AKCIJA UTERIVANJA STRAHA: POLICAJCI KAO OTIRAČI I SLUGE MINISTRA I NJEGOVOG ENGLESKOG SAVETNIKA

 

Brutalni obračun Vučićevog režima sa srpskom policijom, počeo je znatno pre decembra 2015. godine, kad je njegov resorni ministar Nebojša Stefanović najavio otpuštanje više od 1.400 policajaca. Mnogo pre ovog drakonskog postupka, čim je ušao u Vladu Srbije, Vučić je krenuo da razara policiju, stalnom montažom intriga plasiranih u njegovim huškačkim biltenima, proizvodnjom klanova u MUP-u i njihovim sukobljavanjem.

Američko-britanski protektori, još 2012. godine, dali su Vučiću u zadatak da "policiju ili smanji ili stavi pod kontrolu". Vođen tim zadatkom, zlosrećni srpski premijer samo se poklonio dolasku nametnutog "reformatora" srpske policije, Amadea Votkinsa, dvopolnog bića sastavljenog od nečuvenog amalgama, hrvatsko-engleskog gena.

Svemu je prethodilo niz ubistava i samoubistava policijskih službenika ali i brojna nerazrešena kriminalna dela koja je prikrivao ministar Stefanović zarad interesa svoga Vođe. Rasplet može biti i krvav…

 

                            major Goran Mitrović

 

 

Male Švajcarce u školi uče da je njihova država mala i siromašna i da svi, kada porastu, moraju da uče i naporno da rade, da bi preživeli. I oni i država im. Na svakom mestu zemljine kugle, gde se zateknu, Jevreji misle na svoje poreklo, veru, korene. Bacaju čašu pod noge i govore da će se vratiti u Jerusalim.

Srbi (a i svi ostali građani koji žive u Srbiji, i smatraju je domovinom, ili otadžbinom) moraju da uče decu da je Engleska opasna država po Srbiju, da su sve njene vlade zločinački nastrojene prema našoj maloj balkanskoj državi. I da su se tako i u prošlosti prema Srbiji odnosili, uvek sa ciljem da nam slome kičmu, da nas poture da podnesemo žrtve, umesto njih.

I od Nemačke vlade treba da zaziremo, i da je preziremo. I Nemci i Englezi, kao narod, zaslužuju svo poštovanje: radni su, marljivi, njihov način života i organizacija rada, ljudska prava i osvojene slobode mogu da služe za uzor svim drugim narodima. Ali, srećom, nemačka vlada, koja upravlja ekonomskim džinom, podseća na evnuha. Uštrojena je u Vašingtonu, i sama služi drugima. Inače bi nas sve satrla, uključujući i Srbiju, kojoj uveliko radi o glavi, i surovo je pljačka.

Ovih dana jedan Englez, Amadeo Votkins, iz potaje, “reformiše“ i srpsku policiju, u ime Evropske unije.

Daleko mu lepa kuća.

Oni, koji će u policiji, kao novogodišnju čestitku dobiti rešenje o otkazu, treba da znaju ko je krivac. I gde se krije taj čovek. On je pružio punu zaštitu ministru unutrašnjih poslova Srbije Nebojši Stefanoviću, a zatim ga nahuškao na građane, a potom i na policiju.

 

       Koga ljubi i ubija Jana?

 

Oko 1.470 zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije dobilo je, prošle nedelje, rešenja kojim se raspoređuju na fiktivna radna mesta! Ulogu likvidatora dobila je Komisija za koordinaciju provera o ispunjenosti uslova rada… je naložila načelnicima policijskih uprava da obrade dosijea i tako, bez suda, kriminalizovala zaposlene, pripremajući ih za otkaz.

Početkom januara biće im uručen otkaz. Bez prava na žalbu. Na rešenja o raspoređivanju na fiktivna radna mesta, dozvoljena je žalba, ali ona ne odlaže izvršenja! Prema odredbama Zakona o policiji , protiv svakog rešenja o raspoređivanju dozvoljena je žalba Komisiji za žalbe Vlade Srbije, a potom Upravnom sudu Srbije.

Pored penzionisanja tri generacije policijskih službenika, masovno otpuštanje policije treba da uruši bezbednost Srbije. Mister Votkins, kome je majka Hrvatica, a otac Englez, praveći se Englez, surovo je napao Srbiju, i njenu bezbednost.

Ministar policije je u 2014. godini primio u radni odnos u MUP Srbije 1.600 službenika, a u 2015. još 715. Svi primljeni su članovi SNS-a. "Reformator“ Amadeo Votkins se saglasio sa prijemom, uz obavezu ministra Stefanovića da iz policije otera onoliko koliko je i primljeno.

Upućeni tvrde da je gospodin Votkins primio kao “mali znak pažnje“ , u kešu, milion dolara, da pokrije ovaj zločin!

Zakon o policiji jasno propisuje prava i dužnosti zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Otkaz se uručuje zaposlenom na osnovu odluke o utvrđivanju disciplinske odgovornosti, ili osude na kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci. Procedura je propisana, i zaposleni imaju pravo na sudsku zaštitu.

Ali, Vučićeva vlada kontroliše i sudstvo, i oni veruju da će sve to i sudovi pokriti. Sve uz saglasnost gospode iz misije Evropske unije i OEBS-a u Beogradu.

Policijski službenik S.Ž iz Policijske uprave u Beogradu, diplomirani ekonomista, tek je u 50. godini života. Ima ukupno 41. godinu penzijskog staža! Uručeno mu je rešenje, bez prava na žalbu, na radno mesto koje će u januaru ukinuti.

On ima uvećan penzijski staž jer je bio raspoređen i u vojne jedinice. Upisan mu je ratni staž, u dvostrukom trajanju. Razboleo se. Ima leukemiju. Neće moći da ode na biro rada, jer već ima preko 40 godina penzijskog staža. Neće moći ni u penziju, jer nema dovoljno godina života! Moraće da čeka dok ne napuni 65 godina života. Neće moći da koristi ni socijalnu pomoć, jer ima penzijski staž! Moraće da se sudi, a tu je već Vučićeva kamarila.

A, sve je počelo 27.oktobra, kada je državni sekretar i šef kabineta ministra unutrašnjih poslova Jana Ljubičić donela rešenje kojim se obrazuje Komisija za koordinaciju vršenje provera o ispunjenosti uslova za rad. Predsednik komisije je bio (i sad je) pomoćnik ministra policije Miloš Oparnica. On je prosledio zahtev svim načelnicima policijskih uprava, sa naredbom da dostave spiskove zaposlenih koji ne ispunjavaju uslove.

Zakon o policiji propisuje uslove koje radnik mora ispunjavati pri prijemu u radni odnos. Ako je osuđen na kaznu veću od šest meseca, može mu prestati radni odnos.

Ali, budući da ne postoji osnov za otpuštanjem, Votkins je primio milion dolara, koje mu je isplatilo podzemlje koje finansira ministra i kupovinu nekretnina za njega. Ministar je odlučio da zaposlene prvo rasporedi na izmišljena radna mesta, a potom ih proglasi tehnološkim viškom!

U međuvremenu on vodi kampanju o navodnoj “dekriminalizaciji policije“. Što znači, da su svi otpušteni kriminalci. Ta etiketa treba da ih prati do kraja života! A, niko nije kriv dok mu se krivica ne dokaže pravosnažnom presudom, a i kada izdrži kaznu, ni ta osuda se više ne sme pominjati, jer se čini krivično delo prebacivanje za osudu za krivično delo.

Na spisku za otpuštanje su svi oni koje su načelnici policijskih uprava označili kao “bezbednosno sumnjivim“. Tako je na spisku za otpuštanjem i službenica koje je na trudničkom bolovanju, samohrane majke (kao na primer Ana Tufegdžić), ali i službenici pred penzijom…

Predsednik Komisije Miloš Oparnica, pomoćnik ministra, pogazio je, svojevremeno devojku na pešačkom prelazu. I on predsedava komisijom koja osuđuje zaposlene na gubitak posla, i svih prava.

Najmanje šest hiljada porodica je životno ugroženo, odlukom Amadeo Votkinsa, koju sprovodi ministar Slina. Otpušteni su bez ikakve zaštite. Osuđeni na surovu smrt. Bez prihoda, bez zdravstvene zaštite…

Ako sudovi budu poštovali zakone, svi otpušteni biće vraćeni na posao. Srbija će morati da plati ogromne štete. Iz budžeta. Ali, tada neće u Beogradu više biti gospodina Votkinsa. Rovariće u drugim zemljama. Nekažnjeno, osim ako otpušteni policajci njega i ministra Slinu ne označe kao svoje dželate. A, onda neće biti ni Sline…

 

       Čija je boginja Dijana?

 

Ima li Evopska unija, ili Britanska vlada koristi od satiranja Srbije? Ne, nema. I Velika Britanija će za dve godine, verovatno, istupiti iz članstva Evropske unije. Ali Engleska vlada je surova. Ona uništava sve, poput Boga Šive.

Otpuštanje 1.475 zaposlenih ima za cilj da zaplaši sve ostale, i da ih tretira kao sluge.

Nekoliko hiljada policijskih službenika su Vučićeva pretorijnaska garda. Njega, njegovu porodicu i rodbinu štiti nekoliko stotina policajaca, vojnih specijalaca i agenta BIA. Svaka šmizla iz Srpske napredne stranke ima telohranitelja, službeno vozilo…O trošku države.

Zbog toga, policija nema čak ni tonere da odštampa zapisnike o uzetim izjavama, da odštampa krivične prijave i prekršajne prijave, dopise…

Svaka šuša iz Srpske napredne stranke u MUP-u Srbije ima skupoceno službeno vozilo. Plaćen benzin, popravku, mobilne telefone. Neki i telesnu gardu. Otuda i “višak zaposlenih“ u MUP-u Srbije.

Po nalogu Dijane Hrkalović, sekretara Uprave kriminalističke policije Srbije, koja u 29. godini obavlja ovu funkciju koja zahteva profesionalnu stručnost i radnu osposobljenost, policijski generali i pukovnici raspoređeni su na rad u vatrogasnu službu!

Ministar unutrašnjih poslova je napravio čistku i među stranačkim kadrovima…

Razvlastio je državne sekretare Aleksandra Nikolića i Milosava Miličkovića. Postoji u MUP-u Srbije samo ministar, državni sekretar i šef njegovog kabineta Jana Ljubičić, i sekretar UKP-a Dijana Hrkalović.

Ministar je odlučio i da penzioniše direktora policije Milorada Veljovića, koji se protivio masovnom otpuštanju. Veći broj onih koji očekuju otkaz Veljović i lično poznaje, kao savesne i profesionalne službenike. Kada se direktor usprotivio masovnom napadu na policijske službenike, uz njegov potpis, Slina mu je zapretio da će ga smeniti. Tu odluku Vlada Srbije nije donela dok ovaj tekst ide u štampu. On je najavio konferenciju za štampu. Tako je obećao ministru. Da li će je i održati?

Veljovića je Nebojša smenio, da bi ga Vučić ekspresno uzeo kod sebe nagrađujući ga mestom savetnika premijera Srbije za pitanja regionalne i nacionalne bezbednosti.

Upućeni tvrde da je Veljović “evakuisao“ brojna dokumenta koja mogu Slinu, Vučića i njihovu kamarilu odvesti na doživotnu robiju. Sva rešenja uručena “odstreljenim“ potpisana su sa faksimilom potpisa direktor policije“. Formalno, sva rešenja su nezakonita. Direktor ih nije potpisao, već je stavljen faksimil njegovog potpisa. Uz njegovo svedočenje, ministar će, jednog dana, biti izveden na sud.

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova odlaze i oni koji su bili na operativnim mestima. I sa sobom nose i dobro čuvane tajne o pljačkama porodice Vučić i njegove kamarile. I dosije ministra unutrašnjih poslova dr Nebojše Stefanovića.

Stanje u MUP-u Srbije je slično psihičkom rastrojstvu predsednika Vlade Srbije i njegovog ministra policije.

Prošle godine se u Nišu ubila policijski službenik Anita Mitić (32), rodom iz Doljevca, koja je radila u Policijskoj upravi u Nišu, u Odeljenju za suzbijanje narkomanije.

U oproštajnom pismu teško je optužila svoje pretpostavljene koji su je šikanirali, omalovažavali, a ko zna šta je sve od nje traženo…

U tom oproštajnom pismu opisani su i postupci njenih šefova Dejana Jovanovića, načelnika Odeljenja za suzbijanje narkomanije, kao i načelnika Odeljenja kriminalističke policije Dejana Anđelkovića i načelnika Policijske uprave u Nišu Srđana Grekulovića.

Jedna od najboljih policijskih službenika PU Niš, napisala je i da su se zbog Dejana Anđelkovića ljudi razboljevali, odlazili na bolovanje, jer nisu mogli da podnesu torturu!

„…Bez imalo sumnje, mogu da kažem da je on najbeskrupulozniji, najnemoralniji i najbezobrazniji čovek koga sam ikada upoznala", napisala je sada pokojna inspektorka. „Čovek bez savesti, morala, obraza, koji pritom nije imao pojma kako se radi posao. Isto kao i Dejan Jovanović! Ali fotelja i vlast su najbitniji, zar ne?"

Nezavisni sindikat niške policije zatražio je sudsku istragu povodom samoubistva koleginice, oštro kritikujući ponašanje načelnika uprave Srđana Grekulovića, koji nije birao reči opisujući pokojnu inspektorku.

 

       Nasilje u policiji je nesnosno

 

Od kada je ministar Stefanović počeo da oponaša svog Vođu Vučića, svakodnevnim držanjem konferencija za štampu, rasulo u srpskoj policiji je vidljivo i građanima.

I ubistvo načelnika Odeljenja Službe unutrašnje kontrole MUP-a Srbije Radomira Nerandžića unelo je veliki bes među policijske službenike. On je ubijen, jer se zamerio premijeru lično.

Aleksandar Vučić u medijima bogato plaća samo desetinu urednika, a u policiji i bezbednosnim službama samo one koji su na najvišim položajima. Svi ostali su građani drugog reda, uvek mogu biti otpušteni, premešteni, ili ubijeni.

Srpska policija je slabo plaćena, slabo opremljena, nenaoružana i stručno neosposobljena. Oni koji nisu poslušni, pod poterom su ili završe sa metkom u glavi. O tome govori i slučaj bivšeg načelnika Odeljenja unutrašnje kontrole koji je nađen mrtav, sa ranom na glavi.

Bivši inspektor Sektora unutrašnje kontrole policije, Radomir Nerandžić, pronađen je mrtav 20. juna 2015. godine u kamenolomu u Rakovici, u Beogradu. Njegovo telo je ležalo u lokvi krvi, pored automobila.

Radomir Nerandžić je donedavno bio načelnik Odeljenja za kriminalističko-operativne poslove u Sektoru unutrašnje kontrole MUP-a.

Smenjen je jer je odbio da potpiše krivičnu prijavu protiv pripadnika niškog odreda Žandarmerije, koji su intervenisali na dan održavanja Parade ponosa u Beogradu. Tada je mobilna ekipa niške Žandarmerije istukla Andreja Vučića i Predraga Malog, braću premijera i gradonačelnika prestonice. Nerandžiću je uručeno rešenje kojim se upućuje u Sektor za vanredne situacije. U vatrogasnu službu. On je protiv tog rešenja podneo žalbu, koju je Komisija za žalbe Vlade Srbije usvojila, i vratila ga na prethodno radno mesto.

U Sektoru za vanredne situacije inspektor Nerandžić je proveo oko 40 dana, a uskoro je očekivao i rešenje o penzionisanju. Očekivao je i rešenje za stan. Ali…

Više javno tužilaštvo u Beogradu je 6. februara ove godine optužilo osam pripadnika Žandarmerije   zbog "postojanja opravdane sumnje da su kao saizvršioci izvršili krivično delo napad na vojno lice u vršenju vojne službe u sticaju sa krivičnim delom zlostavljanje i mučenje, kao i za krivično delo zloupotreba službenog položaja vezano za njihovo učešće u događaju od 28. 9. 2014. godine i održane Parade ponosa".

Zaštitnik građana Saša Janković podneo je krivičnu prijavu  14. januara ove godine protiv dvojice pripadnika Uprave Vojne policije Jovanović Saše i Stanković Saše zbog napada na pripadnike Žandarmerije u vršenju službene dužnosti, ali je tu prijavu tužilaštvo ekspresno odbilo.

Da Aleksandar Vučić ne prašta skrnavljenje lika i dela sebe i članova porodice, mnogi su se uverili. A njegova pretnja upućena uredniku Dnevnog Telegrafa, Slavku Ćuruviji, dok je on bio ministar za informisanje u Vladi Mirka Marjanovića, ostvarila se. Vučić se sprdao sa pokojnikom, na bestijalan način.

Neočekivano, neko iz vrhova MUP-a je obavestio novinare koji su "na vezi" o sudbini inspektora Nerandžića.

Nakon smenjivanja, inspektor je doživljavao porodične tragedije. Otac mu je preminuo prošle godine. Pre dva meseca njegovu majku pogazio je, na trotoaru na Vidikovcu, džip čiji vlasnik je gospođa sa Kosmeta, član SNS-a. Odmah potom iznenada mu je umro i tast. Ipak, inspektor Nerandžić se nije nadao da će smrt uskoro doći i po njega. Očekivao je nevolje, jer…

Ministar Stefanovića je pretio Nerandžiću hapšenjem, jer su optuženi žandarmi nameravali da Nerandžića, kao tadašnjeg načelnika, koji je vodio istragu povodom spornog događaja, predlože za svedoka.

A oni koji su poznavali ovog čoveka znaju da je bio "linijaš" i da se istine držao kao pijan plota. Zamenik načelnika Službe unutrašnje kontrole Dragan Kujundžić bio je zadužen da sprovede klevetničku kampanju protiv svog kolege. On je, umesto Nerandžića, potpisao krivičnu prijavu protiv žandarma, i očekuje unapređenje. On je sproveo postupak za otpuštanje 1.750 zaposlenih u MUP-u Srbije.

U Sektoru za vanredne situacije Nerandžić je radio u kancelariji sa još pet kolega. Dva dana uoči smrti molio je kolegu da mu pomogne oko vađenja zdravstvene knjižice.

Pet dana uoči smrti Nerandžića, Policijsku upravu Beograda posetili su ministar i direktor policije. Najtežim rečima su opisali rukovodstvo ove policijske uprave, optužujući ih za korupciju, kršenje zakona, nepoštovanje naređenja. Zapretili su hapšenjima. I otišli. A sve njih je rešenjem postavio ili direktor policije, ili dr Stefanović!

Akcija uterivanja straha među policijom uveliko traje. Policiji je smanjena plata, a u akciji kupovine novih uniformi neko je zgrnuo velike pare. Uniforme su najlošijeg kvaliteta, brzo se habaju, blede.

Po nalogu ministra, zaposleni u ministarstvu gube pravo na minuli rad, umanjuje im se pravo na godišnji odmor…

Smrt inspektora Nerandžića, RTS je objavila u tri rečenice: „…Bivši inspektor Sektora unutrašnje kontrole policije R. N. nađen je mrtav u Rakovičkoj šumi u Beogradu. Najverovatnije se radi o samoubistvu, nezvanično saznaje RTS. R. N. je trebalo uskoro da bude penzionisan, a u poslednje vreme je radio u Sektoru za vanredne situacije MUP-a, pisali su beogradski mediji. Do pre nekoliko meseci bio je načelnik Odeljenja za kriminalističko-operativne poslove u Sektoru unutrašnje kontrole MUP-a. Uviđaj je u toku."

MUP Srbije nije dao ni čitulju u Politici, mada to redovno čini kada nastradaju pripadnici policije. Na sahrani nije doveden ni policijskim orkestar, ni počasni vod. Nerandžić je jedini inspektor kome te počasti nisu odate!

Službenu verziju Nerandžićeve smrti nije prihvatio ni paroh Srpske pravoslavne crkve, koji je održao opelo, koje se po kanonu ne drži samoubicama.

Na sahranu nije došao niko iz ministrovog kabineta, niti iz kabineta direktora policije. Ipak, došao je Miloš Oparnica, koji je bio nadređeni rukovodilac Radomiru Nerandžiću, u SUK-u (Služba unutrašnje kontrole). Venac su doneli i generali policije i kolege sa kojima je radio u PU Beograd i MUP-u.

Ko je ubio Nerandžića?

Osnovano se sumnja da je iz SAJ-a angažovan i ubica inspektora Nerandžića. Nekoliko minuta nakon ubistva, na licu mesta primećeno je i nekoliko žandarma. Dok se telo Nerandžića nije ni ohladilo, MUP je ukinuo rešenje o dodeli stana inspektoru koji je ceo radni vek proveo u policiji. Živeo je u očevoj kući u prigradskom naselju Resnik. Kada su žandarmi odlučili da ga predlože za svedoka, naređeno je da bude ubijen. I bi tako.

 

       Ministar prikriva kriminal

 

Nije samo ministar Slina na optuženičku klupu izveo žandarme iz niškog odreda. On je opravdao sve kriminalne aktivnosti porodice Vučić.

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović je 26. 11. 2014 rekao da je policija "nepobitno utvrdila" da je prilikom osnivanja preduzeća Asomakum korišćena falsifikovana lična karta Andreja Vučića, brata srpskog premijera.

Stefanović je na sednici skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove kazao da su grafolozi "nepobitno utvrdili" da je falsifikovan Vučićev potpis, ali i da postoji razlika u slici i serijskim brojevima na ličnoj karti.

"Mi se tu nećemo zaustaviti i trudićemo se da razotkrijemo ko su osobe koje su omogućile upis u registre sa takvom ličnom kartom", rekao je ministar.

Pitanje poslovanja fantomskog preduzeža Asomakum pokrenuo je poslanik Nove stranke Zoran Živković, posle čega je premijer Aleksandar Vučić kazao da je njegovom bratu “ukraden identitet’‘.

A sa lažnim kompanijama Andrej Vučić je, samo na ime neplaćenog poreza, zgrnuo oko 2o miliona evra. Koliko je ostao dužan onima od kojih je uzimao, ili otimao novac, postoje dokazi, ali je ministar policije saopštio da je nesrećnom Andreju Vučiću, koga “ni krivog ni dužnog“ izmlate žandarmi, jer ih je napao sa telesnom gardom, vojnim obezbeđenjem, neko ukrao i identitet. I zgrnuo desetine miliona evra!

Ko još veruje u ovu priču premijera i njegovog ministra? Niko!

Ali, misija Evropske unije u Beogradu i kancelarija OEBS-a nisu se oglasile ni ovim povodom. Aleksandar Vučić je njihov omiljeni diktator, a Neša Slina podoban ministar unutrašnjih dela.

Brat premijera Vučića bio je optužen i za nameštanje tendera za ispumpavanje vode iz kopova u Kolubari. Premijer je iz svih oružja napao istraživački portal BIRN koji je objavio ovu mahinaciju. Ministar Slina je bio tu, da ga podrži. I uvek ga je podržao. I podržavaće ga, dok kraja života.

Ministar unutrašnjih poslova je predstavnik izvršne vlasti, i nije ovlašćen da rukovodi pojedinačnim istragama, niti da o tome obaveštava građane, jer je pretkrivični postupak zatvoren za javnost, osim, ako iz važnih razloga nadležni državni tužilac odluči da neke detalje u vezi istrage saopšti javnosti.

Deset dana je ministar dr Stefanović umišljajno lagao građane o “punoj policijskoj mobilnosti“ na rešavanju slučaja nestale Tijane Jurić, a znao je da je ona mrtva, i ko je njen ubica! Viši javni tužilac u Subotici, koji rukovodi istragom protiv osumnjičenog, je jedini nadležan da odlučuje o toku istrage i njome rukovodi, nije dao glasa od sebe. Bolje reći, bio je onemogućen, jer Srbija odavno nema nezavisno tužilaštvo, niti nezavisno sudstvo.

U Beogradu je 25. jula pregažen na Brankovom mostu Luka Jovanović iz Beograda. Vozač Kantrimena je pobegao, a vest o udesu nije ni zabeležena, sve dok, dva dana kasnije, Luka nije preminuo u bolnici, od posledica udesa. Na scenu stupa dr Stefanović, i počinje bitka da se zaštiti nesavesni vozač. Nastupa sa pričom o traganju za nestalom Tijanom Jurić.

Vozač Kantrimena stranih registarskih tablica je gospođa Snežana Divac, koja se na američkom pasošu vodi kao Ana Divac. Bila je sama u autu, i pijana. Svedoka njenog beščašća je mnogo. Počev od šnajderke, kod koje se nije pojavila da proba haljinu, do njenih najintimnijih prijatelja. Kada je privedena u policiju, njen muž se od stresa razboleo i hitno je operisan od žuči. Upućeni misle da je to bilo smišljen, sa ciljem da izazovu sažaljenje, jer su Ana i Vlade u tom periodu bili na dva svadbe – u Prijepolju i u SAD-u.

Niko od policijskih funkcionera ne želi da učestvuje u montiranju slučaja, i taj zadatak dobija Nebojša Marković, načelnik Uprave kriminalističke policije Beograda, koji trojicu inspektora uključuje u akciju nameštanja slučaja. Petoro narkomana prihvata ponudu da za novac i drogu priznaju izvršenje krivičnog dela, koje će tužilaštvo kvalifikovati kao saizvršilaštvo, što je neodrživa kvalifikacija, a mogu samo odgovarati za prikrivanje.

I, naravno, dr Slina montira proces u kojem Milićev, koji nije priznao da ima veze sa slučajem, dobija kaznu zatvora od 4 godine i šest meseci! Kasnije se ispostavilo da je gospođa Divac Lukinoj maćehi priznala da joj se tri puta u san javio Luka! Otkud njoj u snovima Luka, koga nije poznavala?

Parajlije u Srbiji mogu da divljaju, da gaze, i da izbegnu zasluženu kaznu. Pogotovu ako imaju zaleđinu, kao što su Vučić i lažni doktor dr Stefanović.

U Ustaničkoj ulici u Beogradu, na pešačkom prelazu sa semaforom, 18. jula 2013. usmrćena je Andrea Bojanić. Džipom marke BMW X5, koji je u vlasništvu Pink Media Grupe, a upravljao je Aleksandar Mitrović, devetnaestogodišnji sin Željka Mitrovića.

Na umrlici, kao vreme smrti, navedeno je 22:03 časa, a Nada Macura, portparol Hitne pomoći , zapisala je u svom izveštaju vreme od 22:50, dok se u medijima najčešće barata izrazom „oko 22:30"?!

Posle nesreće je Aleksandar nastavio da vozi i zaustavio se tek nekih 500 metara dalje, na mestu skrivenom od pogleda ljudi koji su se okupili da pomognu nesrećnoj devojci. Odatle se javio svojoj majci, pevačici Sonji Mitrović-Hani, a zatim i ocu, Željku Mitroviću. Tog trenutka je pokrenuta mašinerija manipulisanja i ovim slučajem.

Po dogovoru sa advokatima koje mu je odmah angažovao otac, Aleksandar je automobil parkirao na skrovitom mestu, a zatim je drugim kolima, u pratnji Pinkovog obezbeđenja otišao na VMA.

Kako je od jednog poznanika sa ove klinike saznao Savo Bojanić, otac ubijene devojke, Aleksandar je diskretno uveden u jednu ambulantu gde su ga priključili na aparat sa kiseonikom, kako bi se otreznio.

Tek posle toga je momak u pratnji svojih advokata otišao da se prijavi u policiju. Ipak, našao se savesni sudija Višeg suda u Beogradu Dragoljub Zdravković, koji mu je odredio pritvor. On više nije sudija za prethodni postupak. Premešeten je. Mora da se sluša, kada je u pitanju Vučićeva kamarila.

I ministar policije se potrudio da policija radi na uništavanju tragova. Našli su i korumpiranog sudskog veštaka.Postupak protiv sina Vučićevog Gebelsa još nije ni započeo.

Mnogo krvi i nesreće je iza ministra Stefanovića. A, on i njegova žena imaju i troše puno novca, skupljaju nekretnine, automobile. Vole i keš.

 

       Kućica na moru, žena oko nje…

 

A, da dr Stefanović ima i previše novca, od kada je pre tri godine seo u stolicu predsednika Narodne skupštine Srbije, svedoči i podatak da je u elitnom naselju, u Vojvođanskoj ulici u Beogradu, na Bežanijskoj kosi kupio trosoban stan od 99 kvadrata, a potom ga zamenio za kuću od oko 200 kvadrata u istoj ulici, uz doplatu od samo 200 hiljada evra, datih da vlasnik kuće kupi još dva strana. Prvi komšija mu je ministar Aleksandar Vulin.

U martu prošle godine ministar policije dr Stefanović poveo je pregovore o kupovini kuće u Petrovcu na moru od 350m2, na placu od 800m2, čiji je vlasnik ruski tajkun Sergej Marahovski Ivanovič, za dva miliona evra.

Dogovor o kupovini je bio, prvo, u načelu postignut, ali se čekalo na realizaciju, jer ruski tajkun nije službeno postao vlasnik kuće zbog toga što polovina pripada njegovoj doskorašnjoj supruzi. Ročište o podeli kuće održano je 25. avgusta prošle godine, pred većem Osnovnog suda u Baru. Kuća je, potom, upisana u vlasničke knjige na ime drugog lica, a dr Stefanović će aneksom ugovora da se obezbedi, kao stvarni vlasnik.

I dok dr Stefanović u Beogradu sabira novac, uz podršku svog mentora Vučića, njegova supruga Ana trošila ga je letos 20 dana nemilice. Odsela je u hotelu Plaža u Petrovcu na moru. Obezbeđivali su je pripadnici specijalne crnogorske policije. Naručivala je kavijar, plodove mora, posebno su spremana specijalna ića i pića za nju, a cena je bila astronomska.

Ministarka je baš uživala, a svakog dana je menjala policajca koji je ispunjavao njenu pohotu. U trenucima sladostrašća, jer su te bahanalije snimane od strane crnogorske tajne policije, gospođa ministarka je opisivala muža kao šonju, da je isti kao i Vučić, i da i on voli da prima!

Policija raspolaže preciznim podacima o biznismenima sa Kosmeta koji su kupili ministru Stefanoviću kuće, i snabdeli ga ogromnom količinom novca.

Ali, dr Nebojša Stefanović je i lažni muškarac, lažni vlasnik diplome Megatrenda, i lažni doktor nauka, čiju disertaciju osporavaju oni koje je prepisao, i još 1.800 naučnih radnika.

On je upisao treći godinu na Megatrend univerzitetu. Više profesora sa ovog Univerziteta potvrdilo je istraživaču Magazina Tabloid da Nebojšu ne poznaju, kao studenta. Njegova disertacija je prepisna. Misija OEBS-a u Beogradu je i zvanično zatražila da se utvrdi njena validnost. Neko je stopirao istragu. Jer, potreban im je ovakav ministar, koji je ljudska ništarija. Da je lažni student neko od ministara u Nemačkoj, ili bilo kojoj evropskoj državi, odmah bi bio uhapšen.

Ovakav ministar unutrašnjih poslova nekažnjeno pljačka, ubija, otpušta, prikriva.

Početkom decembra vršio je javno pritisak na tužilaštvo da uhapsi urednika Magazina Tabloid, jer je, navodno, pozivao na ubistvo premijera. I sam je znao da to nije tačno, ali… Paja Patak dobio zadatak. Pitanje za Amadea Votkinsa: da li je sve ovo što radi ministar Stefanović moguće u bilo kojoj drugoj evropskoj državi?

Satreće će nas banda Aleksandra Vučića, ako se ne pobunimo, i ne sprečimo ih da ubijaju, pljačkaju, otimaju, rasprodaju. I mi imamo prirodno pravo na život.

 

    Telepromter.rs

Otac ministra Stefanovića postao direktor u Telekomu

Maltretira radnike!

Otac ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića nedavno je postao direktor u Telekomu Srbija i to godinu dana pred penziju. Radnici se žale da ih ministrov otac maltretira.

Kako Teleprompter.rs ekskluzivno saznaje, otac ministra Nebojše Stefanovića, Branko Stefanović, pre godinu dana postao je direktor u Telekomu Srbija.

Prema rečima našeg izvora, u Telekomu je pre manje od godinu dana promenjena sistematizacija samo da bi Branko Stefanović postao direktor.

– Telekom je pre manje od godinu dana promenio čitavu sistematizaciju i organizaciju sa jednim jedinim ciljem – da otac lažnog doktora Nebojše Stefanovića postane izvršni direktor sa basnoslovnom platom, reprezentacijom i ostalim privilegijama. Inače, popularni "čika Branko" je godinama primao platu u Telekomu kao nekakav referent. Godinama nije radio ništa, držao je noge na stolu, pušio i čekao 16 časova da ode kući, čekao platu, 13. platu i bonus za nerad – priča jedan od zaposlenih u Telekomu.

Dodaje da je Branko Stefanović povukao sve moguće veze u Srpskoj naprednoj stranci preko sina ministra kako bi godinu dana pred penziju postao "direktor za velike poslovne korisnike".

– Sada ova neznalica maltretira svoje radnike koji se bave prodajom usluga, tera ih da rade besmislene testove opšte informisanosti, ponižava ih na raznim "tim bilding" vežbama i vređa, dodaje izvor.

Ministrov otac završio je Ekonomski fakultet u Beogradu, a u Telekomu radi od 2006. godine. Penzionerske dane čeka sa unukom Ninom, Nejbojišinom ćerkom, u naručju. Inače, otac Branko pored Nebojše ima još jednog sina, Nemanju Stefanovića.

 

    A 1. Sindikat policije Sloga saopštava

Prema informacijama sa terena, danas je jedan policijski službenik iz Nove Varoši izvršio suicid iz vatrenog oružja.

Atmosfera straha i beznađa koja je zahvatila zaposlene u Ministarstvu unutrašnjih poslova, a u vezi proglašenja tehnoloških viškova, doprinela je povećanju straha i stresa kod zaposlenih koji su raspoređeni na fantomska ne postojeća radna mesta "analiza rizika". Od podele rešenja za raspoređivanje na tim mestima, bilo je više pretnji suicidom.

Upravo iz tog razloga, danas smo uputili dopis ministru Nebojši Stefanoviću. Dopis dostavljamo u celosti:

Gospodine ministre, vi ste odgovorno i ovlašćeno lice u Ministarstvu unutrašnjih poslova zadužen za rad i organizaciju rada ministarstva.

Molimo Vas da ovaj sindikat informišete zašto ste i na koji način predložili ili dali saglasnost da se formiraju, dodaju „fantomska radna mesta" „analiza rizika". Zašto ste pojedina, izvršilačka ili rukovodeća radna mesta ukidali ili smanjivali broj izvršilaca. Da li ste svesni, ili informisani kakve je to probleme donelo u organizovanju posla na terenu kod već jako malog broja izvršilaca. Pojedini rukovodioci ne mogu da sačine dnevni raspored rada.

Tim smanjenjm broja izvršilaca i povlačenjem sa terena policajaca, operativaca i vatrogasaca na fantomske poslove „procene rizika", bezbednosni sistem može biti ili je narušen a građani i država mogu snositi nesagledive posledice.

Prema informacijama koje nam stižu sa terena, zaposleni koji su preraspoređeni na mesta „analiza rizika" nisu upoznati sa svojim novim radni obavezama i opisom posla te ne znaju koje su im nove radne obaveze kao ni u kom radnom prostoru ga obavljaju. Oni su žigosani, šikanirani, označeni kao kriminalci koji čekaju otkaz. Dakle, sprovodi se plansko kolektivno zlostavljanje na radu što je suprotno zakonu.

Takođe, po informacijama koje stižu sa terena, zaposleni raspoređeni na radna mesta „analiza rizika", od strane rukovodioca bivaju primorani da nastave da rade one stare poslove kao da nisu dobili nova rešenja. Odlaze u patrolu, angažovani su u KZB, rade na pozorničkoj delatnosti, kuhinji, restoranu, gašenju požara i dr. Upravo zbog toga, molim Vas da ovaj sindikat informišete, odnosno dostavite kopije uputstva ili drugih pismena, koja ste linijama rada dostavili na postupanje u vezi angažovanja radnika na „analizi rizika".

Ističem da bi sa povećanom pažnjom trebalo pratiti zaposlene, odnosno da obavežete rukovodioce po linijama rada, na korektno postupanje prema „žigosanim radnicima analize rizika" jer je najveći broj takvih u veoma teškom psihičkom stanju, pod stresom, a što može da bude okidač za suicid ili neprimerenu agresiju prema kolegama, rukovodiocima ili članovima porodice. O problemima suicida nema potrebe da vas dodatno informišem, smatram da ste dobro upoznati.

Ja vas neću pitati kako spavate,verujem da bolje spavate od mene i nas koji spavamo samo 3 sata noću, ili u opšte ne spavamo sve nas ste javno putem medija okarakterisali za neradnike i kriminalce!

Ministre moj, sve to što nam radite je nečasno i neprofesionalno!

Sindikat policije Sloga

Dragan Žebeljan

Predsednik

 

    A 2. Krivična prijava nezavisnog policijskog sindikata Srbije

Beograd, 21. decembar 2015. godine. Nezavisni policijski sindikat Srbije podneo je krivičnu prijavu Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu protiv ministra policije Nebojše Stefanovića, direktora policije Milorada Veljovića i ostalih nadležnih u Ministarstvu unutrašnjih poslova zbog osnovane sumnje da su počinili delo „zloupotreba službenog položaja" kao i da su izvršili delo „nesavestan rad u službi".

Oni su doneli 1475 nezakonitih rešenja o premeštaju zaposlenih na drugo radno mesto a da o opisu posla nisu upoznati zaposleni, koji su i nakon donošenja ovih rešenja nastavili da rade na poslovima sa kojih su premešteni što je suprotno Ustavu Srbije, Zakonu o policiji kao i podzakonskim aktima koji regulišu ovu oblast a na koje se nadležni u MUP-u i pozivaju u ovim rešenjima, a zaposleni nisu imali uvid u pravilnike na koje se nadležni pozivaju jer su „strogo poverljivi".

U obrazloženju krivične prijave NPSS -a stoji da je rešenje NEZAKONITO jer je donosilac rešenja pokušao da izigra primenu Zakona o policiji, kao lex specialis-a, i veštački izazvao primenu Zakona o državnim službenicima kako bi pokušao da „pokrije" pravno donošenje ovakvog rešenja.

NPSS smatra da primeni Zakona o državnim službenicima NEMA MESTA i navodi da „se povreda prava sastoji u tome što su u rešenjima zaposleni premeštani na osnovu člana Zakona o državnim službenicima u kojem stoji da se zaposleni premeštaju ako „neka mesta budu ukinuta ili broj državnih službenika smanjen, a prednost imaju oni sa boljim ocenama".

„…Međutim, radno mesto sa kojeg se zaposleni premešta NIJE ukinuto, a takođe donosilac rešenja se nije bavio ocenjivanjem, pa zakonski uslov da prednost imaju oni sa boljim ocenama u poslednje tri godine nije ispoštovan" stoji u krivičnoj prijavi NPSS-a.

A, da je primenjen Zakon o policiji – moralo bi biti naglašeno da se radi o privremenom ili trajnom premeštaju, što nije učinjeno i predstavlja prepreku za sprovođenje ovog rešenja.

 

    A 3. Protesti

Sindikati u policiji odlučni su u nameri da spreče ministra i njegovu kliku da iz policije otera 1475 zaposlenih, uz obrazloženje da je reč o onima koji potiču iz kriminogene zone!

To je potvrđeno i na konferenciji za štampu Nezavisnog policijskog sindikata održanoj u Medija centru, u petak, 25. decembra. Oni su SMS poruku uputili novinarima, javnim ličnostima i diplomatskom koru. Štrajkuju uz poklič "Ne dam sebe, ne dam ni kolegu".

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

KOLIKО IMA ISTINЕ U TVRDNJI DA VUČIĆ SVOJA PRIJATELJSTVA SKUPO PLAĆA RADI MIRA U SRBIJI!???

 

Posle tri godine upornog silovanja srpske javnosti pričom da će arapski šeici podići Srbiju iz pepela, istina o "istočnoj" politici predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića, polako počinje da se pojavljuje. Iza silnih milijardi dolara velikih investicije stoje samo ozbiljni interesi zemalja Arapskog zaliva da se dokopaju evropskog kontinenta.

 

                    Nikola Vlahović

 

Kad je 5. novembra ove godine objavljena agencijska vest da će Vlada Srbije ponuditi na prodaju saudijskom princu Sultanu bin Salmanu bin Abdulaziz al Saudu, sinu kralja Salmana bin Abdulaziza, najbolje srpske banje kao i specijalne bolnice i hotele koji su u državnom vlasništvu, istog dana je i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija šeik Rasim Ljajić izjavio:

"…Posle kontakata koje smo imali sa zvaničnicima Saudijske Arabije, potpisujemo i prvi sporazum u oblasti turizma, sa ciljem da se privuče što veći broj turista iz Saudijske Arabije..."! Nije mu to dovoljno bilo pa je najavio što hitnije otvaranje ambasade Saudijske Arabije u Beogradu.

Ljajić je, zahvaljujući svojim starim vezama u Sarajevu, već odavno u poslu oko kupoprodaje nekretnina u najboljim delovima ovog dela BiH, i to za bogate porodice iz Kuvajta. Poučen ovim iskustvom, očekuje da mu se otvore i poslovi sa bogatim saudijskim porodicama.

O kakvom je "turizmu" ovde reč, odmah je, umesto šeika Ljajića, objasnio saudijski princ rekavši: "…Mi na Srbiju gledamo kao na jednog izuzetno značajnog, zapravo ključnog partnera na Balkanu, kao i u celoj međunarodnoj zajednici! Dogovorili smo se i da organizujemo zajedničku posetu BiH i uskoro očekujemo da se i ona realizuje…".

Ne čekajući da saudijski princ dva puta ponovi ovu rečenicu, već 11. novembra, Aleksandar Vučić se u svojstvu predsednika Vlade Srbije, našao u Srebrenici povodom skupa nazvanog "Investiciono razvojna konferencija Srebrenica 2015" i odmah po dolasku dao izjavu da će da Srbija toj opštini dati "značajnu donaciju u novcu i veoma značajnu donaciju u neophodnim javnim objektima, odnosno finansiranju njihove izgradnje"!

Zašto opljačkana, bombardovana, ekonomski uništena i slomljena Srbija, treba da podiže opštinu Srebrenica u susednoj državi – Bosni i Hercegovini? Zašto takozvana međunarodna zajednica nikada nije organizovala donatorsku konferenciju o ekonomskom oporavku ove opštine, ako joj je bilo toliko stalo do prosperiteta BiH?

Da li to Vučić okajava svoje šovinističke grehe iz devedesetih o trošku svih građana Srbije? Ili je u pitanju samo početak onoga što je saudijski princ tek nagovestio: ulazak ove arapske imperije na evropski kontinent, preko korumpiranih vlada Srbije i Bosne i Hercegovine! Do današnjeg dana, Saudijska Arabija je Bosni i Hercegovini (tačnije entitetu Federacije BiH) dala samo novac za izgradnju džamija i medresa.

Pre nekoliko meseci, u centralnom dnevniku bosanskohercegovačke TV Face, čula se i spekulacija da su najave investicija arapskih zemalja u Srbiju propagandne, samo da bi se smanjio uticaj Turske na Balkanu.

Međutim, gost u toj informativnoj emisiji, bio je i nekadašnji član poslednjeg jugoslovenskog predsedništva, Bogić Bogićević, koji je tvrdio da su vlasti u Nemačkoj tražile od Vučića, prilikom njegove posete Berlinu, da im objasni "…otkud tolike investicije iz arapskog sveta, posebno iz Emirata u Srbiji…", te da su se pitali "…da li je Vučić pronašao njih ili su oni pronašli Vučića…".

 

       Milijardu dolara, ali u čiji budžet

 

Tokom više od tri godine lične vladavine, suludi Aleksandar Vučić, odlazeći predsednik najgore srpske vlade u novijoj istoriji, gebelsovskom propagandom je uveravao milione građana da će stotine milijardi dolara arapskih investicija pasti na Srbiju kao kiša posle suše.

Ubrzo, i naivnima je postalo jasno da je u pitanju nezapamćena prevara iza koje stoje neki drugi interesi i druge strategije, koji sa Srbijom nemaju nikakve veze.

Javnost ovdašnja je ostala uskraćena za mnoge mračne detalje Vučićevih pregovora sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) o silnim ulaganjima, od kojih na kraju nije bilo ništa. Ili, ako je nešto i bilo, to je plaćeno direktno iz budžeta Republike Srbije.

Da bi bilo jasnije šta to vladarska familija iz Emirata traži u Srbiji, treba pogledati i strateški dokument koji su prebogati gospodari iz Abu Dabija nazvali "Vizija 2030" koji je jedan od temeljnih i obavezujućih akata za ovu feudalno ustrojenu pustinjsku državu, koji moraju da sprovode svi, kako vladarska porodica tako i njeni podanici.

Kao autor ove strategije, u zapadnim medijima pominje se Vučićev "prijatelj", šeik Zajed bin Sultan al Nahjan, mada iza njegovog imena stoje najbolji američki geostrateški zlotvori koji rade o glavi evropskom kontinentu.

Najkraći opis dokumenta pod nazivom "Vizija 2030" govori da se 40 do 60 odsto profita od nafte u Emiratima, odmah rasporedi u sektore finansija, informacionih tehnologija, industriju aluminijuma, obnovljive izvore energije, aviosaobraćaja, transporta, logistike, turizma, ali i obrazovanja i zdravstva. Dakle, nigde se ne pominje ulaganje u eksploataciju fosilnih goriva!

Naime, dokumentom pod nazivom "Vizija 2030", šeici iz Emirata procenjuju da će za pedeset godina, svih deset odsto ukupnih rezervi nafte i nešto više od pet odsto svetskih rezervi prirodnog gasa koji se nalaze na njihovoj teritoriji, jednostavno presušiti.

Resursi su im ograničeni a ambicije i dalje nebeske. Britanski Dejli Telegraf je u jednom prošlogodišnjem komentaru, šeikov strateški dokument "Vizija 2030" predstavio kao "izlaznu strategiju" za svakog državljanina Emirata, koja podrazumeva masovno bekstvo na jug Evrope, uglavnom na Balkan.

Ne treba ni podsećati da, na primer, Dubai, simbol Emirata, uopšte i nema nafte niti naftnih polja! Jedini emirat koji "hrani" naftom i novcem ovu feudalnu državu, je Abu Dabi.

Ali, bez obzira na sva upozorenja, da je budućnost sa ovakvim "prijateljima" neizvesna", Vučić ne propušta priliku da istakne kako su šeici "glavni partneri" uništene srpske privrede i da baš od njih treba očekivati prosperitetnu budućnost"!

Uporedo sa zastrašujućom propagandom o faraonskim projektima u Srbiji, koji "samo što nisu počeli sa realizacijom", teku i svakodnevne, bestidne laži o tome kako su nam "prijatelji iz arapskih zemalja pomogli".

Tako se Vučić nije ustezao da obavesti javnost jednom prilikom, kako je Vlada UAE "uplatila milijardu dolara kao podršku srpskom budžetu", mada taj novac niko nije video.

Milijarda dolara je ogromna suma novca, i u maloj zemlju poput Srbije, taj nagli "priliv" bi se odmah osetio. Istina je bila da su mu šeici ponudili kredit, ništa manje "povoljan" nego onaj od Svetske banke ili MMF-a.

Ali, zašto je onda odlazeći srpski tiranin tako fanatično vezan za promociju arapskih interesa u ovom delu Evrope?

 

       Za koga radi namenska industrija Srbije?

 

Još pre dve godine, Vučić je najavio da će Vlada Srbije osnovati zajedničku kompaniju sa grupacijom Al Ravafeda iz Emirata, koja će raspolagati sa 10.470 hektara zemljišta u Vojvodini. Ta njegova pobednička galama se dešavala neposredno pre nego što mu je vazduhoplovna kompanija Etihad iz Emirata dala "nacrt" za kupovinu 49 odsto srpskog avioprevoznika JAT  (ali sa apsolutnim upravljačkim pravima, što je apsurd za nekoga ko je zvanično manjinski vlasnik!).

Bilo je odmah jasno da će građani Srbije skupo platiti svaki njegov kriminalni ugovor koji je potpisao i svaku njegovu "ličnu pogodnu" koju je napravio sa Arapima.

Istovremeno, Vučićeva propaganda je svom snagom najavljivala kako će Emirati ulagati u srpsku industriju informatičkih tehnologija, namenske industrije, kupovini hotela i fudbalskih stadiona…

Sabirajući "velike Vučićeve pobede", njegovi mediji su uporno tvrdili da su Arapi uložili do sada oko dve milijarde dolara čistog kapitala u Srbiju! U šta su uložili i kako, to nigde ne piše, mada je svakome bilo jasno da tih para nema!

No, istina uvek negde izbije na videlo, pa su nedavno na londonskoj internet portalu pod imenom Bliskoistočno oko (skraćeno: MEE), ulaganja iz Emirata opisana kao "velo tajni" iza kojih stoje američki interesi.

Portal MEE između ostalog piše da "arapski razlozi za ulazak u Srbiju sežu mnogo dublje od mogućih finansijskih pogodnosti!" te da se prestolonaslednik Abu Dabija, jednog od emirata koji čine UAE, Mohamed bin Zajed al-Nahjan, ponaša kao zastupnik Sjedinjenih Američkih Država i Izraela u istočnoj Evropi!

Istovremeno, prestolonaslednik, navodno, pokušava da iskoristi slabo regulisano srpsko tržište oružja da bi isporučivao oružje širom Bliskog Istoka.

Nije teško izvesti zaključak da je već prva isporuka opreme i naoružanja iz Srbije za Emirate, završila u rukama pobunjenika u Siriji, ili u rukama islamskih ekstremista. Još gore, Emirati koji su prvi priznali lažnu albansku državu na Kosovu i koji su sponzori vlade Kosova i buduće vojske Kosova, uvek mogu da iz srpske namenske industrije opreme i naoružaju svoje albanske "štićenike".

Da je to zaista tako, govori i neverovatna izjava Timoti Eša (Timothy Ash), šefa za istraživanja novih tržišta u britanskoj Standard banci, koji je doslovno rekao: „…Vladini zvaničnici su mi prošle godine u Beogradu rekli da UAE želi prikupiti zalihe oružja kako bi ga dala svojim ‘prijateljima’ u regiji. Srbija ima veliku industriju oružja i velike zalihe vojne opreme. Očigledno je da postoji tržište i na Bliskom istoku za ovu visokokvalitetnu opremu"!

I zaista, Emirati su kupili srpski raketni sistem ALAS (Advanced Light Attack System) koji je višenamensko protivoklopno oružje efektivnog dometa do 60 kilometara, namenjeno uništavanju tenkova i oklopnih vozila.

Uzgred, valja napomenuti i jedno istraživanje koje je sproveo Međunarodni mirovni istraživački institut iz Stokholma, čiji rezultati govore da su Emirati četvrti najveći uvoznik oružja na svetu, te da su 2012. godine potrošili više od 19 milijardi dolara na vojnu opremu (a, broj stanovnika u UAE je milion i 400 hiljada, i ako se gleda broj oružja po glavi stanovnika, Emirati se sada smatraju najnaoružanijom zemljom na svetu!).

Ovo, naravno, nije tačno, jer vladarska kuća preprodaje oružje širom Bliskog istoka kako bi za američke interese tenzija stalne krize trajala. Ulaskom Rusije u odbranu Sirije, Vučićev režim i trgovina naoružanjem i opremom sa "arapskim prijateljima", Srbija je dovedena u poziciju da bude neprijatelj svojoj slovenskoj braći. Srećom, Moskva je nedavno Vučića dovela do "poznanija prava", pa će njegova dalja mešetarenja sa Emiratima ići teško.

Američki dnevnik Njujork Tajms je 2011. godine otkrio da je šeik Mohamed angažovao Erika Princa, osnivača kompanije za obezbeđivanje lica i objekata Blackwater Worldwide, da osnuje privatnu plaćeničku vojsku za prvog čoveka Emirata.

Vojska je osnovana iz raznih razloga, a jedan od njih je da „ugasi moguće unutrašnje pobune" u UAE-u. Angažovano je i stotine kolumbijskih plaćenika, kako za ovaj prljavi posao ne bi bili angažovani muslimani, jer se „ne može računati da će oni ubijati braću muslimane". I oni su dobili deo opreme i naoružanja koja je proizvedena u namenskoj industriji Srbije, čime se Vučić na veliko hvalio.

I pojedini kanadski mediji su krajem ovog leta objavili da iza "velikih investicija" u Srbiju, stoje ustvari "koruptivna ulaganja Emirata u Srbiju, kojima se pune džepovi njihovih političkih lidera" te da je "…Vučić ranije bio poznat po zapaljivoj mržnji prema muslimanima, pa je 1995. tokom građanskog rata objavljeno da je izjavio kako će Srbija, ubiti 100 muslimana za svakog poginulog Srbina, no, sada on uživa u onome što opisuje kao blisko lično prijateljstvo sa šeikom Mohamedom od Abu Dabija…".

Realna opasnost da se desi neka vrsta ekonomske neo-osmanističke rekolonizacije Srbije od strane Turske, sada je zamenjena jednom drugom brigom: šta će biti posledice ovih "geostrateških poslova" sa Emiratima?

 

       Dvolični Emirati i Vučićeve manipulacije

 

Novembra 2013. godine, u Emiratima je grupa civilnih aktivista, koju su vlasti te zemlje povezale sa organizacijom Muslimansko bratstvo, pokušala državni udar. Tri od šest članica GCC -UAE, Saudijska Arabija i Bahrein – povukle su odmah svoje ambasadore iz Katara jer ta država podržava Muslimansko bratstvo. Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati u tom islamističkom pokretu vide opasnost za vladavinu kraljevskih porodica.

Katar se pokazao kao udarna pesnica Muslimanskog bratstva i već drugo koristi infrastrukturu te organizacije da ostvari svoje interese. Katar je podržavao i prevrate u pojedinim zemljama tokom „arapskog proleća", a u Egiptu možda i aktivnije učestvovao kad su Muslimanska braća svrgla sa vlasti Hosnija Mubaraka. Ali kad su oni svrgnuti s vlasti i proterani iz Egipta, pronašli su utočište u – Kataru.

Te godine kad je pokušan puč u Emiratima, nekoliko meseci pre početka akcije hapšenja aktera tog pustinjskog političkog trilera predstavnici Katarskog investicionog fonda bili su u Srbiji u nameri da predlože saradnju, ulaganje u oblasti poljoprivrede, proizvodnje hrane, energetike, rudarstva i infrastrukture. Od tog posla nije bilo ništa. Emirati su ga stopirali a Vučić nije imao ništa protiv.

Ali, zaslepljen petrodolarima, uveren da može da bude "vladar regiona", ako ne i nešto više od toga, Vučić se našao u nezgodnoj poziciji. Naime, šef državne bezbednosti Emirata, Haza bin Zajed, mlađi brat Muhameda bin Zajeda, hoće da odgovori na rastući uticaj Katara, l zemlje koja je veliki rival Ujedinjenih Arapskih Emirata, a blizak saveznik Turske, koja želi da se vrati na ovaj deo Balkana.

Kako bolesni manipulant, sklon da sedi na više stolica, naišao je na nepremostivi problem: ne može istovremeno biti "prijatelj" sa šeicima iz Emirata i sa konkurentskom porodicom iz Katara!

Tako su se, zbog sulude politike jednog čoveka, u Srbiji sukobili interesi dve feudalne monarhije iz Katara i Emirata, a srpske službe bezbednosti našle, kako reče jedan analitičar, "…usred pustinjske oluje i političkih intriga zalivskih takmaca i radikalnih islamističkih grupa…".

Nedavno su i neki nemački portali (pozivajući se na srpske izvore) objavili vest da je Srbija pojačala bezbednosnu saradnju sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, te da je nekoliko agenata Bezbednosno-informativne agencije (BIA) nedavno stavljeno na raspolaganje službi državne bezbednosti Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Portal Onlajn intelidžens, javio je da se oni "zajedno bore protiv radikalnog islamizma na području nekadašnje Jugoslavije", odakle džihadisti, uglavnom iz Bosne i Hercegovine, Sandžaka i sa Kosova, već ratuju u borbenim redovima Islamske države.

Urednik ovog portala, Pjer Gastino, nedavno je i potvrdio da je informaciju o srpskim agentima dobio direktno od svojih izvora u Abu Dabiju i da je prema njegovim saznanjima reč uglavnom o razmenama informacija dve službe.

Nije teško zaključiti da šeici iz Emirata igraju svoju igru: sa jedne strane "načelno" se slažu da je borba protiv islamskog terorizma legitimna ali zato, sa druge strane, njihova "podzemna diplomatija" ulaže veliki novac u održavanje militantnog islama na Bliskom istoku, a takođe vrlo transparentno pomaže separatističkoj vladi na Kosovu i svim srpskim neprijateljiuma, gde god postoje na Balkanu.

Uzgred, Vučić je sigurno znao kad je krenuo u avanturu sa Katarom, da je ova zemlja glavni sponzor Muslimanskog bratstva i da pomaže vehabijama na Kosovu, u Sandžaku i Bosni i Hercegovini.

Bezbednosne službe bogatih zalivskih zemalja, uglavnom su američki pioni u ovom regionu, a Emirati za njihove interese "ispod žita" finansiraju vojsku džihada i imaju zajedničke interese sa američkom CIA i svim drugim službama SAD koje su ovde prisutne. Deo ovog "zajedništva" je uz pomoć Vučićeve politike već doseljen na ovaj deo Balkana.

Može li Srbija tog tereta da se reši posle pada ove vlade ili će opet Rusija morati da pomaže?

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

KOLIKO JE MILIONA EVRA U NEKRETNINAMA TEŽAK GORAN JEŠIĆ ?!

 

Kada je Dačić 2009. godine najavio da će početi sa hapšenjem lokalnih moćnika, Ješić je znao, čak je i javno rekao za medije da je na samom vrhu tog spiska za hapšenje.

Jednu celu noć je proveo sa novinarom Kurira i malo više alkohola, ubeđen da će ga ujutro uhapsiti!

Te noći su Tadić i Dušan Petrović odlučili da bi od tih hapšenja DS imala više štete nego koristi, i policijska akcija je bila stopirana!

 

Sada Tadić verovatno smatra da mu je to bila jedna od najvećih grešaka, pošto Ješić sada traži njegovu glavu i podržava Đilasa.

 

Dragan Džajić je zbog jednog stana bio nekoliko meseci u zatvoru. I svi su govorili: – Ima para k’o Džaja. U Inđiji svi govore: – Ima para k’o Ješić!

I ja ću postaviti poslaničko pitanje koliko kuća i stanova u Srbiji, Crnoj Gori i Austriji ima najmlađi predsednik opštine Inđija i potpredsednik vojvođanske Vlade – kaže Marijan Rističević i tvrdi da kad se sabere sva imovina, ispada da je Ješić imućan bar nekoliko miliona evra.

Zanimljivo je da je 2000 godine kad je kao predsednik Građanskog saveza postao najmlađi predsednik jedne opštine, Ješić živeo u jednom stanu od 50-ak kvadrata sa majkom, ocem i bratom.

A onda ga je krenulo, pa je kupio na primer „penthaus“ u centru Inđije.

 

U zgradi koja je pravljena 2007. bez prijave radova i bez plaćenih komunalija. Pre dobijanja upotrebne dozvole Opština je u toj zgradi kupila kvadrate za pet miliona evra. Metar kvadratni je koštao 2.000 evra, pa izračunajte koliko su prostora kupili. Jedan deo su kasnije poklonili za biblioteku, nekom novosadskom fakultetu.

U toj zgradi sada Ješić živi već godinu dana u svom stanu, ali koji se vodi na nekog drugog, verovatno na neku firmu. Iz tog posla Ješić je dobio i apartman u Budvi koji nisam uspeo da slikam, ali postoji osoba koja mu je predala ključeve – kaže Rističević i dodaje:

Restoran „Salaš 137″ koji se nalazi u „Autocentru“, vodi se na njegovu suprugu Ružicu i on je u sastavu firme „MMM Salaši“, gde njegova supruga ima udela u svim salašima.

Ta firma je otvorena u njegovom prvom stanu u centru Inđiji u Glavnoj ulici, i ima između 100 i 200 kvadrata, to je takođe imovina koja je stečena posle 2000 godine.

Put nas dalje vodi do Novog Sada do takozvanog Tatarskog brda koje u prevodu predstavlja novosadsko Dedinje:

U naselju Čardak u Ulici sremskih partizana 13, Ješić je napravio kuću čije je prizemlje u kamenu, ima dva sprata i potkrovlje, i vredi najmanje pola miliona evra.

Kuća u kojoj živi njegov brat Vlada Ješić, to je onaj novinar kojeg je svojevremeno pred kamerama šutnuo Velja Ilić.

Tu se nalaze dve firme i obe pripadaju novinaru Vladi Ješiću, a tu je i Nevladina organizacija „Bebac“.

Tu, međutim, nije kraj:

Postoji jedna kućica u brezama sa bazenom iza kuće koji je pokriven i u kome se voda greje, tako da on ima bolje uslove za plivanje nego Čavić.

Ta kuća se vodi na izvesnog Romića. Romić je radio kao radnik u „Zorki – zaštita bilja“ iz Rume. Ali Romić je Ješićev rođeni ujak, tako da je i tu imovina malo zamaskirana.

Ješić ima jedan ili dva stana, a neki tvrde i celu zgradu, u Beču. Postoje ljudi koji su spavali u tom stanu kad je igrala Vojvodina sa Rapidom u Beču – kaže Marijan Rističević, a još jedan potpuno nezavistan izvor od Rističevića potvrdio da je Ješić vlasnik stana u centru Beča.

Rističević predviđa da će se Ješić vaditi na neki babin kućerak, ali da taj kućerak ne može vredeti više od 20.000 evra.

Uz to, zaključuje Rističević, Ješić sada priča kako ima podršku novih vlasti i kako hoće da ga hapse neke lokalne budale.

 

Kupio novi “Harley” motor

Ješić je pored ostalog i ljubitelj dobrih motora.

Dugo je vozio neke polovne „harli dejvidson“ čopere, ali ih je nedavno prodao i pre desetak dana kupio najnoviji „harli“, čija se vrednost kreće oko 40.000 evra.

Ješić je preko jedne prijateljice tražio da se učlani u klub „Harli Dejvidson Srbija“, ali joj je predsednik kluba doslovce rekao:

„Ne mogu da primam nekog, ko već sutra može biti uhapšen!„

 

#Geto Srbija

Materijal: Gradiša Katić/Pravda