SPOSOBNOST I KAPACITET MINISTRA ZDRAVLJA TOKOM PROIZVOĐENJA U DOKTORA MEDICINSKIH NAUKA!!!

 

Grupa naučnih radnika, vrhunskih medicinskih stručnjaka, uputila je apel akademskoj javnosti Srbije, Univerzitetu u Beogradu, Medicinskom fakultetu, Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Ombudsmanu Saši Jankoviću, Povereniku za informacije od javnog značaja, Rodoljubu Šabiću, direktorki Agencije za borbu protiv korupcije, Tatjani Babić i Ombudsmanu Univerziteta u Beogradu, Branku Rakiću, u kome pozivaju da se lažni doktorat i lažni naučni radovi Vučićevog ministra zdravlja Zlatibora Lončara, konačno razobliče pred zakonom i pred sudom stručne i laičke javnosti.

 

              ……

 

„Autori ovog spisa, podneska i peticije neće se potpisati, jer veruju da to nije najbitnije onima koji su ovlašćeni i plaćeni za utvrđivanje istine. Oni ukazuju na suptilno smišljenu manipulaciju sa brojnim učesnicima, koji su svoje ime, i verovatno teško sticani ugled i prestiž u naučno-stručnim krugovima, stavili u funkciju trgovine uticajem i novcem.

Grupa nastavnika Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu: Vladan Živaljević, Tatjana Pekmezović, Aleksandar Diklić, Svetislav Tatić, Duško Dunđerović, Branislav Olujić, Nikola Slijepčević i Ivan Paunović, odlučila je da proizvede ministra zdravlja asistenta dr Zlatibora Lončara u zvanje doktora medicinskih nauka.

Sa svim pravima i privilegijama koje iz toga proizilaze. Iako svesni da imenovani nema sposobnosti, kapaciteta, vremena, kao ni volje da se naukom bavi, oni su sačinili i objavili naučni rad u kome je on prvopotpisani autor.

Skraćeno prevedeno, da je Zlatibor Lončar dao suštinski doprinos i bio uključen u sve faze studije, kao i da je napisao ovaj rad. (adresa rada u prilogu). Po našim saznanjima iz ove grupe koautora, taj rad je napisala prof. dr Tanja Pekmezović. Lončar nije u tome učestvovao, jer ne poznaje ni najelementarnije tehnike naučno-istraživačkog rada. Statističku analizu ni u obrisima.

Ona je to uradila, stavljajući „skromno" sebe kao četvrtog autora. Ako joj je bilo stalo do para, ili pak do uticaja, moglo bi se razumeti. Ali se ne može prihvatiti. Zakletva u akademsko poštenje u skladu sa Etičkim kodeksom; naučno-istraživačkog rada „Dobra naučna praksa" iz marta 2004. godine i dalje obavezuje na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Ne sprovodi se, jer na tom fakultetu nema Ombudsmana za naučno-istraživački rad (čl. 7), kome bi se npr. mogli žaliti građani i naučni radnici, čija se prava ovim aktom intelektualnog nepoštenja (čl.9) povređuju.

Stoga se pisci ovog teksta obraćaju mnogo generalnijim ombudsmanima, poput hrabrog Ombudsmana Srbije g. Saše Jankovića, koji se nije plašio ni onoga ko je nadređen Zlatiboru Lončaru.

Obraćaju se čitavoj akademskoj javnosti Srbije i sveta. Kao i časopisu BMS Urology iz Londona, sa samo jednim zahtevom: poništite taj rad, kao emanaciju intelektualnog nepoštenja, grubog falsifikata i trgovine uticajem. Kao izraz snishodljive naučne misli i prakse u Srbiji, pred vlašću…

Mogli bi se navesti brojni dokazi u prilog ovoj tvrdnji i imperativnog zahteva, ali ćemo dati samo neke…

Dr. Lončar se po sopstvenom iskazu, ne bavi u svakodnevnom radu endokrinom, već abdominalnom hirurgijom. To se može videti iz njegovog CV na sajtu Ministarstva zdravlja. On nije učestvovao u prikupljanju i obradi podataka u vreme koncipiranja i rada na ovom predmetu. Nije učestvovao u lečenju ni jednog bolesnika iz ove oblasti. On se navodno bavi hepatobilijarnom hirurgijom i transplantacijama (iako nema dokaza-potvrde stručne osposobljenosti za taj posao!).

Dr Lončar ne govori akademskim jezikom, obrazovanih ljudi. On barata sa svega oko 500 reči u srpskom i oko 50 reči u engleskom jeziku. Njegovi javni nastupi su nekad pravo mučenje za slušaoce i one koji pokušavaju da dokuče šta je „pisac hteo da kaže".

Kao autor u akademskom prostoru do dolaska na vlast 2012. godini, ima samo jedan rad u kome je dopisan kao sedmi autor! Nakon toga, on se pojavljuje u još nekoliko radova, koji nemaju veze sa njegovom oblašću ekspertize. Nikad nije bio prvi autor.

Dr Lončar ne poznaje statističke ni epidemiološke metode i teško da može da ih sada nauči i objasni. Još teže da ih primeni. To je lako proverljivo organizovanjem kontrolnog ispita, pred objektivnom komisijom za čijeg predsednika kandidujemo profesorku statistike Jelenu Marinković sa Medicinskog fakulteta. Tražimo kontrolu njegovih znanja, zbog više nego osnovane sumnje u lažirane ispite.

Znači, pomenuti doktor je skoro sve ispite na doktorskim studijama „prošao" ne udubljujući se posebno. Tačnije rečeno-nimalo. Ako se neko čudi ovome, može se reći da je to lako moguće iz njegove pozicije u političkom establišmentu, već nekoliko godina. Obični smrtnici to ne mogu i zato moraju da uče. Ovo podrazumeva zahtev da mu se ponište svi ispiti na doktorskim studijama.

On je inače bio najgori od četiri kandidata na konkursu za izbor kliničkih asistenata 2012. godine. Izabran je samo zahvaljujući trgovini političkim uticajem. Taj bi izbor trebalo takođe preispitati, što se ovom peticijom takođe zahteva.

Nije bilo logično da neko istovremeno vrši takve političke i operativne dužnosti, kao što su ministar zdravlja, pomoćnik direktora Kliničkog centra Srbije, direktor Urgentnog centra KCS, član Glavnog odbora i Predsedništva SNS…

On je u vreme polaganja ispita bio i član Saveta Medicinskog fakulteta, čak Saveta Univerziteta u Beogradu i navodno vredno učio epidemiološke ili „odvratne" statističke metode, kao što je Cox-ova multivarijantna regresiona analiza  ili Kaplan-Majerova kriva . Te „prozaične metode" on teško može da nauči sada u dogledno vreme. To podrazumeva prethodna znanja i sposobnosti primene i tumačenja.

Nije logično da dr Lončar u vreme najaktivnijeg bavljenja politikom publikuje nekoliko radova. Istina lako se može videti od strane medicinski obrazovanih ljudi, da nisu iz njegove sfere stručnog interesovanja.

Lončar nema moralne ni ljudske kvalitete, potrebne za jednog doktora nauka. On se interesuje za mafijaške metode zastrašivanja, vehementnog naređivanja i podređivanja, koje je usavršavao u Urgentnom centru. On je direktni krivac za udes helikoptera u kome je nastradalo 7 ljudi, jer je direktno naložio sletanje na Aerodrom Surčin. Sve radi samopromocije u medijima.

On je direktno odgovoran za lošu organizaciju zdravstvene službe u kojoj je infekcija odnela najmanje 7 života u Urgentnom centru (tačno 7). Za isti je okrivljena Klebsijela, za koju nije čak bio siguran da je bakterija. Prema programu doktorskih studija on je uspešno položio predmet: Bolničke infekcije. Što on i stvarno i pravno veoma slabo poznaje!

Lončar je vrlo verovatno katastrofalan ministar. Iako to nije naša tema. On želi da postane naučnik, doktor filozofije (RIO) i to ne na Megatrendu, već na beogradskom univerzitetu. To mu neko omogućava i u tom zlodelu pomaže. Ako nas to ne interesuje, onda nam nije stalo ni do budućnosti.

Konačno, Lončar ne zna engleski jezik. U službenoj biografiji tvrdi da zna. Ali, to je lako proveriti. Urednicima ovog časopisa će biti dat njegov telefon da provere da li autor sa takvim engleskim, može biti pisac ovog složenog teksta i vođa još složenijeg istraživačkog poduhvata.

Na samom kraju ove taksacije, čitalac se može upitati, čemu sva priča i gde je „savršen zločin"?

On je u činjenici da je ova grupa odlučila da preko navedenog rada u relevatnom naučnom časopisu, „progura" doktorsku tezu ass. Zlatibora Lončara. Za razliku od drugih, ali baš svih redom naprednjačkih „naučnika" koji su svi „prosto i bezdušno prepisivali bez citiranja", Lončar je izabrao metod „zakupa" kompetentne, ali nemoralne naučnice dr Tanje Pekmezović.

Ona je sačinila dobar uslovni rad. Napisala čitavu doktorsku tezu i na kraju slajdove i sve što je potrebno za uspešnu odbranu disertacije. Lončar nije ništa ni radio, ni uradio! Kako bi se neko mogao proglasiti doktorom nauka u grani u kojoj nije dao nikakav doprinos?

Sad dolazimo do nekih mogućih zaključaka, koji će svima, koji se ovim budu bavili olakšati posao…

Pre svega, nesumnjivo je da je Medicinski fakultet teško zloupotrebljen. Naučne slobode, intelektualno poštenje i etika povređeni na svakom koraku ovog disertacionog rada ili procesa. Da su mnogi od gore pominjanih naučnih radnika i lekara takođe zloupotrebljeni i neopreznošću stavili svoj ugled „na panj", tvrdnjom kako je Lončar na tome nešto radio.

Oni sigurno znaju da nije radio ništa! Ni u radu, kao ni u disertaciji, kojoj se brzo bliži. Radio je samo političke i neke njima bliske poslove, koji se pre ili kasnije završavaju brodolomima. A i ovaj će verovatno vrlo brzo.

Svima onima koji se pitaju gde je intelektualno i građansko poštenje pisaca ove peticije uzvraćamo kontrapitanjem: Šta mi sitni naučni radnici možemo pred silom vlasti kad ni zvaničnici koji štite društveni poredak i javni interes možda nisu u stanju da ovo zaustave, a neki to čak pomažu? O tome će biti reči u sledećim obraćanjima javnosti, posebno akademskoj. Stoga mi otkrivamo istinu, a vi proverite.

Da bi Univerzitet u Beogradu i Medicinski fakultet, kao i SANU spasli svoju čast, moraju naći osobe od integriteta, koje će ispitati navode. Ombudsman i drugi navedeni im u tome moraju aktivno pomoći. I Dekan i Rektor su članovi SANU, kao i Predsednik SANU, naravno.

Utvrditi istinu i izreći mere. Svi Lončarevi koautori moraju biti udaljeni iz nastavnog i naučnog procesa. Kako bi se sprala ljaga, sa svih onih koji su morali da uče i nauče sve, ono što je propustio Lončar.

Akademska javnost Srbije ne sme ostati ćutljiva i nezainteresovana. Oni koji neće „da se bave politikom, prihvataju da se politika bavi njima". Politika je ovim naizgled savršenim zločinom postala važnija od svega. Što nije istorijski raritet u Srbiji. Naprotiv, u našoj otadžbini je često bio „važniji gram vlasti, od kile pameti". Bio bi red da se tome učini kraj!

Ako sve prećutite i počnete da pravdate, da je toga bilo i ranije, reći ćemo nije u ovoj meri nikada. Kao što ni mnoge stvari, koje danas imamo na dnevnom redu u Vučićevskoj Srbiji, nisu nikada ranije bile moguće.

Kupovina doktorske disertacije je možda bilo i ranije, ali se sada to radi otvoreno i beskrupulozno. To radi niko drugi do ministar zdravlja u Vladi Republike Srbije. I očekuje da postane punopravni član akademske zajednice. Jadna je ta akademska zajednica, koja nemo posmatra i saučestvuje u toj trgovini.

Jadni će biti Ombudsman Saša Janković, poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić i direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Tatjana Babić, ako ne smatraju, da su ovim: povređena prava građana, da se radi o istini od javnog značaja, da se radi o čistoj i nepatvorenoj korupciji u akademskom prostoru. Ombudsman Univerziteta u Beogradu g. Branko Rakić je takođe pozvan da zaštiti ugled i čast akademske zajednice.

Iako u ovom kriminalnom slučaju sve izgleda neuhvatljivo, nedostižno u smislu pravde, stvari su, ustvari, vrlo jednostavne. Sve je lako proverljivo. Lončar nema neophodna znanja i kompetencije. Ne može brzo ni da ih stekne.

On treba da bude vraćen na početak u akademskoj zajednici, koja vodi računa o svom dostojanstvu i časti. Sve je falsifikovano, i ispiti na doktorskim studijama i ovaj rad i doktorska teza je na tome zasnovana.

Sada samo žuri sa svršenim činom, koji će se desiti odbranom teze. Stečen „ugled" u akademskoj zajednici. Prevarena akademska i sva druga Srbija!

Kažimo Stop krađi! Kaznimo gore pomenute saučesnike krađe. Kaznimo dekane, prodekane, rektore i prorektore, ako nisu u stanju da se staraju o javnom interesu. Kaznimo ombudsmane, poverenike, direktore agencija – ako ne učine ništa.

Ako ništa ne uradite ovo će brzo postati međunarodno poznat skandal. Spremni smo da obavestimo sve relevantne međunarodne institucije. Pa neka se vidi onda kakav će ugled biti zemlje i univerziteta.

Svaka vlast, pogotovu ovakva, je prolazna – a bruka i sramota večni i trajni.“

 

©Geto Srbija

materijal: List pritiv mafije

“BOLNI I TEŠKI REZOVI” U SRPSKOJ EKONOMIJI I JAVNOJ UPRAVI JE I DALJE PRAZNA PRIČA…

 

U opštoj bedi i besparici, u Vladi Srbije žive kao u najboljim vremenima. Dok u privredi traju masovna otpuštanja, u ovom gnezdu srpskih vladara uvek ima mesta za prijem novih rođaka svih linija i kolena, prijatelja, prijateljica i ljubavnica. Kao kraljevi žive čak i šoferi i kafe kuvarice. Na primeru samo jedne vladine ustanova (Jedinica za upravljanje projektom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja), jasno je gde i na koga odlazi novac građana Srbije.

 

          Milica Grabež

 

Da je Vlada Republike Srbije odlučna da smanji potrošnju u javnom sektoru i sprovede bolne reforme, svedoči primer njene ustanove, Jedinice za upravljanje projektom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Ova, još jedna u nizu državnih institucija, trebalo bi da sprovodi projekat ulaganja u naučnu infrastrukturu i to iz kredita Evropske investicione banke. Ova banka još u maju mesecu ove godine zaustavila je finansiranje ove agencije odnosno njenih projekata, što je Vladi Srbije dobro došlo s obzirom da zbog problema sa otplatom javnog duga ionako ne bi mogla da finansira isplatu kredita.

To direktora Jedinice za upravljanje projektima Aleksandra Simonovića izgleda nije mnogo zabrinulo. Od maja meseca zaposlio je novih šest lica iako ni postojećih trideset službenika nema bogzna kakvog posla.

S obzirom na praksu javnih preduzeća u Srbiji da služe kao biro za zapošljavanje zaslužnih i nezaslužnih partijskih kadrova, rođaka svih linija i kolena, prijatelja, prijateljica a naročito švalerki, sve ovo bi prošlo prilično nezapaženo da ovo preduzeće nije postiglo svojevrstan rekord.

Naime, i pored svih apsurda koji se tiču visine plata u javnom sektoru u Srbiji, još nije zabeleženo da šofer ima platu od preko 1000 evra. Ipak moguće je da takvu platu prima vozač šeika Muhameda Bin Zajeda ali njega ipak ne plaćaju osiromašeni građani ove zemlje. Ovo sve i ne čudi s obzirom da je glavni kadrovik u ovoj agenciji poznati stručnjak žutog preduzeća Saša Gmijović.

Direktor Simonović, s obzirom da nema nikakvo iskustvo niti u rukovođenju niti u sprovođenju investicionih projekata (na sajtu Jedinice nije smeo da objavi svoju biografiju jer u njoj nema ništa relevantno), doveo je ovog kadar Demokratske stranke da ga savetuje jer valjda žuti najbolje znaju kako se pustoše javna preduzeća.

Nakon toga Simonović zapošljava najskupljeg vozača u istoriji ove zemlje kako ne bi morao da pešači od Mašinskog fakulteta gde predaje, do Slavije gde mu se nalazi kancelarija.

Ugovorom o radu od 15. 7. 2013. godine poslodavac Aleksandar Simonović zasniva radni odnos na neodređeno vreme sa Milošem Tiodorovićem kojeg raspoređuje na radno mesto vozača u kabinetu direktora, sa osnovnom neto zaradom od 91.800 dinara.

Svestan koliko je malo platio vozača, direktor mu daje i naknadu za prekovremeni rad kao i minuli rad pa vozač za pola meseca jula prima 77.000 dinara, a za avgust 125.000 dinara, što ukupno za mesec i po dana iznosi 202.000 dinara!

Toliko će, kako su nedavno sami izjavili, zajedno primiti ministar finansija i ministar privrede u Vladi Republike Srbije, doduše samo za jedan mesec. Vozač Simonovića mora da se pomuči još desetak radnih dana kako bi dostigao dve plate najvažnijih srpskih ministara. Samo da ne požele i oni ovaj posao, ko će onda da nam spašava zemlju iz krize.

Da rukovodstvo Jedinice misli na svoje prijatelje govori i sledeći radni angažman. Saša Gmijović zapošljava 01.8.2013. godine sina Radeta Dabetića sa kojim je 10.2.2010. godine uhvaćen u krivolovu u lovištu kod Bele Crkve.

Iako mu je ovo prvo zaposlenje, za sina saučesnika u krivolovu nije potreban pripravnički staž pa se on raspoređuje na mesto tehničara sa SSS sa neto platom od 56.100 dinara na neodređeno vreme.

S obzirom da je, kako su tada pisali mediji, bilo još saučesnika u krivolovu, egzistencija njihove dece je obezbeđena. Pored ovoga, direktor Simonović zapošljava i službenika za finansijsku operativu, šta god to značilo, sa neto platom od 102.000 dinara kao i 2 lica na privremeno-povremene poslove sa platama od 60.000 i 90.000 dinara, valjda zbog povećanog obima posla.

U ugovorima, u koje je redakcija Tabloida imala uvid, stoji da će ova dva privremeno zaposlena lica kao i mlađi Dabetić, obavljati poslove nabavke nove kapitalne opreme i potrošnog materijala.

Da se obim posla ove agencije povećao može se uočiti i na njenom web sajtu gde je poslednja zabeležena aktivnost objavljivanje odluke o izboru ponuda za nabavku kapitalne opreme još 24. aprila ove godine, a oglasa za tendere nema još od prošle godine.

Da li se i Simonović odao krivolovu nije poznato, ali da će prvom potpredsedniku Vlade Aleksandru Vučiću izrasti novi rogovi, to je očigledno. Ili ipak on tako zamišlja „bolne i teške rezove" u srpskoj ekonomiji i javnoj upravi.

S obzirom na najave novih zapošljavanja, Tabloid nastavlja da prati „rad" ove agencije u cilju proglašenja novih rekorda u visini plata: kafe-kuvarica 1.500 evra, portir 2.000, zamenik vozača 3.000 (u bližim rodbinskim odnosima nego vozač)…

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije