Архива

Posts Tagged ‘nata mesarovic’

NATA MESAROVIĆ: NAJVEĆI “NOSILAC KORUPCIJE” U SRBIJI

6. фебруара 2013. 2 коментара

 

Pravosuđe u Srbiji je dotaklo dno, strah je zavladao među sudijama još u vreme demokratske samovolje, a danas svako čuva svoju glavu kako zna i ume.

Konačno, došlo je vreme i za smenu Nate Mesarović, predsednice Visokog saveta sudstva kojoj su "donosili presude", ali ona i njen partijski klan na čelu sa bivšom ministarkom Snežanom Malović, spremaju odbranu pred javnošću.

 

Piše: Josip Bogić

ната-месаровић

 

 

Predsednica Visokog saveta sudstva Nata Mesarović, od početka svog mandata umela je da zabavlja javnost svojim skandaloznim nastupima i izjavama.

To isto čini i u završnici jedne neslavne epizode, na kraju svoje karijere, tako što se na izjavu predsednika skupštinskog odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, Vladimira Cvijana, da je ona "nosilac korupcije", odgovara "herojskim" pozivom da "nadležni" preispitaju njen dosadašnji rad i da o tome obaveste javnost.

Osetivši opasnost i za sebe, oglasila se i bivša ministarka pravde Snežana Malović rekavši kako "ima dokaze" da je Cvijan vršio pritisak na sudiju Vladimira Mesarovića (sina Nate Mesarović) i ucenjivao ga ("kao  advokat optuženog za šverc kokaina"), kako bi mu oslobodio klijenta, te da je strašno što se "zakonodavno telo meša u nezavisno pravosuđe".

Naravno, sve se ovo dešava u vreme pojačanog evropskog monitoringa nad srpskim institucijama, pa zbog toga vredi pogledati malo unazad, u skoriju prošlost, da bi videli sa distance, kakve su to reforme sprovođene i kako su bile praćene "zabavnim" detaljima…

Naime, Visoki savet sudstva u vreme najžešće dominacije Demokratske stranke nad svim polugama vlasti, češće se bavio neproverenim podacima o pojedinačnim slučajevima nedoličnog ponašanja nekoliko provincijskih sudija, nego što se bavio suštinom reformi koje su bile najavljene.

Istovremeno, osvešćeni deo domaće stručne javnosti i predstavnici Evropske unije, prisustvovali su pravom reformističkom haosu koji je počinila pravosudna klika pod komandom vladajuće političke koalicije.

Takozvane reforme pravosuđa donele su takve "novine" da je svaki mali vlastodržac mogao ne samo da komentariše rad sudija već i da im preti razrešenjem!

Tako je došlo do političkog suda koji je učvrstila prethodna vlast, što je stvorilo stalnu pretnju svim sudijama kako će proći, ako ne sude po volji aktuelne vlasti.

Zgroženi Natom Mesarović i njenim političkim mentorima, pre svega Borisom Tadićem, tadašnjim predsednikom svega u državi, Društvo sudija Srbije izdalo je saopštenje u kome je pisalo da:

"…Svaki zahtev ili inicijativa nosilaca izvršne vlasti za preispitivanje odgovornosti sudije koji se zasniva na nezadovoljstvu odlukom koju je doneo, naročito kada se radi o odlukama koje nisu pravnosnažne, ne samo da nemaju zakonsku osnovu već predstavljaju i direktan uticaj na nezavisnost sudske vlasti…".

Iz Brisela je stigao i "podsetnik" da Evropskom poveljom o zakonu za sudije, usvojenom u Strazburu od 8. do 10. jula 1998. godine, u skladu sa osnovnim načelima Ujedinjenih nacija o nezavisnosti sudstva iz novembra 1985. godine, pored ostalog, u tački 1.3. precizno piše da je potrebno da se u vezi sa svakom odlukom koja utiče na izbor, zapošljavanje, imenovanje, napredovanje u karijeri ili prestanak funkcije sudije, zakonom predvidi intervencija organa nezavisnog od izvršne ili zakonodavne vlasti.

Ali, kako u Srbiji (kao i drugde u regionu nekadašnje Jugoslavije!), vlada stalni politički sud, onda je sasvim prirodno da vlastodršci pravdaju bezakonje  "…problemima u starim neobrazovanim pravosudnim kadrovima koji slabo poznaju pravo a zapošljavali su se na osnovu rodbinskih i političkih veza…".

Onda je Nata Mesarović izabrala "nove, poštene i obrazovane", i "reforme" su u najkraćem roku propale!

Komesarski duh Nate Mesarović najbolje se video kroz njenu izjavu da "neizabrane sudije znaju zašto ponovo ne sude".

 

 

 

 

Visoki savet sudstva na čelu sa Natom Mesarović, imao je svesrdnog pomagača, ministarku pravde Snežanu Malović, koja je javnosti nevešto objašnjavala po kom kriterijumu je vršen izbor sudija, odnosno po kojim kriterijumima su neki od njih diskvalifikovani.

Kada se digla prašina i kada su pojedinci iznosili argumente da nije baš tako bilo, usledila su razna, još gora objašnjenjanedostojna uličnog žargona, a kamoli ljudi koji treba da dele pravdu.

Bilo je čak i takvih "epizoda" da je "dvojac" Mesarović-Malović progovorio i jezikom čiste ezoterije!

Tačnije, njih dve su "saznale" i javnosti saopštile da su se pojedine sutkinje "…u jednom delu Srbije bavile gatanjem, crnom i belom magijom i sve će to biti potkrepljeno dokazima".

Čak ni ovako bizarne informacije, Visoki savet nije proveravao, nego se držao  "pouzdanih izvora na terenu"!

Stigao je i odgovor na ove Natine i Snežanine fantazije, pa su neke sudije i tužioci iz Negotina (poznatog po takozvanim gatarama i vešticama), izjavu predsednice Kasacionog suda Nate Mesarović o razlozima neizbora doživeli su kao još jedan pokušaj da se javnosti baci prašina u oči i izbegne istina o uticaju politike na reizbor. 

Kakav su haos reformatori napravili u pravosuđu govori i činjenica da sudovi izvesno vreme nisu radili a da su zaposleni otpuštani uz neizvestan "socijalni program", a Trgovinski sud u Beogradu napustilo je više od 100 radnika (od 230 koliko ih je bilo). 

Sudijska funkcija je pomoću diletantizma Nate Mesarović, Snežane Malović i Slobodana Homena (koji danas "glasno" ćuti!) bačena u blato, a svaki autoritet sudija je pogažen.

Zahvaljujući Nati Mesarović, prolazili su čak i oni kandidati koji su se prethodno kandidovali za Vrhovni sud takozvane Republike Kosovo!

Da li je Visoki savet na čelu sa gospođom Mesarović dokazao krivicu za neizabranih 837 sudija u nekom postupku?

Da li je za ove slučajeve postojala pretpostavka nevinosti ili pretpostavka nedokazane krivice?

Kako to da je mnoge od njih vratila na posao upravo Nata Mesarović, ali tek nakon što je administracija u Briselu bila zgrožena njenom brutalnošću i nestručnim odnosom, ali i podaništvom prema Borisu Tadiću i Demokratskoj stranci?

Takva predsednica Visokog saveta sudstva nanela je teško nadoknadivu štetu i pravosuđu i Srbiji.

Za nju nije bilo dovoljni ni to što je Zaštitnik građana Saša Janković izjavio da je nepobitno utvrđeno da BIA nije dostavljala podatke o sudijama prilikom opšteg izbora sudija koji je sproveo Visoki savet sudstva, nego je "upregla" mlađanu ministarsku pravde Snežanu Malović da kaže kako su pri odlučivanju o kandidatima za pravosudne funkcije korišćeni podaci dobijeni od policije i BIA!

Neposredno nakon toga i predsednica Društva sudija Srbije, Dragana Boljević, najavljivala je mogućnost podnošenja krivične prijava protiv predsednika Visokog saveta sudstva Nate Mesarović za klevetu zbog"nedoličnih izjava", ali to Natu nije uznemirilo, pa je na pitanje da li će se u dosijeima nekih od sudija, pored statistike, naći i to da su se bavili visokom prostitucijom, da poseduju lokale, da su odlazili u kuće okrivljenih, Mesarovićeva odgovorila:

"Visoki savet sudstva nije ni policija ni BIA! Svi kandidati tačno znaju šta su radili i znaju zašto su prošli, ali i zašto nisu! Uostalom, sve se može videti iz predmeta koje su radili. Ako bude potrebno, možemo i o tome da govorimo".

Treba li dalje raspravljati o ovakvoj osobi, o njenim kvalitetima i o njenom daljem opstanku na funkciji koju ničim nije zasluživala, osim lojalnošću prema već upokojenoj Demokratskoj stranci?

©Geto Srbija

List protiv mafije

LIČNO PRAVOSUĐE REŽIMSKOG TAJKUNA

18. новембра 2012. Коментари су искључени

 

Politički kriminal sagrađen na tri strateška stuba Manjeg zla, korupciji u privredi, politici i pravosuđu, počeo je da se urušava zajedno sa ideološkim i organizacionim krahom Demokratske stranke.

SPECIJALNI SUD

 

O dimenzijama političkog kriminala svedoče afere koje sustižu jedna drugu, od kojih je poslednja bila 15. novembra, u Specijalnom sudu, na suđenju “Stečajnoj mafiji”, na kome su advokati odbrane izveli dokaze o nezakonitoj privatizaciji “C Marketa”.

Naravno da je Sud, oličen u sudiji Nati Mesarović i tužiteljki Zagorki Dolovac, radije pristao na odlaganje narednog ročišta na neodređeno vreme, nego da dopusti izvođenje dokaza o aferi “C Market” i tako ugrozi političke, policijske i tužilačke kadrove Miroslava Miškovića.

Nakon što je, u uočljivoj žurbi, tročlano veće sudije Dušana Vojnovića odbilo sve dokazne predloge odbrane Gorana Kljajevića, Slobodana Radulovića i drugih okrivljenih u tzv. procesu "stečajnoj mafiji", odbrana je tražila od Opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda da odluči o izuzeću sudije Dušana Vojnovića i predsednice Vrhovnog suda sudije Nate Mesarović, a od državnog veća tužilaca o izuzeću, Zagorke Dolovac, Republičke javne tužiteljke.

 

Branioci u svom zahtevu tvrde da je sudiji Vojnoviću produžen mandat protivzakonito, te da već sedam godina sudi u specijalnom sudu, u najdužem procesu u istoriji srpskog pravosuđa.

Vladimir Horovic, branilac Slobodana Radulovića, bivšeg direktora "C Marketa" tražio je da sud izvede dokaze iz kojih se vidi da poslovanjem Radulovića i saradnjom sa preduzećima pokojnog Mike Brašnjevića "C Marketu" nije naneta nikakva šteta, i dokaze iz kojih se vidi kako je u kabinetu Vojislava Koštunice odlučeno da se Miškoviću dozvoli preuzimanje "C Marketa".

I ostali branioci podneli su pismene dokaze kojima se dokazuje da su neosnovano optuženi.

 

Advokat Miljka Živojinovića, bivšeg stečajnog upravnika "GP Rad", tražio je saslušanje direktora policije Milorada Veljovića, koji je organizovao iznuđivanje iskaza od advokata Miljka Živojinovića, pretnjama i ucenama protiv njega i njegove porodice, a sve da bi se konstruisala organizovana kriminalna grupa, te da bi Radulović bio optužen i tako omogućilo preuzimanje “C Marketa”.

Specijalnom sudu su dostavljeni dokazi sa Veljovićevim i Jočićevim (Dragan Jočić, DSS, bivši ministar policije) potpisima o davanju naloga inspektoru SBPOK Risti Lekiću (danas advokatu u Beogradu) da zajedno sa privatnim licem Velimirom Marjanovićem ode u Crnu Goru i sastane se sa advokatom Miljkom Živojinovićem.

Ovaj službeni put je, razume se, plaćen iz budžeta.

Sud je odbio i izvođenje dokaza da su policija i tužilaštvo sprečili da 1.000 radnika “GP Rad” preuzme firmu "GP Rad" zajedno sa obavezama u iznosu od 24 miliona eura, i da tako nastavi sa poslovanjem, te da poveriocima ovog građevinskog preduzeća nije naneta nikakva šteta, samim tim ni krivično delo, postupanjem stečajnog upravnika, advokata Miljka Živojinovića.

Šta više, nema pravnog osnova ni za pokušaj izvršenja krivičnog dela, jer potpis stečajnog upravnika nema nikakvu pravnu snage bez pravnosnažnog rešenja suda.

Bez obzira na ove činjenice, Tužilaštvo je punih šest godina tvrdilo da je za GP Rad u stečaju nastala šteta od 550 miliona dinara (i to bez izvršenog veštačenja), da bi pre mesec dana skratilo “najdužu optužnicu u istoriji srpskog pravosuđa” od 181 strane, za više od 100 stranica.

U tom novom dokumentu (izmenjenoj optužnici) tužilaštvo sada tvrdi (posle šest godina) da GP Rad u stečaju nije više oštećen za 550 miliona dinara, nego, opet bez ikakvog veštačenja, “za najmanje 100 miliona dinara”!

Prema svedočenju Milana Beka 12. septembra 2007. godine (223-350 strana transkripta) u specijalnom sudu konstatovano je da je "C market" plaćen državi 29 miliona evra.

U spisima predmeta postoje dokazi da je "C market" procenjen na 325 miliona evra, kao i da poseduje 145.000 kvadratnih metara poslovnog prostora.

Nakon četiri godine taj isti trgovinski lanac (sada pod drugim imenom) prodat je za milijardu evra belgijskom “Delezu”.

Neobjašnjivo je zašto sudija Dušan Vojnović odbija da izvede veštačenje dokumentacije za "C market".

Na pitanje advokata odgovorio je : "Dokumentaciju smo gledali u elektronskom obliku, a ako hoćete papire, izvolite, pogledajte ih sami u podrumu!"

A u podrumu zgrade specijalnog suda, navedena dokumentacija je delimično uništena.

Po tvrđenju odbrane Slobodana Radulovića, elektronska dokumentacija se razlikuje u velikoj meri u odnosu na originalnu dokumentaciju, što bi se dalo lako utvrditi prostim upoređivanjem sačuvanog dela originalne dokumentacije i elektronske dokumentacije.

Sudija Dušan Vojnović odbija uvid u orginalna dokumenta i želi da donese presudu kojom bi se prikrila Miškovićeva pljačka, da se osude nevina lica i da se opravda njihovo hapšenje 2006. godine, kao i držanje u zatvoru u trajanju od dve i po godine.

Optuženima je uskraćeno osnovno pravo utvrđeno odredbama člana 138 Zakonika o krivičnom postupku da vide, da se izjasne i da komentarišu dokaze.

Sudija Dušan Vojnović lažno prikazuje da se dokumentacija nalazi na elektronskim karticama, a u dosadašnjem toku postupka je nesporno utvrđeno da se poplavljena dokumentacija uopšte ne slaže sa tim elektronskim karticama, kako ih naziva sudija.

Zaključak je da Miškovićeve sudije hoće da legalizuju pljačku "C marketa", a to može da potvrdi 2.500 oštećenih akcionara, kao i komisija Evropske Unije, koja je zatražila da se preispitaju zloupotrebe oko privatizacije ove firme.

Činjenice:

1. Sud nije obezbedio odbrani okrivljenih da izvrše uvid u dokumentaciju "C marketa", čak ni jednu jedinu fakturu, niti jedan jedini ugovor.

2. Kako je voda ušla u sud i poplavila 200 registratora?

Gde su oni stajali, na zemlji?

Da li je ta voda mogla da poplavi sobu visoku 4 metra, ukoliko su registratori stajali na drvenim ili metalnim policama?

3. Mali akcionari, njih 2.500 su već tužili državu i svakodnevno su ispred Vlade Srbije.

4. Mišković je platio državi kupovinu najvećeg trgovinskog lanca na Balkanu, koji ima u posedu 145.000 m2 poslovnog prostora za smešnih i ponižavajućih 29 miliona evra.

Četiri godine kasnije, prodao je isti taj trgovinski lanas belgijskom "Delezu" za milijardu evra.

5. Savetnik okrivljenog Slobodana Radulovića, profesor Tica, tražio je od suda da mu veštaci pokažu bar jednu fakturu ili ugovor iz koga se vidi da je oštećen "C market".

Sudija Dušan Vojnović mu je na to odgovorio da je sva dokumentacija poplavljena i da to ne može da se iznese.

6. Tako je okrivljenima uskraćeno osnovno pravo na odbranu, utvrđeno odredbama člana 138. i člana 68. stav 1, tačka 10, “da okrivljeni ima pravo da se izjasni o svim dokazima koje ga terete ili mu idu u korist”.

 Postavlja se pitanje, kako onda može da se u ovom predmetu donese pravična presuda?

7. Potrebno je postaviti pitanja direktno postupajućem sudiji Dušanu Vojnoviću, predsednici kasacionog suda Nati Mesarović, predsednici Apelacionog suda Radmili Dičić – Dragutinović, predsedniku Višeg suda Albijaniću, kako su uništeni dokazi u najvažnijem sudskom postupku.

Kako je to moguće?

Ko je za to odgovoran?

Zašto već nisu podneli ostavke?

8. Oni svi štite Miroslava Miškovića, Danka Đunića i ostale koji su se obogatili na pljački "C Marketa".

9. Potrebno je formirati nezavisnu komisiju u okviru Ministarstva pravde da se tačno utvrde okolnosti pod kojima su uništeni dokazi.

10. Pravnosnažnim odlukama Apelacionog suda, ceo ovaj predmet je zasatareo kao organizovani kriminal još u septembru 2010. godine i dužnost sudije Dušana Vojnovića je bila da se oglasi nenadležnim i predmet preda redovnim sudovima.

Zašto sudija Dušan Vojnović odbija da postupi po pravnosnažnim odlukama Apelacionog suda i dalje drži predmet kod sebe?

Čega se plaši?

11. Očigledno je, da sudija Dušan Vojnović izbegava da se to sve utvrdi i želi bez izvođenja dokaza da donese presudu po nalogu Miroslava Miškovića.

O svim detaljima ovog slučaja ranije su obavešteni Visoki savet sudstva i Ministarstvo pravde, ali iz tih Malovićkinih, kriminalizovanih državnih institucija, nije stigao nikakav, ni pozitivan ni negativan odgovor.

 

© Geto Srbija

Materijal:eNovine

Creative Commons лиценца

%d bloggers like this: