Архива

Posts Tagged ‘novartis’

NEVIDLJIVI POKAZATELJI RASPADA ZDRAVSTVA I BOGATI KRIMINALNI DOSIJEI POJEDINIIH LEKARA POD ZAŠTITOM MINISTARSTVA!??

21. априла 2018. Коментари су искључени

 

Već danima preko svih te-ve stanica organizovana kriminalna grupa lekara pod patronatom ministra Lončara preti i zastrašuje građane da moraju obavezno da vakcinišu decu, pa i sebe, jer će umreti!

Takva zločinačka aktivnost ministra zdravlja Zlatibora Lončara i njegovih mentora, koji ga sponzorišu i trpaju mu milione evra u džepove, zbog trovanja srpskih građana, koje već truju preko vode, GMO hrane, koje tamani i radijacija kojom smo “čašćeni“ od NATO alijanse, postaje nepodnošljiva. Špricaju nas kao kučiće.

Eksperimenti nad građanima u srpskim bolnicama i institutima gori su od eksperimenata koje je sprovodio zloglasni dr Mengele. Bez oružane pobune građana, nema nam spasa. Sve će nas ova zločinačka banda Vučića i Lončara pobiti kao pokusne kuniće i pacove.

 

                     potpukovnik Goran Mitrović

SKRIVENA TRULEŽ ZDRAVSTVA SRBIJE 

 

Ministar Zlatibor Lončar je pompezno otvorio radove na dečjoj bolnici u Tiršovoj Beogradu, dok mu za dečje onkološko odeljenje u Nišu dvoje mladih volontera idu u donatorski hod kroz Srbiju, kako bi SMS porukama skupili pare za renoviranje.

Istina je da je pare za renoviranje Tiršove dao Duda Ivković, a ne ministarstvo, ali je Veliki Vođa zabranio da se ovaj trener pominje bilo gde u pozitivnom kontekstu, pa Lončar laže i skriva odakle pare za Tiršovu.

Istovremeno dečja onkologija u Nišu čeka godinama sredstva, pa su spali na to da mladić i devojka hodočasnim hodom po gradovima Srbije skupljaju sredstva, jer ministar ne da pare, a hvali se da u fondu za decu bolesnu od raka ima 2 miliona evra, a dečjoj onkologiji u Nišu treba samo 70.000 evra ? Nisu ova dva primera jedini pokazatelji raspada već trulog zdravstva.

Krije se da se bolničar M.D. iz KBC Zvezdara tukao sa dr Perom Svorcanom, direktorom, a da se ne bi otvorile afere koje sprovodi rukovodstvo te bolnice.

Bolničar M.D. je dugo radio u KBC Zvezdara, a Svorcan nije hteo da mu zaključi stalni radni odnos, jer je na njegovo mesto hteo da primi nekog iz SNS. Posle svih napora i prijava ovog bolničara, ministarstvo nije reagovalo i onda se M.D. upustio u razotkrivanje kriminala Svorcana i uprave KBC Zvezdara.

Vršio je snimanja sastanaka uprave sa kriminalcima koji učestvuju u tenderima za nabavke materijala, zatim i homoseksualna i heteroseksualna bludničenja uprave ove bolnice, kako bi dokazao ko vodi ovu bolnicu i ko mu je izrekao meru otkaza, umesto zaključivanja ugovora za stalno. Sve je dostavio ministarstvu zdravlja, tražeći samo da bude vraćen na posao, ali je ostao bez odgovora.

Poznata glumica Marina Maka Dimitrijević, pre glumačke karijere radila je u ovoj bolnici sa dotičnim tehničarom, o kome je imala samo reči hvale, dok za Svorcana i bandu oko njega nije imala ni jednu lepu reč da kaže, ali pošto je zbog pokušaja seksualnog zlostavljanja na radu , glavom bez obzira pobegla iz te bolnice, nije dalje isterivala pravdu.

Na Sv. Petku 27.10. 2017., ispred zgrade bolnice, na raskrsnici došlo je do fizičkog sukoba između otpuštenog bolničara i direktora Svorcana o kome se naravno u policijskom izveštaju navelo da je bolničar tukao direktora, kako svedoče očevici.

Država štiti bandu iz KBC Zvezdara i njihove milionske kombinacije, ali slično je svuda. Vučić nema kontrolu nad pojavama u zdravstvu niti ima nameru da ih kontroliše, osim sporadičnim pokušajima da personalnim rešenjima negde uvede red.

Posle smene Boška Đukanovića na Dedinju došlo je do velikog rata unutar BIA između onih koji podržavaju Lončara i onih koji su uz Boška, a bolnicom je pokušao da rukovodi dr Milojević, inače Lončarov pulen. Iz više izvora Vučić saznaje da bi se Milovan Bojić rado vratio na tu funkciju, koji je sve to tamo ionako izgradio i ipak bolji direktor od svih ponuđenih rešenja.

Međutim, Lončaru to ne odgovara i on preko BIA na RTS favorizuje Milojevića i njegov rad, čime pokazuje otvoreni otpor Vučiću, i to ne prvi put. Na sreću po bolnicu na Dedinju, Vučić zove Lončara na razgovor, izurla se na njega i naredi mu da u medijima prikaže Bojića kao svoj izbor, što je ovaj morao da uradi. Nažalost, slabašne su to reakcije predsednika za nagomlane probleme u zdravstvu koji se neretko čuju i za skupštinskom govornicom, pa čak i od naprednjaka.

Nedavno je bilo poslaničko pitanje o zlostavljanju na radu koje doživljava docent dr Alek Račić u KC Srbije od nekih kriminalaca i to od 2007. godine, ali pitanje je postavila SRS, a ne SNS poslanici, koji su nekada kao poslanici SRS to pitanje postavljali u skupštini 2007. i 2008.

Pošto problem nije rešen 10 godina,s ada je aktuelizovan, ali od onih radikala koji su ostali u SRS, dok se ovi koji su prešli u SNS, iako potvrđuju da problem postoji i hvale dr Račića, distanciraju jer su sada vladajuća stranka.

Toliko o časti, obrazu i moralu onih od kojih čestiti i pošteni građani očekuju pomoć, a da ne govorimo o radu za strane farmaceutske kuće i lobije za koje su srpski pacijenti pokusni kunići.

Direktorka Batut-a je izašla na RTS da urla na roditelje predškolaca o 40 dece obolele od boginja, a pomenula nije 250 obolelih od raka u Surdulici, gde je nemačka fabrika ispustila fenol u vodovod i potrovala narod.

To za direktorku Batut-a nije ništa, a 40 obolelih od boginja u zemlji od 7 miliona ljudi je epidemija! Jasno je da se ovde odavno otvaraju nemačke fabrike koje po propisima EU ne smeju da rade u Evropi, pa se truje naše stanovništvo, umesto njihovo, ali to sve se radi uz blagoslov hohštaplera iz EU.

Njima odgovara da su takvi ministri i direktori kako bi prodavali i pravili svoje proizvode kroz štetne procese proizvodnje, a uz jeftinu radnu snagu. Kako god okrene,spasa nam nema!

Već danima preko svih te-ve stanica organizovana kriminalna grupa lekara pod patronatom ministra Lončara preti i zastrašuje građane da moraju obavezno da vakcinišu decu, pa i sebe, jer će umreti!

Takva zločinačka aktivnost ministra zdravlja Zlatibora Lončara i njegovih mentora, koji ga sponzorišu i trpaju mu milione evra u džepove, zbog trovanja srpskih građana, koje već truju preko vode, GMO hrane, koje tamani i radijacija kojom smo “čašćeni“ od NATO alijanse, postaje nepodnošljiva. Špricaju nas kao kučiće. Eksperimenti nad građanima u srpskim bolnicama i institutima gori su od eksperimenata koje je sprovodio zloglasni dr Mengele.

Bez oružane pobune građana, nema nam spasa. Sve će nas pobiti kao pokusne kuniće i pacove, ova zločinačka banda Vučića i Lončara.

 

       Jovankina vesela družina

U seriji šokantnih, ali do poslednje reči istinitih i dokazima potkrepljenih tekstova u Magazinu Tabloid, opisali smo monstruozne eksperimente nad pacijentima Specijalne psihijatrijske bolnice „Sveti Vračevi" Novi Kneževac koji se više od decenije nekažnjeno vrše nad siromašnim i nezaštićenim psihijatrijskim pacijentima i koji se ni po čemu po svojoj brutalnosti i bezobzirnosti ne razlikuju od eksperimenata doktora Jozefa Mengelea i njegovih saradnika u nacističkim logorima.

Osim što je nemajući kud, pokrajinski sekretar za zdravstvo doc. dr Zoran Gojković, smenio vođu ovog zločinačkog udruženja dr Jovanku Petrović, psihijatra i postavio njenog dugogodišnjeg miljenika i seiza psihijatra Jovana Milovanovića da dovrši započeti posao tzv. „deinstitucionalizacije" tj. rasturanja bolnice na tri centra za mentalno zdravlje (Kikinda-Kanjiža-Ada), za koju su Jovanka Petrović i njeni seizi iz IPA fondova, uz pomoć belosvetskog prevaranta Jana Fajfera naplatili nekoliko stotina hiljada evra (o čemu postoje pisani dokumenti-predugovori i ugovori na koje je potpis stavila Jovanka Petrović, koji nikada nisu raskinuti !!!).

Ovaj ispodprosečni psihijatar i lekar Milovanović, koji ne zna imena svojih pacijenata, koji na posao dolazi poslednji, a sa posla odlazi prvi, ne dolazi na dežurstva- nema nikakvih organizacionih ni stručnih sposobnosti, osim da oko sebe okuplja sebi slične poltrone i da slepo sluša lokalni SNS-SVM kartel i da vrši partijsko zapošljavanje lekara i sestara.

Nedavno je po partijskoj liniji zaposlio dva lekara, od kojih je usput inkasirao pristojnu sumu evra, posebno od doktora Nikole Martaća iz Doma zdravlja Novi Kneževac, sa kojim se direktor Milovanović u poslednje vreme previše intenzivno druži i danju i noću.

Drugi primljeni lekar je doktorka iz Beograda, koja se do sada nije još uvek pojavila na poslu, zna da joj se mesto čuva jer je uplata izvršena. Nedavno je Milovanović u bolnicu doveo iz Beograda i psihologa koga je predstavio kao vrsnog stručnjaka koji je radio u bolnici „Laza Lazarević".

I sve je bilo lepo, dok nedavno ovaj „vrsni stručnjak" nije u napadu psihoze pobegao iz službenog automobila bolnice kojim je lično upravljao i koga je ostavio upaljenog nasred Karađoreve ulice u Novom Kneževcu, samo zbog toga što je ugledao policijsku patrolu koja ga nije uzgred ni zaustavila, niti je od njega bilo šta tražila. Šokirani policajci pozvali su bolnicu, da pošalje nekoga ko će službeni automobil skloniti s puta gde je ometao saobraćaj. Ovaj „stručnjak iz Laze" stavlja inače potpis na dokumente kojima se procenjuje nečije psihičko zdravlje.

Od januara 2017. godine, kada je imenovan od strane pokrajinskog sekretara na nezakonit način (tako što je prenebregnut raspisani oglas za direktora, na koji je istine radi formalno i namešteno od strane tadašnjeg upravnog odbora bolnice izabrana Jovanka Petrović, a koji do današnjeg dana nije zvanično ni poništen, te bi Jovanka Petrović mogla da tuži bolnicu pod uslovom da su joj ruke čiste, kao što nisu) za vršioca dužnosti direktora ove psihijatrijske bolnice, ovaj “stručnjak“ Milovanović je bolnicu doveo u stanje još većeg rasula, u kome je bila za vreme tiranije psihički bolesne Jovanke Petrović.

Što se tiče mentalnog zdravlja Jovana Milovanovića, javna je tajna da sa svojim pulenima svakodnevno pije na poslu i da je već ozbiljno uplovio u vode alkoholizma, sa svim njegovim posledicama uključujući i maltretiranje svoje supruge i pomoćnice za ekonomske poslove Jele Milovanović, koja je inače bila i pomoćnica za ekonomske poslove i bivše direktorice Jovanke Petrović, pored koje je ispekla sve tajne lopovskog zanata.

Tu je i pomoćnik direktora za pravne poslove Ljubomir Arnovljev-advokat kome je oduzeta licenca, koji je zadužen za falsifikovanje i retroaktivno zavođenje dokumenata bolnice i „peglanje" tenderske dokumentacije. U ovoj bolnici je moguće i sasvim „normalno" da pacijente leče lekari koji su i sami ozbiljni psihijatrijski bolesnici za posmatranje i lečenje, počev od v.d. direktora i načelnika odeljenja pa nadalje.

Jedan od najomiljenijih ljudi Milovanovića je i mladi lekar na specijalizaciji iz psihijatrije koji je u više navrata isprebijao svoju nevenčanu suprugu, a poslednji put joj je naneo i teške telesne povrede (prelom kosti lica) zbog čega je operisana na maksilofacijalnoj hirurgiji.

Zvanična verzija je da je neko ovu žrtvu dobro prikrivenog i zaštićenog lekara-psihopate „udario nepoznati vozač dok je vozila bicikl na putu za Čoku, i da se ničega ne seća, jer je izgubila svest".

Od ljudi iz neposredne okoline, dobili smo podatke da je ova žena više puta prebijana od strane ovog Milovanovićevog ljubimca i cinkaroša, sa kojim dele iste stavove i po pitanju alkohola i po pitanju maltretiranja žena.

O tome ćute i v.d. direktor bolnice i policija, pa čak i roditelji žrtve i sama žrtva koja trenutno kod njih živi jer su zaplašeni od strane ove kriminalne bande koja sebe smatra gospodarima života i smrti na ovim prostorima. Ovaj lekar-psihopata omiljen je među psihijatrima jer pokriva njihove nedolaske na posao i dežurstva.

Kao nagradu doživotni pomoćnik direktora bolnice Marica Radovanov neuropsihijatar ovom lekaru protivno zakonu omogućuje da samostalno dežura noću sam u bolnici 2-3 puta mesečno, čime direktno ugrožava zdravlje pacijenata. Kriminalni dosije, nasilničko ponašanje, problemi sa alkoholom i drogom, članstvo u verskoj sekti-u psihijatrijskoj bolnici Novi Kneževac su za njega prednost, a ne prepreka.

Ovaj zanat ovaj lekar i ostali ispekli su pored Jovanke Petrović koja im je pokazala da lekar psihijatar može da decenijama radi protiv naroda i svoje države i da zbog toga ne bude kažnjen.

Da ironija bude veća, u toku je serija predavanja u psihijatrijskoj bolnici Novi Kneževac o sprečavanju i prijavljivanju nasilja u porodici. Svi načelnici odeljenja ove bolnice su teški psihijatrijski bolesnici na teškim psihijatrijskim lekovima koje sami sebi prepisuju i ilegalno uzimaju iz bolničke apoteke i na crnom tržištu, a neki su uz to i alkoholičari , narkomani i homoseksualci.

Osim ove činjenice, neraskidivo ih međusobno povezuje umešanost u eksperimente nad ljudima i lepeza raznih drugih krivičnih dela kao što su otimanje imovine psihijatrijskih pacijenata, obračun sa političkim neistomišljenicima itd. Toksikološka analiza krvi lekara ove bolnice otkrila bi šokantne podatke o tome na kakvim su psihijatrijskim lekovima. Reprezentativni primer je načelnik odeljenja bolesti zavisnosti Suzana Stijović koja svakodnevno koristi šaku psihijatrijskih lekova koje nabavlja ilegalno, bez evidencije.

Zahvaljujući kompromitujućim podacima koje je o svakom od njih imala (i još uvek ima), bivša direktorica ih je sve držala na lancu da za nju obavljaju prljave poslove. Istina je da im nije rekla ko je finansijer eksperimenata i ko ih sve plaća, ali to njima nije ni bilo važno dok su trpali desetine hiljada evra u džepove i kupovali stanove, kuće, kola i putovali po svetu i na kruzerima o trošku stranih farmaceutskih kompanija, čijim su lekovima pobili pola Novog Kneževca i okoline prepisujući ih u što većim dozama onima kojima ti lekovi nisu ni bili potrebni.

Trenutno je jedna od najomiljenijih firmi drčnog v.d. direktora Milovanovića-„Novartis"  koja tradicionalno pobeđuje na tenderima (na kojima daje ponudu koja je za jedan dinar niža od najniže ponuđene !!!), sledi „Aktavis" koja plaća lekarima ove bolnice skupa putovanja u inostranstvu i isplaćuje „bonitete" pod izgovorom sponzorstva, zatim „Hemofarm" koga zastupa predstavnica koja je godinama radila za kompaniju „Lundbek" koja je samo preko ove bolnice budžet R. Srbije ojadila za milione evra i usput obavila seriju eksperimenata na pacijentima ove bolnice, a zatim uništila svu dokumentaciju.

Pošto većina tih pacijenata ne živi dugo posle eksperimenta, a mrtva usta ne govore, dokumentacija je izneta u inostranstvo, „Lundbek" je pobegao iz Srbije – zvanično eksperimenata nije ni bilo, a kada i poslednji pacijent na eksperimentima bude umro, o tome se neće više ni pričati. I sve bi to bilo lepo da informatička tehnologija nije napredovala.

Republički zdravstveni inspektor Branka Bulatović iz Novog Sada, godinama je „pravni zastupnik" ove kriminalne grupe. Ne samo što svojim nečinjenjem i uz stalnu apanažu koju prima, omogućava ovoj grupi kriminalaca da pustoši budžet R. Srbije i RFZO i da se iživljava nad pacijentima ove bolnice, već ih usput i podučava kako da izbegnu zakone R. Srbije i krivičnu odgovornost.

Tu je i epidemilog Zavoda za javno zdravlje Kikinda  Sandra Radlović, koja je takođe na mesečnoj apanaži ove kriminalne grupe, a čiji je zadatak da „zažmuri" na nepoštovanje Zakona o sprečavanju širenja zaraznih bolesti i Zakona o sanitarnom nadzoru.

Obe ove doktorice znaju na primer da je većina lekara i dobar deo sestara ove bolnice nevakcinisano protiv hepatitisa B (što zakon izričito nalaže), znaju da se u bolnici zarđalim i nesterilnim instrumentima previjaju rane, znaju još mnogo toga-ali mudro ćute.

Povrh svega epidemiolog Radlović sa v.d Milovanovićem nabavlja najjeftinija i po zdravlje najštetnija sredstva za dezinfekciju i proganja spremačice da troše što veće količine ovih sredstava, kako bi opravdala bonitete koje ona i Milovanović dobijaju od proizvođača ovih otrovnih hemikalija, kojima se između ostalog posle pranja po njenom nalogu obavezno „ispire" posuđe iz kojih jedu pacijenti i tako ove hemikalije unose zajedno sa hranom u svoj organizam.

Pored „epidemije" otkazivanja bubrega, jetre i srca u ovoj bolnici usled trovanja ovim hemikalijama, glavni uzrok smrtnosti u ovoj bolnici su nesavesno lečenje neproverenim lekovima i nepoznatim eksperimentalnim supstancama. Spremačice koje sa tim otrovnim hemikalijama rade, stalno su na bolovanju jer se konstantno truju, kao i pacijenti.

Nedavno je na odeljenju za bolesti zavisnosti u krevetu bez svesti i neočekivano pronađen pacijent doktorice Suzane Stijović inače lokalni alkoholičar na lečenju, koji je kasnije umro u subotičkoj bolnici pod „nerazjašnjenim okolnostima". Zvanična verzija je „poremećaj metabolizma", a da je urađena toksikološka analiza, videlo bi se da se pacijent predozirao drogom koja je na ovo odeljenje uneta spolja da bi se „testirala" na pacijentima pre nego što se pusti u promet na ulici.

Zamislite da se to desilo detetu nekog od članova lokalnog SNS-SVM kartela da droga prethodno nije proverena na pacijentima bolnice. Odeljenje psihijatrija 2-bolesti zavisnosti je dalji distributivni centar za ostala odeljenja bolnice, preko pacijenata-miljenika doktorice Stijović koja ih na ovom odeljenju drži godinama i pomaže im da izbegnu krivičnu odgovornost.

Kao zaslužnom građaninu, opština Novi Kneževac je doktorici Stijović dodelila kuću u Novom Kneževcu, a ove godine je njenom sinu predsednik opštine Radovan Uverić dodelio bespovratnu pomoć od 1.300.000 dinara da tu istu kuću u kojoj živi-„kupi" od svoje majke, a novac stavi u džep.

Jovanki Petrović savršeno su odgovarali lekari sa kriminalnim dosijeom. Stara , proverena metoda „službe" čiji je jedan od čelnika njen rođeni brat Jovan Drobnjaković. Oni koji nisu hteli da prljaju ruke stranim krvavim novcem, koji su radili pofesionalno i pošteno i na najsavesniji način zastupali interese države i naroda koji ih plaća, dobijali su i dobijaju stalne pretnje, prolaze kroz golgotu, u stopu bivaju praćeni i proganjani od strane „batinog tabora" Jovanke Petrović iz BIA-e, koji službenike i sredstva BIA-e koriste nezakonito u privatne svrhe i izlažu ih riziku da pri tome nastradaju ubeđeni da rade u korist države, jer je odavno poznato da: „…Nema ništa opasnije od čoveka koji nema šta da izgubi" .

Ovi hrabri ljudi koji ćutke trpe posledice svog poštenja, zaslužuju poštovanje i divljenje jer su „Apisi" našeg vremena. Ako u nečemu postoji njihova krivica, to je da nisu sazdani od licemerja, da razlikuju čoveštvo od nečoveštva i da nisu spremni da prodaju dušu đavolu za šaku stranog novca.

Profesionalnost i ljudska čast, ljubav prema svojoj zemlji i briljantna inteligencija, kandidovale su ih za opasne svedoke koji smetaju svojim prisustvom i činjenicom da su još uvek živi. Ni pretnje smrću ne mogu da ih zaustave, mnogo puta su već nosili glave u torbi. Odavno su se zakleli svojoj zemlji da su spremni „…da u borbi ne žaleći daju svoj život…" pod zastavom tadašnje i sadašnje države.

Umesto da budu odlikovani medaljom za hrabrost, ovi ljudi izvrgnuti su iživljavanju partijskih komesara SNS-SVM kvislinške koalicije: Radovana Uverića, Vladimira Rankova, Radovana Jančića, Renate Mikloš, Oros Urban Čile itd. kao i „Srba po zanimanju" poput Jovana Milovanovića i njegove klike, koji je u SNS iz demokratske stranke prešao mesec dana pre pobede. Ovom prilikom im mi „trećepozivci" odajemo priznanje i dajemo reč, da će vrlo uskoro ovo zločinačko udruženje u Novom Kneževcu biti izvedeno pred Tužilaštvo za organizovani kriminal. Dokazi su uredno dokumentovani, analizirani, provereni i pohranjeni na više sigurnih mesta. Na redu je država i njene institucije. Obruč se polako steže, naše pisanje i istraživanje neće biti uzaludno.

 

            Krici iz Majadnpeka

     Miljojko nikom nije mio

Pišemo u ime polovine stanovništva Majdanpeka, Donjeg Milanovca, Rudne Glave, Kučeva i okoline Požarevca. Mi smo ljudi koji uprkos ekonomskim nedaćama opstajemo na ovim prostorima, živimo, radimo, lečimo se, i baš u toj oblasti vidimo sve i svašta. Ovo što se dešava dolaskom SNS na vlast i postavljanjem kriminalca sa debelim dosijeom na funkciju direktora Doma zdravlja Majdanpeka ,,Dr Veroljuba Cakića" dr Miljojka Nešovića svet još nije video i doživeo a ni meštani celog ovog kraja.

Dotični direktor je pre ove funkcije bio u zatvoru 4-5 godina zbog kriminalnog dodeljivanja lažnih penzija, i dolaskom SNS na vlast dešava se njegovo vaskrsenje, rehabilitacija i počinje njegovo iživljavanje, kako na radnom mestu, tako i po ovim malim sredinama.

Zamislite radnički kraj Srbije, proste, vredne i mukom ubijene, bolešću načete ljude i okorelog kriminalca, neuropsihijatra koji je pored toga što je bio godinama u zatvoru, i danas u sukobu sa zakonom i protiv koga se vodi desetine krivičnih istraga.

Da bi vam bilo jasnije šta sve radi, potpisuje i kakve marifetluke radi, koga postavlja za načelnike, kome daje specijalizacije, kako nabavlja potrošni materijal, koga kinji i zagorčava živote, dovoljno je da Vam kažemo da ovih godina radi uporedo i na Kosovu, u Leposaviću, gde ima svoju ordinaciju i apoteku. Sve to isto, potpisivanje lažnih dokumenata, dijagnoza, lekarskih uverenja, slanja u penziju radi i tamo.

Međutim, ime ovog vajnog stručnjaka, poznatog kriminalca i nadrilekara vezuje se sa kriminalnim ljudima sa Kosova, a priča se da ga štite i u Ministarstvu Zdravlja, odnosno on se lično hvali da ga čuva dr Berislav Vekić, državni sekretar u Ministarstvu Zdravlja, i mu niko ništa ne može.

Možete samo da zamislite tu spregu, te interese, nabavke materijala, potpisane dokumente, tendere i kakve su sve nezakonite radnje u pitanju. Ustvari, ne možete da zamislite, jer tako normalan čovek ne razmišlja. U pitanju je bolestan um, bahati čovek, pokvaren i prljav, a samim ukucavanjem njegovog imena u pretragu na internetu, možda ćete mnogo više saznati o njemu.

Malo je ovde prostora za opisati sve njegove kriminalne radnje svima u ovom kraju poznate, ljudima je preko glave i samo pominjanje njegovog imena, ali, očigledno, nekome ide u prilog da ovaj čovek, kriminalac, bivši zatvorenik, koji i danas svoj debeli kriminalni dosije puni novim stavkama, bude na tom mestu, čovek koji je već stekao uslov za penziju, čovek koji bruka ceo ovaj radnički kraj, pored toliko dobrih, vrednih, kvalitetnih i požrtvovanih lekara.

Svesni smo naših mogućnosti, odnosno nemogućnosti da išta promenimo, ali i ovih nekoliko rečenica čine da se bar malo osetimo kao ljudi, da bar malo podignemo glave i da nas drži i to malo smo nade da će nešto možda da se promeni.

Znamo da ničija nije gorela do zore, ali ovo predugo traje i previše srozava i zdravstvo i zdravstveno osoblje koje mu ne može ništa, i pacijente, a i nas koji tu živimo i radimo i koji smo potrebni samo kad dođe neki političar, sa sve radničkim čizmama i šlemovima, da popunimo slikarski kadar za neku bajkovitu reportažu.

Potpisnici ovih redova i svih navoda, vrlo lako proverljivih su radnici, mučenici, pacijenti, roditelji, deca bolesnih roditelja, zdravstveni radnici pognutih glava.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

SKUPO A NE DAJE REZULTATE: SISTEMSKE SLABOSTI U ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI SRBIJE

13. августа 2016. Коментари су искључени

 

Londonski magazin "The Economist" objavio je u maju mesecu ove godine, obimnu uporednu studiju o stanju zdravstvene zaštite na Balkanu iz koje se jasno vidi kako vlast pljačka narod da bi ga na kraju ubila.

U toj studiji između ostalog piše i da je životni vek građana Srbije kraći za pet godina u proseku nego u drugim evropskim zemljama, a stopa smrtnosti od raka povećana za 50 odsto! "The Economist" piše i o korupciju u srpskom zdravstvu, podrivanju dostupnost zdravstvene zaštite. Srpski zdravstveni sistem je pred kolapsom.

Za zdravstvenu zaštitu Srbija u poređenju sa državama u okruženju izdvaja najveći procenat bruto domaćeg proizvoda, ali ima najnižu stopu zaštite u celoj Evropi! Novac, umesto na lečenje građana, odlazi u džepove vlastodržaca.

 

                Igor Milanović

SRPSKO ZDRAVSTVO NA NOSILIMA2

 

Srpsko zdravstvo, ponovo je na poslednjem, 35. mestu u Evropi na listi zdravstvenih sistema, pisalo je 29. novembra 2013. u istraživanju sprovedenom za potrebe Evropskog parlamenta. Istraživanje pod nazivom "Zdravstveni indeks evropskih potrošača" ("European Health Consumer Index" – EHCI) sprovodi se od strane stručne organizacije sa sedištem u Švedskoj.

Pomenuta anketa rangiranja zdravstvenih sistema imala je šest indikatora više nego prethodne godine, ukupno 48, a noviteti su bili: poštovanje prava i svesti pacijenata, vreme čekanja za pojedine operacije i preglede, zdravstvena nega, prevencija i dostupnost pruženih usluga, lekovi koje pacijenti primaju...

Srpski zdravstveni sistem dobio je tada 451 poen od mogućih 1.000, a Holandija je dobila najviše njih – 870. Srbija je delila dno liste sa Rumunijom, Letonijom, Poljskom i Bugarskom. Elektronski recepti tada nisu dostupni pacijentima u Srbiji, kritikovali su autori studije.

Oni takođe nemaju mogućnost elektronskih zakazivanja pregleda. Period čekanja na lečenje raka je duže od 21 dan i više od sedam dana za ispitivanje skenerom, kao i vreme čekanja za glavne operacije – duže od 90 dana.

Srbija je dobila pozitivnu ocenu u istim oblastima kao i prethodne godinevakcinacija dece, zakonsko regulisanje prava pacijenata i pristup medicinskim podacima. Takođe je pozitivno ocenjeno da pacijent u Srbiji može da dođe do lekara u istom danu.

U Srbiji, zdravstveni sistem je javno finansiran iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. To obećava univerzalno medicinsko pokriće za sve, tvrdili su autori.

Međutim, iz mnogo razloga, neki lekari uzimaju mito od pacijenata  pre ili posle pružaju usluge na teret zakonom propisanog osiguranja, jer ne postoji alternativa. Većina ljudi se plaši da prijavi korupciju, strahujući da bi lekari posle odbili da im pruže uslugu.

Kao rezultat toga, postoji široko rasprostranjena percepcija među građanima da su svi lekari u Srbiji korumpirani, upozoravalo se pre tri godine.

U studiji u kojoj je Analitički tim "Ekonomista" (The Economist Intelligence Unit – EIU) 2014. godine upoređivao zdravstvenu potrošnju i zdravstvene ishode u 166 zemalja sveta, Srbija je rangirana lošije od Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije i spadala je u grupu zemalja koje su rangirane više prema izdacima na zdravstvenu zaštitu nego prema ishodima, suprotno od Albanije i Makedonije.

Podaci istog tima iz 2013. godine pokazivali su da se u Srbiji na lekove  troši svega 85 evra po glavi stanovnika, što je skoro 3,5 puta manje od proseka u Evropskoj uniji, a značajno manje i od okolnih zemalja. Već u Bugarskoj na lekove se troši 117 evra po glavi stanovnika, a u Sloveniji čak 246 evra.

Evropska komisija je novembra 2015. godine zaključila: „Loše finansijsko stanje javnog zdravstvenog fonda dovodi u pitanje održivost sektora zdravstvene zaštite u Srbiji."

Nijedna od pomenutih studija ili upozorenja nije nagnala Vladu Srbije da preduzme preko potrebne korake i zdravstvo dovede na nivo da bude u stanju makar malo da produži život pacijentima. Zbog tog nemara, situacija se dodatno pogoršala i sada je srpski zdravstveni sistem bukvalno pred raspadom, tvrdi londonski list "The Economist".

Analitički tim tog magazina, EIU, predvođen višim urednikom Martinom Keringom, sastavio je 8. aprila ove godine studiju stanja u zdravstvenom sistemu Srbije pod naslovom "Modernizacija zdravstvenog sistema Srbije: Potreba za pouzdanim kompasom za odlučivanje", koja pokazuje da je situacija kritična po više osnova. Naručilac istraživanja bio je "Novartis", koji planira dalja ulaganja u regionu, a rezultati su široj javnosti postali dostupni u maju mesecu.

Usled visokog stepena korupcije i velike neefikasnosti zdravstvenog sistema, pacijenti su neretko u situaciji da izdvajaju dodatni novac iz svog džepa, tvrdi se u studiji. Iako imamo najveće izdatke za zdravstvo u regionu, izraženo u procentu od bruto društvenog proizvoda (BDP), nalazimo se među najlošijima u Evropi po pitanju dostupnosti terapija.

Poređenja radi, Srbija za zdravstvo izdvaja 10,6 odsto svog BDP-a, a Rumunija upola manje (5,3 odsto). Po standardima Svetske zdravstvene organizacije, međutim, Srbija ovim parama pokriva tek 60,5 odsto potreba u zdravstvu, a Rumunija 79,7 odsto.

Na strani 14 studije nalazi se sažetak najvažnijih problema sa kojima se suočava srpsko zdravstvo, a koji ga vode u neminovnu propast: "…Srbija ima teškoća da nađe način da ispuni preuzete obaveze u vezi sa dostupnošću zdravstvenih usluga za građane s obzirom na sredstva koja država ima na raspolaganju. Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) nailazi na teškoće u naplati doprinosa od poslodavaca, što naposletku dovodi do nestašice potrebnih lekova (npr. hepatitis C, onkologija)."

Pacijenti nemaju pristup adekvatnim i savremenim lekovima, o čemu svedoči podatak da "Lista lekova" gotovo da nije proširena već pet godina, a od 2010. do 2012. godine samo jedan od 139 novih lekova dobio je odobrenje za stavljanje na Listu. U istom periodu, Bugarska je svoju listu proširila za 44 nova leka, a Hrvatska za 27.

Dostupnost inovativnih lekova u Srbiji mnogo je manja nego u drugim zemljama regiona, budući da 18 odsto ukupnih rashoda RFZO odlazi na farmaceutske proizvode među kojima su uglavnom generički lekovi.

Uz to, podaci Svetske zdravstvene organizacije izneti u studiji govore da je, u poređenju sa drugih osam balkanskih zemalja, Srbija tek na četvrtom mestu po ukupnim izdacima za zdravstvo po glavi stanovnika. I tako mala izdavanja se dodatno anuliraju visokim stepenom korupcije u srpskom zdravstvu, tvrdi se u pomenutoj studiji.

Studija pokazuje, naime, da čak i postojeći izdaci rezultiraju relativno lošim zdravstvenim ishodima i nedovoljnom dostupnošću zdravstvene zaštite, usled sistemskih slabosti srpskog sistema zdravstvene zaštite: velike zastupljenosti takozvanih izdataka iz sopstvenog džepa, korupcije i činjenice da zemlja nema transparentan i sveobuhvatan sistem za procenjivanje vrednosti investicija u zdravstvenu zaštitu i za utvrđivanje načina plaćanja tih investicija.

Na strani 16 studije se tvrdi: "…Postupak za odlučivanje o stavljanju na listu i cenovnoj politici za lekove i farmaceutska sredstva je i dalje neujednačen. Nije jasno u kojoj meri država poštuje pravilnik o analizi isplativosti i uticaja na budžet za lekove iz 2012. godine. Nedostatak transparentnosti u pogledu deviznog kursa koji se koristi u pregovorima za utvrđivanje cena…"

U vezi loše organizovanosti srpske zdravstvene zaštite konstatuje se na strani 15: "…Razvoj infrastrukture za procenu zdravstvenih tehnologija (PZT) u Srbiji zaostaje za razvojem u susednim zemljama (npr. Hrvatska i Slovenija). Ne postoji zvanična agencija za PZT (RFZO obavlja neke srodne aktivnosti; ALIMS ocenjuje kvalitet, bezbednost i delotvornost farmaceutskih sredstava; tehnička podrška Odboru za PZT Ministarstva zdravlja je mala). Nema uključenosti u Evropsku mrežu za procenu zdravstvenih tehnologija (EUnetHTA)."

Da bi se objasnili razlozi zašto Srbija ima skupu zdravstvenu zaštitu koja ne daje rezultate, EIU podseća na jedan svoj raniji izveštaj. U studiji iz 2014. godine „Rezultati i koštanje zdravstvene zaštite", upoređivanjem 166 zemalja Srbija je klasifikovana u treću grupu (ukupno 6 grupa) po rezultatima zdravstvene zaštite i bolje je rangirana po potrošnji na zdravstvenu zaštitu nego po njenim rezultatima. Očigledno se i na ovaj način odlivaju pare iz džepova građana u džepove odabranih pojedinaca, zbog čega nikome od političke elite ne ide u prilog da bilo šta ozbiljno menja.

Rezultat svega navedenog je da su ishodi lečenja u Srbiji loši, očekivani životni vek naših građana je za više od pet godina kraći nego u EU, dok je stopa smrtnosti od raka za 50 odsto veća.

Studija se završava sledećim zaključkom: "…Sistemske slabosti srpskog sistema zdravstvene zaštite (uključujući korupciju  i nepostojanje sveobuhvatnog sistema za procenu zdravstvenih tehnologija) podrivaju dostupnost zdravstvene zaštite i uvećavaju nesklad između rashoda na zdravstvenu zaštitu i rezultata…"

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

%d bloggers like this: