MUTIVODE „SANDŽAČKIH“ PARTIJA KREIRAJU NADUVANU ZONU VISOKOG RIZIKA!???

 

Mada je izvesno da se područje nekoliko sandžačkih opština u Srbiji, već godinama pominje kao "krizno žarište", gde se bošnjačke političke vođe sa svojim separatističkim idejama održavaju na političkoj površini i gde vlasti Republike Srbije prave više štete nego koristi i Bošnjacima i Srbima, stanje u ovom regionu je takvo da je dovoljan jedan ozbiljniji incident, pa da se desi još jedno ratno zlo koje nikome dobra doneti neće.

Kakva je uloga turskog predsednika RedžepaTaipa Erdogana, od koga Vučić očekuje da mu pruži uočište, kao i članovima njegovog kartela, kao i da li mu je zauzvrat obećao Sandžak i još ponešto.

 

                  Nikola Vlahović

 

Uoči 100 godina od osnivanja političke organizacije "Džemijet", koja je okupljala muslimansko stanovništvo Kraljevine Jugoslavije, prevashodno Bošnjake i Albance u Makedoniji, na Kosovu i u Sandžaku, oglasio se u albanskim medijima na Kosovu, Ismet Azizi, publicista iz Gnjilana, koji stoji na čelu udruženja "Kosovo za Sandžak" i koje propagira jedinstvo ovih regija (Kosova i Sandžaka).

Azizi iz koga govori politika velikoalbanskog separatizma, kaže između ostalog i ovo: "…Nikada nismo bili suprotstavljeni jedni drugima (Albanci i Bošnjaci), a to je nešto čime retko koja dva evropska naroda mogu da se pohvale. Naše su potrebe korespondirale jedna drugoj…Istorijsko potpisivanje Memoranduma o saradnji između zvaničnih zastupničkih tela Bošnjaka i Albanaca u Srbiji, kojim će, između ostalih zajedničkih politika, nastaviti zajedničko delovanje u odnosu na državne vlasti u Beogradu, aktueliziralo je zajedničku ulogu ovih dvaju naroda u regiji i na Balkanu…"

Zna li javnost u Srbiji nešto o ovom "Memorandumu"? Znaju li građani Srbije koji finansira Bošnjačko nacionalno veće na čijem čelu stoji Sulejman Ugljanin, potpisnik ovog "dokumenta", o čemu se ovde radi? Ugljanin je bio višedecenijski narko diler, koji se skrasio u Turskoj, odakle se vratio kada je poljubio ruku Miloševiću i amnestiran je od svih nedela.

A, evo šta je ovaj bivši ministar u Vladi Srbije rekao nakon potpisivanja pomenutog "Memoranduma": "…Realizacija Akcionog plana za manjine i rad na rekonstrukciji manjinskih zakona koji regulišu budući položaj manjina strateški su ciljevi ovog memoranduma. Naša je obaveza da i s drugim manjinama uspostavimo saradnju kako bismo učinili sve za izgradnju jedne normalne, moderne države u kojoj će imati mesta za sve narode i gde niko neće biti predmet etničkog čišćenja i gde niko neće biti zlostavljan", poručio je Ugljanin nakon potpisivanja Memoranduma.

Zašto građani Srbije o ovome ništa ne znaju? Zašto Aleksandar Vučić ne sme da kaže šta je i sa kim pregovarao oko Sandžaka i juga Srbije, šta su mu poručili iz SAD i koliko će ga koštati ako donese bilo kakvu samostalnu odluku na štetu Srbije?

Kad je 23. aprila ove godine u Novom Pazaru, Muamer Zukorlić (bivši sandžački muftija, a sada predsednik Stranke pravde i pomirenja i narodni poslanik u Skupštini Srbije) saopštio delegaciji OSCE da "…opšta politička situacija u Sandžaku nije optimistična, s obzirom da vlast od devedesetih kontrolišu dve političke partije, SDA i SDP", bio je to tek mali, površan "tretman" ove goruće teme. Naime, Sandžak (ili, Raška oblast, kako ko posmatra), već godinama predstavlja svojevrsni "tamni vilajet" u kome ne važe zakoni Republike Srbije, ili, važe samo "selektivno", onako kako i koliko lokalno "običajno pravo" dozvoli.

Prilično neverovatno zvuči da je bivši muftija sandžački, Muamer Zukorlić, predstavnicima OSCE-a saopštio ono što nijedna srpska vlast u Beogradu ne sme da izgovori: "…da su kriminal i korupcija jedan od najdominantnijih faktora u Sandžaku". To samo govori koliko je licemerna i kukavička vlast Aleksandra Vučića i njegovih stranačkih poltrona.

Četiri meseca nakon ove izjave, 21. jula 2018. godine, takozvani ministar spoljnih poslova samoproglašenog Kosova, Bedžet Pacoli, sprečen je od strane vlasti u Srbiji da dođe u Novi Pazar na poziv predsednika Bošnjačkog nacionalnog veća, Sulejmana Ugljanina, koji je tu "posetu" zamislio kao "međudržavnu i zvaničnu".

Iza ove, na prvi pogled, smešne i "montirane" situacije, krilo se nešto mnogo ozbiljnije…A, moguće razloge za pokušaj "zvaničnog" dolaska Bedžeta Pacolija u Novi Pazar, objasnio je zamenik predsednika vladajuće Demokratske partije samoproglašenog Kosova, Redžep Hoti, koji tvrdi ovih dana da podela Kosova nije na dnevnom redu, ali i kada bi bila "…podrazumevala bi da Kosovo uzme Sandžak i deo juga Srbije…"

Sandžak je, mada to iz Beograda gledano ne deluje tako, "zona visokog rizika" prepuna registrovanog i neregistrovanog oružja (kako ga imaju Bošnjaci, tako ga imaju i Srbi). Netrpeljivost bošnjačkog življa prema državi Srbiji, koja traje već preko dve decenije, dostigla je najveći mogući stepen. Na ruku ekstremistima (i onima koji su krenuli za njima), išla je i činjenica da su na čelu srpskih vlada u tom periodu bile koalicije "od zla oca i još gore majke". U njima, do današnjih dana, učestvuju i sandžačke partije, bez obzira na sve pomenute animozitete. Ipak, dugogodišnje igre sa narodom u sandžačkim opštinama, dovele su do toga da su se "stvari otele" i mutivodama iz sandžačkih stranaka i vlastima u Beogradu koje im redovno pomažu da sačuvaju svoje pozicije.

Činjenice ne govore ništa dobro: u opštinama sa većinskim bošnjačkim življem, redovno se zviždi srpskoj himni (bilo na sportskim takmičenjima ili u drugim prilikama), a u danima verskih i praznika i sličnim prilikama, masovno se ističu zastave Turske i sve moguće "kreacije" bošnjačkih i sandžačkih znamenja.

Sa druge strane, grb, himna i zastava Republike Srbije smatraju se okupatorskim, a tako se gleda i na državnu upravu i sve što ima bilo kakve veze sa državom Srbijom. Dobro upućeni izvori Magazina Tabloid govore da je samo pitanje vremena kad će se desiti neki režirani incident u Novom Pazaru ili nekoj od sandžačkih varošica, pa da dođe do sukoba sa posledicama koje niko ne može da predvidi.

Bivši policijski funkcioner D.R., koji je dve decenije radio na teritoriji Sandžaka, uveren je da bi takav sled događaja naneo neprocenjivu štetu i Srbima i Bošnjacima, ali da su prilike najgore moguće te da je verovatnoća lošeg ishoda velika.

Pojedini albanski mediji u Prištini, otvoreno pišu o tome da je mogućnost pobune Bošnjaka u Sandžaku, nakon eventualnog priznavanja Kosova od strane Vučićevog režima, skoro realna (ovde se treba setiti čuvenog govora Slobodana Miloševića na dan kad je priznao poraz na izborima, gde predviđa, osim albanskog, još dva secesionistička pokreta, u Sandžaku i Vojvodini).

Istina, postoje političari u Novom Pazaru koji bi rado videli Sandžak kao oblast u nekom "proširenom Kosovu", ali građani, Bošnjaci, većina njih, ne misle tako. Naime, ta ogromna većina želi mir i radije bi da se dokopa ekonomskog, kulturnog i svakog drugog napretka u Srbiji. Problem je što svi oni pred sobom imaju sliku korumpiranih predstavnika bošnjačkih stranaka u Skupštini Srbije, večnog ministra svih vlada Rasima Ljajića, korumpiranog Sulejmana Ugljanina, kriminalnu vladu i njenog "Vođu", pa konačno, i nekadašnjeg muftiju Zukorlića , ne tako davno oštrog kritičara srpske politike, koji je danas, eto čuda, postao glas razuma.

Opšte je poznato da je ekonomska situacija u Sandžaku teška, da je velika nezaposlenost i visoka stopa kriminala. Na političkom vrhu među bošnjačkim vođama traju međusobne optužbe. Bivši ministar u Vladi Srbije, Sulejman Ugljanin, optužuje "večnog ministra" Rasima Ljajića i njegovog "poslovođu", Aleksandra Vučića, da "organizovano i uz pratnju 2.000 specijalaca" dovode "četnike" na novopazarski stadion, kad u goste dolazi neki od beogradskih klubova. Istina je, Vučićevi "navijači" nose slike Draže Mihailovića i pevaju: "Oj Pazaru, novi Vukovaru, oj Sjenice, nova Srebrenice!", dok "navijači" FK Novi Pazar skandiraju "Ovo je Turska", "Ovo nije Srbija" i slično…

Bošnjačko nacionalno veće ovo je jedva i dočekalo pa se obratilo za zaštitu Savetu bezbednosti, a Ugljanin je tim povodom izjavio da je rat u Sandžaku "vrlo blizu" te da su bošnjački političari, Rasim Ljajić, Muamer Zukorlić i Mirsad Đerlek "Udbini ljudi".

Umesto ozbiljnog razmatranja, sve opasnijeg stanja u sandžačkim opštinama, Vučićev internet portal "Telegraf" je 30. jula, komentarisao vest o udaru groma u Arap džamiju u Novom Pazaru, tumačeći jedno navodno narodno verovanja da je srpska velikomučenica (Ognjena Marija) poslala grom na džamiju u Novom Pazaru. U komentarima o ovoj vesti na internetu javila se teorija da je moguće da "…Ognjena Marija pali i kažnjava ognjem", te da je "udarila na muslimansku bogomolju".

I dok se Vučić ovako jadno i primitivno krije iza svoje neizlečive radikalske patologije, a u javnosti predstavlja kao "lučonoša" evropskih integracija, stvarnu politiku na Balkanu vodi neko drugi. Srbiju sada može da spasi samo epohalna promena kursa američke politike, koja je dijametralno suprotna zločinačkoj "inženjeriji" njenih prethodnih vlada.

 

©Geto Srbija

mterijal: List protiv mafije

NEVIDLJIVI POKAZATELJI RASPADA ZDRAVSTVA I BOGATI KRIMINALNI DOSIJEI POJEDINIIH LEKARA POD ZAŠTITOM MINISTARSTVA!??

 

Već danima preko svih te-ve stanica organizovana kriminalna grupa lekara pod patronatom ministra Lončara preti i zastrašuje građane da moraju obavezno da vakcinišu decu, pa i sebe, jer će umreti!

Takva zločinačka aktivnost ministra zdravlja Zlatibora Lončara i njegovih mentora, koji ga sponzorišu i trpaju mu milione evra u džepove, zbog trovanja srpskih građana, koje već truju preko vode, GMO hrane, koje tamani i radijacija kojom smo “čašćeni“ od NATO alijanse, postaje nepodnošljiva. Špricaju nas kao kučiće.

Eksperimenti nad građanima u srpskim bolnicama i institutima gori su od eksperimenata koje je sprovodio zloglasni dr Mengele. Bez oružane pobune građana, nema nam spasa. Sve će nas ova zločinačka banda Vučića i Lončara pobiti kao pokusne kuniće i pacove.

 

                     potpukovnik Goran Mitrović

 

 

Ministar Zlatibor Lončar je pompezno otvorio radove na dečjoj bolnici u Tiršovoj Beogradu, dok mu za dečje onkološko odeljenje u Nišu dvoje mladih volontera idu u donatorski hod kroz Srbiju, kako bi SMS porukama skupili pare za renoviranje.

Istina je da je pare za renoviranje Tiršove dao Duda Ivković, a ne ministarstvo, ali je Veliki Vođa zabranio da se ovaj trener pominje bilo gde u pozitivnom kontekstu, pa Lončar laže i skriva odakle pare za Tiršovu.

Istovremeno dečja onkologija u Nišu čeka godinama sredstva, pa su spali na to da mladić i devojka hodočasnim hodom po gradovima Srbije skupljaju sredstva, jer ministar ne da pare, a hvali se da u fondu za decu bolesnu od raka ima 2 miliona evra, a dečjoj onkologiji u Nišu treba samo 70.000 evra ? Nisu ova dva primera jedini pokazatelji raspada već trulog zdravstva.

Krije se da se bolničar M.D. iz KBC Zvezdara tukao sa dr Perom Svorcanom, direktorom, a da se ne bi otvorile afere koje sprovodi rukovodstvo te bolnice.

Bolničar M.D. je dugo radio u KBC Zvezdara, a Svorcan nije hteo da mu zaključi stalni radni odnos, jer je na njegovo mesto hteo da primi nekog iz SNS. Posle svih napora i prijava ovog bolničara, ministarstvo nije reagovalo i onda se M.D. upustio u razotkrivanje kriminala Svorcana i uprave KBC Zvezdara.

Vršio je snimanja sastanaka uprave sa kriminalcima koji učestvuju u tenderima za nabavke materijala, zatim i homoseksualna i heteroseksualna bludničenja uprave ove bolnice, kako bi dokazao ko vodi ovu bolnicu i ko mu je izrekao meru otkaza, umesto zaključivanja ugovora za stalno. Sve je dostavio ministarstvu zdravlja, tražeći samo da bude vraćen na posao, ali je ostao bez odgovora.

Poznata glumica Marina Maka Dimitrijević, pre glumačke karijere radila je u ovoj bolnici sa dotičnim tehničarom, o kome je imala samo reči hvale, dok za Svorcana i bandu oko njega nije imala ni jednu lepu reč da kaže, ali pošto je zbog pokušaja seksualnog zlostavljanja na radu , glavom bez obzira pobegla iz te bolnice, nije dalje isterivala pravdu.

Na Sv. Petku 27.10. 2017., ispred zgrade bolnice, na raskrsnici došlo je do fizičkog sukoba između otpuštenog bolničara i direktora Svorcana o kome se naravno u policijskom izveštaju navelo da je bolničar tukao direktora, kako svedoče očevici.

Država štiti bandu iz KBC Zvezdara i njihove milionske kombinacije, ali slično je svuda. Vučić nema kontrolu nad pojavama u zdravstvu niti ima nameru da ih kontroliše, osim sporadičnim pokušajima da personalnim rešenjima negde uvede red.

Posle smene Boška Đukanovića na Dedinju došlo je do velikog rata unutar BIA između onih koji podržavaju Lončara i onih koji su uz Boška, a bolnicom je pokušao da rukovodi dr Milojević, inače Lončarov pulen. Iz više izvora Vučić saznaje da bi se Milovan Bojić rado vratio na tu funkciju, koji je sve to tamo ionako izgradio i ipak bolji direktor od svih ponuđenih rešenja.

Međutim, Lončaru to ne odgovara i on preko BIA na RTS favorizuje Milojevića i njegov rad, čime pokazuje otvoreni otpor Vučiću, i to ne prvi put. Na sreću po bolnicu na Dedinju, Vučić zove Lončara na razgovor, izurla se na njega i naredi mu da u medijima prikaže Bojića kao svoj izbor, što je ovaj morao da uradi. Nažalost, slabašne su to reakcije predsednika za nagomlane probleme u zdravstvu koji se neretko čuju i za skupštinskom govornicom, pa čak i od naprednjaka.

Nedavno je bilo poslaničko pitanje o zlostavljanju na radu koje doživljava docent dr Alek Račić u KC Srbije od nekih kriminalaca i to od 2007. godine, ali pitanje je postavila SRS, a ne SNS poslanici, koji su nekada kao poslanici SRS to pitanje postavljali u skupštini 2007. i 2008.

Pošto problem nije rešen 10 godina,s ada je aktuelizovan, ali od onih radikala koji su ostali u SRS, dok se ovi koji su prešli u SNS, iako potvrđuju da problem postoji i hvale dr Račića, distanciraju jer su sada vladajuća stranka.

Toliko o časti, obrazu i moralu onih od kojih čestiti i pošteni građani očekuju pomoć, a da ne govorimo o radu za strane farmaceutske kuće i lobije za koje su srpski pacijenti pokusni kunići.

Direktorka Batut-a je izašla na RTS da urla na roditelje predškolaca o 40 dece obolele od boginja, a pomenula nije 250 obolelih od raka u Surdulici, gde je nemačka fabrika ispustila fenol u vodovod i potrovala narod.

To za direktorku Batut-a nije ništa, a 40 obolelih od boginja u zemlji od 7 miliona ljudi je epidemija! Jasno je da se ovde odavno otvaraju nemačke fabrike koje po propisima EU ne smeju da rade u Evropi, pa se truje naše stanovništvo, umesto njihovo, ali to sve se radi uz blagoslov hohštaplera iz EU.

Njima odgovara da su takvi ministri i direktori kako bi prodavali i pravili svoje proizvode kroz štetne procese proizvodnje, a uz jeftinu radnu snagu. Kako god okrene,spasa nam nema!

Već danima preko svih te-ve stanica organizovana kriminalna grupa lekara pod patronatom ministra Lončara preti i zastrašuje građane da moraju obavezno da vakcinišu decu, pa i sebe, jer će umreti!

Takva zločinačka aktivnost ministra zdravlja Zlatibora Lončara i njegovih mentora, koji ga sponzorišu i trpaju mu milione evra u džepove, zbog trovanja srpskih građana, koje već truju preko vode, GMO hrane, koje tamani i radijacija kojom smo “čašćeni“ od NATO alijanse, postaje nepodnošljiva. Špricaju nas kao kučiće. Eksperimenti nad građanima u srpskim bolnicama i institutima gori su od eksperimenata koje je sprovodio zloglasni dr Mengele.

Bez oružane pobune građana, nema nam spasa. Sve će nas pobiti kao pokusne kuniće i pacove, ova zločinačka banda Vučića i Lončara.

 

       Jovankina vesela družina

U seriji šokantnih, ali do poslednje reči istinitih i dokazima potkrepljenih tekstova u Magazinu Tabloid, opisali smo monstruozne eksperimente nad pacijentima Specijalne psihijatrijske bolnice „Sveti Vračevi" Novi Kneževac koji se više od decenije nekažnjeno vrše nad siromašnim i nezaštićenim psihijatrijskim pacijentima i koji se ni po čemu po svojoj brutalnosti i bezobzirnosti ne razlikuju od eksperimenata doktora Jozefa Mengelea i njegovih saradnika u nacističkim logorima.

Osim što je nemajući kud, pokrajinski sekretar za zdravstvo doc. dr Zoran Gojković, smenio vođu ovog zločinačkog udruženja dr Jovanku Petrović, psihijatra i postavio njenog dugogodišnjeg miljenika i seiza psihijatra Jovana Milovanovića da dovrši započeti posao tzv. „deinstitucionalizacije" tj. rasturanja bolnice na tri centra za mentalno zdravlje (Kikinda-Kanjiža-Ada), za koju su Jovanka Petrović i njeni seizi iz IPA fondova, uz pomoć belosvetskog prevaranta Jana Fajfera naplatili nekoliko stotina hiljada evra (o čemu postoje pisani dokumenti-predugovori i ugovori na koje je potpis stavila Jovanka Petrović, koji nikada nisu raskinuti !!!).

Ovaj ispodprosečni psihijatar i lekar Milovanović, koji ne zna imena svojih pacijenata, koji na posao dolazi poslednji, a sa posla odlazi prvi, ne dolazi na dežurstva- nema nikakvih organizacionih ni stručnih sposobnosti, osim da oko sebe okuplja sebi slične poltrone i da slepo sluša lokalni SNS-SVM kartel i da vrši partijsko zapošljavanje lekara i sestara.

Nedavno je po partijskoj liniji zaposlio dva lekara, od kojih je usput inkasirao pristojnu sumu evra, posebno od doktora Nikole Martaća iz Doma zdravlja Novi Kneževac, sa kojim se direktor Milovanović u poslednje vreme previše intenzivno druži i danju i noću.

Drugi primljeni lekar je doktorka iz Beograda, koja se do sada nije još uvek pojavila na poslu, zna da joj se mesto čuva jer je uplata izvršena. Nedavno je Milovanović u bolnicu doveo iz Beograda i psihologa koga je predstavio kao vrsnog stručnjaka koji je radio u bolnici „Laza Lazarević".

I sve je bilo lepo, dok nedavno ovaj „vrsni stručnjak" nije u napadu psihoze pobegao iz službenog automobila bolnice kojim je lično upravljao i koga je ostavio upaljenog nasred Karađoreve ulice u Novom Kneževcu, samo zbog toga što je ugledao policijsku patrolu koja ga nije uzgred ni zaustavila, niti je od njega bilo šta tražila. Šokirani policajci pozvali su bolnicu, da pošalje nekoga ko će službeni automobil skloniti s puta gde je ometao saobraćaj. Ovaj „stručnjak iz Laze" stavlja inače potpis na dokumente kojima se procenjuje nečije psihičko zdravlje.

Od januara 2017. godine, kada je imenovan od strane pokrajinskog sekretara na nezakonit način (tako što je prenebregnut raspisani oglas za direktora, na koji je istine radi formalno i namešteno od strane tadašnjeg upravnog odbora bolnice izabrana Jovanka Petrović, a koji do današnjeg dana nije zvanično ni poništen, te bi Jovanka Petrović mogla da tuži bolnicu pod uslovom da su joj ruke čiste, kao što nisu) za vršioca dužnosti direktora ove psihijatrijske bolnice, ovaj “stručnjak“ Milovanović je bolnicu doveo u stanje još većeg rasula, u kome je bila za vreme tiranije psihički bolesne Jovanke Petrović.

Što se tiče mentalnog zdravlja Jovana Milovanovića, javna je tajna da sa svojim pulenima svakodnevno pije na poslu i da je već ozbiljno uplovio u vode alkoholizma, sa svim njegovim posledicama uključujući i maltretiranje svoje supruge i pomoćnice za ekonomske poslove Jele Milovanović, koja je inače bila i pomoćnica za ekonomske poslove i bivše direktorice Jovanke Petrović, pored koje je ispekla sve tajne lopovskog zanata.

Tu je i pomoćnik direktora za pravne poslove Ljubomir Arnovljev-advokat kome je oduzeta licenca, koji je zadužen za falsifikovanje i retroaktivno zavođenje dokumenata bolnice i „peglanje" tenderske dokumentacije. U ovoj bolnici je moguće i sasvim „normalno" da pacijente leče lekari koji su i sami ozbiljni psihijatrijski bolesnici za posmatranje i lečenje, počev od v.d. direktora i načelnika odeljenja pa nadalje.

Jedan od najomiljenijih ljudi Milovanovića je i mladi lekar na specijalizaciji iz psihijatrije koji je u više navrata isprebijao svoju nevenčanu suprugu, a poslednji put joj je naneo i teške telesne povrede (prelom kosti lica) zbog čega je operisana na maksilofacijalnoj hirurgiji.

Zvanična verzija je da je neko ovu žrtvu dobro prikrivenog i zaštićenog lekara-psihopate „udario nepoznati vozač dok je vozila bicikl na putu za Čoku, i da se ničega ne seća, jer je izgubila svest".

Od ljudi iz neposredne okoline, dobili smo podatke da je ova žena više puta prebijana od strane ovog Milovanovićevog ljubimca i cinkaroša, sa kojim dele iste stavove i po pitanju alkohola i po pitanju maltretiranja žena.

O tome ćute i v.d. direktor bolnice i policija, pa čak i roditelji žrtve i sama žrtva koja trenutno kod njih živi jer su zaplašeni od strane ove kriminalne bande koja sebe smatra gospodarima života i smrti na ovim prostorima. Ovaj lekar-psihopata omiljen je među psihijatrima jer pokriva njihove nedolaske na posao i dežurstva.

Kao nagradu doživotni pomoćnik direktora bolnice Marica Radovanov neuropsihijatar ovom lekaru protivno zakonu omogućuje da samostalno dežura noću sam u bolnici 2-3 puta mesečno, čime direktno ugrožava zdravlje pacijenata. Kriminalni dosije, nasilničko ponašanje, problemi sa alkoholom i drogom, članstvo u verskoj sekti-u psihijatrijskoj bolnici Novi Kneževac su za njega prednost, a ne prepreka.

Ovaj zanat ovaj lekar i ostali ispekli su pored Jovanke Petrović koja im je pokazala da lekar psihijatar može da decenijama radi protiv naroda i svoje države i da zbog toga ne bude kažnjen.

Da ironija bude veća, u toku je serija predavanja u psihijatrijskoj bolnici Novi Kneževac o sprečavanju i prijavljivanju nasilja u porodici. Svi načelnici odeljenja ove bolnice su teški psihijatrijski bolesnici na teškim psihijatrijskim lekovima koje sami sebi prepisuju i ilegalno uzimaju iz bolničke apoteke i na crnom tržištu, a neki su uz to i alkoholičari , narkomani i homoseksualci.

Osim ove činjenice, neraskidivo ih međusobno povezuje umešanost u eksperimente nad ljudima i lepeza raznih drugih krivičnih dela kao što su otimanje imovine psihijatrijskih pacijenata, obračun sa političkim neistomišljenicima itd. Toksikološka analiza krvi lekara ove bolnice otkrila bi šokantne podatke o tome na kakvim su psihijatrijskim lekovima. Reprezentativni primer je načelnik odeljenja bolesti zavisnosti Suzana Stijović koja svakodnevno koristi šaku psihijatrijskih lekova koje nabavlja ilegalno, bez evidencije.

Zahvaljujući kompromitujućim podacima koje je o svakom od njih imala (i još uvek ima), bivša direktorica ih je sve držala na lancu da za nju obavljaju prljave poslove. Istina je da im nije rekla ko je finansijer eksperimenata i ko ih sve plaća, ali to njima nije ni bilo važno dok su trpali desetine hiljada evra u džepove i kupovali stanove, kuće, kola i putovali po svetu i na kruzerima o trošku stranih farmaceutskih kompanija, čijim su lekovima pobili pola Novog Kneževca i okoline prepisujući ih u što većim dozama onima kojima ti lekovi nisu ni bili potrebni.

Trenutno je jedna od najomiljenijih firmi drčnog v.d. direktora Milovanovića-„Novartis"  koja tradicionalno pobeđuje na tenderima (na kojima daje ponudu koja je za jedan dinar niža od najniže ponuđene !!!), sledi „Aktavis" koja plaća lekarima ove bolnice skupa putovanja u inostranstvu i isplaćuje „bonitete" pod izgovorom sponzorstva, zatim „Hemofarm" koga zastupa predstavnica koja je godinama radila za kompaniju „Lundbek" koja je samo preko ove bolnice budžet R. Srbije ojadila za milione evra i usput obavila seriju eksperimenata na pacijentima ove bolnice, a zatim uništila svu dokumentaciju.

Pošto većina tih pacijenata ne živi dugo posle eksperimenta, a mrtva usta ne govore, dokumentacija je izneta u inostranstvo, „Lundbek" je pobegao iz Srbije – zvanično eksperimenata nije ni bilo, a kada i poslednji pacijent na eksperimentima bude umro, o tome se neće više ni pričati. I sve bi to bilo lepo da informatička tehnologija nije napredovala.

Republički zdravstveni inspektor Branka Bulatović iz Novog Sada, godinama je „pravni zastupnik" ove kriminalne grupe. Ne samo što svojim nečinjenjem i uz stalnu apanažu koju prima, omogućava ovoj grupi kriminalaca da pustoši budžet R. Srbije i RFZO i da se iživljava nad pacijentima ove bolnice, već ih usput i podučava kako da izbegnu zakone R. Srbije i krivičnu odgovornost.

Tu je i epidemilog Zavoda za javno zdravlje Kikinda  Sandra Radlović, koja je takođe na mesečnoj apanaži ove kriminalne grupe, a čiji je zadatak da „zažmuri" na nepoštovanje Zakona o sprečavanju širenja zaraznih bolesti i Zakona o sanitarnom nadzoru.

Obe ove doktorice znaju na primer da je većina lekara i dobar deo sestara ove bolnice nevakcinisano protiv hepatitisa B (što zakon izričito nalaže), znaju da se u bolnici zarđalim i nesterilnim instrumentima previjaju rane, znaju još mnogo toga-ali mudro ćute.

Povrh svega epidemiolog Radlović sa v.d Milovanovićem nabavlja najjeftinija i po zdravlje najštetnija sredstva za dezinfekciju i proganja spremačice da troše što veće količine ovih sredstava, kako bi opravdala bonitete koje ona i Milovanović dobijaju od proizvođača ovih otrovnih hemikalija, kojima se između ostalog posle pranja po njenom nalogu obavezno „ispire" posuđe iz kojih jedu pacijenti i tako ove hemikalije unose zajedno sa hranom u svoj organizam.

Pored „epidemije" otkazivanja bubrega, jetre i srca u ovoj bolnici usled trovanja ovim hemikalijama, glavni uzrok smrtnosti u ovoj bolnici su nesavesno lečenje neproverenim lekovima i nepoznatim eksperimentalnim supstancama. Spremačice koje sa tim otrovnim hemikalijama rade, stalno su na bolovanju jer se konstantno truju, kao i pacijenti.

Nedavno je na odeljenju za bolesti zavisnosti u krevetu bez svesti i neočekivano pronađen pacijent doktorice Suzane Stijović inače lokalni alkoholičar na lečenju, koji je kasnije umro u subotičkoj bolnici pod „nerazjašnjenim okolnostima". Zvanična verzija je „poremećaj metabolizma", a da je urađena toksikološka analiza, videlo bi se da se pacijent predozirao drogom koja je na ovo odeljenje uneta spolja da bi se „testirala" na pacijentima pre nego što se pusti u promet na ulici.

Zamislite da se to desilo detetu nekog od članova lokalnog SNS-SVM kartela da droga prethodno nije proverena na pacijentima bolnice. Odeljenje psihijatrija 2-bolesti zavisnosti je dalji distributivni centar za ostala odeljenja bolnice, preko pacijenata-miljenika doktorice Stijović koja ih na ovom odeljenju drži godinama i pomaže im da izbegnu krivičnu odgovornost.

Kao zaslužnom građaninu, opština Novi Kneževac je doktorici Stijović dodelila kuću u Novom Kneževcu, a ove godine je njenom sinu predsednik opštine Radovan Uverić dodelio bespovratnu pomoć od 1.300.000 dinara da tu istu kuću u kojoj živi-„kupi" od svoje majke, a novac stavi u džep.

Jovanki Petrović savršeno su odgovarali lekari sa kriminalnim dosijeom. Stara , proverena metoda „službe" čiji je jedan od čelnika njen rođeni brat Jovan Drobnjaković. Oni koji nisu hteli da prljaju ruke stranim krvavim novcem, koji su radili pofesionalno i pošteno i na najsavesniji način zastupali interese države i naroda koji ih plaća, dobijali su i dobijaju stalne pretnje, prolaze kroz golgotu, u stopu bivaju praćeni i proganjani od strane „batinog tabora" Jovanke Petrović iz BIA-e, koji službenike i sredstva BIA-e koriste nezakonito u privatne svrhe i izlažu ih riziku da pri tome nastradaju ubeđeni da rade u korist države, jer je odavno poznato da: „…Nema ništa opasnije od čoveka koji nema šta da izgubi" .

Ovi hrabri ljudi koji ćutke trpe posledice svog poštenja, zaslužuju poštovanje i divljenje jer su „Apisi" našeg vremena. Ako u nečemu postoji njihova krivica, to je da nisu sazdani od licemerja, da razlikuju čoveštvo od nečoveštva i da nisu spremni da prodaju dušu đavolu za šaku stranog novca.

Profesionalnost i ljudska čast, ljubav prema svojoj zemlji i briljantna inteligencija, kandidovale su ih za opasne svedoke koji smetaju svojim prisustvom i činjenicom da su još uvek živi. Ni pretnje smrću ne mogu da ih zaustave, mnogo puta su već nosili glave u torbi. Odavno su se zakleli svojoj zemlji da su spremni „…da u borbi ne žaleći daju svoj život…" pod zastavom tadašnje i sadašnje države.

Umesto da budu odlikovani medaljom za hrabrost, ovi ljudi izvrgnuti su iživljavanju partijskih komesara SNS-SVM kvislinške koalicije: Radovana Uverića, Vladimira Rankova, Radovana Jančića, Renate Mikloš, Oros Urban Čile itd. kao i „Srba po zanimanju" poput Jovana Milovanovića i njegove klike, koji je u SNS iz demokratske stranke prešao mesec dana pre pobede. Ovom prilikom im mi „trećepozivci" odajemo priznanje i dajemo reč, da će vrlo uskoro ovo zločinačko udruženje u Novom Kneževcu biti izvedeno pred Tužilaštvo za organizovani kriminal. Dokazi su uredno dokumentovani, analizirani, provereni i pohranjeni na više sigurnih mesta. Na redu je država i njene institucije. Obruč se polako steže, naše pisanje i istraživanje neće biti uzaludno.

 

            Krici iz Majadnpeka

     Miljojko nikom nije mio

Pišemo u ime polovine stanovništva Majdanpeka, Donjeg Milanovca, Rudne Glave, Kučeva i okoline Požarevca. Mi smo ljudi koji uprkos ekonomskim nedaćama opstajemo na ovim prostorima, živimo, radimo, lečimo se, i baš u toj oblasti vidimo sve i svašta. Ovo što se dešava dolaskom SNS na vlast i postavljanjem kriminalca sa debelim dosijeom na funkciju direktora Doma zdravlja Majdanpeka ,,Dr Veroljuba Cakića" dr Miljojka Nešovića svet još nije video i doživeo a ni meštani celog ovog kraja.

Dotični direktor je pre ove funkcije bio u zatvoru 4-5 godina zbog kriminalnog dodeljivanja lažnih penzija, i dolaskom SNS na vlast dešava se njegovo vaskrsenje, rehabilitacija i počinje njegovo iživljavanje, kako na radnom mestu, tako i po ovim malim sredinama.

Zamislite radnički kraj Srbije, proste, vredne i mukom ubijene, bolešću načete ljude i okorelog kriminalca, neuropsihijatra koji je pored toga što je bio godinama u zatvoru, i danas u sukobu sa zakonom i protiv koga se vodi desetine krivičnih istraga.

Da bi vam bilo jasnije šta sve radi, potpisuje i kakve marifetluke radi, koga postavlja za načelnike, kome daje specijalizacije, kako nabavlja potrošni materijal, koga kinji i zagorčava živote, dovoljno je da Vam kažemo da ovih godina radi uporedo i na Kosovu, u Leposaviću, gde ima svoju ordinaciju i apoteku. Sve to isto, potpisivanje lažnih dokumenata, dijagnoza, lekarskih uverenja, slanja u penziju radi i tamo.

Međutim, ime ovog vajnog stručnjaka, poznatog kriminalca i nadrilekara vezuje se sa kriminalnim ljudima sa Kosova, a priča se da ga štite i u Ministarstvu Zdravlja, odnosno on se lično hvali da ga čuva dr Berislav Vekić, državni sekretar u Ministarstvu Zdravlja, i mu niko ništa ne može.

Možete samo da zamislite tu spregu, te interese, nabavke materijala, potpisane dokumente, tendere i kakve su sve nezakonite radnje u pitanju. Ustvari, ne možete da zamislite, jer tako normalan čovek ne razmišlja. U pitanju je bolestan um, bahati čovek, pokvaren i prljav, a samim ukucavanjem njegovog imena u pretragu na internetu, možda ćete mnogo više saznati o njemu.

Malo je ovde prostora za opisati sve njegove kriminalne radnje svima u ovom kraju poznate, ljudima je preko glave i samo pominjanje njegovog imena, ali, očigledno, nekome ide u prilog da ovaj čovek, kriminalac, bivši zatvorenik, koji i danas svoj debeli kriminalni dosije puni novim stavkama, bude na tom mestu, čovek koji je već stekao uslov za penziju, čovek koji bruka ceo ovaj radnički kraj, pored toliko dobrih, vrednih, kvalitetnih i požrtvovanih lekara.

Svesni smo naših mogućnosti, odnosno nemogućnosti da išta promenimo, ali i ovih nekoliko rečenica čine da se bar malo osetimo kao ljudi, da bar malo podignemo glave i da nas drži i to malo smo nade da će nešto možda da se promeni.

Znamo da ničija nije gorela do zore, ali ovo predugo traje i previše srozava i zdravstvo i zdravstveno osoblje koje mu ne može ništa, i pacijente, a i nas koji tu živimo i radimo i koji smo potrebni samo kad dođe neki političar, sa sve radničkim čizmama i šlemovima, da popunimo slikarski kadar za neku bajkovitu reportažu.

Potpisnici ovih redova i svih navoda, vrlo lako proverljivih su radnici, mučenici, pacijenti, roditelji, deca bolesnih roditelja, zdravstveni radnici pognutih glava.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

SKUPO, SKUPLJE I BEZ PRIVATNOSTI, A SVE KROZ FINI SISTEM OTIMANJA PARA I U SLUŽBI DRŽAVE!??

 

Zakon o stanovanju i održavanju zgrada stupio je na snagu i odmah pokazao da se njime upotpunjuje remek delo naprednjaka u vezi zakonom regulisanog otimanja para od građana kako bi se namirili sve alaviji vlastodršci.

Upravnici zgrada, uz pomoć komunalne policije, utvrđivaće ko sve stanuje u stanovima koje nadgledaju, poreska uprava će na osnovu njihove prijave određivati porez koji će plaćati i oni koji ne naplaćuju kiriju, a ko ne bude hteo da plaća doći će pod udar privatnih izvršitelja kojima asistenciju, takođe, pruža sveprisutna komunalna policija. Savršeni mehanizam ne samo kontrole građana, već i uzimanja para od njih.

 

                    Aleksa Žunić

 

Srbija je jedna od retkih zemalja u svetu gde građani sami plaćaju svoje dželate i one koji ih špijuniraju i prijavljuju vlastima. Na snagu je stupio novi Zakon o stanovanju i održavanju zgrada kojim je uvedena obaveza da svaka zgrada mora da ima svog upravnika.

Po procenama Ministarstva građevinarstva našoj zemlji treba najmanje 15.000 profesionalnih upravnika od kojih će svaki, opet po procenama istog Ministarstva, prosečno zarađivati 55.000 dinara mesečno.

Zakonom nije predviđena visina "honorara" koji će mesečno svaki stan morati da plaća upravniku zgrade i trenutno se pretpostavlja da će se on kretati od 200 do 350 dinara mesečno po stanu, ali je to samo neobavezujuća procena.

Posebno je zanimljivo kako će se postaviti profesionalni upravnici prema zgradama koje po zakonu moraju da imaju licenciranog profesionalca kada, umesto predviđenih 15.000, u ovom trenutku imamo manje od 500 upravnika upisanih u odgovarajuću listu Privredne komore Srbije. S obzirom na zakon tržišta, pri ovako maloj ponudi, a veoma visokoj potražnji, lako se može desiti da njihovi mesečni zahtevi budu višestruko veći od onih iz pomenutih procena Ministarstva.

Ovo je, međutim, samo vrh ledenog brega kada su u pitanju izdaci koji čekaju vlasnike stanova, odnosno stanare od početka 2018. godine.

Upravnici zgrada moraće da vode pedantnu evidenciju o vlasnicima stanova ali i o korisnicima tih stanova, bilo da se radi o fizičkim ili pravnim licima, (čl.50.st.6.Zakona).

Ako nadležnima ne prijavi nekog od stanara, upravnik rizikuje da bude novčano kažnjen u visini od 5.000 do 150.000 dinara, a može da mu bude oduzeta i licenca. On, znači, mora da bude doušnik vlasti, hteo to ili ne.

Iz pravne službe Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti letos su medijima objasnili kako Zakon daje izuzetno fleksibilnu, preciznije rečeno: skoro nikakvu zaštitu podataka koje prikupe upravnici.

Zakon upravnike obavezuje da neke podatke moraju da prikupljaju (kao što je, na primer, ko boravi u stanu), dok druge mogu da pribavljaju i čuvaju, ali ne moraju. Naime, u slučaju ekonomskog i političkog interesa države ili nacionalne bezbednosti, predviđa Zakon o stanovanju i održavanju zgrada, razni državni organi moći će da koriste podatke iz registra koji je dužan da vodi svaki upravnik zgrade.

Šta su i čiji su to "ekonomski i politički interesi" nigde se precizno ne definiše.

Još prilikom donošenja Zakona moglo je da se čuje da će dužnost upravnika biti i da kontrolišu da li vlasnici stanova redovno izmiruju svoje komunalne obaveze i da će moći, ali i morati, da obaveštavaju privatne izvršitelje u slučaju neredovnog plaćanja.

Sa druge strane, iako će se na ovaj način dodatno poboljšati naplata javnih potraživanja, neće se popraviti situacija u kojoj se nalaze stanari, jer Zakon ne predviđa ni jedan jedini mehanizam koji bi stajao upravnicima na raspolaganju da prinude neku od javnih ustanova kojima se redovno plaćaju usluge da te iste usluge i pruži.

Zakon, istina, ne predviđa mogućnost da upravnik sme nasilno da ulazi u nečiji stan, kao ni kazne za stanare i vlasnike koji ne žele da daju tražene podatke, ali tu na scenu stupa komunalna policija. Sada postaje jasno zbog čega su pre godinu dana tiho proširena ovlašćenja komunalnih policajaca koji sada imaju skoro sva prava kao i regularna policija i dužni su da po pozivu pruže asistenciju upravnicima zgrada.

Dakle, ako neko odbije da u svoj stan pusti upravnika kako bi prekontrolisao ko sve tu živi, doći će mu na vrata komunalna policija koja ima ovlašćenja da legitimiše svakoga i da za potrebe provere ličnosti ulazi i u zaključane prostorije.

Onaj ko u svom stanu ima podstanare dužan je da plaća 20 odsto poreza na dodatu vrednost od ostvarene kirije, kao i porez na prihode građana. U slučaju da ne postoji pisani ugovor o visini kirije ili poreski organi do tih podataka ne mogu da dođu, izvršiće se procena visine zakupa, pa će se na osnovu toga naplaćivati i porez.

Po Zakonu, komercijalni korisnik stana je svaka osoba koja nije u najbližem srodstvu sa vlasnikom, bez obzira da li ona zaista plaća kiriju ili ne.

Teoretski, i onaj ko samo krajnje privremeno na besplatno stanovanje primi nekog svog daljeg rođaka koji je u nuždi, moraće za to da plaća PDV koji mu po prijavi upravnika zgrade razrežu u Poreskoj upravi!

Nakon što uz pomoć komunalne policije utvrdi ko sve stanuje u zgradi kojom upravlja, profesionalni upravnik ima pravo i da od vlasnika stanova prinudno naplaćuje troškove nužnog održavanja zgrade.

Zakonodavac je predvideo da upravnik samo sprovodi ono oko čega se vlasnici dogovore, ali sa druge strane postoji i zakonska obaveza svih vlasnika jedne zgrade da obezbede ne samo bezbedne uslove za stanovanje, već i da redovno održavaju zgradu. Upravnik je dužan da, po potrebi, i prinudnim merama obezbedi sprovođenje ovih obaveza, a da nije istovremeno i u obavezi da se pridržava odredbi Zakona o javnim nabavkama, tako da sam može da odabere izvršioca radova.

Upravnik je taj koji određuje ko će i pod kojim uslovima da sprovodi "obavezno održavanje" zgrade, a vlasnici stanova su dužni da to plate pod pretnjom prinudnog izvršenja.Upravnici zgrada tako postaju ne samo ono šta su pre više od pola veka u vremenima mračne komunističke diktature bili nadzornici reona, već istovremeno i novi izvori prihoda za naprednjačku vlast.

Od svog dolaska na vlast naprednjaci uzimaju proviziju od svakog svog člana ili simpatizera koga postave na neku javnu funkciju ili mu dodele neki od finansijski interesantnih poslova. Uobičajeni reket na mesečne plate je deset odsto, što znači da će svaki profesionalni upravnik koji želi da sačuva licencu morati da plaća oko 5.500 dinara mesečno, a sve to puta 12 meseci godišnje i puta 15.000 upravnika. Uz to dolaze i provizije za dodelu poslova "obaveznog održavanja" zgrade.

Sada polako postaje jasno ne samo zašto je nametnut Zakon o stanovanju i održavanju zgrada u obliku u kome postoji, već i zašto su korak po korak proširena ovlašćenja komunalnih policajaca i zbog čega su umesto sudskih nametnuti privatni izvršitelji koji su lično finansijski zainteresovani da naplate potraživanja.

Zakon o stanovanju je samo šlag na tortu, deo kojim se konačno uobličava ceo sistem otimačine para od građana za potrebe vlastodržaca.

Poznajući ljude koji su danas na vlasti u Srbiji teško je poverovati da je ovo kraj njihovih apetita. Kao što su vremenom tiho proširivana prava komunalnih policajca, tako će isto biti i sa upravnicima zgrada koji će stalno dobijati prava na naplatu nekih novih potraživanja.

materijal: List protiv mafije

       P.S. I to nije sve

Država je odlično osmislila mehanizam da svoju dugačku ruku zavuče duboko u džep pojedinca, bez obzira na stvarno platežne mogućnosti građana/vlasnika stanova, da i da pored već smanjenih plata i penzija (koje traju već tri godine) još više osiromaši široke slojeve stanovništva!!!

Pa pored već postojećih novčanih davanja za redovno održavanje zgrade i čišćenje zajedničkih prostorija, uvedena su i dva nova, i to :

– obavezno mesečno izdvajanje za investiciono održavanje zajedničkih delova zgrade a prema formuli po kvadratnom metru stana,

– i plus naknada za profesionalnog upravnika (ako stanari odluče da ga angažuju). Uz to su i ovlašćenja za upranika ili profesionalnog upravnika da se posredstvom mehanizma javnih izvršitelja naplate, sada zakonom, nova propisana davanja.

Nevoljno trošenje novca iz privatnih džepova, propisano je ovlašćenjima upravnika i profesionalnog upravnika da angažuju privatne firme (možda i rođačke i prijateljske??) i pojedince za razne radove vezane za zajedničke prostorije u zgradi a koje se obavezno plaćaju!!

Počev od obaveznog servisiranja(????) PP aparata za zgradu dva puta godišnje, (što je iz bezbednosnih razloga možda i opravdano, ali se plaća i servis i kada je sve u redu i kada se ne treba zameniti sonda u PP boci), pa do raznih „izmišljanja i planova“ preko formulacije investiciono održavanje zgrade za čitav niz nevažnih i manje važnih navodnih potreba za „unapređenje života u zgradi“ (a koji mogu da budu u planovima pojedinaca ili grupa u Vlasti Opštine a u cilju i „nameštanja“ poslova poznanicima, rođacima firmama… sa kojima mogu imati i dogovor i o ličnom „ugrađivanju“, ali možda ne i u planovima stanara/vlasnika stanova, jer možda su oni zadovoljni stanjem u svojoj zgradi, i ne osećaju potrebu za “unapređenjem života u zgradi” i obavezno dodatno trošenje svog novca za takve namene a koje su u planovima odeljenja za građevinsko stambene poslove lokalnih samouprava-Opština), o kojima ne mora da postoji saglasnost stanara jedne zgrade (ako je to opštinski plan) ili saglasnot samo obične većine, pa čak i gde će biti dovoljna i odluka trećine od svih stanara/vlasnika stanova!???

Narodu se nameću obaveze neplaniranog trošenja para, da prosto neće znati za koje sve potrebe treba pre da izdvoji pare, iz svog tankog i bušnog novčanika……

 

©Geto Srbija

ULOGA BATE SANTOSA KAO NOVOG ŠEFA TAJNE SLUŽBE I ČOVEKA KOJI ĆE „ŠTITITI“ SRBIJU; DO NJENE PREDAJE….!!?

 

Dana 29. maja 2017. godine, bezbednosno informativna agencija (BIA), doživela je novi udarac, možda najteži od svog osnivanja. Naime, tog dana je, na sednici Vlade Srbije, kojom je poslednji put predsedavao Aleksandar Vučić, za šefa ove službe, izabran Bratislav Gašić, diplomirani keramičar.

Sa novcem zarađenim švercom kafe iz Grčke (u kojoj je duže vremena živeo, radeći nezakonite poslove), vratio se u Srbiju i kad je formirana Srpska napredna stranka, kupio je političku karijeru velikom donacijom koju je isplatio Aleksandru Vučiću "na ruke". Reč je o 2,5 miliona evra, u krupnim apoenima. To je bila prva isplata, kasnije je Vučić voleo da prima koverte, kao “mali znak pažnje“, ali ne tanje od 100.000 evrića.

 

                       major Goran Mitrović

 

Tako je Gašić dobio i visoku funkciju u stranci, a kasnije i mesto ministra odbrane u Vladi Republike Srbije, 5. februara 2014. godine, i na toj funkciji je bio sve do 6. decembra 2015. godine, kada je smenjen zbog uvrede novinarke televizije B92 Zlatije Labović. Vučić ga je stavio "u stanje mirovanja", a onda ga 29. maja ove godine počastio jednom od tri najznačajnije funkcije u državi!

Vučić je iskoristio banalnu priliku da smeni Gašića, ali da ostavi mogućnost da ga posle “partijske kazne“ vrati u igru, kada mu bude potreban. Gašić mu je smetao kao opasan čovek, koji je pošteno platio svoje mesto u Vučićevom pljačkaškom timu, o čemu je imao i potvrde, ali nije smeo da ga se otarasi, da ga Bata ne povuče sa sobom. Zato ga je i vratio na velika vrata, za direktora BIA. Ne da očisti službu, nego da za njega odradi mnogo prljavih poslova, o čemu ćemo pisati u narednim brojevima.

Formalno, Gašić je prethodno zamrznuo članstvo u Srpskoj naprednoj stranci i funkciju u Predsedništvu SNS, zbog najave da će biti izabran za šefa BIA.

Govoreći o primedbama da nije kvalifikovan za tu funkciju, jer nije čovek iz struke, izjavljivao je da je upoznat sa sistemom bezbednosti jer je dve godine bio ministar odbrane Srbije.

Odgovarajući na pitanje da li je spreman da predloži otvaranje tajnih dosijea iz prošlosti, Gašić je zbunjeno počeo da se preznojava i govori kako je još rano pričati o dosijeima i da to nije odluka samo jednog čoveka, već da je za tako nešto potreban društveni konsenzus.

Na dan imenovanja, prva rečenica koju je sa te funkcije izgovorio izgleda je je ovako: "…Jedan od prvih zadataka na ovom mestu biće jače povezivanje svih bezbednosnih službi, odnosno BIA sa Vojno-bezbednosnom i Vojno-obaveštajnom službom…Zadatak je da se aspekt komunikacija podigne na viši nivo. Ne kažem da on nije dobar ali može biti i bolji…"

Ko god je stručnjak za ovu oblast, dobro zna da nikakvog "povezivanja" ne može i ne sme biti, ne na način kako je to Gašić rekao. Cilj takve ideje je da se sve službe stave pod komandu Aleksandra Vučića!

Idiot koga građani pamte kao potpredsednika naprednjačke skupštine, sada u svojstvu predsednika Odbora Skupštine Srbije za kontrolu službi bezbednosti, Igor Bečić, odmah je požurio da se udvara Gašiću pa je izjavio: "…Gašić ima veliko iskustvo, unaprediće službu! To je čovek velikog iskustva u sektoru bezbednosti i odbrane!"

Bratislav Gašić, zvani Bata Santos, je bio i potpredsednik Srpske napredne stranke, gradonačelnik Kruševca, kratko vreme poslanik u Narodnoj skupštini i glavni partijski glavoseča koji najavljuje koga sve treba smeniti ili najuriti.

Rođen je 1967. godine u Kruševcu gde je završio osnovnu školu i kako on zvanično ističe “gimnaziju – smer tehničar za visokogradnju.“

Potom je radio kao keramičar u fabrici "Trajal". Prema sopstvenim tvrdnjama, on je 2003. godine završio i Ekonomski fakultet u Nišu, ali studenti te generacije ne sećaju se da su ga ikada videli na fakultetu, niti njegovog imena ima u spisku studenta ovog fakulteta. Što nam je zvanično potvrdio i Ekonomski fakultet u Nišu.

Možda je Gašić i vlasnik diplome nekog lakog univerziteta, jer su naprednjaci, dolaskom na vlast, kupili za potrebe svojih nepismenih jurišnika oko 14.000 hiljada diploma o završenoj srednjoj, višoj školi, ili fakultetu, kao i diplome o master studijama magistraturi i doktoratu. Gašić se zadovoljio samo lažnom diplomom fakulteta. O njegovom školovanju govori pristupnica Srpskoj radikalnoj stranici iz 2008. godine, u kojoj je on, svojeručno napisao da je keramičar po obrazovanju.

Više od dvadeset godina Gašić vodi privatno preduzeće "Santos", u čijem sastavu funkcioniše Televizija "Plus" i "Santos" proizvodnja čaja i kafe . Pored toga bavio se i prometom derivata i vlasnik je dve velike benzinske pumpe. Bio je suvlasnik "Grand kafe" jednog od najvećih srpskih proizvodnih brendova.

Istaknuti je sportski radnik. Vodio je ženski odbojkaški klub "Kruševac Santos" do Prve B lige, a četiri godine je bio direktor fudbalske škole "Napredak".

Pare je stekao devedesetih godina prošlog veka u jeku sankcija i hiperinflacije. Od izvesnog Grka pod imenom Salco kupio je i u Srbiju uvezao šleper sirove kafe. Cenu je uredno platio. Posle je od istog Grka Bata Santos naručio još dva šlepera sirove kafe, koje je takođe dobio, ali ovu isporuku nikada nije platio. Nesrećnog Grka je infarkt sprečio da se revanšira, ali sadašnji prvi čovek Kruševca nije siguran da to neće da učine njegovi naslednici.

Gašić se u skorijoj prošlosti za Vučićevo ime i račun, bavio i ucenama. Kao najizdašniji među donatorima svome Vođi, u decembru 2012. godine, sa položaja gradonačelnika Kruševca, ovaj gramzivi, ali ambiciozni uvlakač, počinje da shvata važnost finansijske potpore stranci i njenom vođi, pa u svoj kabinet dovodi znatno krupniju ribu od sebe, tajkuna Miroslava Miškovića!

U svom kabinetu se i fotografisao sa njim, pa je ta fotografija postavljena na zvaničnom sajtu grada, a ubrzo je počela da kruži i društvenim mrežama kao prvorazredna senzacija, jer je Vučić već uveliko pretio Miškoviću da će ga strpati u zatvor.

Dan kasnije, Gašić skida tu fotografiju sa gradskog sajta (ali je dva sata kasnije vraća) i saopštava da je o susretu sa Miškovićem na vreme obavestio Vučića! Da ne bi bilo nikakvih nedoumica, Gašić je potvrdio lokalnim novinarima u Kruševcu, da je sastanak sa Miškovićem dogovorio uz pomoć Aleksandra Vučića, a preko Jelene Krstović, potpredsednice „Delta holdinga", te da je razgovarao sa Miškovićem o privatizaciji preduzeća „Deva" i „Ravnište".

U nadi da će Miškovićeva "Delta" uložiti u ova dva propala preduzeća, Gašić se pozvao na činjenicu da "Delta" u Kruševcu ima svoje ogranke, „Delta fungi" i „Moto komerc", i pomenuo da su najveća zaduženja dva kruševačka javna preduzeća kod Univerzal banke. To je, valjda, trebala da bude neka vrsta "preporuke" kako bi Mišković "ušao u posao".

Gašić je kasnije uporno tvrdio da ništa od onoga što je dogovoreno na tom sastanku nije poštovano, te da u momentu kada je sastanak održan nije znao da se protiv Miroslava Miškovića vode predistražne radnje!

Dva bivša službenika gradske vlade u Kruševcu, u nepotpisanom pismu, pokušali su preko dnevne štampe da obaveste javnost u Srbiji da je Gašić Miškoviću tražio pare za račun Vučića i da tu nikakvog biznisa nije bilo, te da je Vučić preko Gašića "dao Miškoviću poslednju priliku"!

Šta se ovde zaista desilo, nikada sasvim nije istraženo, ali je činjenica da je Gašić nakon toga naglo "porastao" u nomenklaturi stranke i na kraju stigao i do pozicije ministra odbrane. Izvesno je da Vučić nagrađuje poslušne gradonačelnike, ali, Gašić je unapređen bolje nego ijedan njegov kolega iz lokalne samouprave. Nije teško zaključiti zašto.

Februara 2014. godine, Gašić je proglašen za ličnost godine Rasinskog upravnog okruga, od Regionalne privredne komore Kruševac i poslovne grupacije "Media invent"

Decembra meseca 2012. godine, Upravni odbor NALED-a dodelio mu je specijalno priznanje za ostvarene reforme u gradskoj administraciji i doprinos unapređenju privrednog ambijenta. Priznanje mu je dodelila sadašnja premijerka Ana Brnabić, koja je u to vreme bila potpredsednik Upravnog odbora NALED-a

Gašić je još u Miloševićevom režimu, 1998. godine, od Grada Kruševca proglašen za menadžera godine u ovom grad. Kako se tada "ovenčavao" titulama, tako to i danas radi, samo uz pomoć svoga neprikosnovenog Vođe.

Dolaskom na mesto šefa BIA Gašić očekuje da oživi svoj biznis, a od Vučića očekuje zadatke na priznavanju Kosova kao Republike, povećanje špekulativnih poslova sa Arpaima, obračun sa opozicijom.

O tome u narednim brojevima.

 

     A 1. Enciklopedija Wikipedia o Gašićevom obrazovanju

"…Obrazovanje Bratislava Gašića postalo je predmet kontroverznih afera nakon što je postao ministar odbrane. Naročito je sporno Gašićevo srednjoškolsko obrazovanje. Naime, u različitim izvorima navodi se da je završio Gimnaziju u Kruševcu, Gimnaziju u Nišu ili smer tehničar za visokogradnju u obrazovanom centru „Bosa Cvetić". Ova afera još uvek nije razjašnjena…"

 

     A 2. Tata Bata, Don Korleone!

Dana 23. novembra 2016. godine, na društvenoj mreži Instagram, osvanuo je video prilog, na kome se vidi kako srednji sin Bratislava Gašića, Milan, inače neuspešan fudbaler, peva pesmu koju je sam komponovao i u kojoj je dominantan stih: "…Gašiću care, ti si kruševački Don Korleone" i "…Gašiću, care, Gašiću, care hvala ti za asfalt i za trotoare! Gašiću, kralju, najjača si faca u ovom našem kraju".

 

     A 3. Šta sve imaju Bratislav, Irena i Vladan Gašić

Gašići poseduju medij i u Nišu. Medijske firme, koje značajna sredstva dobijaju iz lokalnog budžeta, Gašići imaju i u Nišu. Sin Bratislava Gašića, Vladan, stoprocentni je vlasnik firme Zona Plus, registrovane u martu 2012. godine za proizvodnju kinematografskih dela, audio-vizuelnih proizvoda i televizijskog programa.

Tokom 2012. i 2013, prema podacima APR-a, firma nije zabeležila nikakav promet. Međutim, 31. oktobra 2014. godine Uprava grada Niša, u kojem je na vlasti takođe SNS, potpisala je sa Zonom plus ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji, kojim je predviđeno da se tom preduzeću iz budžeta Grada za pet meseci uplati ukupno 3.600.000 dinara.

U Ugovoru se, između ostalog, precizira da se Zona plus obavezuje da svakodnevno proizvodi i emituje informativne ili specijalizovane televizijske programe u kojima izveštava o događajima od značaja za Grad Niš. U sastavu Zone plus je i istoimena gradska televizija. Poslovi sa kafom, čajem, gorivom i obezbeđenjem…

Gašići poseduju i firme čija delatnost nije u vezi sa medijima. Prema podacima APR-a, firma Saco, koja je vlasnik kruševačke TV Plus i čija je delatnost prerada čaja i kafe, osnovana je krajem 1994. godine.

Saco ima četiri ogranka: SACO-SECURITY, za usluge u sistemu obezbeđenja, Špedicija SACO, za delatnosti u saobraćaju, SACO COCA COLA, trgovina pićima na veliko, i SACOPETROL, trgovina na malo gorivima.

U APR-u se kao zastupnik tih ogranaka vodi Bratislav Gašić. Gašić je preko firme Saco vlasnik i preduzeća Avia – Saco, koje je registrovano za trgovinu na malo motornim gorivima u specijalizovanim prodavnicama, a prema podacima APR-a, nalazise u stečaju. Preradom čaja i kafe bavila se i firma Saco-Nuts, koja je brisana iz privrednog registra.

I preduzetnička radnja Santos Gašićevog sina Vladana Gašića registrovana je za preradu čaja i kafe, a prema podacima APR-a, vodi se kao aktivna. Vladan Gašić suvlasnik je i lokalne Sportske TV iz Kruševca. Ta televizija dobila je dozvolu za emitovanje u julu 2014, a u registru Republičke radiodifuzne agencije vodi se i pod nazivom Udruženje građana Lastavica iz Kruševca. U istom registru Vladan Gašić naveden je kao jedan od pet vlasnika i kao glavni i odgovorni urednik te televizije.

Novac koji su firme porodice Gašić zarađivale iz budžeta znatno se uvećao od dolaska SNS-a na vlast, a među finansijerima se pojavljuju i razni državni organi i javna preduzeća.

Taj trend je nastavljen i nakon što je Gašić postao ministar odbrane u Vladi Srbije. Tako se iz izveštaja Uprave za trezor Ministarstva finansija može videti da je ADD Production u 2012. godinisa 2,02 miliona dinara gotovo udvostručio prihod iz budžetskih sredstava u odnosu na prethodnu godinu.

Sledeće godine dobili su 4,76 miliona dinara, a u devet meseci 2014. godine – 3,06 miliona dinara. Preduzeće BNZ-Higijenic dobijalo je manje novca iz budžeta u odnosu na ADD Production, ali su iznosi značajno uvećani nakon dolaska SNS-a na vlast, pa su uplate u 2014. porasle 20 puta u odnosu na 2012. Prema podacima Uprave za trezor, niška firma Gašićevog sina Vladana, Zona plus, u 2014. godini je prihodovala 2,7 miliona dinara budžetskog novca, odnosno 2,1 milion u 2015. godini. Ukupno, najviše novca od državnih institucija i ustanova, slilo se na račun firme supruge Bratislava Gašića, Irene Gašić. Privatni biznis i državne pare Gašić, ADD Production – više od devet miliona od 16,1 koliko su pomenuta tri preduzeća prihodovala iz budžeta u nepune tri godine vlasti SNS-a. Od 2012. godine uvećani su iznosi, ali i broj državnih institucija i organa koji su izdvajali budžetska sredstva za usluge te firme.

    Fenomen nove srpske despotije: jedan čovek, jedan grad, jedna pravila

Blagajna kod Bate Santosa

(Kako je Bratislav Gašić vladao spahilukom zvanim Grad Kruševac, Magazin Tabloid broj 301)

U Kruševačkoj gradskoj skupštini Bata Santos je uveo ličnu diktaturu. Naredio je da nema komentara u skupštini grada posle njegovog izlaganja, a on se za reč javlja svaki čas i komentariše sve živo što opozicija predloži. Znači – replika na njegove tirade ne postoji. Demokratija na njegov primitivan način. Uveo je i obavezno "reketiranje", i to svima redom i lično se svuda pojavljuje, i kod privatnika i kod kriminalaca. Sve radi pod parolom da skuplja pare za stranku: "Aleku treba!". Deo para i predaje Aleksandru (Aleku) Vučiću, ali dosta stavlja i u sopstveni džep.

Prema rečima svih iz Kruševca, kadrovi koje je doveo Bata Santos su "tiha jeza". Ali, što su oni gori, njemu je bolje, jer se tako ne primećuje njegovo neznanje.

Krajem prošle godine je uhapšen dr. Branislav Katančević, osnivač Pokreta za Kruševac, koji je formirao kada se sukobio sa tadašnjim čelnikom DS-a iz Kruševca, Miodragom Đidićem. Tada je Katančević napustio demokrate, ali je ostao direktor bolnice "Ribarska banja". Na poslednjim izborima je njegov pokret imao najbolje rezultate na gradskom nivou i očekivalo se prema njegovom predizbornom obećanju da postane gradonačelnik. Međutim, tu funkciju ustupio je Bratislavu Gašiću, a ovaj njega zauzvrat postavlja za svog savetnika, a sina mu postavlja za predsednika Upravnog odbora "Toplane". Obe funkcije su dobro plaćene.

Posle presabiranja u DS-u, Katančević prihvata ponudu Dragana Đilasa i postaje predsednik DS-a u Kruševcu, pošto se Đidić bio priklonio Dušanu Petroviću i njegovoj stranci, i svoj Pokret za Kruševac uvodi ponovo u redove demokrata. Sledi kazna Gašića i Pokret sa dr. Katančevićem se izbacuje iz vlasti. U Kruševcu je SNS u koaliciji sa SPS-JS-om i DSS-om, što čini većinu.

Kako bi na izborima u Kruševcu SNS prošao daleko lošije nego što agencije govore o trenutnom rejtingu ove stranke u republici, Gašić je u dogovoru sa Vučićem odlučio da eliminiše konkurenciju i poslao istražnu ekipu u "Ribarsku banju", koja je za dva sata "pronašla" nepravilnosti u vođenju bolnice oko raspisanih tendera. Moguće da je bilo nepravilnosti, ali je to rađeno u doba kada su Katančević i Đidić tesno sarađivali, pa su se tako i pare opredeljivane za bolnicu delile po dogovoru.

Sada dr. Katančević, bivši savetnik Gašićev, smeta daljem napretku naprednjačke stranke i mora u ‘aps. Đidić, sa druge strane je u Petrovićevom pokretu Zajedno za Srbiju, koji već sada tesno sarađuje sa Srpskom naprednom strankom, a posle sledećih izbora, pod uslovom da uđe u Skupštinu, Aleksandru Vučiću će davati potrebnu većinu u Skupštini Srbije. Zbog toga u ovoj aferi niko ne spominje Đidića, ali ni Batu Santosa koji ima daleko više kriminalnih dela u svojoj dosadašnjoj karijeri od pritvorenog Katančevića.

 

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије

„ПРОКЛЕТА АВЛИЈА“: КРИМИНАЛНА ГРУПА И ГОСПОДАРИ ТУЂИХ СУДБИНА У ПСИХИЈАТРИЈСКОЈ БОЛНИЦИ У НОВОМ КНЕЖЕВЦУ!?

 

Злочини у српским здравственим установама са нерегистрованим лековима и узимањем генетског материјала се слободно спроводе уз пуну сагласност и учешће српског министра здравља Златибора Лончара и директорке Републичког фонда здравственог осигурања Верице Лазић. Настављамо да описујемо злодела у Болници Свети Врачеви у Новом Кнежевцу, све док поменути не буду изведени пред суд.Већина пацијента се моли Богу и директорку др Петровић – Молим Те, ослободи ме и пусти ме да умрем…

 

                 мајор Горан Митровић, Арпад Нађ

 

Истраживачи Магазина Таблоид описали су злочине у Специјалној болници за психијатријска обољења Свети Врачеви у Новом Кнежевцу. Описали смо експерименте над пацијентима који се спроводе за рачун страних фармацеутских компанија у испитивању нових лекова, муке којима се излажу неуки и душевно оболели пацијенти, количини новца које у свој џеп ставља директорка болнице др Јованка Петровић са својом лекарском камарилом.

Побројали смо насилне смрти пацијената, злостављање болесника и отимање њихове имовине под патронатом директорке Петровић, којој подршку и заштиту пружа брат Јован Дробњаковић, начелник оперативе у БИА. Министарство здравља се не оглашава.

Неколико фармацеутских компанија врши и у Болници Свети Врачеви експерименте са нерегистрованим лековима. Услови су да су пацијенти без органског обољења, ментални поремећај не смета, да су им здрави јетра, бубрези и срце, и да морају да живе најмање шест месеци, јер експерименти трају пет месеци и 11 дана.

За то време пацијенти не смеју да се лече лековима, осим капсула лекова који су у експерименту. Ако пацијент умре, нема исплате. У прошлом броју објавили смо Захтев за објављивањем одговора  који нам је доставила директорка болнице Свети Врачеви др Јованка Петровић.

Одговарамо на њен “деманти“…

 

       Без морала и стида

 

У Вашој болници пацијент који је на експерименту лекова не назива се именом и презименом, већ је он за Вас шифра: “С 1594/фемале“! Објављујемо факсимил једног таквог извештаја. Остаје само да овој несретници која је допала Ваших руку истетовирате ову шифру на њеној руци, па да експеримент у свему буде исти као они које је у нацистичким логорима вршио Јозеф Менгеле! Једина је разлика што је Менгеле радио злочиначке експерименте над људима јер је био луд, а у Вашој се болници експерименти раде за страни прљави новац  .

Такође је за нас, госпођо Петровић, шокантна чињеница да "Спонзор" експеримента у истом документу (који објављујемо у оригиналу) сигнализира лекару ове несретне пацијенткиње (др Емил Томас-психијатар) да види промене на ЕКГ-у пацијенткиње, које указују на могућност да је током експеримента дошло до оштећења срца (могућа ангина пекторис, инфаркт…) обзиром да пацијенткиња није срчани болесник, тражи од Вас и њега објашњење.

На то др Емил Томас одговара да "промене на ЕКГ-у нису клинички значајне“ и наставља експеримент, јер ако се он не заврши до краја-нема исплате на девизни рачун.

Дакле важно је да пацијент остане жив до краја експеримента, а шта ће касније бити са њим-није важно. Ми би од Вас желели да знамо да ли је ова поменута шифра уместо имена и презимена још увек жива или је “нађена у кревету без виталних знакова“. Ако је којим случајем жива, волели би да нам покаже своју копију “Уговора“, да је пред нама прочита и објасни њен садржај.

За нас је скандалозно да пацијент у Вашој болници борави 161 дан на терет Фонда за здравствено осигурање (РФЗО) који све време плаћа болници тзв. “Болничке дане“, док Ваши лекари не заврше само једну од фаза експеримента. РФЗО то без поговора плаћа не питајући Вас за медицинску оправданост дужине боравка пацијента у болници.

Скандалозно је и то да пацијент који преживи претходну фазу експеримента, ставља се на списак за следећу, још агресивнију фазу (може их бити три, четири…), јер свака следећа фаза Вама и психијатру који наводно “лечи новим ефикасним леком“ жртву експеримента доноси много више новца на девизним рачунима.

У “критеријумима“ за укључивање или искључивање пацијената из експеримента, Ваш “спонзор“ (и у буквалном смислу речи) Вам је између осталог нагласио да пацијент на експерименту мора бити способан да разуме у потпуности садржај уговора (који иначе и нема код себе, јер сте му оба узели приликом потписивања, али их зато ми поседујемо!!!), да је Ваша обавеза да му објасните све могуће негативне последице по његово здравље које би могле да наступе и које најчешће и наступају: застој срца, застој дисања, оштећење јетре, оштећење бубрега, погоршање психичке болести итд.

За нас људе у годинама, посебно је шокантан “критеријум“ који каже да у експерименту не може учествовати пацијент за кога његов лекар– “истраживач“ (чији сте Ви шеф тј. "унутрашњи надзор" над експериментима-тзв.“главни рејтер“) процени да неће живети дуже од шест месеци од тренутка почетка експеримента , јер нећете моћи да експеримент доведете до краја и то наплатите.

Да ли сте Ви и Ваши егзекутори умислили можда да сте господари живота и смрти, да сте господари туђих злих судбина ? Ако је тако, онда заиста имате озбиљне психичке проблеме, који су иначе одавно јавна тајна.

“Критеријуми“ такође захтевају да лабораторијски резултати јетре (који су посебно издвојени) пре почетка експеримента буду нормални. То значи да пацијентима дајете непознату супстанцу која им оштећује јетру, па уколико пацијент већ има обољење на јетри (цироза, хепатитис…) и јетра му је већ оштећена, неће моћи да до краја издржи вишемесечни експеримент, па не би могли да наплатите новац из иностранства.

“Критеријуми“ кажу да предмет експеримента не могу бити пацијенти који болују од тешких обољења, као на пример, срчана обољења, шлог, обољења јетре и бубрега, обољења крви и имунитета, обољења жлезди са унутрашњим лучењем итд. и да за обављање експеримената над оваквим пацијентима одговорност сноси “Инвестигатор“ тј. ваш лекар-егзекутор и ви као његов надзорник и шеф свих експеримената који се изводе у болници. Имајући у виду старосну структуру пацијената, немогуће је да су сви они физички потпуно здрави и да могу да издрже Ваше експерименте, посебно они на три одељења мушке и женске геронтолошке психијатрије (од укупно пет).

“Критеријуми“ изричито предвиђају да предмет експеримента не може бити пацијент који није способан да прочита, разуме и схвати и својом слободном вољом потпише “Уговор“ који му по устаљеној пракси потурате без објашњења речима: “Потпишите се да сте стигли у болницу.“, а одмах затим узимате оба примерка уговора, тако да ни породица пацијента не зна да је пацијент себи потписао пресуду.

Ми бисмо заиста волели да упознамо само неколико од стотина пацијената, чију сте болест злоупотребили да би се богатили, који поседује и који је способан да прочита уговор који је потписао пре учешћа у експерименту и да га објасни, посебно пацијенти који болују од психозе или Алцхајмерове болести. Великом делу пацијената је одузета тзв. “пословна способност“.

У том случају сагласност за експеримент даје његов старатељ кога одређује надлежни суд. Ако је пацијент на издржавању обавезне мере лечења у психијатријској болници, сагласност Вам мора дати надлежни судија који води предмет (што је апсурд!).

Да ли сте у случају сада покојног Лабади Јожефа оба ова услова испунили пре почетка експеримента над њим, који је због његовог тешког срчаног и плућног обољења могао и те како допринети смртном исходу овог пацијента за време боравка у болници? Доставите нам обе ове сагласности, а ми ћемо их објавити као и Ваш одговор који смо објавили као прави професионалци.

Шокантно је и то, госпођо Петровић, што се међу документима које потурате жртвама експеримената, налази и њихова сагласност да се може анализирати њихов генетски материјал тј. ДНК.

На тај начин омогућавате страним фармацеутским кућама и агентурама да прикупљају податке о генетском саставу становништва Србије и праве базе података, на основу којих долазе до података:

на које вирусе и бактерије је становништво Србије посебно осетљиво (за прављење биолошког оружја), на које хемијске супстанце је наше становништво посебно осетљиво (за прављење хемијског оружја), на који део ДНК наше популације се може деловати путем ГМО итд. итд.? У Немачкој би сте само због тога добили двоцифрену затворску казну!

“Мониторинг и стални спољни надзор“ који помињете, састоји се у томе да представници компаније “спонзора“ стално налазе у болници, где путем електронске комуникације преко својих лаптопова уносе податке о пацијентима на експерименту директно у базе података у иностранству, а потом их уништавају (и на крају им из оближње пицерије о трошку болнице поручите пицу или роштиљ).

При томе ови ‘‘фантоми“ који се по читав дан шуњају управом као завереници, прикривају грешке причињене од стране Ваших егзекутора ( због непознавања страних језика, непознавања медицине, кршења лекарске етике), а резултате “прилагођавају“ потребама компаније спонзора.

На основу ових нетачних података наш РФЗО ставља лек на листу лекова. Дакле ни резултати експеримената нису релевантни нити научно утемељени. Тачно је једино то да се од прљавог новца купују станови, аутомобили, мотори, да се иде на крстарења крузерима, као и да ваша ћерка за једно вече провода потроши плату једног лекара.

Што се тиче Центра за ментално здравље у Кикинди, заборавили сте да кажете да се он само у почетку финансирао из ИПА фондова Европске уније, чије токове новца нисте објаснили, па Вас позивамо да нам их пошаљете, а ми ћемо их са задовољством објавити.

Заборавили сте да кажете да Европска унија овај Центар не финансира од јануара 2015. год. због анализе ефикасности и економске оправданости која је била негативна. Нисте навели да сте брже боље прогласили овај Центар у Кикинди организационом јединицом психијатријске болнице Нови Кнежевац и тако буџетским новцем настављате да финансирате “играчку“ Вашег верног слуге доктора Небојше Бабе психијатра, кога сте у болницу довели из једне фармацеутске куће.

Заборавили сте да кажете и да је комплетно особље центра примљено без огласа и да за Вас и Вашег “правника“ не важи обавеза објављивања огласа на сајту министарства здравља и националне службе за запошљавање (Посебни колективни уговор за запослене у здравству). Не кажете да их плаћате “из сопствених средстава“ јер РФЗО неће да плаћа овај циркус у Кикинди. Дакле, превише је тога што заборављате или прећуткујете, али довољно за једно десетак кривичних пријава.

Дакле, госпођо Петровић, све што пише у документима које поседујемо, у правно утемељеним државама назива се: “Принципи добре клиничке праксе “ за које Ви и Ваша организована криминална група нисте чули, неки јер не знају стране језике, неки јер их не занима, а неки јер поучени вашим примером мисле да ће проћи некажњено.

Поседујемо довољно материјалних доказа (али и сведоке) које смо спремни да презентујемо надлежним органима гоњења. Закону о заштити података о личности не подлежу подаци који указују на тешка кривична дела против здравља, људског достојанства и људске хуманости, која сте ви и ваша организована група некажњено вршили годинама.

Уосталом, за непоштовање Закона о заштити података о личности казне су новчане, а за кривична дела: несавесно лечење (недолазак на дежурство са смртним исходом по пацијента), злоупотреба психијатријских пацијената, прикривање кривичног дела убиства, помагање у избегавању кривичног дела напада на службено лице, фиктивни боравак полицијских службеника у болници у циљу остваривања права на инвалидску пензију итд. итд.-казна је затворска.

Дајемо Вам реч, да ћете Ви бити први који ће ту разлику да примети.

Судија Славица Бенседеш (Судска јединица Нови Кнежевац, Основни суд у Кикинди), коју такође злоупотревљавате и уцењујете због здравствених проблема ње и њених чланова породице које лечите у болници, неће моћи још дуго да задржава тужбе које су против Вас поднете.

На крају Вас питамо: Зашто више не станујете у Новом Кнежевцу? Ако сте све радили по закону, зашто избегавате сусрете са грађанима Новог Кнежевца? Да ли можете мирно да спавате и зашто повећавате дозе лекова које пијете, а узгред их не набављате на лекарски рецепт, већ нелегално? Да ли сте спремни на полиграфско тестирање и да ли сте спремни да дате крв на токсиколошку анализу како би се утврдило које лекове и у којој дози користите?

Сваки грађанин Србије који после овог текста прочита Ваш одговор који смо објавили, нека сам донесе суд о томе да ли сте достојни да будете директор ове болнице од 2001. год. до сада, какве сте штете овом народу могли да за то време нанесете и колико сте новца зарадили на туђој несрећи.

Да подсетимо читаоце, др Јованка Петровић са својим злогласним лекарима у Болници која има 250 пацијента, већ годинама врши експерименте са неиспитаним лековима, које потом Министарство здравља одобрава за употребу у Србији, трујући даље становништво.

Десетине милиона евра одлази у џепове мафије на релацији здравствена установа-министарство здравља-Републички завод за здравствену заштиту-Агенција за лекове. Неколико стотина пацијената само из болнице у Новом Кнежевцу платило је главом ове експерименте, које смо описали у претходним бројевима.

 

       Склониште за криминалце

 

За време деценије и по владавине Специјалном психијатријском болницом Нови Кнежевац, директорка болнице је ову установу претворила и у склониште за криминалце, који избегавају кривичну одговорност, после извршених тешких кривичних дела.

Наиме, у овој болници и по налогу Јованке Петровић и за одређену суму новца можете да добијете дијагнозу која ће Вас ослободити кривичне одговорности и вишегодишње затворске казне. Навешћемо само неколико примера. Пацијент Матијевић Марјан из Новог Кнежевца који је добро познат полицији) примљен је на мушко одељење Психијатрија 1, чији је начелник др Љиљана Николић, а по налогу директорке Јованке Петровић, после извршеног кривичног дела напада на службено лице.

За време боравка на одељењу, урађена је обрада психолога, која је указала на ментални проблем, који га не ослобађа кривичне одговорности. По већ устаљеном сценарију, пацијент М.М. је добио инструкције од обе напред поменуте докторке да стане пред камере у ходнику и изведе свој пред докторком Николић претходно увежбани "перформанс" у коме прави покрете рукама, смеје се и тобоже прича сам са собом.

Др Николић је “сасвим случајно“ на једној од камера одељења “ухватила“ баш тај тренутак (од двадесет четири часа, седам дана у недељи) видео надзора што је једнако вероватноћи да добијете премију на Лото-у. На основу тога је раструбила да је налаз психолога “неупотребљив“ и да је пацијенту М.М. “све намештено“ иако записник из полицијске станице Н. Кнежевац, као и подебљи досије овог пацијента не говоре баш у прилог томе.

Тако се М.М. уместо да се нађе у затвору, нашао у најбољој соби одељења где се неко време излежавао као на летовању. Успут је развио неке своје мале “бизнисе“ искоришћавајући остале заиста болесне пацијенте. Од илегално купљеног дувана правио је цигарете и позајмљивао другим пацијентима у односу 1:5 па и 1:10 (за једну позајмљену направљену цигарету, тражио је да му пацијенти врате 5, односно 10 цигарета, али купљених у продавници).

У послеподневним и вечерњим сатима, уз дозволу др Николић напуштао би одељење и хакујући Wи Фи мрежу на управној згради болнице својим мобилним телефоном “скидао“ са интернета филмове различите садржине. Које је такође продавао осталим пацијентима. На ове ствари је особље болнице више пута скретало пажњу др Николић и директорки Петровић, које нису предузеле ништа, све до самог отпуста, када је пацијент М.М. напустио болницу са огромном торбом пуном боксова цигарета и подебљим новчаником.

За време свог боравка на одељењу, пацијент је више пута изјављивао да му нико ништа не може, јер о свакоме од лекара зна по нешто, а посебно је наглашавао једног од лекара-миљеника Јованке Петровић др Бобана Васића, психијатра, кога је ословљавао са “комшија“ јер живе један близу другог, коме је достављао марихуану, а понекада је са њим и пушио достављену робу. На отпусту је од др Љиљане Николић пацијент М.М. добио дијагнозу која га ослобађа кривичне одговорности због напада на полицајца, и цинично се смејући отишао кући.

За време боравка на одељењу др Николић му је чак дозволила и приступ до њеног умреженог службеног рачунара, преко кога је практично “скидао“ шта год је хтео, па је успут “покупио“ и неке друге податке болнице. После тога је докторка Николић извела “перформанс“ у коме је раструбила како јој је неко од запослених упао у компјутер са подацима, па је чак успела да обмане и службенике Полицијске управе Кикинда, који су насели на ову представу.

 

       Дилери под заштитом

 

Други пример је пацијент Фајхнер Николас рођен 1995. год. из Новог Сада, против кога је поднета кривична пријава за растурања наркотика у Новом Саду, а кога је по налогу др Јованке Петровић, на одељење болести зависности-Психијатрија 2, примила др Сузана Стијовић, начелник овог одељења, са истим циљем- избегавање кривичне одговорности.

Тако је др Стијовић наставила са праксом да на свом одељењу држи људе који покушавају да се лече од болести зависности заједно са дилерима дроге. Остаје још само да се Ф.Н. повеже са локалним дилерима у Новом Кнежевцу, да почне “достава“ у болницу и растурање по другим одељењима, те да се круг затвори. Овако изгледа болница којом управља Јованка Петровић и њена организована криминална група.

Када смо већ код права пацијената, право пацијента је такође и да добија медицинску услугу под условима прописаним законом. То значи да сваки лекар, медицинска сестра, психолог, социјални радник и радни терапеут који ради у болници, мора имати лиценцу за рад. Да ли је то тако у тој болници?

Ето једног примера. На одељењу Психијатрија 5, чији је начелник др Бобан Васић, већ месецима наводно волонтира др Тимеа Варга из Аде, коју је др Јованка Петровић довела у болницу како би се додворила Савезу војвођанских Мађара и председнику управног одбора болнице Орош Урбан Чила.

Ако одете на интернет страницу Лекарске коморе Србије и потражите је на списку лекара који имају важеће лиценце, види се да ова докторка нема валидну лиценцу за рад! Имајући у виду да је због недоласка доктора Бобана Васића на посао, она по речима особља тог одељења, др Тимеа Варга најчешће једини лекар на том одељењу, где прегледа пацијенте, пише терапију, води медицинску документацију и ставља свој потпис и факсимил, поставља се питање ко је и зашто овој докторки дозволио рад без лиценце? Одговор: крив је правник Љубомир Арновљев (по налогу др Петровић), као и републички здравствени инспектор др Бранка Булатовић, због необављања свог посла.

Пружање здравствених услуга без лиценце тежак је прекршај закона. Услед незаинтересованости за посао и пацијенте који нису на експериментима лековима др Бобана Васића, на овом одељењу вршља и др Предраг Величковић, одавно пензионисани неуропсихијатар који се у одсуству др Васића представља као начелник одељења Психијатрија 5.

То исто ради и на одељењу неурологије болнице-у присуству начелнице одељења Иване Михаљев. Реалност је да овај пензионисани и радно нефункционални неуропсихијатар ради у болници по уговору о делу на пословима специјалистичко-консултативних прегледа искључиво у амбуланти болнице, те не може бити никакав начелник, како се лажно представља.

То му иначе не смета да поред пензије која је око 80.000 дин, са дежурствима у болници узме најмање још толико, не рачунајући приходе од експеримената на девизном рачуну у Интеса банци. И све то се дешава у време када млада паметна деца у пуној снази седе без посла, или беже у иностранство. Др Величковић и његова ванбрачна супруга др Весна Рафајловић, окупирали су половину болнице.

Може се лако проверити у бази података РФЗО, да у овој болници има пацијената који су месецима и годинама смештени без оправданих медицинских разлога! На пример, избегавање плаћања старачког дома, непотребно вишемесечно задржавање пацијената у болници док се не заврши експеримент са лековима (јер ако се не заврши-нема исплате на девизним рачунима!).

Тако је директорка Петровић већ 15 година ову болницу претворила у своју “проклету авлију" у којој пате и запослени и пацијенти. Па иако је додијала и једнима и другима, и даље планира да у јануару 2016. године поново буде изабрана за директора ове болнице! Она обилази министарства, покрајинске секретаријате, прети запосленима отказом ако се не ишчлане из синдиката УСС (које је једном приликом назвала “ секташима“)…

 

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије

JOŠ JEDNO NETAKNUTO ZMIJSKO LEGLO ZDRAVSTVENOG SISTEMA SRBIJE!?

 

Glavnom uredniku Magazina Tabloid upućene su ovih dana od uglednih lekara teške reči, kojim ga sumnjiče da izbegava da ministra zdravlja, u dva mandata, Zlatibora Lončara stavi na stub srama, da izbegava da opiše i njegove lične zasluge što je srpsko zdravstvo dotaklo dno. Očekujemo da dobijemo konkretne dokaze, nećemo ih sakriti, odgovaramo razočaranoj lekarskoj eliti i ne sporimo da je krivica ministra Lončara nemerljiva.

 

                major Goran Mitrović, Arpad Nađ

 

Pre dvadesetak dana ministar zdravlja Zlatibor Lončar doneo je rešenja o smeni 11 direktora opštih bolnica i domova zdravlja po Srbiji , “zbog lošeg stanja u kojem se nalaze zdravstvene ustanove“. Sigurno je da u ovim zdravstvenim ustanovama nisu okrečeni klozeti, jer šizofreni premijer Aleksandar Vučić, zbog suficita u budžetu, nije odvojio dovoljno para.

Tek kada završi sa „sečom knezova" (tačnije sečom „kumova" mafije), ministar bi tek na kraju trebalo da, bez izuzetaka, smeni sve direktore opštih bolnica i domova zdravlja u Srbiji. To su suštinske promene u zdravstvu, a ne kozmetičke. Dakle, naš ministar je počeo od kraja korupcije, a ne od početka.

„Zmijsko leglo" zdravstvenog sistema Srbije, ostalo je netaknuto. I tako, dok srpsko zdravstvo sve dublje pada u ponor, naš ministar zdravlja vrši promene po principu „zažmuri da te lažem".

Odlazi u opšte bolnice na periferiji Srbije ( čiji nivo zdravstvene zaštite je u nivou pokretne poljske bolnice u prvom svetskom ratu), po dolasku u bolnicu odlazi u WC da se olakša, povlači ručicu vodokotlića i ukoliko vodokotlić ne radi kaže: „Reći ću te Vučiću. Videćeš…". U tome se sastoji njegova famozna „kontrola".

Očigledno je da ovih 11 smenjenih direktora opštih bolnica nisu okrečili toalete svojih bolnica. Ukoliko nekoga smenjujete, onda bi trebalo da za to postoje opravdani razlozi. Smenjeno je 11 direktora opštih bolnica, ali koliko je krivičnih prijava protiv njih podneto od strane ministarstva zdravlja ?

Toliko o navodnim „promenama u zdravstvu". Malo je poznato da smenjeni direktori nisu članovi Srpske napredne stranke, te je ministar Lončar iskoristio opšte nezadovoljstvo građana, da smeni nepodobne direktore i sve stavi u službu svog Vođe.

Nivo zdravstvenih usluga u Srbiji je gori nego u 19. veku. Profesorka Danica Grujičić, neurohirurg saopštila je na svom blogu da srpsko zdravstvo nepovratno nestaje, da uskoro neće biti lekara koji i nju mogu da leče.

Ministar Zlatibor Lončar je i krivično odgovoran za sunovart srpskog zdravstva. Sa obe šake Lončara za vrat drži v.d. direktorka Fonda zdravstvenog osiguranja Srbije.

A tamo gde su pljačke i kriminal, ministar Lončar ćuti. Da se ne zameri svom Vođi i njegovoj partijskoj mafiji i kartelima.

Direktorka Fonda zdravstvenog osiguranja je dično izjavila da se uvode u upotrebu, kao lekovi koje plaća Fond, inovativni lekovi, dakle oni čije dejstvo se ispituje na stanovništvu Srbije. Besplatno i uz saglasnost ministra zdravlja. Nije rekla, gostujući na RTS-u, koliko para će staviti u džep ona i ministar zdravlja.

Magazin Tabloid je opisao stanje u Neuropsihijatrijskoj bolnici Sveti Vračevi u Novom Kneževcu, u kojoj se nad pacijentima besplatno vrše eksperimenti lekova koji nisu izvršeni ni nad pacovima i kunićima, uzimaju uzorci biološkog materijala za potrebe stranih farmacutskih kompanija i obaveštajnih službi. Pljačkanje, nasilje, ubistva pacijenata u ovoj bolnici ne dotiču ministra. Važni su mu klozeti po zdravstvenim ustanovama. I on se time ponosi.

Sestra načelnika operative u Bezbednosno-informativnoj agenciji Jovana Drobnjakovića je direktorka NSP Sveti Vračevi dr Jovanka Petrović. Opasno pohlepna žena . Bila je poslanik Demokratske stranke u Narodnoj skupštini Srbije, ali je odmah promenila partiju.

Posle serijala o zločinima u ovoj bolnici, vlasti ćute. I ministar zdravlja.

Direktorka Jovanka Petrović zgrnula je milione evra na nesreći paora i građana iz Banata.

Kako smo saznali u ovoj ustanovi, nju BIA želi da zameni, ali opet sa svojim kadrom. Reč je o dr Suzani Stijović, načelnici jednog odeljenja u ovoj ustanovi. Ona je došla sa Kosmeta, i po svemu sudeći sa falsifikovanom diplomom.

Njen muž Goran je poreklom Crnogorac. Stijovići su od Vasojevića. On je 24. 9. 2005. godine u Kanjiži ubio iz pištolja vlasnika kafića “Baunti“ Jožefa Šarnjaia, sa kojim je bio i prijatelj, jer, navodno, nije poslužen u pripitom stanju. Osuđen je na 15 godina zatvora.

Pušten je pre dve godine na slobodu, jer je direktorka Jovanka Petrović sredila da posle polovine kazne bude pušten na uslovnu slobodu, jer “izdržava četvoročlanu porodicu, koja nema od čega da živi“! Inače njih dvoje žive odvojeno, on u selu Đala na samoj granici sa Mađarskom (gde se bavi prevođenjem ljudi) a ona u Novom Kneževcu. Dakle dve kuće i stan u N. Kneževcu u kome živi ćerka (dr Jovana Stijović, takođe zaposlena u bolnici, a u bolnici sujoj zaposleni i: još jedna ćerka, oba zeta i sin!).

Od doktorke Stijović muž ima rođenog brata koji je bio funkcioner BIA-e. On i Drobnjaković štite ove kriminalce. Sada spremaju sledeći manevar: da direktor bolnice bude dr Suzana Stijović , tako bi praktično Jovanka Petrović ostala zakulisni direktor bolnice, a kriminalni deo BIA-e bi i dalje bio njihova podrška iz senke.

Prema saznanjima istraživača Magazina Tabloid, dr Suzana Stijović, koja je došla iz Prištine, ima podršku načelnika u BIA Bojana Dimića, o kome smo pisali u serijalu o kriminalu u ovoj službi.I n je došao iz Prištine, u centralu BIA, a načelnik je vrlo važne uprave.

Direktorka Jovanka Petrović je potpuno izgubila razum, napada sve oko sebe i u svakoga sumnja, proradila je i kod nje paranoja.

Inače, koliko se ove dve doktorke vole govori način na koji dr Stijović naziva direktorku u njenom odsustvu-"psorijatična šizofreničarka" (jer pored mentalnih problema Jovanka boluje i od psorijaze).

Stijovići su došli sa Kosova, "junački su utekli" pre rata 1999. godine u svoj stan u Sutomoru. I ovde u N. Kneževcu primenjuju iste šeme, najveći su Srbi i ona i direktorka i dr Boban Vasić, takođe sa Kosova, dok ne bude zapucalo. Kad zapuca, odoše sa džakom para u beogradski pašaluk.Sada ovde grabe koliko mogu i uvek im je malo.

U ovom broju opisaćemo koruptivnu šemu za pljačku pokretne i nepokretne imovine psihijatrijskih pacijenata na lečenju u ovoj bolnici, u saradnji sa kamarilom ministra Aleksandra Vulina, koji lično postavlja direktorke centara za socijalni rad po Srbiji, uz dva uslova: da se učlane u njegov „Pokret socijalista" i da pristanu da budu Monika Levinski. U prilog ovoj tvrdnji, navešćemo samo neke od nebrojenih primera.

Pacijentkinja Smiljković Bojana i njen rođeni brat Smiljković Vladimir iz Beograda, nalaze se na meri obaveznog psihijatrijskog lečenja „na neograničeni vremenski period", koja im je izrečena rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu 28 K.br. 3557/13 od 27.06.2013.godine , koje je donela sudija Svetlana Aleksić, takođe besprizorna žena.

U Specijalnoj zatvorskoj bolnici Padinska Skela ( Beograd) bili su na lečenju u periodu od 23.07.2013. god do 09.10.2015., kada su u dogovoru sa direktorkom Jovankom Petrović premešteni u psihijatrijsku bolnicu Novi Kneževac na dalje izdržavanje izrečene mere, gde se nalaze do današnjeg dana.

Iako je učešće Smiljković Bojane u krivičnom delu izazivanja opšte opasnosti (umišljeno izazivanje požara u svom stanu) koje joj se stavlja na teret prilično sporno, namera nam nije da komentarišemo odluke suda niti postojanje ili odsustvo mentalnih poremećaja kod oba pacijenta.

Namera nam je da ukažemo na ustaljeni kriminalni mehanizam kojim su se ova dva nezaštićena pacijenta, brat i setra, čiji su roditelji pokojni, na prevaru ostali na ulici. Naime, na stan u centru Beograda u ulici Kraljice Marije br. 7 stan 14, neko je očigledno "bacio oko".

Dok je ovo dvoje nevoljnika bilo na izdržavanju mere obaveznog lečenja, odjednom se tokom 2012.god. pojavio izvesni Milen Janaćijević sa kupoprodajnim ugovorom, navodno sklopljenim sa majkom pacijenata, koja je inače preminula 2002.god!

Dakle posle 10 godina, se Janaćijević dosetio da stan koji je navodno kupio od majke pacijenata, prenese na svoje ime na osnovu očigledno ništavnog kupoprodajnog ugovora na kome čak nema ni validnog potpisa majke pacijenata i koji Smiljković Bojani nije ni stavljen na uvid, već joj je dat prepis ugovora !?

Ovakav ništavan kupoprodajni ugovor je u postupku pokušaja njegovog osporavanja od strane zakonskog zastupnika Smiljković Bojane, uvažio sudija nadležnog suda u Beogradu! Odmah po prenosu stana na svoje ime, Janaćijević je stan prodao izvesnoj gospođi Andrejić. Pri tome su iz porodičnog stana pacijenata izbačeni na ulicu nameštaj i sve njihove lične stvari !!! Nije im ostala ni slika pokojnih roditelja za uspomenu!

Pacijentu Smiljković Vladimiru oduzeta je poslovna sposobnost rešenjem nadležnog suda u Beogradu, a za staratelja mu je određen službenik Centra za socijalni rad Palilula-Katica Hodalić, čija je zakonska obaveza bila da između ostalog raspolaže imovinom pacijenta i da spreči njeno nezakonito otuđenje, koje se desilo zbog njenog pasivnog držanja i nečinjenja (ili možda nije tako?).

Mera suda koja je izrečena Smiljković Bojani " na neograničeni vremenski period" praktično znači da od njenog psihijatra dr Vesne Rafajlović u psihijatrijskoj bolnici Novi Kneževac zavisi koliko će još vremena provesti na meri obaveznog lečenja, jer je ona ta koja treba da predloži nadležnom sudu meru obaveznog lečenja na slobodi.

Od samog početka, sve do sada oba pacijenta, po rečima osoblja bolnice, nisu pokazala ni najmanji znak agresivnosti, a da li će život nastaviti na slobodi ili će biti "pronađeni u krevetu bez vitalnih znakova"-to će vreme pokazati. Apelujemo na nadležne organe i institucije da ovim pacijentima pruži pravnu zaštitu u skladu sa Zakonom o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama, koji je u ovom slučaju smišljeno i brutalno prekršen.

Pacijentkinja Smiljković Bojana odavno ispunjava uslove da joj se mera obaveznog lečenja u psihjatrijskoj ustanovi zameni merom obaveznog lečenja na slobodi ( ima čak i porodičnu penziju od roditelja), ali nema gde da se vrati-ostala je na ulici. Srbijo, pogledaj se na šta ličiš!

Pacijent Lubarda Borislav iz Novog Kneževca, koji je bio na lečenju na muškom odeljenju psihijatrije 1 (psihijatar Ljiljana Nikolić-zakleti sudski veštak !), u sobi doktorke Nikolić, pod njenim pritiskom (i po direktnom nalogu dr Jovanke Petrović, a u cilju dodvoravanja novom lokalnom kartelu "SNS-SVM" kojem su se obe priklonile posle sloma DS-a), potpisao je punomoć svom rođenom ujaku, koji je inače otac sadašnjeg predsednika opštine (i predsednika OO SNS) dr Radovana Uverića, da može raspolagati njegovom imovinom koja mu je kao jedinom nasledniku pripala posle smrti oba roditelja.

Na taj način je doktorka Nikolić omogućila porodici Uverić da protivpravno prisvoji bonove za gorivo i subvencije za poljoprivredu praktično nepostojećeg poljoprivrednog domaćinstva porodice Lubarda, koje je zadesila nevolja, kao i da prisvoji svu pokretnu i nepokretnu imovinu pacijenta Lubarde Borislava, koga su takođe na predlog doktorice Nikolić lišili poslovne sposobnosti i strpali u dom za lica sa mentalnim smetnjama o državnom trošku. Sve to u cilju dodvoravanja direktorke Jovanke Petrović predsedniku opštine Radovanu Uveriću i SNS-u u koji je preletela.

Da li će ih obe SNS zaštiti od krivične odgovornosti ? Kraj će pokazati, a on se nazire. Da li ove doktorke, psihijatri i zakleti sudski veštaci imaju savest ? Kod svakog iole normalnog čoveka, sve ovo što je do sada napisano trebalo bi da izazove gađenje.

Pacijent Novaković Nikola iz Čelareva (Bačka Palanka), siroče bez oba roditelja, jedini je naslednik roditeljske kuće i imanja u Čelarevu, na koje je stavila ruku direktorka Gradskog centra za socijalni rad Bačka Palanka Aleksandra Arsenin, koja je zemlju pacijenta već prodala svome rođenom stricu. Na redu je kuća.

Psihijatar Ljiljana Nikolić, kao i službenik Centra za socijalni rad Bačka Palanka koji je određena za staratelja pacijenta, po ustaljenom scenariju, smišljeno i u dogovoru nisu učinile ništa da zaštite imovinu ovog pacijenta, koji je pored porodične penzije koju podiže "neko drugi", željan svega, da se ne bi zamerile kamarili Aleksandra Vulina.

Malo mu je što je zaposeo carinu, pa je i od centara za socijalni rad napravio unosan biznis nekretninama nesretnika, a sve uz saradnju sa "zakletim sudskim veštacima" psihijatrijske bolnice u Novom Kneževcu i pod direktnim nadzorom direktorke ove bolnice.

Iako smo u više navrata upozoravali na kriminalne aktivnosti OKG (organizovana kriminalna grupa) psihijatrijske bolnice Novi Kneževac, do sada nije bilo nikakvih reakcija niti od strane ministarstva zdravlja, niti od strane javnog tužilaštva.

Eksperimenti lekovima i svi mogući oblici kršenja Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama se i dalje nastavljaju. Ali, ministar zdravlja Lončar ne reaguje. Da se ne zameri njenom bratu! A morao bi da smeni direktorku Jovanku Petrović (ukoliko ima imalo ljudske časti i dostojanstva), te da uvede prinudnu upravu u ovoj bolnici koja je pod njenom upravom postala leglo korupcije, nečoveštva i zla.

Krivična prijava protiv Jovanke Petrović biće znak iskrene namere ministra da se u zdravstvenom sistemu nešto promeni. Sve drugo je prodavanje magle zvane "borba protiv korupcije u zdravstvu". A i famozno "Radno telo za borbu protiv korupcije u zdravstvu" oko koga se digla tolika medijska buka i njegov predsednik gospodin Mario Spasić mudro ćute.

Državna revizorska institucija utvrdila je pljačku od oko 100 miliona dinara u Institutu za prevenciju i rehabilitaciju kardiovaskularnih bolesti "Niška Banja’`. Odgovornost je pripisana direktorki profesor Marini Deljanin Ilić. Ali, ona je i dalje na dobrom glasu kod ministra Lončara, jer iza nje stoji kosovski kartel.

Lončar je, nakon obilaska Instituta za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju kardiovaskularnih i reumatskih bolesti "Niška Banja", rekao novinarima 17. oktobra da taj institut neće biti odmah privatizovan pošto postojati mogućnost, prema odluci Vladine komisije za privatizaciju banja, da svaka banja odluči da li ide u neku vrstu privatizacije ili strateškog partnerstva.

"To je pre svega namenjeno banjama u koje mora da ulaže država koje ne mogu same da se izdržavaju, koje su u minusi ili problemima. Ako one nađu strateškog partnera da uloži, mi smo tu da podržimo, nije nam ova banja prioritet da ide u privatizaciju", rekao je Ločar odgovarajući na pitanja novinara.

Dodao je da se razmišlja o nabavci angio sale za Nišku Banju koja bi mogla da bude nabavljena sledeće godine ukoliko budu ispunjeni svi uslovi za dobijanje dozvole za njen rad, što bi mnogo rasteretilo Niš.

Lončar je naglasio da su pacijenti u Institutu u Niškoj Banji zadovoljni!

"Ova ustanova dobro radi, nije u dugovima i minusu, ali ovde mora da se uloži u obnavljanje i širenje kapaciteta. Dogovorili smo sada, a i sa Ministarstvom rada u čijoj je nadležnosti PIO fond, da damo saglasnost da se novac upotrebi za rekonstrukciju bazena i drugih delova, koja je potrebna zbog nerešenih imovinskih odnosa koji su na sudu", naveo je Lončar.Nijednom rečju nije pomenuo direktorkinu pljačku od 100 miliona dinara. To za ministra Lončara i nisu neke pare!

 

     A 1. Doktor za naručenu smrt

Možete li, molimo vas, da proverite šta se desilo sa krivičnim prijavama protiv doktora Predraga Veličkovića neurospihijatra, koje su mu podnete zbog zloupotrebe službenog položaja dok je bio predsednik opštine Novi Kneževac (ispred radikala, sada je neposredno pre izbora preleteo u SNS, i on i njegova ljubavnica dr Vesna Rafajlović).

Ovaj neurospihijatar je odavno u penziji, ali ga direktorka Jovanka Petrović. i dalje drži u bolnici po "ugovoru o delu", da bi joj obavljao prljave poslove. Jedan od najprljavijih poslova za koji sumnjamo da obalja odavno je "čišćenje" pacijenata visokim dozama lekova. U dogovoru sa njim, i za određenu sumu novca, rodbina smešta starog čoveka u psihijatrijsku bolnicu gde ga dr Veličković dovršava lekovima.

Da je ovo realnost i nije plod naše mašte možete pročitati ovde

U tome mu očigledno pomažu i neke sestre. Teško je to dokazati, jer se ne rade toksikološke analize posle smrti. Najviše je takvih slučajeva bilo na odeljenju Psihijatrija 5 (ženska gerijatrija), čiji je načelnik doktor Boban Vasić psihijatar (miljenik J.P), koji ne dolazi na posao, tako da po tom odeljenju vršljaju dr Predrag Veličković neuropsihijatar i dr Timea Varga lekar opšte prakse iz Ade, koja na ovom odeljenju navodno volontira (inače ova doktorka govori jako loše srpski, studirala navodno u Novom Sadu na engleskom (!?), ali je zato spremna na sve i miljenica je J.P. Poznata je po tome što je sestrama koje su je upozorile da će pacijentkinja umreti rekla: "Pa šta? Neka umre."!). Nju trenutno "obučavaju" dr Predrag Veličković i dr Boban Vasić kako da postane "egzekutor", kao što su njih dvojica pod komandom J.P.

Inače gore pomenuti dr Predrag Veličković je udovac i živi u vanbračnoj zajednici sa doktorom Vesnom Rafajlović psihijatrom, koju je kao predsednik opštine i direktor bolnice doveo u bolnicu iz doma zdravlja i dao joj specijalizaciju.

Poznat je po tome što za novac piše lažne dijagnoze za penzije, tuđu negu i pomoć, odlazak u banje, penzije u inostranstvu. Romi (cigani) u Novom Kneževcu ga obožavaju jer im piše lažne dijagnoze kojima u Centru za socijalni rad Novi Kneževac dokazuju da su radno nesposobni i ostvaruju pravo na socijalnu pomoć.

Zvanično se vodi kao konsultant u ambulanti bolnice, gde pregleda pacijente zajedno sa dr Timea Varga, a koriste pečate drugih lekara (napr. dr Suzane Stijović). Razlog je taj što posle uvođenja informatičkog sistema "IZIS" raspored lekara koji rade u ambulanti mora da se dostavi za dva meseca unapred.

Dakle da pojasnimo, u danu kada u ambulanti treba da radi dr Suzana Stijović, ona nije u ambulanti, a njen pečat praktično zloupotrebljavaju dr Predrag Veličković neurospihijatar i dr Timea Varga lekar opšte prakse, koji čine krivično delo falsifiikata. Polovina lekara ove bolnice na taj način nikada ne dolazi u ambulantu (dr Boban Vasić, dr Jovan Milovanović itd.), a zvanično se vode kao da su u njoj radili.

Dakle dr Predrag Veličković , neurospihijatar u penziji je saradnik J.P. i Suzane Stijović po istom osnovu (BIA), opasan kriminalac i dželat. Do sada nije osuđivan, a podnošene su mu krivične prijave 2008.god. (ali mislimo da nisu samo ove, ima ih još). Molim vas da proverite šta se sa krivičnim prijavama desilo.

Težak je to lopov, posle smene vlasti, kada su došle demokrate, lično su ga od krivične odgovornosti zaštitili Jovanka Petrović i novi predsednik SO Dragan Babić. Tako sadašnji predsednik opštine Radovan Uverić (SNS), takođe ne podnosi prijave ni protiv Dragana Babića ni protiv Predraga Veličkovića (oba bivša predsednika opštine), zbog evidentni krivičnih prestupa i zloupotrebe službenog položaja.

(Imena potpisnika poznata redakciji)

 

     A.2 Kontrolor, a lažni doktor!

Na čelo komisije koja je prošlog meseca utvrđivala nepravilnosti u radu domova zdravlja i bolnica, ministar Lončar je postavio izvesnog dr Aleksandra Stojanovića, funkcionera SNS-a, koji je lažni specijalista oftamolog. Bio je v.d. direktor DZ Barajevo, nanevši ogromnu štetu zdravstvu. Optuživan je za mobing, za nestručnost…

Istragom je utvrđeno da je dr Stojanović diplomirao na Medicinskom fakultetu u Tuzli 1992. godine, u vreme rata, nakon 11 godina studiranja. Specijalizaciju nije završio, a u vreme kampanje SNS-a pregledao je besplatno, navodno, 60.000 građana. Dr Stojanović nema licencu za rad Lekarske komore Srbije! Za lažnu specijalizaciju zna i ministar Lončar, ali…

Doktora sa lažnom diplomom, a što je specijalnost kadrova SNS-a, ministar Lončar je za nagradu postavio za direktora DZ Palilula, za člana nadzornog odbora Instituta za majku i dete. Sa te pozicije ovaj lažni specijalista, neznalica, nasilnik i kriminalac, na čelu je inspekcije koja je vršila kontrolu rada zdravstvenih ustanova, nakon čega je ministar smenio direktore tih ustanova.

A dr Stojanovuić je u Barajevu iza sebe ostavio pustoš. Sada sa tim nastavlja u DZ Palilula, jednom od najvećih u zemlji. Lekari ovih domova zdravlja znaju da Stojanović uopšte ne razume medicinsku terminologiju, jer mu je i diploma iz Tuzle sumnjiva. Kako Srbin da završi fakultet usred rata!Samo zbog ovog zla, ministar Lončar bi morao na višegodišnju robiju.

 

     A 3. Sindikalac pod zaštitom

“Već 15 godina traju problemi u Klinici za plastičnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije koji se iz poznatih razloga medijski propraćenih, namerno ne rešavaju. Samo u protekloj deceniji, promenjeno je pet direktora, i to prof. dr Predrag Stefanović, prof. dr Zoran Tačević, prof. dr Miodrag Colić, prim. dr Milan Todorović, i sada doc. dr Milan Jovanović, a problemi postaju sve gori i gori“ – piše u pismu zaposlenih upućenom i našem magazinu.

Iz klinike su proterivani, na različite načine i pod različitim pritiscima, specijalisti plastične i maksilofacijalne hirurgije Miodrag Colić, Boban Đorđević, Oliver Jevtić, Milutin Mrvaljević, Alek Račić, Zdravko Petković, Ljiljana Velimirović, Biljana Mumović, Vesna Rakić, Goran Bjelogrlić, Zlatko Vujačić, Dejan Milutinović i dr.

O broju sestara i nemedicinskog osoblja koje je prošlo kroz kliniku, bolje je da se ne piše, ali je reč o sposobnim i poštenim kadrovima. Uglavnom su svi sklonjeni kada su ustanovili ono što je za kliniku opšte poznato a to je da po klinici ordinira grupa predvođena poverenikom Novog sindikata zdravstva koja vrši različita krivična i prekršajna dela u cilju sticanja materijalne koristi.

Ko god se protiv te grupe pobunio ili nije hteo da učestvuje u određenim radnjama prošao je kao navedeni lekari. Reč je o krivičnim i prekršajnim delima nesavesnog lečenja, rada u alkoholisanom stanju pa čak i pod dejstvom narkotika, falsifikovanja medicinske dokumentacije, vršenju obrednih rituala u javnoj zdravstvenoj ustanovi, mobingu nad nepoželjnim članovima kolektiva, iznuđivanju mita za lekarske usluge od pacijenata i slično.

Ovakvo stanje precizno i dokumentovano su predočili upravi Kliničkog centra i ministarstvu zdravlja prethodna dva direktora klinike i oba su bila smenjena nedugo posle podnošenja dokumentacije.

U MUP, BIA, VOA i drugim agencijama nalazi se pregršt prijava protiv gotovo svih zaposlenih radnika u klinici pisanih u najvećem broju od strane poverenika Novog sindikata zdravstva za ovu kliniku gde se navode detalji kao što je čak i odlazak ranije sa radnog mesta.

Time su izvršioci najtežih krivičnih i prekršajnih dela u ovoj klinici pokušali da skrenu pažnju sa zlodela koja vrše i akcenat stave na nevažne stvari prikazujući se za samoinicijativne saradnike bezbednosnih službi. Međutim, pored toga, zabeleženi su i slučajevi anonimnih prijava porodicama pacijenata lečenih u klinici u kojima se upozoravaju da ih je određeni lekar nestručno lečio i lažno prikazuju rezultati lečenja u cilju kompromitacije pojedinih lekara koji nisu po volji ove kriminalne grupe.

Istovremeno, lekari koji su po volji ove bande mogu da rade šta god hoće, čak i da vrše operacije noću bez odgovarajućih uputa i medicinske dokumentacije za šta stiču veliku materijalnu korist, a oštećuju Klinički centar. Time se ova banda postavila kao grupa kriminalaca koji drže čitavu deceniju kliniku za svoje vlasništvo i uklanjaju bez milosti svakog ko im stane na put ili ko čak neće da učestvuje u kriminalu.

Hirurzi i drugi medicinski radnici koji su proterani sa klinike, žele što pre da zaborave da su tu ikada radili, a većina njih je već ranije pisanim putem uradila i jedan "siziforv posao"  , obaveštavajući upravu Kliničkog centra o pravom stanju stvari, mada ta uprava radi sve drugo, samo da problem ne reši. Nekadašnji ministar zdravlja Zoran Stanković, dobio je kompletnu dokumentaciju o krivičnim i prekršajnim delima poverenika Novog sindikata zdravstva, međutim, u razgovoru sa kolegom sa VMA koji ga je zamolio da pomogne poštenim ljudima u toj klinici, odgovorio je: "…Ne mogu ja ništa kad tog sektaša štite političari".

Radi pojašnjenja, u klinici se već vise od jedne decenije vrše obredni rituali posipanja praha i tečnosti po hodnicima, paljenja papira i ugljevlja, pa čak i obrednog klanja pernatih životinja!

Bivše rukovodstvo klinike je uhvatilo na delu poverenika Novog sindikata zdravstva u vršenju istih i prijavu prosledilo upravi Kliničkog centra dok su se lekari obratili sa ukupno 18 potpisa lekara specijalista (od ukupno 25 zaposlenih hirurga) Lekarskoj komori da mu se oduzme licenca za rad jer je u pitanju prekršaj člana 13 KZ R Srbije ali i člana 334 KZ Republike Srbije o lažnom prijavljivanju kolega.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

NOVI KNEŽEVAC: KRIMINAL U BELOM MANTILU I „ODLIČNA SARADNJA“ NA NEZAKONITOJ OSNOVI!!!

 

U subotu, 8. oktobra, ministar zdravlja, u drugom mandatu, Zlatibor Lončar bio je na “tuširanju“ na TV Pink. Bio je nervozan i trudio se iz petnih žila da svoje gostovanje iskoristi za hvalospev svom gazdi Aleksandru Vučiću.

Tvrdio je da je za njegovog mandata okrečeno mnogo klozeta po srpskim zdravstvenim ustanovama, ali zahvaljujući pre svega, nikom drugom no Aleksandru Vučiću koji je dao pare. „Što činiš-čini, ali i za sutra misli !" Ove mudrosti Lončar se nije setio.

Ličio je na čoveka koji se 10. maja 1945. godine priključio četničkom vođi Draži Mihajiloviću. Sve što je rekao ministar Lončar delovalo je toliko jadno, da su ga i voditelji, koji su moralno dno, sažaljevali i kuražili da ne liči na Moniku Levinski. Srpsko zdravstvo na čijem je čelu Zlatibor Lončar vraćeno je u praistoriju. Lončar je proključao…

 

                      major Goran Mitrović

 

Ministar Lončar je opisivao šta je sve nasledio kao ministar. Pominjao je pljačke, neraspakovane skupe uređaje koji su dobijeni iz donacija, a čamili su u podrumima zdravstvenih ustanova, da ne bi pravili konkurenciju privatnim ordinacijama.

Nije pomenuo nijedan slučaj da je neko zbog zla u kojem je srpsko zdravstvo, izveden pred sud. Bilo mu je važno da pošalje šizofrenom pederu Vučiću poruku svoje duboke lojalnosti, jer on sumnja u nju. Vučić u sve sumnja, i sve ih plaši svojom lažnom veličinom. A Lončar je i njemu i njegovim sledbenicima iz prvog ešalona vadio kao hirurg na Urgentnom centru i pivske flaše, palice i druge tvrde predmete iz čmara.

I reče to, Zlatibor Lončar, i pade.

Nije objasnio zašto ne sme da se oglasi povodom slučajeva koje smo opisivali.

Direktorka bolnice Sveti Vračevi iz Novog Kneževca je sestra direktora operative u BIA Jovana Drobnjakovića, takođe psihičkog bolesnika, a ministar Lončar je bio i na merama ove službe, pod neverovatnom optužbom da ga Magazin Tabloid “ostavlja na miru“. Toliko daleko ide njihovo ludilo!

Gospođa Petrović je opasan kriminalac. Besprizorna, halapljiva, surova. Ona u ovoj bolnici radi od utorka do četvrtka, pokupi pare i dolazi u Beograd, gde se baškari u vili na Dedinju. Brat je ozvučio bolnicu, te joj referiše šta ko u njoj radi, ili njoj radi. Sve njene grehe “peglaju“ njeni saradnici u zločinu.

Jedan slučaj takvog „peglanja" desio se 12.10.2015.god., a krivično delo direktorke „ispeglala" je dr Vesna Rafajlović, psihijatar. Naime, pacijentkinja Stojković Smilja rođena 1961.god. iz Mokrina umrla je 10.10.2015.god. (subota) u 10:55 h na dežurstvu direktorke Jovanke Petrović.

U Istoriji bolesti broj 464/15 dr Rafajlović napisala je: „Smrt konstatovala dr Jovanka Petrović.", a zatim popunila svu prateću dokumentaciju koja je potrebna da bi se pacijentkinja sahranila (i pri tome nije zaboravila da naznači da „obdukcija nije potrebna"), a koja se uobičajeno popunjava na dan smrti.

Dakle, rodbina je čekala do ponedeljka 12.10.2016.god., a kada direktorka ni u ponedeljak nije došla na posao (jer su petak i ponedeljak, a neretko i četvrtak za nju neradni dani) dr Rafajlović je telefonom od nje dobila zadatak da „pegla", ali je loše „ispeglala".

Ako je direktorka u subotu 10.10.2016.god. zaista bila na dežurstvu, zašto sama nije nije popunila potrebnu dokumentaciju ? Imala je čitav dan na raspolaganju od 10:55h do 19:00 h.

Ako je dr Rafajlović menjala toga dana direktorku (što je jedan od mogućih izgovora), zašto je u istoriji bolesti napisala „Smrt konstatovala dr Jovanka Petrović." ? Dakle, džaba ste „peglali". Eto direktnog dokaza za tužilaštvo koje je glatko odbilo krivičnu prijavu sindikata USS podnetu protiv direktorke bolnice 29.10.2014.godine, iz potpuno istog istog razloga (nedolazak na dežurstva sa smrtnim ishodom po pacijente).

Nedavno je na Odeljenju za bolesti zavisnosti-psihijatrija II čiji je načelnik dr Suzana Stijović prijavljen treći smrtni slučaj za manje od mesec dana, dakle i ovaj pacijent je „nađen bez vitalnih znakova".

Sva tri slučaja su interesantna jer na tom odeljenju borave mahom mlađi pacijenti-zavisnici, ali je ovaj poslednji interesantan po tome što je pacijent pre smrti nekoliko sati boravio van bolnice i da je umro jedan sat posle povratka u bolnicu pod sumnjivim i nerazjašnjenim okolnostima.

Niti je zbog toga sprovedena istraga, niti je zbog toga urađena obdukcija. Samo jedan od mnogobrojnih primera „peglanja dokumentacije". Jedan psihijatrijski pacijent manje, koga je za to briga ? Nikoga. O

Posebno je interesantan slučaj „peglanja" nasilne smrti (krivično delo prikrivanja nasilne smrti) pacijentkinje Telečki Darinke na ženskom odeljenju Psihijatrija 1 čiji je načelnik dr Vesna Rafajlović sredinom 2015. godine.

Iako postoji obdukcioni zapisnik (obdukciju je izvršio patolog bolnice Senta) u kome je napisano da se radi o nasilnoj smrti, zvanična verzija gore pomenute već izverzirane direktorkine „peglačice" je da je „pacijentkinja povrede zadobila tokom epileptičkog napada kada je udarila glavom o stepenice".

Prvo pitanje za direktorku bolnice i njenu vernu „peglačicu" je sledeće: Obzirom da takoreći nema kosti na lobanji pacijentkinje koja nije smrskana (čelo, nos, potiljak, slepočnice…), može li čovek da istovremeno padne na čelo i potiljak ?

Drugo pitanje: Koliko puta je pacijentkinja ustala i pala da bi joj sve kosti lobanje bile smrskane ? Treće pitanje: Šta je sa video zapisima sigurnosnih kamera koje pokrivaju mesto gde je pacijentkinja „pala" tj. doživela epileptički napad ? Četvrto pitanje: Da li su po dobijanju obdukcionog zapisnika direktorica i njena „peglačica" obavestile o tome policiju, i da li je sprovedena istraga, ili su smatrale da to nije potrebno, jer su ionako odavno izvan zakona?

U ovom slučaju postoji osnovana sumnja da je pacijentkinja na lečenju u bolnici ubijena višestrukim udarcima tupim predmetom, te „ispeglana" verzija događaja kada se pročita obdukcioni zapisnik postaje smešna. Iskreno se nadamo da će obe uskoro peglati u Požarevcu, a sa njima i ostali „peglači".

Direktorka je donela nedavno Pravilnik bolnice o vakcinaciji po kome su od Hepatitisa B obavezni da se vakcinišu samo medicinski tehničari. Po pravilniku o imunizaciji od zaraznih bolesti (na sajtu min. zdravlja) svako ko dolazi u kontakt sa pacijentima, njihovom krvlju i njihovim izlučevinama mora biti vakcinisan.

Dakle, to važi i za lekare. Ali, lekari ove bolnice opsesivno plaše da prime vakcinu protiv Hepatitisa B (navodno zbog mogućih neželjenih efekata, kojih inače uopšte nema).U svim zdravstvenim ustanovama koje leče pacijente širom Srbije (bolnice, domovi zdravlja), svi lekari imaju obavezu da se vakcinišu od Hepatitisa B, posebno u psihijatrijskim bolnicama. A nadležni sanitarni inspektor iz Kikinde spava snom medveda i ne sme da napiše niti jednu prijavu J.P.

U brojnim izjavama direktorke psihijatrijske bolnice Novi Kneževac Jovanke Petrović, može se saznati da je saradnja između direktorke Doma zdravlja Novi Kneževac Renate Mikloš specijaliste radiologa i nje odlična. Tvrdnja je, tačna, saradnja je odlična, ali samo za njih dve. Evo kako ta saradnja izgleda u praksi.

Dr Renata Mikloš je kao „nestranačka ličnost" na mesto direktorice Doma zdravlja Novi Kneževac  ustoličena u vreme vladavine Demokratske stranke , na spahiluku Novi Kneževac, a direktno po direktivi dr Jovanke Petrović i bivšeg predsednika opštine Dragana Babića.

Na taj način direktorka psihijatrijske bolnice Jovanka Petrović, stavila je pod svoju kontrolu i Dom zdravlja Novi Kneževac, posebno njegovu kadrovsku politiku. Između ostalog, preko direktorke doma zdravlja Renate Mikloš, dr Jovanka Petrović je stekla „ekskluzivno pravo" da može da u svakom trenutku sazna od čega boluju pojedini „nepodobni" građani Novog Kneževca i njihove porodice, kakve lekove piju, kakva je prognoza njihove bolesti itd. Takođe je stekla ekskluzivno pravo da vrši pritisak na lekare doma zdravlja na to kako će lečiti pojedine „podobne" i „nepodobne" pacijente.

Dovoljan je samo jedan telefonski poziv dr Petrović i lekar doma zdravlja u paničnom strahu piše „po narudžbini" uput za bolničko lečenje, kojim upućuje pacijenta na „lečenje" u psihijatrijskoj bolnici Novi Kneževac, gde mu je već pripremljen „doček" , a sve u cilju „peglanja" medicinske dokumentacije radi odlaska u penziju, odlaska u Banju Kanjiža, ostvarivanje „prava" na tuđu negu i pomoć, socijalnu pomoć, izbegavanja krivične odgovornosti zbog napada na službeno lice i drugih krivičnih dela, ostvarivanje prava u inostranstvu (bolovanje, penzija, socijalna pomoć…) itd. itd.

Tokom nedavnog renoviranja odeljenja Psihijatrija III bolnice u Novom Kneževcu, direktorka je, bez opravdanog razloga i preke potrebe, naredila hitno preseljenje odeljenja neurologija u Stacionar doma zdravlja Novi Kneževac.

Obe direktorice kažu da je to „primer dobre saradnje", ali su obe zaboravile da kažu da je za vreme trajanja ove saradnje od januara do septembra 2016. godine, po rečima osoblja doma zdravlja, sve troškove Stacionara doma zdravlja (struja, voda, telefon… itd.) na sebe preuzela psihijatrijska bolnica.

Ovim preusmeravanjem budžetskih sredstava iz jedne zdravstvene ustanove u drugu, direktorka bolnice Jovanka Petrović izvršila je krivično delo nenamenskog trošenja budžetskog novca namenjenog za renoviranje bolnice.

Nadležni organi trebali bi da detaljno pregledaju sve finansijske transakcije između ove dve zdravstvene ustanove, posebno za vreme boravka pacijenta sa odeljenja neurologije u Stacionaru Doma zdravlja, gde su inače istovremeno stacionarno lečeni i pacijenti doma zdravlja. Odlična „saradnja", ali na nezakonitoj osnovi.

Odmah posle odlaska pacijenata psihijatrijske bolnice iz stacionara doma zdravlja, direktorka doma tražila je od predsednika opštine Radovana Uverića „finansijsku pomoć" od 2 miliona dinara, kako bi sprečila bankrot doma zdravlja pred kojim se on nalazi već duže vreme.

Ona je za vreme svog mandata dovela Dom zdravlja u stanje katastrofe zbog svoje nesposobnosti i nezainteresovanosti za probleme građana Novog Kneževca. Stopa smrtnosti u ovom gradu je zabrinjavajuća, ali je ona i dalje na mestu direktora i posle promene vlasti u Novom Kneževcu.

Kako se to desilo? Pa tako što je ona kao „nestranačka ličnost" postala stranačka ličnost tj. kadar Saveza vojvođanskih Mađara, sa kojima je SNS potpisao koalicioni sporazum, po kome su podelili plen: „Vama Dom zdravlja, nama bolnica, a građanima Novog Kneževca prostor za lepljenje nekrologa u centru grada".

Tako je i dr Jovanka Petrović brže bolje preletela u SNS. Svi su u Novom Kneževcu ostali na svom direktorskom mestu, jedino se groblje u Novom Kneževcu pomera prema Čoki.

Pacijenti doma zdravlja plaćaju laboratorijske usluge privatnoj firmi Medlab, koja najbezobraznije posluje u okviru ovog doma zdravlja i građanima Novog Kneževca naplaćuje usluge koje se pacijentima ne naplaćuju u drugim ustanovama u Srbiji, jer idu na teret RFZO.

Građani bi trebalo da traže refundaciju od doma zdravlja, jer u sklopu doma zdravlja postoji laboratorija koja može da pruži te iste usluge, ali to ne radi zbog „boniteta" koje dobijaju njen načelnik dr Dejan Grujić i direktorka doma zdravlja Renata Mikloš .

Eksperimenti novih lekova na pacijentima u Novom Kneževcu se nastavljaju. Direktorka i njena kamarila zgrću ogoman novac, žrtvujući pacijente i njihov živote. Ministar se pravi lud. Prozvan u prošlom broju, pokrio se ušima. I ćuti. Da ne naljuti svog šizofrenog Vođu.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

SVI PREDSEDNIKOVI LJUDI: NOVI POČETAK ILI NOVA VLADA SRBIJE ZA SLIKANJE…!??

 

Frenetičnim aplauzom poslanici naprednjačkog kartela pozdravili su formiranje nove srpske vlade. Slavljenička atmosfera prenela se u vinski podrum u Jajincima, vilu „Bokeljku" i redakcije „Kurira", „Informera" i Pinka.

Lako i uverljivo, pobedio je stari/novi premijer Aleksandar Vučić, poražena je Srbija, zaključuje kolumnista Magazina Tabloid Predrag Popović, nekadašnji urednik dnevnih listova Dnevnog Telegrafa, Nacionala i Pravde i dugogodišnji Vučićev saradnik i prijatelj!

 

                      Predrag Popović

 

Besmislena kadrovska rešenja, program koji nema dodira sa stvarnim životom i mentalni poremećaji vladara odredili su smer u kome će Vlada nastaviti da uništava državu. Kao što smo u prošlom broju „Tabloida" najavili, Vučić je dozvolio da mu karakter pobedi inteligenciju i odlučio se da Srbiju, svoje ogledno dobro, vrati u devedesete, u nesreću i haos, u svoj prirodni ambijent, jedini u kome mogu da opstanu takvi lešinari.

Uspeo je. Porušio je mostove i prema istoku i prema zapadu. Po ko zna koji put demonstrirao je potpunu nezainteresovanost za poboljšanje odnosa sa Rusijom. Pred izbore napravio je koaliciju sa Srpskom narodnom partijom Nenada Popovića, kako bi lakovernim glasačima lakše prodao lažnu priču o svom rusofilstvu.

Kad je istekao rok upotrebe, Popovića je maknuo u stranu, namenivši mu, u najboljem slučaju, nekakvu kancelariju za nešto, za saradnju s Rusijom ili za sleganje ramenima, dođe na isto. S druge strane, iako uporno i vredno izvršava sve naloge iz Vašingtona i Brisela kojima se nanosi ogromna spoljnopolitička i ekonomska šteta Srbiji, Vučić je ovakvim sastavom kabineta i Zapadu pokazao zube. Odlučno je stavio do znanja da od Srbije mogu da rade što im se prohte, ali ne smeju da zadiru u lukrativne interese njega i njegove svite.

Da bi dokazao da nije samo okupacioni namesnik, nego i neprikosnoveni lokalni kalif, odbio je američke zahteve da obuzda batu Andreja i svemoćnog kuma Nikolu Petrovića. Ako majstori iz Lenglija hoće Kosovo, može. Ako žele da Srbiju uvuku u dužničko ropstvo, nije problem. Ne samo što se neće suprotstaviti zapadnim centrima moći, koji bez po muke devastiraju državu, nego će im u tome pomoći. Sve dok ne sputavaju nabujale ambicije najuticajnijih pojedinaca iz familije.

Ceo kabinet je sastavio u skladu s tim principom – u inat Amerikancima. Oni su tražili da skloni Zlatibora Lončara, on ga je ostavio. Valjda zbog Lonačarevih izuzetnih zasluga na poboljšanju zdravstvenog sistema, pošto je evidentno da se deca sve uspešnije leče u inostranstvu, parama prikupljenim preko SMS-poruka. S istim motivom na čelu Ministarstva unutrašnjih poslova ostavio je Nebojšu fantomskog doktora Stefanovića, pa i nesrećnog Aleksandra Vulina.

Da bi Amerikanci bolje shvatili poruku, Vučić je iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave najurio Kori Udovički i na njeno mesto postavio Anu Brnabić. Najavljujući njen ulazak u vlast, diktator je pokušao da jeftinim spinom prikrije suštinu. Kao glavnu referencu istakao je njenu seksualnu orijentaciju. Brnabićka je lezbejka! Šokantno!

Eto o čemu treba da trube režimski bilteni, sve hvaleći modernog i hrabrog premijera koji pristaje da, u skladu sa svetskim LGBT trendom, sarađuje sa gej osobama. Malo je državnika koji u svom okruženju imaju toliko homoseksualaca. Em, i njegova pastorka Nevena Janković je lezbejka, a među kumovima, ministrima i savetnicima ima više pedera nego Predrag Azdejković  u magazinu „Optimist".

Ono što Brnabićka preferira u svom krevetu, ili gde god već, verovatno ne zanima čak ni Jadranku Joksimović. Za Vučića je mnogo važnija njena uloga u korupcionaškoj aferi u kojoj je glavnu ulogu imao njegov vajni kum Nikola Petrović.

Prošlog leta javnost je saznala za stenogram presretnutog telefonskog razgovora, koja se tadašnjem predsedniku pokrajinske vlade požalila da kompaniju Kontinental Vind Projekt (CWP), čiji vlasnik je njen suprug Mark Krandal, reketira Vučićev kum.

Prema tim navodima, američka firma je uložila oko 300 miliona dolara u izgradnju vetro-parkova, ali direktor Elektromreže Srbije, bez obzira na potpisane ugovore, nije omogućio priključenje na srpski elektro-sistem, već je, navodno, tražio dva miliona dolara mita za tu uslugu.

U policijsko-medijskom igrokazu, Petrović je prošao poligraf i dokazao nevinost. Baš kao Šeron Stoun u „Niskim strastima" ili Darko Šarić na suđenju za šverc kokaina. Afera je potisnuta iz srpskih medija, ali ne i iz američkih diplomatskih depeša. Zbog toga, ali ne samo zbog toga, od Vučića je zahtevano da marginalizuje uticaj svog kuma.

Srpski Firer je na ultimatum odgovorio u svom stilu. Iz Vlade je najurio Lidijinu sestru Kori Udovički i na njeno mesto postavio Anu Brnabić, bivšeg direktora CWP, koja je tada demantovala tvrdnje vlasnika kompanije u kojoj je radila i svedočila u korist Nikole Petrovića. Da li je govorila istinu saznaće se kad padne ova vlast, u kojoj će, do tada, Brnabićka obnašati dužnost gej-ministarke.

Iako Ana Brnabić u karijeri ima samo reference koje garantuju ideološko-moralnu podobnost po američkim standardima (kao stručnjak za marketing, ispred USAID-a vodila je projekte reorganizacije lokalne samouprave u Rumuniji), s obzirom na prirodu njenog odnosa s Vučićem i Petrovićem, njen ulazak u Vladu neće obradovati nikoga u Lengliju.

Vučić neće morati dugo da čeka na odgovor. Inicijativa „Ne da(vi)mo Beograd" već najavljuje novi protest na kome će ponoviti zahtev za sankcionisanjem kompletnih idiota koji su u izbornoj noći pod fantomkama porušili zgrade u Savamali. Novim mandatom Nebojši dr Stefanoviću diktator je unapred odgovorio demonstrantima.

Naravno, briga Vučića za robotizovanog potrčka. Čuva ga samo da bi gazdama iz Vašingtona dao do znanja da mu ne diraju u zabran. Ustav i zakone Srbije spreman je da krši u njihovom interesu, ali oni moraju da mu dozvole da to nekažnjeno radi i kad sprovodi tiraniju nad građanima. Ako im se ne sviđa što on nezakonito hapsi i maltretira koga stigne, neka mu izađu na crtu, pa kome obojci, kome opanci, a svima slina.

Nova, kako premijer voli da je naziva, borbena vlada sklepana je tako da nervira i Amerikance i Ruse, a naročito Srbe. Nezainteresovan za odbranu državnih i nacionalnih interesa, Vučić se dobro pripremio za izolacionističku strategiju. U kabinet je uzeo nesrećnike nalike sebi.

Resor poljopriprede i životne sredine dodelio je Branislavu Nedimoviću, konvertitu svih boja. Genije iz Sremske Mitrovice to nije zaslužio samo dokazanom sposobnošću da se transferiše iz Čankove Lige, preko Koštuničinog DSS-a i izvesne grupe građana pravo u Srpsku naprednu stranku, nego i susretljivošću s kojom je batici Andreju Vučiću pomogao da u tom kraju raširi svoju nezvaničnu poljoprivredno-ugostiteljsku imperiju.

Za kooperativnost je nagrađen i Mladen Šarčević. Da zasedne u fotelju ministra prosvete preporučila ga je činjenica da je osnovao privatnu gimnaziju „Ruđer Bošković", u kojoj se školovao princ prestolonaslednik Danilo.

Ili su zasluge kompleksnije, kako može da se nasluti po glasinama da je Šarčević po vrlo povoljnim uslovima prodao gimnaziju najmoćnijem srpskom knezu koji je poznat po poslovanju pomoću falsifikovane lične karte. Šarčević o tome ni da pisne.

O drugim reketaškim Andrejevim akcijama Alek pišti u Skupštini, vređajući sve koji se usude da makar u hodniku pomenu sumnju da je batica postao vlasnik nekoliko prestižnih beogradskih restorana.

Vladan Vukosavljević u Ministarstvo kulture i informisanja nije došao zbog konkretnih zasluga, nego zbog Vučićeve sklonosti da se okružuje sebi nalikim moralnim kreaturama. Kad je obznanjeno njegovo postavljanje na Tasovčevo mesto, analitičarima je pažnju privukao detalj o poslovanju s nekretninama. Tačno, ali nebitno.

Mnogo je važnije istaći da on zaista ima veze s kulturom i informisanjem. Pored toga što i sam piše vrhunske kulturološke i sociološke analize, Vukosavljević ima prefinjen ukus za lepu književnost. Autor ovog teksta u januaru 2011. objavio je svoju prvu knjigu o aktuelnom diktatoru, „Vučićev rečnik". Tu knjigu niko nije tako nadahnuto hvalio kao Vukosavljević. Što bi Vučić rekao, hvala mu na pohvalama.

Vukosavljeviću, pametan je čovek, nije bilo teško da pozitivno oceni knjigu o sablasno smešnom glavnom junaku Vučiću. Možda se i prepoznao. Sličnost postoji, a s njom sam se suočio 2004. godine.

Na izborima za gradonačelnika Beograda Vukosavljević je vodio informativnu službu Zorana Drakulića, kandidata Demokratske stranke Srbije. Težak posao. Drakulić, vlasnik „Ist Pointa", verovatno jeste sposoban biznismen, ali sigurno nema ni mrvu talenta za politiku.

Bez sklonosti ka jakim paroloma, zagledan samo u surovu realnost, neprijatno uštogljen i nespretan u konfliktnim situacijama, Drakulić nije mogao da privuče pažnju, a kamoli podršku javnosti. No, mudri Vukosavljević se dosetio kako da, citiram, sivog tajkuna predstavi kao običnog čoveka iz naroda.

– Treba mi Ceca! – rekao mi je Vukosavljević i objasnio strategiju: – Koštunica je na vlasti, a Ceci je potrebna podrška policije i pravosuđa. Potrebne su joj i pare. Mi imamo sve to. S druge strane, nama je potrebno da ona podrži Drakulića. Kad bi se uključila u kampanju, to bi nam značajno podiglo rejting…

Ne samo što je pametan, Vukosavljević je i vredan. Napravio je neki lascivni video-klip sa Cecom u prvom planu, kojim je hteo da insinuira neku vezu sa Drakulićem. Koliko znam, od te manipulacije ipak je odustao. Međutim, nije odustao od želje da mu pomognem.

Iako sam pokušao da mu objasnim da nemam nikakav kontakt s Arkanovom udovicom i da sam siguran da ona ne bi pristala da se uključi u bilo čiju političku kampanju, sticaj okolnosti je poterao vodu na Vukosavljevićevu vodenicu. Pukim slučajem zatekao sam se u društvu Danice Drašković kad se pojavila njena prijateljica Ceca Ražnatović. Svratio je i Dragan Kojadinović, kandidat SPO-a za istu funkciju na koju je reflektovao Drakulić.

Nedopustivo naivan, predložio sam Ceci da na isti način, kao Kojadina, podrži i Drakulića. Dogovorićemo njihov „slučajan susret" u nekom restoranu, fotografisaćemo ih i – gotov posao. Ona neće javno da se umeša u politički brlog, a pokazaće dobru volju prema kandidatu stranke na vlasti.

Vukosavljeviću samo što šiške nisu porasle od radosti. U utvrđeno vreme Ceca je došla u „Klub književnika" i, gle čuda, sela za Drakulićev sto, oko koga su se motali fotoreporteri redakcije u kojoj sam tada radio. Posao obavljen. Mi na naslovnoj strani imamo Cecu, Drakulić u kampanji ima Cecu, Vukosavljević ima pozamašan honorar.

– Sram te bilo! Nisi smeo ovako da me namestiš, stidi se – isto veče mi je Ceca sasula u telefon.

Šta sam skrivio, saznao sam s naslovne strane „Kurira". Eno i tamo Cece s Drakulićem. Posle svega što je „Kurir" pisao o njoj dok je, tokom „Sablje", bila u Centralnom zatvoru, Ceca je odbijala svaku saradnju s tim novinama. Uverena da sam je ja namestio njenim neprijateljima, opasno se naljutila.

Sa zakasnelim paljenjem, setio sam se da je tu prevaru mogao da osmisli samo Vukosavljević. On to nije negirao. Naprotiv, uživao je u uspehu podvale.

– Šta si očekivao? „Kurir" ima veći tiraž – mangupski se cerekao.

Pošto „Kurir" nije mogao da mu privede Cecu, odlučio je da je meni ukrade. Ali, ako Vukosavljević po prevarama i lopovluku liči na Vučića, priznajem da i ja imam sličnosti s Firerom, makar po osvetoljubivosti.

Sačekao sam nekoliko dana, do konvencije Zorana Drakulića. Za samit Koštuničinih amiša u Domu sindikata pripremio sam lepu naslovnu stranu s velikom fotomontažom Drakulića, sve s kapima krvi koja mu se cedi niz lice i uveličane očnjake, uz prikladan naslov „Drakula vreba ljude po kafanama" i tekst u kome sam objasnio spletku sa Cecom.

Drakulić je kasnije tvrdio da nema veze s tim i da sam mu mnogo muke zadao, ćerke su mu plakale kad su videle fotomontažu. Od emotivnog tajkuna, mnogo prizemniji bio je Vukosavljević. Kampanja mu je propala, džabe je ukrao estradnu zvezdu, a tvrdio je da mu Drakulić nije platio ni dinara. Kako god bilo, Drakulić je vremenom nestao s političke scene, Ceca danas zabavlja Vučićeve kumove na privatnim žurkama, Vukosavljević je napustio DSS i priklonio se parazitskoj frakciji Andreje Mladenovića.

Uz te prevarantske performanse, kojima dokazuje spremnost da izigra i onoga koga moli za pomoć, Vladan Vukosavljević je podobnost za saradnju s Vučićem dokazao i kao suvlasnik izdavačke kuće koja je pravila nedeljnik „Evropa", u kojoj su svoj udeo imali Dragan Đilas, Željko Cvijanović, Igor Ivanović, Dragan Kopčalić i još nekoliko tipova koji bi se o jadu zabavili kad bi se primenjivao Zakon o poreklu imovine.

Kao što je očekivano, Vučić je u koaliciju opet uzeo Ivicu Dačića. Provukao ga je kroz blato, kriminalizovao ga i ponizio, a onda mu je ispunio sve želje. Iako simbioza tih štetočina izgleda sasvim prirodno, do nje ne bi došlo da Dačić nije na vreme ucenio Firera.

Za razliku od Vučića, brutalnog siledžije, Dačić je vešt, vredan i mudar manipulant. Srpskim glasačima Dačić je nametnuo uverenje da je „ruski čovek", da ima bezrezervnu podršku Vladimira Putina, gospodara Srbije, Rusije i ostatska sveta.

Istovremeno, stranim gazdama, onima iz Vašingtona i Brisela, milion puta je dokazao pseću odanost i spremnost za bespogovorno izvršavanje najprljavijih zadataka. Ipak, i domaći glasači i mentori iz tuđine, zna Dačić, ne mogu da ga spase od Vučića. To je morao da obavi sam.

Čim su zatvorena biračka mesta u Republičku izbornu komisiju počeli su da stižu izveštaji. Smotani Dejan Đurđević i ostali naprednjački prevaranti našli su se u čudu kad su videli da kontrolori SPS-a vredno poništavaju sve izveštaje s glasačkih mesta. Gde god bi se primetila makar i minimalna nepravilnost, našao bi se lokalni socijalista da podnese prigovor.

Opozicioni kontrolori su poništili oko 10, a Dačićevi oko 60 odsto izveštaja. U RIK-u je nastala uzbuna, naprednjaci nisu shvatali šta se dešava. Nisu bili jedini. I funkcioneri SPS-a su se našli u čudu.

Vladimir Zagrađanin i Veljko Odalović imali su pune ruke posla, morali su da partijskim drugovima iz unutrašnjosti objašnjavaju da nastave s poništavanjem izveštaja i da ne mare za pritiske naprednjaka.

Vučić je shvatio kakvu mu spletku priprema Dačić. Zato ga je pozvao u sedište naprednjačkog kartela na Novom Beogradu.

– Zašto to radiš? – pitao je Vučić.

– Ima mnogo nepravilnosti, ali rešićemo to… – pravio se naivan Dačić, nasmejan kao Halid Bešlić posle petog vinjaka.

– Kako ćemo rešiti? Ako se ovo nastavi, moraćemo da poništimo izbore. Ovi tvoji su podneli prigovore na mestima na kojima je glasalo više od 300.000 ljudi…

– Pusti to… Papiri nisu bitni… Nego, hajde da se dogovorimo oko ministarskih mesta koje zaslužuju kadrovi Socijalističke partije…

Dačić je imao sve dokaze izborne krađe, a sigurno ih još skriva u nekom koferu, za zlu ne trebalo, ali važnije mu je bilo da uceni Vučića. Uhvaćen s rukama u tegli pekmeza, diktator je bio prinuđen da podvije rep i prizna poraz. Pristao je da u vladu uzme Dačića, Aleksandra Antića i Slavicu Đukić Dejanović.

Pre dva meseca, na ovim stranicama, objavio sam informaciju o proslavi koju je Ivica Dačić organizovao u jednom restoranu zatvorenog tipa na Banovom Brdu. Kad sam link za taj tekst objavio na Tviteru, reagovali su potpredsednik SPS-a Branko Ružić i predsednik Mladih socijalista Đorđe Đoković. Demantovali su tvrdnje da će SPS opet napraviti koaliciju sa SNS-om. Sada glasno ćute i čekaju svoje parče ratnog plena.

Slavici Đukić Dejanović samo što nije izmakao njen deo vlasti. Iako joj je obećao funkciju ministra zdravlja, Vučić je početkom jula okrenuo ploču i pustio glasinu da će na Lončarevo mesto instalirati naprednjaka Lasla Puškaša.

Nervozna Slavica odgovorila je tračevima o Puškašu i misterioznom, nikad policijski i sudski objašnjenom nestanku njegove prve supruge. Kad to nije dalo željene rezultate, plasirala je priču da piše medicinsku analizu Vučićevih mentalnih poremećaja. Čak mu je i odredila dijagnozu – paranoidna psihoza.

Stručna literatura, sudeći po definiciji tog oboljenja, potvrđuje Slavičine sumnje. „Paranoja je veoma teška i retka duševna bolest, koja najčešće pogađa osobe između 30 i 45 godina. Poreklo ovog poremećaja nije poznato, ali se kao mogući uzroci navode povrede glave, zloupotreba psihoaktivnih supstanci, stres, traume, genetika i struktura ličnosti. Paranoja se karakteriše sa sumanutim idejama koje su pogrešne, nerealne i ne podležu korekcijama.

To znači da paranoična osoba veruje u svoju zamisao i ne prihvata nikakva druga logična objašnjenja. Tako bolesnik može verovati da ga nego prati, sprema zaveru protiv njega ili mu čita misli, kontroliše osećanja, misli i pokrete, upravlja njegovim ponašanjem na energetskom nivou i slično. Paranoidna psihoza se uglavnom ogleda kroz nizak nivo samopoštovanja obolelog.

Paranoik se duboko u sebi oseća slabim, inferiornim i neuspešnim, te se grandioznost i osećaj posebnosti, koji često prezentuje, može razumeti kao kompenzatorni mehanizam osećaja inferiornosti. Ljudi s ovim poremećajem retko traže pomoć psihijatra, a čak i kada dobrovoljno pristanu na lečenje, uvereni su da nemaju psihičke poteškoće i da to nisu simptomi paranoje, već da su ih drugi izneverili. Osobe sa paranoidnim poremećajem su inteligentne i veliki perfekcionisti, pritom su sumnjičave i veruju da su samo one pravedne. Veoma često imaju izlive besa…"

Dijagnozu je nekoliko dana, svakom svojom rečju i gestom, potvrđivao lično Aleksandar Vučić na sednici Skupštine na kojoj je opet izabran za premijera. Kao piljarica sa Bajloni-pijace, svađao se s opozicionim poslanicima, na korektnu kritiku odgovarao je najprljavijim uvredama, klevetama i pretnjama. Usiljeno se smejao, predisao i besno uralao, a nekoliko puta je grizao svoju podlakticu , kako bi sprečio jauke.

Na Bojana Pajtića je poveo hajku jer je pomenuo princa Danila. Nema veze što je Vučić pre toga vređao Pajtićevu suprugu Vesnu. Članovi tuđih porodica nisu bitni, oni su legitimna meta.

U replici na pristojan govor Boška Obradovića, Vučić ga je optužio da bije svoju ženu. To je, sigurno, zgrozilo čak i Kseniju Janković-Vučić , koja je 15 godina trpela stravičnu torturu, što nije mimoišlo ni njenu naslednicu Tamaru Đukanović-Vučić. I na račun Saše Radulovića premijer je izrekao mnogo prljavih ličnih diskvalifikacija.

Samo Đorđe Vukadinović je našao pravi način za polemiku s Firerom. Iako to niko ne bi očekivao od seksi Đoleta, on je Vučiću, onako opušteno, u prolazu, poslao poljubac. Svaka čast na hrabrosti. Vučić će mu možda oprostiti taj emotivni istup, ali Nebojša dr Stefanović, Nikolina Selaković i ostali ljubomorni pripadnici vođine momčadi mogu da budu opasni.

Vučićev ekspoze (ili, kako kaže Zoran Babić, eksploze) naprednjaci su doživeli kao naučno delo. Dobro, u njemu ima i takvih detalja. U tački 4, objašnjavajući plan inovacija kojima želi da stvori „snažnu poljoprivredu i održivo selo", diktator je podržao proizvodnju genetski modifikovane hrane.

– Znate li vi šta je čeri paradajz? Modifikacija gena jedne odvratne životinje i jedne biljke i to sad jedemo i uživamo u tome i pričamo kako jedemo genetski nemodifikovanu hranu i mnogo smo pametni… – rekao je Vučić.

Da je čeri paradajz nastao ukrštanjem gena odvratne ribe list i običnog paradajza verovatno su utvrdili najviši naprednjački naučni autoriteti Marjan Rističević i Vlada Đukanović Bizon. Nažalost, izostala je reakcija zdravstvenih radnika, psihijatara pre svih, koji su zanemarili Hipokratovu zakletvu i ćutke odbili da pruže pomoć Vučiću, očigledno bolesnom.

U poslednjem činu patološkog igrokaza u Skupštini članovi nove, borbene Vlade položili su zakletvu, odnosno, kako se to kaže u njihovom miljeu, omertu.

Rasim Ljajić je zablistao recitacijom, pošto tekst zakletve već zna napamet. S druge strane, pospani Milan Krkobavić nije stigao da uglas prati kolege, pa je samo na kraju doviknuo: „I ja… i ja se zaklinjem, isto…"

Predstava o novoj Vladi počela je kao komedija, završiće se kao tragedija.

Već za mesec-dva doći će do njene rekonstrukcije, čime će početi predizborna kampanja za predsedničke izbore. To će biti prva dobra prilika da normalni deo Srbije spusti zavesu na scenu koju je okupirao paranoidni diktator.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

ЕU: MIGRANTSKA INVAZIJA, IZMIŠLJENI PERFORMANSI ZA SIMBOLIČNO OPELO PO ULICI, I LUDI SVET BEZ GRANICA I REALNOSTI…

 

Prošlo je već 17 godina od dobronamernog i prijateljskog bombardovanja Srbije, i to za njeno dobro, od strane bratskog NATO pakta. Do neba im hvala, istih onih nebesa iz kojih su padale krmače i paketi kasetnih bombica.

I sada, na godišnjicu tog humanitarnog oslobađanja od Miloševićevog režima, i njegovih podguznih muva, od prvog ministra do ministra informacija i svih medija, dogodio se kukavički atentat u prestonici "Milosrdnog anđela", opet su stradali nedužni.

Do dužnih se teško dolazi, jer žive u paralelnom i blindiranom svetu, ne nose "target" na majicama niti se mnogo muvaju po strategijski osetljivim metama islamskih kamikaza. Ali kad treba da se pale svećice, puštaju balončići i da se kliče "Ja sam Brisel!", eto ih na svim TV kanalima da se busaju u prsa – ne bojimo se! Ne bojte se! Problem je što se ljudi ipak plaše. Svi kao jedan, zaključuje Mile Urošević, naš dopisnik iz Pariza…

 

                       Mile Urošević (dopisnik iz Pariza)

 

Ja sam Pančevo! Ja sam Grdelica! Ljudi vole da imitiraju jedni druge i da puste misli na ispašu. Da bi čovek bio u fazi sa svojim dobom on treba da nosi pingvin pantalone na pola guze, da se buši po licu, da brnjicama kiti nos ili zihernadlama arkadu, kao neki amazonski domorodac, da se tapetira tetovažama poput starih havajskih ljudoždera i sa malom ćubom na vrh obrijane lobanje, kakvu je lansirao mongolski kan Atila u svoje zlatno doba.

Jednostavan je mondijalizam, jednostavan, prost i skoro prostački pokret koji čoveku oduzme zdrav razum i sopstveno razmišljanje da bi mu ga zamenio sa politički ispravnim refleksima. Ima tu nešto đavolsko što smrdi na sumpor.

Otkako je krenula migrantska invazija, politički ispravni su sve veći humanisti i ne prestaju da iznose kontradiktorne izjave u raznim debatama, komemoracijama ili govorancijama. Oni sve znaju, i uvek kasne da to kažu, ali zato najave tragediju čim se ona dogodi.

Znalo se, očekivalo se, tvrde u obaveštenim krugovima. To su oni, krugovi na tri ćoška u kojima može da se lupi i ostane živ, kao kada se, recimo, pojavi izjava da se zna kako islamski teroristi ulaze u Evropu pomešani sa migrantima, ali da demokratija u skladu sa svojom ideologijom ne može da spreči milion prognanih i gladnih duša da se naseli, zbog stotinak potencijalnih kamikaza, što je 0,001 odsto migranata!

Eto kakve sjajne ideje izlaze iz glave neodgovornih političara i kruže medijima naivnog zapada. Kad prvi ministar smiruje građane rečima da je Francuska u ratu i da mora živeti u strahu narednih 20 godina, nema nam druge. Čemu služi takva vlada?

Ako se zna da je sa talasom migranata, pešice ušlo 90 islamista spremnih "da se eksplodiraju", čemu navala da se špijuniraju svi avionski putnici? Ako se pominje cifra od 400 potencijalnih kamikaza u EU, (neki pominju čak 2.000!) onda se vidi da niko nema pojma, ali imaju svoja mišljenja: za sve je kriv rasizam, i tako na TV ekranima ne prestaju razni spotovi koji krive same Francuze za rasizam i ksenofobiju. Najnoviji spot prikazuje jednog Albanca sa kečetom, koga nekoliko obesnih rasista pljuje i šutira ulicama Pariza bez ikakvog povoda.

Strah od građanskog rata je posvuda prisutan. Ponekad izgleda da su slepi i gluvi jedini privilegovani stanovnici ovog ludog sveta bez granica, a i bez pameti. Svet je jedan megarijaliti bez trunke realnosti! Zato mu je simbolizam jedino rešenje. Ali i glavni problem. Zatvoriš oči, zapušiš nos i kad neka bomba raznese dečji vrtić ili školu, naduvaju se beli baloni i puštaju u grozdovima da lete, lete…

Ali, kada neka neurotična budala zakuca avion pun ljudi u planinski bedem, onda dolazi ono "nikad više" i držanje za ručice u ljudski lanac – to im je opelo. Nakon svakog atentata ista liturgija.

Ali, zato, kada grupa ošišanih protestuje protiv invazije bradatih, onda prorade pendreci i vodeni topovi da se rasteraju huligani, rasisti fašističkog smera. Eto kakva nam je generacije, na šta liči ova postcivilizacija. Sinje kukavice i super lažovi– profitersko odelenje.

Oni mondijal-zulumćari, koji sede na meke EU dušeke i puše čibuk mira u Brisel-stambolu, dok šuruju sa medijskim fukarama i političarskim nevernicima, iz ležećeg položaja odrađuju žalost, da se ne primeti njihova nesposobnost, bole-me-uvnost i puca mi što se puca.

Tek kad se raziđe dimna zavesa eksplozije nedodirljivi siđu pred kamere kad, da bi na ekranima svojih potčinjenih najavili genijalnu formulu za borbu protiv terorizma. – Ja sam Šarli, pa: "Ja sam Pariz", i sad: "Ja sam Brisel – Ne bojte se, nisu nas pobedili", i druge slične infantilne poruke koje podsećaju na ono dečije kad popije šljagu, pa jeca, plače i viče: ništa me ne boli, uta-ta!

Tako su se i rodile ideje da se pale sveće na trotoaru a ne na oltaru, da se parole ispisuju po transparentima i zidovima a referati čitaju na hrpama buketa svežeg cveća. Sakupljaju politički poeni na tuđoj nesreći. I, eto, kako nekadašnja čemberlenska ideologija popuštanja i kukavičluka postaje nova religija mondijalizma, u čije ime evropski imbecili organizuju i saučestvuju jedan dugotrajni pičvajz bez granica, za bar dve naredne generacije javašluka i etno sukoba.

Hrabrost velikih gradova ima svoje granice, i kad pukne obična petarda, svi se hrabri razbeže kud koji, gazeći jedni druge u opštoj panici. Za normalnog čoveka je samo to normalno, jer strah je deo instikta za preživljavanje i održanje vrste, upisan u gene svakog živog bića, sem onih koji veruju u gornji sprat života, tamo gde ih u nebeskoj sobi za kamikaze čeka harem od 72 device po osobi.

U pakinstanskom gradu Lahoreu ovih dana je pobijeno 72 nevinih žrtava, samo zato što su kao hrišćani slavili Uskrs. Ipak, nikome u slobodarskoj i hrišćanskoj Evropi, ne pada na um da naštancuje majice sa natpisom, ja sam hrišćanin!

A bilo bi pravedno, jer ako si Šarli za jedne, što ne bi bio i hrišćanin, za druge. Naravno, u TV dnevniku ova tragedija je uzela čitavih 20 sekundi i to kao peta vest iz sveta. Nije bilo ni specijalnog osvetljavanja pariske Ajfeli kule u boje pakistanske zastava, kao što nije bilo ni u bojama nigerijske, koja je bar laka za simbolični lajt šou. Ide zeleno pa belo i opet zeleno. Vredi valjda 58 raznesenih glava?

Lea Salam, koja vodi talk-show na drugom kanalu, podseća na princip kilometarskog mrtvaca ili Zakon o broju mrtvih po kilometru razdaljine koji kaže: što je žrtva bliže to je medijska huka-buka veća, i tek kad se potroši jedan atentat, prelazi se na neke druge lajt-teme. Sve ovo novinari dobro znaju i još bolje upražnjavaju.

Ali ako se pogledaju i ostale vesti na ovdašnjem TV-u biće svima jasno ko drži konce novinarskih pajaca koji su duboko očigledno razočarani oslobađanjem drevnog grada Palmire od strane Asadovih vojnika i Putinovih pilota u sirijskoj pustinji.

Jer kako kažu francuski (ali i ostali zapadni mediji), to veseli samo njih dvojicu, ali ne i one koji bi da radije ruše zvaničnu vlast Sirije nego vlast nezvanične ID i javno zahtevaju preko svojih štićenika, prvo Asad pa onda ID.

Mnogo toga je već napisano i o kamikazama i bombama sa Bliskog istoka koji su uterali strah u zapadne kosti, dok se mnogo manje pominju pravi, ako ne i jedini vinovnici ovog asimetričnog rata protiv senki nevidljivog neprijatelja. Rata koji bi po evropskim pravilima trebalo da se vodi samo tamo, kod njih, dole na jugoistoku, ispod makedonsko-grčke granice i daleko, daleko od Pančeva. Jer, poenta je baš u gradu rafinerije nafte, crnog zlata koje je pravi razlog za naše crne dane.

Nedavno se na Internetu pojavo jedan politički vrlo nepodoban komentar briselske tragedije, nešto tipično po naški što na Zapadu ne bi moglo da prođe iz čisto moralnih razloga. A, to je upoređivanje tragedija i neka vrsta napismene osvete, u stilu tante za mufte i bumerang filozofije.

Elem, neka je anonimna osoba turila na paukovu mrežu Interneta poruku koja je privukla pažnju svojim zapažanjem i dugim pamćenjem. Kako mondijalizam zahteva kratku pamet i brze promene, komentar pod naslovom "Novi svetski poredak u punom cvatu" je vrlo cinična i nepristojna opaska da je u Briselu procvetalo seme bezobzirnog i bahatog imperijalizma ili, kako bi to rekli rođaci sa sela, zaigrala mečka na nji’ovu kapiju…

Rat svakog protiv svakoga, pretvara svet u pakao. Zlo je dobro uraslo, a još bolje se prerušilo. Taman pomisliš: evo čoveka, kad ono – zver! Jer je taj Brisel, mogao da, recimo, nekog tamo varljivog proleća 1999. bude Pančevo ili Grdelica.

Koja je razlika između terorizma koji sprovodi ilegalna grupa islamista i legalnog terora koji vrši cenjeni savez moćnih država i to bez dozvole UN? Ali, EU mora da sluša SAD i ruši vlade suverenih država koje Evropi nisu ništa zlo učinile, ne misleći šta će se dogoditi kasnije, kad bumerang napravi polukrug i krene ka mestu odakle je bačen?

Vreme je da se EU probudi pre nego što je napujdaju da zalaje na Severnu Koreju, ili ujede Kinu ili Rusiju. Naravno, ne na isti način kao što su u čoporu revizirali rafineriju Pančevo, ili zaustavili voz u klisuri, nego na fin, gospodski način. Kao što su urađeni Tunis, Egipat, Libija ili Sirija… iznutra! Taga-da taga-da…Trojanska konjica ulazi na scenu i plišanom revolucijom počinje bal vampira.

Na Zapadu, znači, opet ništa novo !

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

ZAŠTIĆENO LICE DRŽAVE: DOK SE SIROMAŠNOM NARODU OBAVEZNO NAPLAĆUJU DUGOVANJA, TAJKUNI SE ZAOBILAZE…

 

Dok srpskoj sirotinji, zaduženoj do guše, država vrši plenidbu imovine, brutalno i sa lakoćom, dotle tajkunima, poput Filipa Ceptera u ovom slučaju, ne mogu ništa!

Kao da nema nikakvu imovinu i nema čime da plati. Sve ovo ukazuje da u zemlji Srbiji postoje dva pravna sistema, jedan koji na sve načine pljačka i uništava pošten svet i drugi koji Vučićevim finansijerima omogućava da pljačkaju državu.

 

                          V. Stanić

 

Privatni izvršitelj Nemanja Protić, iskreno je svojim klijentima rekao da od Filipa Ceptera izvršitelji ne mogu da naplate dugove uprkos pravosnažnoj sudskoj presudi, dok se istovremeno podrazumeva da od sirotinje mogu da naplate sve. Verovatno će uskoro izvršitelji građanima koji nemaju da plate vaditi organe, kako bi se zadovoljili prohtevi vladajuće nomenklature koju predvodi Aleksandar Vučić.

Građevinsko preduzeće Novi Kolektiv, na aukciji je kupio Đorđe Radišić. Radišić je čovek Filipa Ceptera, tvrde bivši radnici ove firme Dušan Lazarević, i Mileta Živanović. Cepterov čovek je kažu uništio ovu firmu finansijski i potom je oterao u stečaj.

Pričaju da je Radišić kao vlasnik postavljao svoje ljude koji su rasprodavli imovinu firme. Prodali su svu mehanizaciju, pedesetak dizalica, dve fabrike betona, dvadesetak bagera, sva službena vozila među kojima i jedan automobil marke Mercedes, desetak automobila Lada Niva, više renoovih i zastavinih vozila. Prodati su i svi kamioni ispod svake tržišne cene i to nekoliko Tatri, Kamaza, a najviše opet zastavinih kamiona.

Na taj način je smanjivana vrednost firme, a obaveza iz privatizacionog ugovora gde je pisalo da se mora održati višegodišnji kontinuitet građevinske delatnosti nije poštovana. Cepterovi ljudi su radnike masovno otpuštali pod izgovorom tehnoloških viškova, a akcije koje su radnici imali su sistematski obezvređivane.

Otkup akcija je rađen preko "Bi Brokera", male brokerske firme koja se nalazila u zgradi Ceptera na Novom Beogradu. U Cepterovoj zgradi sačekivala nas je nova direktorka Gorica Živković. Nju su postavili novi vlasnici i ona je u njihovom interesu radila protiv nas radnika i to nije ništa sporno.

Sporno je što je u njihovom interesu radila i protiv Zakona, pričaju radnici i naglašavaju da je Živkovićeva vršila pritisak na radnike da potpišu sramotna poravnanja, ispod prava koja su im bila grantovana privatizacionim ugovorom. Radnici koji nisu pristali proglašavani su tehnološkim viškom.

Radnicima nisu isplaćivane zarade, a novac od prodaje mašina Novog Kolektiva, prebacivan je na račune firmi koje nisu imale veze sa tim preduzećem. Pregovori sa radnicima da ne insistiraju na svojim pravima i da ne štite svoj i interes firme vođeni su u Cepterovoj zgradi, a radnici kažu da je tokom tih pregovora novi vlasnik Đorđe Radišić povremeno odlazi da se konsultuje sa Filipom Cepterom i da bi se potom vraćao da sa njima razgovara.

Najveći skandal je izbio kada su otpušteni radnici dobili sudske sporove. Samo Lazareviću i Živanoviću sa računa Novog Kolektiva je trebalo isplatiti dva miliona dinara, ali firma je bila blokirana i novca na računu nije bilo.

Po pravosnažnosti presude jedan od radnika se obratio privatnom izvršitelju Nemanji Protiću. Sa puno entuzijazma Protić je krenuo u naplatu potraživanja, obavestio je nalogodavce da će novac od prodaje vozila daleko prevazići sumu koju oni sudski potražuju.

Automobili i druga vozila nisu međutim bila fizički na onom mestu koje je navedeno u papirima. Izvršitelj je tada trebalo da se obrati kriminalističkoj policiji da otkrije gde su vozila i da ih on kada budu pronađena proda, ili da u zatvoru završe oni koji su ih protivpravno otuđili.

Ne zna se da li je policija odbila da pronađe vozila i da radi na slučaju, ili se Protić možda nije ni obratio policiji, ali je na sledećem sastanku sa radnikom za koga je radio izjavio: "Šta vam je ljudi ne mogu na Ceptera!"

Novinari Tabloida su proteklih godina prisustvovali mnogim izvršenjima koja su sprovodili sudski i privatni izvršitelji. Iz stanova su izbacivane bolesne žene, sirotinji su odnošeni televizori. Popisivane su i pečaćene mašine malim privrednicima.

Sve ovo ukazuje da u zemlji Srbiji postoje dva pravna sistema, jedan koji na sve načine pljačka i uništava pošten svet i drugi koji tajkunima, Vučićevim finansijerima omogućava da pljačkaju državu i da istovremeno ostanu van dometa policije, privatnih izvršitelja i pravosuđa…

Pregledom dokumentacije koju su nam radnici dostavili vidi se da je većina presuda protiv građevinskog preduzeća Novi Kolektiv, postala pravosnažna još 2011. godine. To je dokaz da pošteno zarađen novac nije moguće naplati, ni pet godina nakon dobijene sudske presude.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije