kosovu nema nijednog Srbina, dok se na pojedinim njihov procenat kreće u jednocifrenom iznosu. Navodi se i jedan slučaj gde je posebna komora Vrhovnog suda Kosova, na žalbu albanskih radnika, drastično umanjila broj Srba na spisku jednog preduzeća.

Iako su ovako zakinuti i obespravljeni radnici državljani Srbije, njih aktuelna vlast u Beogradu nije uzela u zaštitu.

 

P.S. Vlast Srbije je odradila najbitniji deo posla – prećutno je priznala drugu albansku državu i njen ustav, pri tom zanemarujući Ustav sopstvene države!!!

Obzirom da je skupštinska rasprava imala za cilj da opravda EU i njen ultimatum (koga je vlast Srbije potpisala), tim činom su poslanici Narodne skupštine Srbije, (oni koji su podržali onakve formulacije koje su nazvane “sporazum”) odradili deo poslova evropskih birokrata, “čvrsto verujući” da ih ovog puta EU nije zaj…la , pardon – prevarila!!!

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

PREŠEVO: ALBANCI DELE PACKE SRBIJI I TRAŽE ŠIROKO ANGAŽOVANJE MEĐUNARODNE ZAJEDNICE ZA NJIHOVE ZAHTEVE

22. априла 2013. Коментари су искључени

 

Pošto je File iskazao neskriveno zadovoljstvo predajom dela teritorije Srbije Šiptarima sa Kosova i Metohije, i ukazao puno poštovanje vlastima Srbije na „hrabrom i odlučnom koraku na putu ka evropskoj budućnosti“, pri čemu se previđa da je ovde iskazana budućnost Evrope ali ne i budućnost Srbije; a dok se baronesa zakitila još jednom lovorikom dobijenu od evropskih korporacija i vlada koje imaju svoju računicu, albanski lideri sa Juga Srbije, su drsko i nadmeno podelili lekcije vlastima naše države!!!

 

“Duh sporazuma postignutog u Briselu između Beograda i Prištine pod nadzorom Evropske unije, trebalo bi da se proširi u Preševskoj dolini,” izjavili su “lideri dve opštine Ragmi Mustafa (Preševo) i Nagip Arifi (Bujanovac), i naglasili da obzirom na postignuti dogovor u Briselu, slede dalji razgovori između predstavnika albanske Doline” i Vlada Srbije, uz međunarodno posredovanje.

Ragmi Mustafa, je nastavio u istom tonu, zaključivši da “sporazum postignut između Prištine i Beograda, bez dodirivanja suvereniteta Kosova, predstavlja veliko dostignuće za demokratske tokove i zbivanja na Kosovu i velika je lekcija za Srbiju, kako se nositi sa manjinama i kako da se ponašaju sa Albancima u Preševskoj dolini.

Dalje, on govori da “…iz tog razloga albansko i albansko rukovodstvo u Preševskoj dolini na kraju će biti posvećeni postizanju istog nivoa prava Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, jer prava koja imaju Srbi na Kosovu, treba da uživaju Albanaci u Preševskoj dolini.

Nagip Arifi kaže da su mnogo puta od “strane kosovskih i međunarodnih institucija tražili da probleme Albanaca iz Preševske doline treba rešavati u pregovorima, ali je takav zahtev ignorisan, međutim, ugovor koji je potpiso Premijer Dačić, Albanci iz Preševa, Bujanovca i Medveđe, ali i njihovi lideri su pozdravili, jer je postignut mir.

Dalje nastavlja istim političkim tonom, “da sada ostaje da se vidi kako će se sprovoditi sporazum, posebno na severu Kosova, jer do sada nije bio suverenitet Kosova do njegovog poslednjeg ugla.

"Potrebna nam je međunarodna zajednica da izvrši pritisak na vladu Kosova i Albanije da pomogne sprovede princip reciprociteta, jer ta visoka demokratija koja važi za manjine na Kosovu, treba da se postigne za druge manjine u regionu, a posebno za Albance Preševske doline ", rekao je Arifi, i dodao “da su političke partije Albanaca u Preševskoj dolinirazvile platformu, koja je poslata međunarodnoj zajednici, a posebno Ambasadama SAD, EU i OEBS-a , Vladi Srbije i Kosova”.

Arifi je u istom tonu udaranja packi Srbiji, nastavio sa kritikom Srbije kako :” .. ranije postignuti dogovori izmedju Albanaca i Srba, se nisu primenjivali i bilo je loših iskustava po tom pitanju, a sada Srbija treba da pokaže da sporazumi koje ranije oni nisu mogli da pravilno sprovode, ovaj put je postignut dogovor, gde je zakljuceno da je EU 24 sata dnevno dadilja za primenu i sprovođenje ovog sporazuma”.

"Ovog puta, mi verujemo da Srbija neće moći da izbegne odgovornost koja je preuzela međunarodna zajednica. Pored EU, u ovom aranžmanu su umešani američki Kfor i Euleks strukture i, po mom mišljenju, je velika mogućnost da se prenese puna odgovornost međunarodne zajednice koja će se baviti Srbijom u sprovođenju ovog sporazuma, jer ne postoji prepreka od kosovskih vlasti da zaustave ovaj posao i da će produžiti suverenitet na celoj teritoriji Kosova ", rekao je Mustafa, “prema kom svaki uspeh dobro je prihvaćen na Kosovu i u Preševskoj dolini, a to je da se i ovde uživaju dostignuća Kosova”.

On je žalio što “…se od strane Kosova do sada sprečavalo značajno angažovanje Albanaca iz Preševske doline, ali i Albanija ima kao obavezu da brine o Albancima van područja”.

On smatra “…da će Dolina u budućnosti biti deo bratske brige Republike Kosova. Vlada Kosova čini ono što može da uradi, dok je u svom Ustavu, a Republika Albanija je dužna da obezbedi Albancima van Albanije zemljište i verujem da u budućnosti neće biti većeg zanemarivanja Albanaca Preševske doline. Svakako pozdravljamo sporazum iako imamo strah da će biti problema u primeni sporazuma, jer Srbija pokušava da takve sporazume ne poštuje, iako je ovaj put je garancija u Briselu”.

A vlast Srbije, kao i do sada, (ne)zna šta joj je dalje činiti…

 

©Geto Srbija

bujanoci…..

ZAKLJUČANA SKUPŠTINA: NARODNIM POSLANICIMA SKUPŠTINE SRBIJE, TEMA OD DRŽAVNOG ZNAČAJA NIJE ZANIMLJIVA

21. априла 2013. Коментари су искључени

 

U kalendaru rada Narodne Skupštine Srbije, u ponedeljak je predviđen okrugli sto na temu: Uticaj javnosti na donošenje zakona, u organizaciji Odbora za zaštitu životne sredine, a u utorak sednica Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu. Nigde nije predviđeno vanredno zasedanje o važnom državnom pitanju u kome treba odlučivati o suspenziji dela Ustava Srbije, a pri čemu valja dati prednost “Tačijevom ustavu”.

 

Dakle, da potsetimo; Odluku Skupštine Srbije u nastavku aktivnosti u odbrani suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, izglasana jula 2010, posle čega je doneta Rezolucija i poslata u UN sa namerom da se se stavi na dnevni red zasedanja Generalne skupštine UN početkom septembra možete  pogledatI OVDE    

I kada je već uglavnom dobijena podrška većine zemalja UN, a uz protivljenje nekih zemalja EU koje su vršile pritisak da povučemo takvu rezoluciju, i pretile da će one podneti svoju, (koja opet ne bi mogla doći na red pre naše), tadašnji Predsednik Srbije, Tadić sklapa privatni aranžman sa EU i na dnevni red Skupštine UN se stavlja tzv. “zajednička rezolucija” čiji tekst možete videti  OVDE

Posle toga nastaje “davljenje Srbije” koje postepeno dovodi do marginalizovanja odluka Narodne Skupštine, i sužavanje suvereniteta Srbije koji je naglašen i Rezolucijom 1244.

A 13.01.2013. Skupština Srbije donosi Rezoluciju – koju možete videti OVDE

E sad`, kad znamo kako je Tadić kumovao ispunjavanju želja evropskog birokratskog aparata, a znamo i šta je naša sadašnja vlast parafirala (a sada će i da da saglasnost), Narodna Skupština RS je sebe isljučila u raspravi po onakvom “sporazumu”, pa se neće voditi rasprava o tim tačkama, da li su i koliko u skladu sa tom rezolucijom.

A takva rezolucija je izgleda pisana da omogući ono što je u petak parafirano, čim nije zakazana sednica pre ponedeljka, i razmatrana odluka Vlade Srbije o tom dokumentu; a taj dan je rok kada treba da Vlada Srbije obavesti Brisel o “odluci Srbije”.

Naravno, kao i uvek za čelnike u Briselu koji sprovode u delo želje pojedinih Vlada i korporacija, demokratska odluka Parlamenta Srbije sada nema nikakvu važnost u toj “evropskoj zajednici naroda”. Oni su proširili svoja ovlašćenja iz one “zajedničke Tadićeve” rezolicije, pa su od početka nametali rešenja, iako je uloga EU trebala da bude samo “posrednička”. Posrednik silom

Ovakvim načinom rada, skoro da nam više neće biti potreban ni Parlament, jer ćemo “sigurnim, ali sitnim koracima”, uz još iscrpljivanja Srbije u podaničkom ispunjavanju želja 27 zemalja članica EU (a od jula i Hrvatske), koje će se pretvoriti u obaveze naše, i ovako prezadužene i posrnule države, jer smo “sami tražili da koračamo na evropskom putu”, na kome će i jedna od obavezujućih odluka biti da i pravno prenesemo deo suvereniteta države Srbije na Visokog predstavnika Evropske Unije za bezbednost i politiku zemalja članica, ili možda nekom budućem Ministru inostranih poslova EU.

Zato je za očekivati da će naša, ova, i sve buduće vlasti Srbije, biti samo pomoćni organ EU u oblikovanju naših zakona, našeg obrazovanja, naše istorije, naše svesti….., jer će “doprinos tom samoukidanju Srbije kao države na Balkanu”, dati i nezamenljivi Vensan Dežer, ambasador, šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, (za koga možemo da očekujemo da se pojavi još samo u našem frižideru), obzirom na učestalost njegovog medijskog eksponiranja u tumačenju želja, zahteva, očekivanja, razmišljanja, deljenju kritika, itd. itd, od strane čelnika EU, koji se vrlo “nažuljaše” sedeći u briselskim udobnim foteljama iz kojih tobože “radom” pravdaju svoje “zarađenevisoke prinadležnosti.

A nikako ne bismo smeli da zaobiđemo ambasadore zapadnih zemalja, kojima su sve prethodne naše Vlasti, na žalost, proširivale ovlašćenja mimo onih koje su predviđene odredbama Bečke konvencije , gde pored silnih privilegija, u članu 41. piše da su takva lica dužna da se ne mešaju u unutrašnje stvari te države”.

Na kraju smo zaključili da su odluke Skupštine Srbije nevažne i neobavezujuće za našu Vladu. Zatim da Vlada Srbije može da ima šira tumačenja u ovlašćenjima dobijena od onih pred kojima su položili zakletvu stupajući na dužnost.

Dalje, uočili smo da su tu zapadne diplomate postale glasnogovornici sprovođenja politike svojih država, pri čemu je Vlada Srbije postala njihovo izvršno telo, te nas možda ne bi iznenadila odluka Narodnih poslanika da stave ključ u bravu na zgradu Skupštine, i sve svoje nadležnosti u ime “pozitivnih signala” delegiraju briselskom aparatu.

Naravno, ali tek pošto definitivno otkloni sve poteškoće prema “Kosovu”- jer za Brisel je to “država Kosovo” kao gotova stvar, koja treba da bude zaokružena u potpunosti….

A građani Srbije, obzirom da nisu pokazali dovoljno protivljenja u nametnutim briselskim rešenjima, te se taj slučaj smatra okončanim za EU, neka budu spremni, (poručuju nam ovi iz EU), za novo “talasanje” na Jugu Srbije, AP Vojvodini, i naravno Raškom okrugu…..

 

©Geto Srbija

VUČIĆ ISPUNJAVA OBEĆANJE DEMOKRATA AMERIKANCIMA – NEZAVISNOST KOSOVA

 

Svetski poznati sajt heroja antiglobalizma, Džulijana Asanža, Vikiliks, objavio je korespodenciju američkih diplomata o planovima za uništavanje autonomije Srba na Severu Kosova. Američke oružane snage i njihove diplomate ovaj plan vode pod šifrom "Severna Strategija". Za njega zna i potpredsednik vlade Aleksandar Vučić, ali mu to nije smetalo da zamoli vladu SAD da ne povlače svoje trupe sa Kosova, navodno, zbog potrebe da "čuvaju Srbe"!

                Vuk Stanić

 

Ministar odbrane u Vladi Srbije, AleksandarVučić, tokom svoje višednevne posete Americi (decembar 2012.), zamolio je vladu SAD da američke trupe ostanu na Kosovu, iako zna da je Pentagon zajedno sa Albancima pripremao napad na Srbe severno od Ibra, i da taj plan ni danas nije suspendovan. On je, istom prilikom, tu molbu uputio i Leonu Paneti, državnom sekretaru za odbranu.

Vikiliks, je objavio korespodenciju američkih diplomata o planovima uništavanja autonomije Srba na Severu Kosova. Američke oružane snage i njihove diplomate ovaj plan vode pod šifrom "Severna Strategija".

Mnogo pre stupanja na funkciju ministra odbrane Aleksandar Vučić je bio upoznat sa američkim planovima.

Dokumenta su čak dostavljena i medijima u kojima je Vučić imao uticaj pre dolaska na vlast. Povlačenje američkih snaga, ili dela njihovih snaga otežalo bi ostvarenje "Severne strategije".

Pretpostavalja se da Amerikanci nisu pristupili ostvarenju plana zbog ranijeg ne planiranog povlačenja dela KFORA, koji ne pripada američkim snagama.

Nekom imalo ozbiljnijem srpskom ministru odbrane, koji misli dobro Srbima na severu Kosova, išlo bi u prilog svako povlačenje Američkih snaga, ali…

Potpredsednik SAD Džozef Bajden se žalio da im je pozicija oslabljena zbog povlačenja dela snaga. Vučić je u izjavama za medije pozivanje američkih trupa da ostanu, pravdao željom da oni zaštite Srbe na Kosovu.

Istina, više lokalnih komandanata, američkog i drugih kontigenata na terenu, zgroženo je ponašanjem ekstremista prema verskim objektima. Mnogi vojnici KFORA-a samoinicijativno su uzimali u zaštitu srpska groblja, crkve i civile, od albanskih ekstremista. Najviše pripadnici Italijanskih trupa.

Na žalost, zvanični planovi i akcije trupa NATO pakta na Kosovu, ne štite Srbe od istrebljenja na tim prostorima.

"Severna strategija" je plan koji predviđa napad na Srbe.

Sada je i bivši predsednik Srbije Boris Tadić "jako zabrinut" jer Albanci planiraju napad na Srbe severno od Ibra, pišu američke diplomate u dokumentima koja su označena kao "strogo poverljiva", a moguće ih je takođe naći na sajtu Vikiliks. (Dakle, iz ovoga se vidi da je i Tadić je znao, pa je nemoguće da i Vučića o tome nisu obavestili)…

U dokumentu 10BELGRADE19, Serbia: Ambassador’s First Meeting with President Tadic", američke diplomate u Beogradu prenele su razgovor bivšeg predsednika Srbije sa bivšim Američkim ambasadorom Meri Vorlik:

“U isto vreme Srbija je veoma zabrinuta zbog planova Prištine da silom uspostavi vlast nad većinski srpskim stanovništvom u Severnom Kosovu. Ako bi takva strategija bila usvojena to bi imalo nepredvidive konsekvence za stabilnost u regionu,” reako je Tadić Vorlikovoj.

Takva strategije ipak je usvojena vidi se iz drugih dokumenata objavljenih na Vikiliksu. Plan pod nazivom „Northern Strategy – Severna Strategija" predviđa da vojnom intervencijom u kojoj ključnu ulogu treba da odigra 10.000 pripadnika KFORA uticaj države Srbije ne Sever Kosova, bude u potpunosti eliminisan, dok će de facto autonomija Srba severno od Ibra biti jednom zauvek ukinuta.

Predstavnici Srba sa Severa Kosova biće zamenjeni strukturama i institucijama Vlade Kosova (nepriznate od naše države), dok će svaki uticaj Srbije i njene suverenosti na Severu biti suzbijen, predviđa ovaj plan. (Ranije pomenuta dokumenta)…

Ambasade glavnih Evropskih sila Sjedinjene Američke države (SAD), Međunarodna Kancelarija i EULEKS , dogovorili su se o „Severnoj Strategiji" koja će detronizovati ilegalne paralelne strukture, i uvesti legitimne, legalne strukture Vlade Kosova, a to su carina, policija i sudovi na Severu Kosova.

Vlada Kosova je ovu strategiju usvojila kao svoju i obezbedila za istu sredstva iz budžeta, pišu američke diplomate u dokumentu pod šifrom 10PRISTINA44. Ovaj dokument je njegova ekselencija, tadašnji ambasador u Prištini Kristofer Dell, označila kao poverljiv i uputila ga na druge diplomatske destinacije, ali je kao i druga dokumenta ne planirano iscureo na Vikiliks.

U naslovu dokumenta se navodi da je uspeh na severu ključ za uspešno smanjenje broja pripadnika KFOR-a. U tekstu piše da je planirano smanjenje trupa sa 10.000 na 5.000, ali da se pre tog mora uspešno sprovesti „Severna Strategija".

KFOR sa 10.000 vojnika odigraće važnu ulogu u ovoj strategiji, kako bi osigurao dugoročnu stabilnost. Sa 10.000 pripadnika KFOR je sposoban da odgovori na više simultanih incidenata, obaveštava centralu Američka ambasada u Prištini.

U dokumentu je sekretar ministarstva za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović označen je kao osoba koja je svojim izjavama podizala nivo spremnosti na nasilje. Ivanović je kako tvrde Amerikanci izjavljivao da je ishod „Severne Strategije" neizvestan.

Da li je upozoravao, ili je samo hteo da pokoleba manje odlučne elemente međunarodne zajednice, Ivanovićeva izjava je koristan podsetnik da pojedini srpski elementi, takve pretnje i taktike smatraju legitimnim, kažu Amerikanci.

Američke diplomate dalje tvrde, da tadašmki savetnik predsednika republike Srbije Jovan Ratković i tada predsednik, Tadić nisu oduševljeni predlogom „implementacije" Severa Kosova. Iz svega ovoga se može zaključiti da naši političari znaju nešto više od domaće javnosti o ovoj strategiji.

U dokumentu 10BELGRADE25, objavljenom na Vikiliksu, Ratković je obavestio Američku Ambasadu u Beogradu da predlog o integraciji „Severa" poslat od Međunarodne kancelarije ICO, prosleđen od strane Pitera Fejta, a koji podržavaju SAD, nije od koristi!

Prema Ratkovićevim rečima, razgovaralo se i o vojnoj intervenciji. To je kaže on bio glavni razlog zbog kojeg se Tadić odlučio da se obrati savetu bezbednosti UN 22. Januara.

Prihvatanje takve strategije može dovesti do nestabilnosti i postati bezbednosni problem Srbije. Taj problem bi mogao da ugrozi Srpski proces demokratizacije i prozapadne orjentacije, rekao je Ratković amerikancima…On je potom diplomatama ove zemlje izložio nekoliko mogućih scenarija za rešavanje Kosovskog pitanja. U jednom od tih predloga Ratković predlaže veće učešće Srbije na Severu i u pet manastira na jugu.

U tom slučaju Beograd bi prihvatio, ali ne i priznao nezavisnost, kaže Ratković.

Nova Vlada Srbije, i ministar odbrane Aleksandar Vučić danas se ponašaju baš kao što je Ratković obećao, dok Vučićev poziv američkim trupama da ostanu deluje kao izjava ranije dogovorena sa Amerikancima.

 

Lažne suze na Rankovom grobu

 

Aleksandar Vučić je naciju obavestio da on ne podržava napade na strane ambasade. Podsećajući nas tako na dečaka koga su političari "napalili" da zapali američku ambasadu. Izmanipulisano dete je tom prilikom poginulo. Vučićev novi pacifistički pogled na svet bio bi za svaku pohvalu, jer nije hrabro napadati diplomate i diplomatska predstavništva.

Nekada davno je čak i Hitler zabranio odredima SA, napade na strane diplomate. Upravo zato Vučić duguje objašnjenje, zašto je posle vesti da je Radovan Karadžić uhapšen, organizovao sličnu ludačku pobunu. Tada su radikali lupali grad i jurišali na policiju. Tokom te lažne pobune, koju je Vučić poveo tada kao funkcioner Srpske Radikalne Stranke, poginuo je mladenovački radikal Ranko Panić.

Nikada nije otkriveno ko od policajaca je odgovoran za smrt ovog mladog čoveka. Vučić je dugo vremena u medijima sakupljao političke poene obećavajući da će otkriti krivce. Plakao je na Panićevoj sahrani i obećavao da će uhvatiti krivce.

Sada kao čovek koji ima pristup informacijama koje sve domaće službe sakupljaju sigurno je došao i do saznanja za kojima je ranije tragao. Samo još da ih saopšti, Panićevoj porodici, tužilaštvu i javnosti.

Tu treba podsetiti i da je Vučić, uredno odlazio na sahrane poginulih dobrovoljaca koje je Srpska radikalna stranka slala na ratišta. Sam Vučić nije ratovao. Da li je to pojavljivanje na sahranama bilo politički motivisano do sada niko nije istraživao. Niko osim njemu nekada omiljenog novinara Predraga Popovića, koji je između ostalog napisao:

 

Bajden: "Špansko povlačenje otežalo poziciju KFOR-a"

 

Potpredsednik Sjedinjenih američkih država Džozef Bajden, zamerio je španskom premijeru Zapateru, što je njegova zemlja unilateralno povukla trupe sa Kosova posle proglašenja nezavisnosti ovog dela Srbije.

Španija suvereno odlučuje o tim stvarima, ali trebalo je pre povlačenja da nas o tome obaestite i da to prodiskutujemo, rekao je Bajden Zapateru, piše u dokumentima koje je objavio Vilkiliks.

Zapatero je potom objasnio zašto je Španija donela odluku o povlačenju misije, nakon proglašenja nezavisnosti Kosova.

Baskijski teroristi ubili su više od 900 španaca u pokušajima otcepljenja od Španije. Svaki potez Španske Vlade koji bi podržao razbijanje zemlje u regionalne komponente bio bi politički senzitivan i ohrabrio bi naše separatiste. Zato Španija ne može da nastavi sa podrškom misije na Kosovu.

(Izvor Vikiliks: 09SANTIAGO324, Vice President Biden)

 

P.S. Obzirom da je u Srbiji, sve gore navedeno prošlo bez kritike, pa i Tadićevo šurovanje” sa Eštonovom krajem 2010. godine, kada je promenio predlog naše rezolucije pred UN prihvatajućimaglu EU, čime je umrtvio važeću Rezoluciju 1244, pa pošto se nije pristupilo vojnom rešenju “severa Kosova”, to je ovih dana uz kaficu, u kabinetu baronese Ešton, dogovoreno…

Opet ponavljamo pitanje: zašto je EU i našoj vlasti, važniji Tačijev Ustav, od Ustava Republike Srbije???

 

© Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

%d bloggers like this: