Архива

Posts Tagged ‘nebojsa stefanovic’

SLINAVO MINISTARSTVO

22. јуна 2014. Коментари су искључени

 

 

Rasulo u srpskoj policiji samo je ovih dana pokazalo koliko je policijski vrh otuđen, kriminalizovan, i opasan po državu.

Otuda je i postavljanje Nebojše Stefanovića, momka iz Vučićevog šinjela, pokazalo koliko je srpski premijer kratkovid, uvučen u kriminal i sklon ucenama.

Nebojša Stefanović se, kao predsednik Narodne skupštine Srbije korektno držao, dok je vodio sednice.

Ipak, on je nesposoban da stane na crtu onima, koji se iz policijskih kabineta ozbiljno bave kriminalom već dve decenije.

Piše: major Goran Mitrović

Nebojsa Stefanovic

 

 

Kada je u nedelju, 27. aprila, u danu kada je izabran za ministra unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović odmah nakon polaganja zakletve u Narodnoj Skupštini Srbije, i pre konstituisanja Vlade Srbije i preuzimanja dužnosti od svog prethodnika, posetio Policijsku upravu grada Beograda, naslutilo se da za policiju i građane dolaze još crnji dani.

U pratnji načelnika ove policijske uprave Veselina Milića, ministar je obišao policijske službenike dežurne službe, “poželevši im mirnu noć“. Došao je u pratnji šefa svog kabineta Ivana Ristića, koji je, do tog dana, bio šef njegovog obezbeđenja!

Neobično je da i pre konstituisanja Vlade Srbije gospodin Stefanović postavlja šefa kabineta, i ide u posetu koju i nije mogao ugovoriti, kao ministar unutrašnjih dela.

Pre konstituisanja Vlade Srbije, gospodin Stefanović je iz sve snaga pokušao da spreči ulazak SPS-a u koalicionu vladu. Nije birao reči, kada je predstavljao dotadašnjeg premijera i ministra unutrašnjih poslova i njegove partijske kadrove. Poseta Policijskoj upravi Beograda, imala je za cilj da ministar Stefanović pokaže ko će biti njegov favorit u ostvarivanju uticaja na politiku ministarstva.

Organizovana kriminalna grupa, koja se rasporedila na ključne pozicije u državi, laskajući Vučiću, a iza leđa mu praveći omču za vešanje, a kojoj pripada i Veselin Milić, načelnik Policijske uprave Beograda, zahtevala je od Stefanovića da istog dana službeno poseti policijsku upravu na čijem je Milić čelu, da se zna ko je ko u službi!

Direktor policije Milorad Veljović je za načelnika Policijske uprave za Beograd, najjače organizacione službe u MUP-u, postavio Veselina Milića, svog pomoćnika. Milić je prvi kolegijum u zgradi beogradske policije održao 20. septembra prošle godine.

Ovaj 35-godišnjak je policijsku karijeru započeo u Užicu, a narko-mafija ga je brzo premestila u Beograd.

Njegovo premeštanje u PU Beograda, koje je potom usledilo, plaćeno je direktoru Veljoviću 50 hiljada evra, za napredovanje u zvanje pomoćnika direktora policije dato je 200, a postavljanje za načelnika Policijske uprave Beograd odvojeno je 500 hiljada evra, koje su predate Veljoviću.

Niko nije mogao da zamisli da major bude postavljen na mesto generala!

Veselin Vesko Milić je poznat kao surov i nasilan čovek.

List protiv mafije je u nekoliko brojeva opisao ovog kontroverznog biznismena u policijskoj uniformi, sva njegova nasilja, otimanje stanova, reketiranje…Da je srpska policija u punom rasulu, da su vrhovi i ključni ljudi u Direkciji i upravama policije vođe najopasnijih mafijaških grupa, nije potrebno govoriti.

Nakon ponovljenje policijske akcije uperene protiv narko dilera, pokazalo se da vođe narko grupa imaju direktne zaštitnike u vrhu policije. Tim povodom naciji se obratio i predsednik Tomislav Nikolić:

-"…Ni ponovljena akcija Grom 2 nije dala rezultate koje građani Srbije sa pravom očekuju u borbi protiv narkomanije i kriminalaca, koji se tim poslom nekažnjeno bave.

Najveći narko-dileri, ili nisu zatečeni na lokacijama dostupnim policiji, ili kod njih nije nađeno ništa što bi bilo osnov za zadržavanje. Očigledno je da informacije cure i da neko unapred obaveštava šefove narko-mafije, pa oni imaju dovoljno vremena da uklone dokaze o svojoj umešanosti u organizaciju prometa narkoticima" – ocenio je tada predsednik

Nikolić u pisanom saopštenju dostavljenom medijima. On smatra da je očigledno veliki broj osumnjičenih obavešten i da će ovako proteći sve buduće akcije.

Srpski predsednik odavno ima problema sa policijom. Sve je, ustvari, počelo još novembra 2012. godine, nekoliko meseci po stupanju gospodina Nikolića na dužnost predsednika Srbije. Šefovima Uprave kriminalističke policije preti hapšenje zbog prisluškivanja Vučića i Nikolića, objavio je dnevni list Blic, 2. novembra 2012. godine. Uprava kriminalističke policije pre tri dana naložila je prisluškivanje telefona potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića, a zbog ovog nezapamćenog incidenta preti i hapšenje najviših funkcionera srpske policije, pisao je Blic!

Duže od dve godine Vučić nas je, skoro svakog meseca, obaveštavao o svom podvigu i hapšenju Darka Šarića, za koga je smatrao da može da odvede u zatvor premijera Ivicu Dačića.

Kada su javno objavljeni transkripti razgovora između gospodina Šarića i Miše Radulovića, ispostavilo se da su oni bili bliski prijatelji i sa tadašnjim predsednikom Tadićem, i njegovim šefom kabineta Miodragom Rakićem.

Iz transkripata razgovora, koji su objavljeni, nedvosmisleno je da su Šarić i Radulović bili i u poslovnim odnosima i sa Dinkićem, Mirkom Cvetkovićem, Sinišom Malim….

Vučićev bilten Infomer objavio je 26. maja na naslovnoj strani da je Vučić od 2012. godine, sve do marta ove godine, namerno navođen na pogrešan trag od strane vrha srpske policije! Vučić je priznao da je bio predmet manipulacije i zajebancije od Uprave kriminalističke policije i direktora Veljovića.

Šta je hteo ovim priznanjem?

Da izazove sažaljenje građana, ili da policiji poruči kako je razočaran što ga ne slušaju?

U oba slučaja, Vučićevo ponašanje je imbecilno.

Njegov bilten u broju od 29. maja tvrdi da "…Policijska mafija drži u fioci sve političke lidere". Ko je kriv, ako je to tako, Vučić nam ne daje odgovore. A zna se da je on ultimativno tražio da se direktoru Veljoviću, mimo svih zakonskih osnova, produži novi mandat.

Uporno je podržavao Veljovića, uveren da će uhapsiti Ivicu Dačića. Ispostavilo se, da su se vrhovi policije poigravali sa njim,uvidevši o kakvoj budali je reč. Tako nas Informer 31. maja obaveštava da “General Papaja preti ratom".

Reč je o generalu Rodoljubu Miloviću, kojeg je Darko Šarić optužio da mu je namestio aferu, i da mu je uzeo 7.400.000 evra!

Vlada Srbije, kojom rukovodi Vučić kao sa privatnom bakalnicom, ima legitimno pravo da postavlja direktora policije, a ministar unutrašnjih poslova je ovlašćen da postavlja načelnike uprava policije.

Nebojša Stefanović, doktor Megatrend nauke, nije sposoban da rukovodi srpskom policijom. Tako je Informer u broju od 2. juna naslovnom stranom "Veljović daje ostavku, ide u penziju“, poručio direktoru policije da sam ode. Ali, Veljović se oglasio saopštenjem da ne daje ostavku, niti će ići u penziju!

I Vučić i Stefanović su podvili rep.

I započeta afera, kada nas je uprepodobljeni premijer obavestio da umalo nismo ostali bez njega na vlasti, jer je planirao da podnese ostavku, jer je bio ucenjen od policije, zbog navodnog učešća svog maloletnog sina u tući sa golmanom Vladimirom Stojkovićem na splavu na Savi, u gluvo doba noći, pade u zaborav.

Niko nije kriv.

Tresla se gora, najavljivana su hapšenja generala, čistke, istraga…Vučić krene, pa kad mu zaprete, povuče se, kao kuče.

Ali, i pored nesporne činjenice da je uhvaćen u pripisivanju doktorske disertacije, Stefanović ne namerava da ode s položaja. Nemački ministar Karl Teodor cu Gutenberg je, kada je otkriveno da u doktoratu nije stavio pod navodnike citirane delove tuđih radova, mada je naveo da je koristio njihovu literaturu, odmah podneo ostavku, izvinuo se građanima i poništio svoj doktorat.

Stefanoviću to ne pada na pamet, ali će, sigurno, pritisak iz inostranstva biti toliko žestok da će Vučić morati da ga zameni.

Da li prepisni ministar može da rukovodi policijom?

Po Vučićevom shvatanju, takvi ljudi su idealni da mu služe. Ali, mnogo je mačku goveđa glava!

Policijske strukture, očigledno je, lako kompromituju Vučićeve ljude. Jer se Vučić i ne druži sa onima koji nemaju mrlju na biografiji.

Ipak, Stefanović je krenuo da smenjuje načelnike koji su bliski SPS-u, pokušavajući da se dodovori onima generalima koji su ga kompromitovali.

Vučić je, očigledno, izgubio rat sa kriminalnim vrhovima srpske policije. Njegova pederska psihologija sputava ga da do kraja završi bilo koji započeti posao, pa i uvođenje reda u radu policije.

Sa Slinama se ne ide u bitku. To potvrđuje i slučaj njegovog ministra Lončara, koga je napao kriminalac Ljubiša Buha Čume, koji u kriminalističku policiju ulazi kao u svoju kafanu.

Vučić, uvijeno, i izokola je najavljivao utvrđivanje odgovornosti, ali je izdao i Lončara.

Ko računa na Vučićevu zaštitu, crno mu se piše.

 

 

©Geto Srbija

Materijal: List protiv mafije

SNEŽANA MALOVIĆ: “HOBOTNICA” U SRPSKOM PRAVOSUĐU

7. фебруара 2013. 1 коментар

 

Da se sudije Ustavnog suda Srbije nisu, neočekivano, uspravile i umešale, smrad u srpskom pravosuđu  sve bi nas podavio.

Snezana Malovic

 

Piše: Milovan Brkić

 

Poništavajući kao neustavne odluke Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca o nereizboru više od hiljadu delilaca pravde, kao i odredbu po kojoj je Nata Mesarović izabrana za predsednika Vrhovnog (i) kasacionog suda, ustavne sudije su, koliko toliko, spasile ugled države, jer bi u Strazburu Srbija bila osuđene na višemilionske  svote da plati osramoćenom sudijama i tužiocima.

Nove vlasti su nastavile ponizno da služe onima koji su za dugi period zagadili pravosuđe i udaljili nas od civilizacijskih normi.

  Duh Snežane Malović, bivše ministarke pravde, koja je sa svojom organizovanom kriminalnom grupom za duži period zgazila srpsko pravosuđe i pravdu stavila na rasprodaju, i dalje vlada sudovima, tužilaštvima, u ministarstvu, zatvorima…

Postavljajući Nikolu Selakovića, asistenta na Pravnom fakultetu Beogradu, koji nema položen ni pravosudni ispit, a sa 29 godina života za ovu visoku državnu funkciju, preporučen činjenicom da je ljubavnik svom profesoru Oliveru Antiću, savetniku sadašnjeg predsednika Srbije, poručeno je sudijama, tužiocima i građanima, kao i međunarodnim udruženjima sudija i tužilaca, da će sve ostati po starom.

Simpatični peder Selaković je na početku svog mandata izjavio da je srpsko pravosuđe u nokdanunu, ali da on ništa neće menjati, što se kadrovske politike tiče.

Potom je šokirao javnost izjavom da će od Ustavnog suda Srbije tražiti produženje roka u kojem je naređen, odlukom ovog suda, pojedinačnim aktima, povratak nereizabranih sudija i tužilaca na posao.

Srećom, ustavne sudije su, i ovog puta, ostale uspravno…

I status predsednice Vrhovnog (i) kasacionog suda Nate Mesarović rešio je Ustavni sud Srbije, poništavajući odredbe zakona po kojem je Narodna skupština Srbije tada odlučila da je postavi na ovu funkciju.

Srpska napredna stranka, čiji ministar je i Nikola Selaković, nastavila je da, psećom odanošću, sprovodi politiku bivše ministarke Snežane Malović.

Mesecima je ministar odugovlačio  sa promenama u ministarstvu.

Odani ljudi Snežane Malović jedva su zamenjeni, poput Slobodana Homena, državnog sekretara, koga je zamenio Danilo Nikolić, ovejani kriminalac iz Niša, bivši predsednik Okružnog suda u Nišu, koji je godinama, sa svojom porodicom, terorisao region.

Na kafanskim skupovima, u jednoj kafani pod Avalom, u društvu bivše ministarke Malović,  uvek je bio i jedan od visokih funkcionera SNS-a.

Miodrag Rakić i Snežana Malović na tim sastancima izdaju nalog svom čoveku u SNS-u šta treba da radi!

Zloglasni Miljko Radisavljević, specijalni tužilac za organizovani kriminal, ljubavnik Snežane Malović, koju je preuzeo od Dušana Petrovića, ostao je na svom mestu, da kojim slučajem, u zatvor ne odu pripadnici bande Borisa Tadića.

On je stoički zaštitio od pritvora Olivera Dulića, a sve one, koji nisu iz te bande, odmah pritvara.

  Podsetimo: banda Borisa Tadića opelješila je Srbiju za više od 50 milijardi evra!

Niko od te bande, osim Olivera Dulića, nije optužen!

I ser Oliver će se, po svemu sudeći, izvući.

Imovina Snežane Malović, Slobodana Homena i ostalih članova njihove grupe koji su zgazili srpsko pravosuđe pod punom je zaštitom sadašnjeg ministra SNS-a i njegovog nalogodavca!

Više od 100 policajaca i dalje svakodnevno obezbeđuje Snežanu Malović, njenu porodicu, Slobodana Homena i bivšeg direktora Uprave za izvršavanje krivičnih sankcija Milana Obradovića!

Za njihove potrebe, iz budžeta su odvojene pare za kupovinu blindiranih vozila.

Srbija svakog dana traži kredite za popunu budžeta, da bi od tih para plaćala telesne garde koje nemaju ni američki ni ruski predsednik, umesto da te kriminalce izvede pred sudska veća i utvrdi njihovu odgovornost.

Građani bi svakodnevno trebali da pišu u Brisel da ih mole da ne daju više kredite, jer ova Tadićeva mafija i dalje ih troši za svoje potrebe.

  Novi ministar pravde nije ni prstom mrdnuo da srpski sudovi dobiju predsednike sudova.

Tri godine i dva meseca nijedan sud u Srbiji nema izabranog predsednika suda!

Vršioce funkcija predsednika sudova postavila je ministarka pravde i Demokratska stranka.

Nije nikakva tajna da su reizabrane sudije i javni tužioci koji su, većina od njih, prošli proveru tadašnjeg rukovodstva bezbedonosno informativne agencije, i kadrovskih komisija Demokratske stranke.

Poništavanje 837 odluka o nereizboru sudija, i povratak još uvek živih sudija i tužilaca posle tri godine iščekivanja rešavanja svog statusa, koštaće Srbiju i njen budžet najmanje 30 miliona evra, kada sudovi počnu da dosuđuju i odštete za povredu časti, ugleda, za pretrpljene strahove, duševne bolove i sramotu, kao i za izgubljene zarade i doprinose onima koji su se vratili  na posao odlukom Ustavnog suda Srbije.

Ono što se parame ne može platiti, jeste kobni učinak reforme pravosuđa koju je sprovela banda Borisa  Tadića!

Osokoljeni činjenicom da su reizabrani, i uvereni da će Tadićeva vlast potrajati, a i podsticani od ministarke i njene družine, mnogi delioci pravde se više nisu držali zakona, već partijskih instrukcija u odlučivanju.

Sudska praksa poslednjih godina ne postoji i ne primenjuje se u srpskim sudovima.

 

 

  U Apelacionom sudu Beograda, u apelacionim sudovima u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, tri sudska veća, po istom pravnom osnovu, donose različite, suprotne odluke!

Čak i isto veće u apelacionim sudovima u unutrašnjosti, donosi potpuno suprotne odluke, sve zavisi da li je stranka imala vezu kod nekog od sudija!

Uveriti delioce pravde da treba da se u radu drže zakona ko pijan plota, skoro da je, u narednih deset godina nemoguće postići.

Većina novoizabranih sudija, umesto onih koji su pali na reizboru, aktivisti su Demokratske stranke, koji su odani, i zahvalni partiji što ih je izabrala, ničim zaslužene, za tužioce i sudije.

Očekivati od njih da budu nepristrasni, pusta je želja.

Ministar pravde Nikola Selaković, pod pritiskom rukovodstva stranke, nije smeo da promeni ni činovnike u svom ministarstvu, dugogodišnje penzionere, a upravnike zatvora, barem one koji su ogrezli u kriminalu, Selaković ne sme ni da pomene!

  Niko još ne može izračunati koliko će Srbiju koštati postupci koji se još vode pred specijalnim sudom za organizovani kriminal.

Nedavno su oslobođeni, njih 15, optuženih u aferi “carinska mafija“.

Ta nepodnošljiva lakoća optužbi bez pribavljenih dokaza i sada se nastavlja.

Vlast ide za tim da protivnike stavi u pritvor i muči, pa ko preživi nek mu se sudi.

Kada izađu iz pritvora, mnogi više  nemaju snage ni da nastave da žive.

Pljačkanje u zatvorima se nastavlja još intenzivnije.

Mučenje osuđenika je sve nepodnošljivije.

Sudnice su neokrečene, u hodnicima nema ni svetla, sudnice nemaju moderne kompjutere…

Nova vlast je to sve nasledila od bande Borisa Tadića, ali nedorasli ministar pravde, po nalogu vrha Srpske napredne stranke pokorno sluša šta mu se naređuje iz kafane ispod Avale, gde se sreće staro društvo Snežane Malović i njihovi pajtosi iz SNS-a.

Hobotnica Snežane Malović je još veća nego što je bila.

©Geto Srbija

List protiv mafije

NEBOJŠA STEFANOVIĆ: “ŠTETOČINA” NA VISOKOJ DRŽAVNOJ FUNKCIJI

2. фебруара 2013. 2 коментара

Firme kojima je upravljao bračni par Stefanović (Nebojša, sadašnji predsednik Narodne skupštine Srbije i njegova supruga) redom su propadale, radnicima su plate kasnile, a doprinosi nisu uplaćivani.

Štete koje su napravljene, nenadoknadive su, a sunovrat trgovinskog preduzeća „Jabuka“ najslikovitiji je prikaz onoga što su Stefanovići, kao kaznena ekspedicija činili.

Piše: Milica Grabež

nebojsa-stefanovic-stetocina

Predsednik Narodne Skupštine Srbije, Nebojša Stefanović, upropastio je kompaniju „Jabuka AD“ u kojoj je radio kao zamenik finansijskog direktora 2008. i 2009. godine.

Prema rečima radnika ove kompanije dolazak Stefanovića i drugih iz „naprednjačke ekipe“ bio je fatalan za radnike.

Nisu još ni seli u fotelje, a sebi su već odredili astronomske plate, kažu radnici koji su na nesreću dočekali Stefanovićev dolazak u „Jabuku“ i dodaju da je današnji predsednik Skupštine „dao smernice“ kako da se vodi firma, a da posle toga kompaniji nije bilo spasa!

Kada su radnici pitali Stefanovića koje poteze treba da povuku, prvo je pocrveneo, a potom se zatvorio u kancelariju gde je neko vreme telefonirao.

Izašao je napolje i sa papira prisutnima pročitao šta „on hoće“.

Videlo se da mu nije jasno značenje toga što čita, neke reči je pogrešno pročitao, zamuckivao je, neke rečenice je pročitao dva puta.

Kada je završio pokušali smo da mu objasnimo da takvi predlozi uopšte nisu dobri, ali ga to nije zanimalo, kažu radnici koji su prisustvovali ovom događaju.

Istina, firma je i pre Stefanovićevog dolaska bila u problemima, ali posle njega „Jabuku“  niko nije mogao da spase, smatraju bivši zaposleni.

Prema podacima sa sajta Agencije za privredne registre (APR) 2011. godine, Privredno preduzeće „Jabuka AD“ otišlo je u stečaj.

Pre toga radnici ovog preduzeća su u javnost izneli podatke o malverzacijama u njihovoj firmi, protestovali su, mesecima im nisu isplaćivane zarade, mnogi su gladovali.

Krivica naprednjaka za ovakvu sudbinu radnika „Jabuke“, u to vreme nije bila interesantna široj javnosti, smatralo se da oni kao opoziciona stranka ne mogu da utiču ne sudstvo i poresku policiju.

Ipak, danas kada je naprednjak Stefanović, jedan od direktora „Jabuke AD“ postao predsednik Narodne skupštine, optužbe bivših radnika na račun menadžmenta za pranje pare i druge mahinacije, još su teže.

Otvara se pitanje da li je „Jabuka“ morala da bankrotira, da bi Naprednjaci finansirali svoje stranačke aktivnosti.

Iz komentara koji je na internet sajtu „Prve“ televizije ostavila bivša radnica Vesna Obrenović, naslućuje se da „Jabuka“ jeste korišćena za pranje para.

„Prva“ televizija prenela je vest da će prodavnice „SOS“ koje su napravljene da bi u njima kupovali najsiromašniji radnici i nezaposleni, propasti zbog dugovanja koja ne izmire „Jabuka“ i drugi poslovni partneri.

U komentarima koji su postavljeni u nastavku na ovu vest gledaoci otkrivaju da će na ulici ostati hiljade radnika, kao i da je glavni uzrok propasti „SOS“ marketa baš činjenica da „Jabuka“ nije izmirila dugovanja.

Ovo znači: ako je predsednik Skupštine doprineo uništenju „Jabuke“, da on delimično snosi i krivicu i za propast „SOS“ marketa.

Drugim rečima, osim radnika „Jabuke“ na Stefanovića imaju pravo da se ljute svi oni radnici iz firmi, čiji je gubitak posla imao veze sa propašću te kompanije, ali i nezaposleni kojima je uskraćena mogućnost kupovine u „SOS“ marketima.

– Radila sam u Jabuci 18 godina, to je bila zdrava firma, ovo je klasičan lopovluk da bi se uzeli objekti Jabuci.

Trebalo bi da policija i Savet za borbu protiv korupcije umešaju prste, piše Obrenovićeva i navodi da su neki od direktora došli iz firmi u kojima je policija već hapsila menadžere zbog pranja novca. 

Interesantno je da predsednik Skupštine ne demantuje da je imao svoju ulogu u propasti kompanije „Jabuka“.

U njegovoj zvaničnoj biografiji koja je objavljena na sajtu glavnog odbora Srpske napredne stranka, on tvrdi:

-Po isteku mandata u Narodnoj Skupštini tokom 2008. i 2009. godine, prešao u kompaniju „Jabuka“, gde sam radio kao zamenik direktora finansija.

Bivše kolege iz Srpske Radikalne Stranke optužuju Stefanovića da je angažman u „Jabuci“ od početka bio stranački obojen.

Ništa ne bi bilo čudno da upravo u tom periodu nije formirana Srpska napredna stranka, i da vlasnik preduzeća „Jabuka“ a.d. u tom trenutku nije Đorđije Nicović.

Nicović je 2008. godine naprednjacima obezbedio poslovni prostor u Čika Ljubinoj ulici u centru Beograda, dok je „velikog stručnjaka“ za finansije Nebojšu Stefanovića zaposlio u Jabuci, objavila je Srpska radikalna stranka na jednom od svojih sajtova.

Osim za finansiranje SNS-a, i finansijsko zbrinjavanje Stefanovića, Radikali optužuju Nicovića, da su mu radnici gladovali i štrajkovali u svim firmama koje je privatizovao, od momenta kada je uspostavio saradnju sa Naprednjacima.

-U istom periodu dok je Stefanović kod Nicovića inkasirao direktorsku platu, radnici Nicovićevih firmi,  Niteks, Rudnik konfekcija, Mačkatica, su gladovali i protestvovali zbog neisplaćenih zarada, ističu Radikali.

Zanimljivo je podsetiti da su u istom periodu Nebojša Stefanović,  javno zagovarao, socijalnu pravdu i borbu protiv kriminala i korupcije.

U praksi se uglavnom dešavalo suprotno, firme kojima su rukovodili naprednjački kadrovi odlazile su u stečaj, a radnici su završavali na ulici bez posla i uplaćenih doprinosa. 

Jedan od primera je svakako i dnevni list „Pravda“ na čije čelo je svojevremeno postavljena žena Nebojše Stefanovića, Ana Stefanović.

Prema svedočenju bivših radnika „Pravde“ Stefanovićeva, je odmah po imenovanju počela da se bahato ponaša.

Šoferu je naredila da umesto, novinare na zadatak, vozi nju kući.

Otkazala je punomoćje advokatskoj kancelariji koja je branila novinare, a posao je namestila svojoj priajteljici.

Bivši urednik „Pravde“ optužuje Stefanovićevu i da je počinila niz prevarnih radnjizbog koji bi svako ko nema političko zaleđe lako završio iza rešetaka”.

Istovremeno dok je Stefanovićeva primala veliku platu, zaposlenima u „Pravdi“ plate su kasnile mesecima.

To je ujedno i dokaz bedne sudbine svih radnika koji su zavisili od menadžerskih sposobnosti i poštenja naprednjačkih direktora.

Loše rukovođenje Ane Stefanović u „Pravdi“ pokušao je da spreči glavni urednik.

Obratio se Aleksandru Vučiću koji je nju postavio na funkciju direktora „Pravde“.

Zovem Vučića i pretim: … Ako ne smiriš tu luđakinju, idem u finansijsku policiju, neka zatvore i nju i Pravdu, piše on na svom blogu i navodi da mu je Vučić rekao da će ona tu biti samo privremeno.

-Ma, ona je debela lenčuga (žena predsednika Skupštine Nebojše Stefanovića).

Sad sam je zvao. Spava. Devet sati, ona spava, a hoće da bude direktorka.

Ne brini, brate, ona ne shvata da je tu samo privremeno, dok ne nađemo nekog sposobnog, objasnio mu je Vučićkoji je potom promenio urednika, a zadržao Anu Stefanović na mestu direktora „Pravde“.

Privredno društvo za novinsko izdavačku delatnost „Pravda press“ danas je obrisano iz registra.

Prema zvaničnoj biografiji predsednika Skupštine Nebojše Stefanovića, on je pre angažmana u danas propaloj „Jabuci“ menadžerske poslove obavljao i u firmi „Interspeed“. 

„Interspeed“ je danas u stečajnom postupku.

Ipak, građani Srbije ne treba da se brinu pošto Narodna skupština koju vodi Nebojša Stefanović po važećem zakonu ne može da bude u stečaju, niti obrisana iz registra.

Neuspešni student medicine postao netalentovani pravnik

Prema zvaničnoj biografiji predsednik Skupštine Nebojša Stefanović (SNS) rođen je 20. novembra 1976. godine u Beogradu, gde je završio Devetu beogradsku gimnaziju.

U biografiji ne piše, ali pretpostavlja se da je gimnaziju završio 1995. godine.

Stefanović u svojoj biografiji ističe da je diplomirao 2004. godine, odnosno devet godina nakon završetka gimanzije.

Bivše kolege iz Srpske Radikalne Stranke, tvrde da je Stefanović pre nego što se odlučio da studira ekonomiju na privatnom univerzitetu, neuspešno studirao medicinski fakultet.

Sa medicine je otišao kada je shvatio da ne može da položi nijedan ispit.

Vučić mu je savetovao da upiše Pravni fakultet.

Obećavao je da će ga tamo preko prijatelja pogurati.

Stefanović je bio toliko netalentovan za pravo, da nikakva veza nije mogla da mu pomogne.

Napustio je i Pravni fakultet, odustao je i od ideje da studira na državnom univerzitetu, „otišao je na privatni“, tvrde Stefanovićevi bivši partijski drugovi.

Iako netalentovan za pravo danas je predsednik tela u kome je skoncentrisana sva zakonodavana vlast.

Interesantano je naglasiti da Stefanović za sebe tvrdi da je 2011. godine odbranio i magistarsku tezu.

Po važećim propisima, a nakon usklađivanja sa Bolonjskom deklaracijom magistarske teze se ne brane već nekoliko godina.

Naučna zvanja nakon implementacije Bolonje su master nauka, koje je u rangu sa ranijim zvanjima diplomiran, i doktor nauka.

Ljudima koji su magistrirali ranije to zvanje se i danas priznaje, ali se takva titula već godinama ne stiče.

STEFANOVIĆEVO OBEZBEĐENJE

Za načelnika Odeljenja za obezbeđenja predsednika Skupštine Srbije prošlog meseca  postavljen je policajac Ivan Ristić.

On je bio je konobar u restoranu Kliničkog centra Srbije, a onda je primljen u policiju, u JSO, gde je završio obaveznu obuku.

Nekoliko meseci bio je u  jedinici, a ona je potom rasformirana, na način poznat javnosti.

Ivan je potom raspoređen u SAJ, a kasnije je obezbeđivao i ambasadorku SAD Meri Vorlik.

Isključivo iz interesa oženio sa službenicom ambasade  SAD, sa kojom je i sada u braku.

U paranoji je da ga žena stalno vara.

Na mesto načelnika postavio ga je predsednik Skupštine Nenad Stefanović,  sa kojim se upoznao u teretani.

Postavljen je kao kadar SNS, na mesto načelnika odeljenja, iako nema potrebne kvalifikacije, odnosno visoku stručnu spremu i 240 bodova.

Ima samo trogodišnju strukovnu školu, menadžera u sportu i 180 bodova po Bolonji.

Iako nema nikakve profesionalne kvalifikacije, postao je blizak srcu Neši Slini, i sada prima načelničku platu, vozi službeni džip, i često izlazi sa njim.

Ministarka zdravlja, kojoj se obratio u hodniku, pozivajući je na kafu, ocenila ga je kao teškog psihopatu.

 

 

©Geto Srbija

List protiv mafije

%d bloggers like this: