ОПСТАЈАЊЕ ЧУВАРА ДРЖАВЕ: САДАШЊА СЛИКА СТВАРНОСТИ СРПСКОГ ВОЈНИКА У НАПРЕДЊАЧКОЈ СРБИЈИ!?

 

Већ дуже од деценију и по, извршне власти систематски уништавају и понижавају војску, али стање никада није било овако лоше као што је од како су Министарство одбране преузели напредњаци чија је јасна намера да потпуно униште одбрамбени систем Србије, како би НАТО лакше могао да нас окупира.

Професионални војници више не добијају плате, већ милостињу која им није довољна ни за преживљавање, принуђени су да дуго бораве на терену, а за то не добијају ни адекватну опрему, али ни храну коју сада сами морају да купују. Због свега тога сваког дана Војску Србије у просеку напусте више од два војника, а све мање младих је спремно да јој приступи.

 

                     мајор Горан Митровић

 

Први пут у историји, припадници Војске Србије су се одлучили на улични протест (27. новембра) због неиздрживих услова под којима раде. Материјална ситуација у којој се налазе професионални војници никада није била овако лоша, чак ни за време ратова. Поређења ради: српски војник је 1903. био боље и квалитетније опремљен него 2016!

Једини пут у историји када је мобилисано сво пунолетно мушко становништво Србије, на почетку Првог светског рата, сви војници су добили комплетну опрему. Сто година касније, у мирнодопским условима, Министарство одбране није у стању да опреми ни оно мало припадника оружаних снага који су још преостали, већ од њих тражи да „војују у свом руху и о свом круху".

Нове панталоне за летњу маскирну униформу Војска Србије је ове године добила тек 2. августа, уместо на почетку лета, а и тада је испоручено свега 10.000 комада за око 25.000 професионалних војника.

Војници на одслужењу добровољног војног рока нису добили ништа, па носе већ коришћене униформе ранијих генерација. У каквом је стању опрема наших војника, најбоље илуструје податак да се они највише одлучују на раскид уговора одмах после великих маневара, након што су приморани да дане проводе у блату и на киши или снегу, без заштитне опреме и одговарајуће исхране.

Сваке године око 800 професионалних војника напушта службу, тврде у Војном синдикату. Највећи број њих као разлог за раскид уговора наводи лош материјални положај.

Републичка влада је 2010. у оквиру мера штедње наводно замрзла плате у војсци. Ово „замрзавање" се, међутим, односило само на повећања, али не и на смањења плата, тако да је 2014. плата свих професионалних припадника војске смањена за 10 одсто.

Просечна плата од тада износи 31.000 динара, што је за чак 25 одсто мање од просека у Србији, док је раскорак у односу на плате у Београду још већи. Како је престоница Србије најскупљи град у земљи, а у њему се налази и највећи број професионалних припадника војске, питање за добијање Нобелове награде из економије би гласило: како преживети са три четвртине плате која ни сама није довољна за достојанствен живот?

При томе, велики број професионалних војника није пореклом из Београда тако да не могу, као већина Београђана, да живе код родитеља и прехрањују се помоћу њихових пензија. Први пут у историји постојања армија, припадници професионалне војске у Србији морају да плаћају своје оброке у војној мензи.

Чак су и плаћеници у средњем веку добијали бесплатну храну! Уз све то, војничка дневница износи 150 динара, док ручак у мензи кошта 180 динара!? Због све већег броја оних који напуштају професионалну војску, преостали војници морају да раде прековремено, најчешће изван места боравка, тако да су приморани да оброке купују у мензи.

Да ли је следећи корак ове полуделе власти наредба да војници сами купују сопствену гардеробу, па и оружје? Го, бос, гладан, лоше опремљен, а још лошије мотивисан – то је слика српског војника у напредњачкој Србији на почетку 21. века.

У Војном синдикату тврде како уличним протестима само траже да се примењује Закон о војсци, ништа преко тога. Тренутно је основица за обрачун плата за чак 40 одсто испод границе коју предвиђа Закон, упозоравају у Синдикату, при чему би она требало да буде 75 одсто просечне зараде у Републици.

Разводник сада зарађује свега 30.449 динара месечно, неквалификовано цивилно лице на раду у војсци добија минималац, односно 22.812 динара, а плата доктора наука је 80.000 динара.

Са друге стране, некадашњи возач Јоргованке Табаковић, а садашњи министар одбране, Зоран Ђорђевић, са наводном мастер дипломом, као државни секретар у Министарству одбране примао је пре смањења плата 2014. чак 88.988,33 динара, а после тога је добијао 86.000 динара месечно, што значи да му је плата била смањена за свега око два и по одсто. Професионалним војницима тада је плата умањена за 10 одсто, а они, за разлику од државних секретара и осталих лезилебовића у Министарству одбране, немају право на државни ауто са возачем, бесплатни мобилни телефон, скоро бесплатне луксузне станове у Београду…

Летос је министар Зоран Ђорђевић најављивао повећање плата у војсци, али уместо тога долази ново смањивање. Председник Војног синдиката Србије Новица Антић указао је како обећано повећање плата од пет одсто (уз ограду министра Ђорђевића како ће оно уследити „ако буде средстава у буџету и ако Влада одобри") у ствари представља смањење од 10 одсто због новог прописа Министарства о организационим променама у војсци.

Како је Антић тада израчунао, заставнику би после почетка примене нових прописа плата могла да буде умањена за пет до шест хиљада динара, а потпуковнику, који би био постављен на место мајора, месечни приход би се смањио за чак 17.200 динара.

Када год држава обећа динар повишице, она одмах, унапред, отме два динара.

Још у децембру 2015, после усвајања буџета за 2016. годину, Министарство одбране је обећало повећање плата, али се то није обистинило. Тек када је Војни синдикат упозорио како због лошег материјалног стања у просеку сваког дана војску напусте два војника и запретио протестом, Министарство се крајем октобра поново огласило новим лажним обећањем повишице.

Крајем прошле године је више од 3.000 професионалних војника добило по 10.000 динара као новчану награду, док се за ову годину чак ни ова милостиња не најављује.

Распродаја војне имовине је довела у питање одбрамбену способност Војске Србије. Министар Шутановац и његови наследници згрнули су стотоне милиона евра распродајом војне имовине и наоружања.

Министар Ђорђевић је продао каменолом у Раковици, испод којег се налази војно складиште Стражевица, коју ни амерички бомбардер нису срушили. Минирањем у каменолому, које је продато Италијану, безбедност највећег подземног складишта је доведено у питање, јер већ прокишњава.

Вучићева камарила жели да на најсуровији начин уништи одбрамбену моћ Србије. И у томе је и успела. А генерали, на челу са Диковићем, подвили су реп и ћуте. А војску им Вођа у траљама оставља.

 

     А 1. Претње

Линијом оперативног дежурства јединицама Војске Србије почела су да стижу наређења да се прикупе подаци о запосленима који су присуствовали протесту, те да ли су се запослени „пријавили" да ће напуштати матичне гарнизоне…

Ово је још једно од против Уставних наређења Министарства одбране и Војске Србије, где се људима ускраћује Уставом гарантовано право на слободу кретања. Излишно је поменути да већина запослених живи ван гарнизона службовања, као и да је недеља НЕРАДНИ ДАН.

Војни синдикат Србије саопштио је да је по наређењу генерала Диковића тог дана одржано ванредно бојево гађање, ванредна смотра наоружања, а све са циљем да се запослени спрече да иду на протест-штрајк. Очекивати је да почне отворен сукоб синдикалаца и генерал-штаба, јер генерали чувају све своје привилегије: велике станове и виле, скупа аута, високе плате, децу у дипломатским службама… Ускоро ће они морати да дежурају на стражарским местима, јер војника у Србији више неће бити.

 

     А 2. Два саопштења Војног синдиката Србије

Генералштаб узео активно учешће у ометању протеста, свесно кршећи Устав Србије и чинећи кривично дело.

   (26. новембар 2016.)

Данас се у јединицама Војске Србије читала информација Генералштаба Војске Србије, у којој се наводи да је најавом протеста Војног синдиката Србије, који је у јавности представљен као штрајк, начињена огромна штета по углед Војске Србије и може да пољуља поверење у њену способност.

У информацији се даље наводи да грађани који издвајају значајна средства за Војску не очекују да она излази на улицу и протествује “против своје државе“, да ће медији пренети јавности да је Војска устала против своје државе, да су на протест позвана и друга удружења и организације међу којима су и они који не деле исте вредности као Војска Србије, да је на протесту могуће деловање страног фактора који је у многим ситуацијама користио протесте да ослаби нашу земљу као и да се током протеста очекује да провокатори узвикују пароле против владе, министарства и сл.

Даље се наводи да Генералштаб итекако води рачуна о чувању статуса и стандарда припадника Војске Србије и да припадници Војске Србије треба да се поносе због ангажовања на свакодневним задацима у копненој зони безбедности, при помоћи становништву, обезбеђењу државне границе и сл.

Господо из Генералштаба, ви који седите у неколико управних одбора по разним предузећима у Србији, ви који се возите скупоценим лимузинама, ви који једете у посебним салама и ресторанима, а не са својом војском, ви који не чекате редове код лекара, ви који жмурите пред криминалом и ненаменским трошењем новца из буџета, ви који не косите траву по касарнама, ви који не стражарите на стражарским местима, ви који не радите по 250 дана одвојени од својих породица, ви који не доручкујете и не вечерате мед и мармеладу радећи притом 14 сати дневно, ви који не спавате под ведрим небом и не стојите на хладноћи неколико дана, ви немојте да нам држите лекције о солидарности са народом, ви који сте дозволили да Албанија има већи војни буџет од Србије.

Наш народ зна да је српски војник део њега, то нисте ви господо из Генералштаба, зато је народ и подржао протест својих војника који су подигли глас против оних којима су налози управо оних фактора које спомињете, изнад интереса државе, Војске и закона државе Србије.

Тачно је да грађани издвајају значајна средства за Војску Србије, а да ли сте грађане Србије упознали како њихова Војска троши та средства. Очигледно ћемо ми то морати да учинимо, пошто сте ви легализовали криминал у редовима Војске и жмурите пред ненаменским трошењем средстава грађана и дозволили појединцима и тајкунима да се на рачун војника богате, док војник гладује и не може да прехрани своје породице.

Кажете да сте упознали надлежне са проблемима на које указујемо, а шта сте господо предузели да се ти проблеми реше. Ми знамо да нисте ништа и ако вам је то дужност и обавеза. Ви сте највећи узрок за лоше међуљудске односе, за преоптерећеност људства, за лошу исхрану, за неисправност технике, за лошу мотивисаност припадника и све проблеме који произилазе из свакодневног живота оних којима је војска друга кућа, а држава друга мајка.

Због тога ћете господо ускоро ви бити стражари на стражарским местима јер више нећете имати војску, она вас напушта и одлази сваког дана у све већем броју. Тек после вас одговорно је министарство, које слепо слуша шта им тамо неки “фактор“ каже и нареди, без обзира да ли је то у интересу Војске и по закону. Не војници, закони тог “фактора“ су приоритет и они морају да се извршавају.

Припадници Војске Србије, окупљени и удружени у Војни синдикат Србије, више на све ово неће да ћуте, а и не смеју, јер су се на верност заклели држави и народу и зато у недељу 27. новембра у пет до дванаест подижу свој глас.

То право дао им је Устав Србије и Закони Србије, а ви им га не можете одузети, колико год вам то сметало. Српски војник никада неће издати свој народ као што сте то ви нама учинили, нека народ буде спокојан, а народ то зна и види и зато сам, непозван долази да подржи своју војску. Вама господо нека је на част што своје војнике оптужујете за издају државе, упитајте се онда коме командујете.

Како је одредбама члана 151. Кривичног законика, прописано као кривично дело, ко силом, претњом, обманом или на други начин спречи или омета јавни скуп који је организован у складу са законом, позивамо народно јавно тужилаштво и заштитника права грађана да на ову информацију одмах реагују и против одговорних лица у Генералштабу покрену поступак утврђивања одговорности.

Више је него очигледно да је давањем овакве информације извршено ометање јавног окупљања које је пријављено у складу са законом и потом није забрањено, чиме се доказује да су процене из информације коју је издао Генералштаб паушалне, из чега јасно произилази да представљају покушај обмане припадника Војске усмерену искључиво ка ометању јавног окупљања.

 

     Докле бре више господо фотељаши?

     (27. новембар 2016.)

И након успешно одржаног протеста Војног синдиката Србије испред зграде Министарства одбране у пет до дванаест, притисци не престају, напротив, интензивирају се и то ниским ударцима.

Линијом оперативног дежурства јединицама Војске Србије почела су да стижу наређења да се прикупе подаци о запосленима који су присуствовали данашњем протесту, те да ли су се запослени „пријавили“ да ће напуштати матичне гарнизоне…

Ово је још једно од против Уставних наређења Министарства одбране и Војске Србије, где се људима ускраћује Уставом гарантовано право на слободу кретања. Излишно је поменути да већина запослених живи ван гарнизона службовања, као и да је недеља НЕРАДНИ ДАН.

Војни синдикат Србије ће у наредним данима поднети кривичне пријаве против најодговорнијих лица у Министарству одбране и Војсци Србије.

Овом приликом постављамо отворена питања министру одбране и начелнику генералштаба:

1.Да ли сте наредили да се прикупе подаци колико је запослених присуствовало протесту?

2.Да ли сте задовољни бројем припадника Војске Србије који су присуствовали мирном грађанско-синдикалном протесту у организацији Војног синдиката Србије?

3.Да ли сте задовољни ефектима мера које сте противзаконито предузели у спречавању протеста?

 

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије

TROVAČI NACIJE: SMENA LJUDI KOJI SE NISU BAVILI SVOJIM POSLOM!??

 

Ko to sve još upravlja Srbijom? Najbolji odgovor na ovo pitanje nudi slučaj upravo smenjenih kadrova u Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede. U ovoj instituciji neće biti novih zapošljavanja (tako je odredio MMF kao najveći bankarski poverilac).

Sa druge strane, do sada nije moglo biti otpuštanja ali su se ona konačno desila ovih dana, iako se to nimalo nije svidelo ambasadi SAD. Dosadašnji trovači nacije, odgovorni za vakcinisanje životinja neregistrovanim vakcinama, uvoz prehrambenog smeća, širenje svinjske kuge, bruceloze i drugih zaraznih bolesti, teškom mukom su konačno smenjeni. Kome je to odgovaralo da ovaj mučni proces toliko dugo traje?

 

                        Vuk Stanić

 

Vršilac dužnosti direktora Uprave za veterinu, Ministarstva poljoprivrede, Miodrag Petrović, konačno je smenio kadrove koji su proteklih godina državi Srbiji prouzrokovali višemilionsku štetu, širenje zaraznih bolesti među životinjama i masovna trovanja građana!

Petrović je imao podršku iz kabineta predsednika Vlade Aleksandra Vučića, da reformiše upravu, koja je de fakto odgovorna za dugogodišnje trovanje nacije hranom lošeg kvaliteta, dugogodišnju prisutnost svinjske kuge, učestale pojave bruceloze, uvoz i vakcinisanje životinja neregistrovanim vakcinama i mnoge druge kriminalne radnje.

Ta grupa ljudi koja je drmala ministarstvom već duže od deset godina odgovorna je i što je u mleku bio povećan nivo aflatoksina, što su nam prodavali torte sa đubreta, što su više od deset puta deca u školama i obdaništima trovana hranom životinjskog porekla, što su građanima Srbije prodavali mesne proizvode uginulih životinja!

Ipak, oni koji su štitili odgovorna lica u Upravi za veterinu, izgledali su jače i od Vučića i njegovog šefa kabineta Ivice Kojića, i otporni su bili na sistematizaciju radnih mesta sa kojom je Petrović mislio da će ih se rešiti na fin način.

Pravna služba ministarstva obavestila je Petrovića da on može da sprovede sistematizaciju, ali i da ne može bez posla da ostavi dosadašnje kadrove. Uprkos tome, Petrović je naterao pravnu službu da taj posao uradi kako treba.

Petrovića je navodno kočilo to što je za vreme postojanja stranke G17 (dok je on bio u vrhu vlasti preko te stranke) uticao da se promene i napišu pravni akti koji štite državne službenike tako da su praktično nesmenjivi, a istovremeno MMF brani zapošljavanje novih ljudi.

Zbog toga i direktor Uprave za veterinu i drugi rukovodioci u drugim ministarstvima, imali su situaciju da su morali da trpe loše kadrove iz vremena dok je ministar bio Mlađan Dinkić. Istovremeno im je bilo oduzeto pravo da zaposle nove koji valjaju, jer je MMF sa Vučićem postigao dogovor da nema zapošljavanja novih ljudi u ministarstvima!

Ipak, ima i onih koji su mislili da je ovo zapravo bio prevelik posao za "malog" Petrovića, jer zašto Petrović ne bi mogao danas da smeni sve načelnike u upravi za veterinu, kada je 2003. godine ministar Stojan Jeftić upravo to uradio? Postavili su i pitanje, kako je uspeo da sa mesta načelnika republičke veterinarske inspekcije prošle godine skloni Sanju Čelebićanin ? Naime, Ćelebićaninova je nakon Petrovićeve odluke ulagala žalbe i tražila da bude vraćena na mesto načelnice, ali nije uspela, ostala je na mestu savetnika direktora, sa većom platom i manjim uticajem…

Njena smena i nije baš najbolji primer, jer je otišla na bolje plaćenu funkciju savetnika direktora, Miodraga Petrovića.

Istragu o tome da li je zaista bilo nemoguće smeniti ovu grupu, trebalo je posmatrati i iz ugla onih koji su kvalitetno radili, ali su ipak oterani da ne bi smetali mafiji. Pre nekoliko godina, a u vreme dok su važila ista pravila za zaposlene u Ministarstvima, sa mesta direktora uprave za veterinu smenjen je Ivan Sočo, koji je na tu funkciju došao kao veliki stručnjak dugogodišnji veterinarski inspektor sa zapaženim rezultatima.

Sočo je imao i podršku Aleksandra Vučića, sa kojim je proveo mnogo godina u istoj stranci. Ipak kada su načelnica Sanja Čelebićanin, sekretar ministarstva Danilo Golubović i moćno ime ministarstva Slobodan Šibalić tražili njegovu smenu, Soču je tadašnji ministar Goran Knežević sklonio iz Ministarstva poljoprivrede.

Na sličan način je smenjena i direktorka uprave za veterinu Zorica Novaković. Ova uticajna žena i rođaka tadašnjeg direktora policije Milorada Veljovića, takođe je rešenjem koje je potpisao ministar poljoprivrede Dragan Glamočić sklonjena sa mesta direktora Uprave za veterinu. Njenu smenu organizovao je takođe Danilo Golubović, koji je u ministrov kabinet doveo Sanju Čelebićanin i još nekoliko njemu odanih načelnika koji su tražili da iz ministarstva ode Novakovićeva, "ili će sa posla otići svi oni".

Glamočić je sa tog sastanka otišao u pravnu službu ministarstva i tražio da napišu rešenje koje će biti pravno održivo pred sudom. Oni su ga sročili, i Novakovićevoj više ni Veljović nije mogao da pomogne.

Pravna služba Ministarstva je Petroviću poručivala da je nemoguće smeniti one koji treba da budu smenjeni, uprkos tome što je u interesu države da pre svih ostalih treba smeniti načelnicu odeljenja za veterinarsko javno zdravstvo Tamaru Bošković!

Boškovićeva je, da podsetimo, u Upravu za veterinu došla sa mesta sekretarice bivše ministarke Ivane Dulić Marković. Nedugo nakon što je Dulićka prestala da bude ministarka, Tamara je imenovana za načelnika odeljenja za veterinarsko javno zdravstvo. Ni pre njenog imenovanja u ovoj oblasti nisu cvetale ruže, ali nakon njenog imenovanja u Srbiji se gotovo redovno pojavljuje bruceloza, problem svinjske kuge ne uspevamo da rešimo duže od deset godina, pojavila se i bolest plavog jezika…

Najveći skandal u koji je ova mlada dama upletene i za koji je najviše odgovorna je uvoz neregistrovanih vakcina, bolesti "plavog jezika" i sprovođenje vakcinacije stoke tim vakcinama. Ovaj posao Boškovićeva nije sama sprovodila već su sa njom u tome saučestvovali Budimir Plavšić, načelnik odeljenja za zdravstvenu zaštitu, dobrobit i sledljivost životinja i Siniša Kotur načelnik odeljenja za međunarodni promet i sertifikaciju. Svi oni zajedno, plus Zoran Marinković načelnik odeljenja granične inspekcije i načelnik odeljenja veterinarske inspekcije Zoran Ivanović, odgovorni su za često pojavljivanje zaraznih bolesti kod životinja, koje se u Srbiji pojavljuju što zbog uvoza što zbog lošeg rada Uprave za veterinu.

U Srbiju se uvozi sve i svašta, dok je situacija posebno zabrinjavajuća u oblasti koju treba da kontroliše odeljenje granične veterinarske inspekcije, odnosno načelnik tog odeljenja Zoran Marinković.

Ali, Marinković se ne bavi svojim poslom, nego svakodnevno naređuje uzorkovanje proizvoda koji ne moraju biti uzorkovani, jer dolaze iz zemalja sa kojima je međunarodno odeljenje za sertifikaciju usaglasilo standarde.

Ovo znači da kada životinje koje se uvoze, njihov pregled rade, na primer, danski ili holandski inspektor, ali ne postoji obavezna kontrola i na našoj granici! Ipak, sve se uzorkuje. Uzorkovanje se uvek radi u jednoj laboratoriji. Zbog toga bi trebalo svake godine raspisivati konkurs i ovlastiti što veći broj laboratorija, pa u ovoj oblasti ne bi bilo monopola.

Ovako, Marinković šalje na uzorkovanje i šta se uzorkovati ne mora, kako bi jedan manji broj sertifikovanih ostvario ekstraprofit.

Deo ove grupe je i Zvonimir Rot iz odeljenja za finansijsko materijalne poslove, koji je ukinuo naplatu noćnog rada uvoznicima, pa sada na graničnim prelazima Batrovci i Horgoš, svi koji uvoze životinje, a ranije su pauzirali, tokom noći vrše uvoz. Naime, u noćnoj smeni radi malo veterinarskih inspektora. Sve ovo za inspektore u noćnoj smeni znači da moraju da pregledaju po pedeset kamiona za noć što je fizički neizvodljivo.

Kada se već nije pobunio protiv ovako glupave odluke, Zvonimira Rota, Marinković je trebalo da na ovim prelazima rasporedi još ljudi. Nažalost njemu nedostaju organizacione sposobnosti da se seti da povuče takav potez.

Da je neophodno smeniti Marinkovića, to je svima jasno, ali, posle novih događaja, jasno je i laicima da sa Marinkovićem na čelu granične veterinarske inspekcije bolje biti neće. Zato je i on smenjen. I novi načelnik republičke veterinarske inspekcije Zoran Ivanović nije se proslavio i već je počeo da muti vodu zajedno sa predsednikom udruženja pčelara (SPOS), Rodoljubom Živadinovićem, a sada je i on smenjen.

 

      A 1. Trovači konačno smenjeni!

Smena svih načelnika u Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede i imenovanje novih poštenih ljudi na odgovorne načelničke funkcije, je najbolja vest koja je mogla da se pojavi u oblasti srpske veterine, tvrdi u izjavi za Tabloid Zlatan Đurić predsednik Unije poljoprivrednika.

Prema njegovim rečima smenjena je grupa trovača, odgovorna što je u Srbiju godinama uvoženo mašinski separisano meso u kome su bile mlevene i kosti, a koje se dodavalo u kobasice roštiljsko i drugo prerađeno meso, pa su ljudi zbog radi toga oboljevali od najgorih bolesti.

– Treba smeniti i sekretare Ministarstva poljoprivrede koji štite smenjene trovače i koji sada pokušavaju da ih vrate na funkcije, kaže Đurić i ističe da sada ima nade da dođu bolji dani za srpsku poljoprivredu. Prema saznanjima Tabloida, većina smenjenih je izbegla da im se uruče rešenja o smeni, tako što su, ili otišli na bolovanje, ili su uzeli iznenadne godišnje odmore…

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

DIJALEKTIKA DIKTATURE: OD GORIH UVEK DOLAZE GORI!??

 

Vođa je odlučio, da sprovodeći naloge od “prijatelja iz inostranstva“, smeni i načelnika Komunalne policije Beograda i načelnika Policijske uprave Beograda. Menja i ministra policije dr Nebojšu Stefanovića i direktora Bezbednosno informativne agencije Aleksandra Đorđevića. Za sada nije još odlučio da li će oni završiti u zatvoru, mada se to od njega traži.

U BIA “deluju“ instruktori iz Ambasade Sjedinjenih Država, koji “čiste“ banku podataka, listaju dosijea zaposlenih, precrtavaju imena onih koje treba otpustiti, izdaju naloge. Suprotno od očekivanog, službenici Agencije su dobili kuraž, spremni su da “usrećitelje“ pošalju k vragu. Posle kišnog proleća, sledi vruće leto, sa puno krvi…

 

                   major Goran Mitrović

 

Odlazeći-dolazeći premijer Srbije najavio je da će odgovorni za slučaj “Savamala“ snositi svu odgovornost. Naveo je da su odgovorni oni iz vrha gradske vlasti i policije. Vučiću je naređeno, i on to pseći sprovodi, da smeni gradonačelnika Sinišu Malog, menadžera Gorana Vesića, načelnika komunalne policije Beograda Nikolu Ristića i načelnika Policijske uprave Beograda Veselina Milića.

Istog dana kada je najavio smenu, na sva usta je hvalio Sinišu Malog. Ali, na prijemu u Ambasadi Ruske federacije 9. juna videlo se da su odnosi između Vučića i Malog veoma hladni. Mali zna da Vučić na njegovo mesto želi da postavi Nebojšu Stefanovića, kome je istekao rok upotrebe na mestu ministra unutrašnjih poslova.

Više javno tužilaštvo u Beogradu remeti Vučićeve planove. Tužilac pruža otpor. Policija, po njegovom nalogu, nije prikupila dokaze koji mogu da optuže gradonačelnika i gradskog menadžera. Možda je sve što Vučić kaže tačno, jer mu je tako naređeno, ali za sudski postupak se moraju naći i dokazi.

Dvojica policajaca će, napokon, biti suočeni sa svojim zlodelima. Nikola Ristić, bivši pomoćnik komandira Policijske stanice Savski venac, koji je načelnik Komunalne policije, i Veselin Milić, načelnik Policijske uprave Beograda stalno su na meti javnosti.

Magazin Tabloid je detaljno opisivao njihova nedela i kriminal. Vođa će se sa lakoćom otarasiti pomenutih likova. A, na njihova mesta dolaze još gori. To je dijalektika diktature. Ako vam nije dobar moj momak, dovešću još goreg. Kandidat za načelnika Policijske uprave Beograda je čovek po Vučićevoj meri vrednosti i morala.

Komadant Brigade policije Policijske uprave Beograda je pukovnik Dušan Puvača. On je 9. komadant ove policijske brigade koja je osnovana 1946. godine, kao policijski eskadron. Na mesto komadanta g. Puača je došao sa položaja načelnika Dežurne službe Policijske uprave. Ljubitelj je jakih pića, i često je bio u teško pijanom stanju. Policajci iz Dežurne službe pamte ga po naređenju da sva lica, koja se privode kod dežurnog prekršajnog sudije teraju na alkotest, da prisilno duvaju u balone. Ako pije načelnik, to nije dozvoljeno građanima. Mada, zakon ne dozvoljava obavezu alkotestiranja, ako građanin nije zatečen u vožnji.

Ali, nije komadant Brigade policije bio uvek pijan. O sebi je misli u svesnom stanju.

Tako je 1999. godine iz Prizrena, gde je bio upućen na službu, iz bolnice ukrao rentgen aparat, koji je dovezao službenim kolima. Uz pomoć tadašnjeg predsednika SO Zemun g. Steve Dragišića rendgen aparat je, za velike pare, prodao Zemunskoj bolnici! A gospodin Puvača je voleo i slike, pa je poharao Muzej u Prizrenu, odnoseći slike Save Šumanovića, koje je, za velike pare, prodao članovima “Zemunskog klana“!

Gospodin Puača je sa “zemuncima“ i “surčincima“ bio uvek u dobrim odnosima. Danas, kada policija, po nalogu suda, privede Ljubišu Buhu Čumeta u Stanicu policije u Zemunu, za desetak minuta se pojavljuje Dušan Puača, i odvodi Čumeta u kafanu.

Saradnja sa Stevom Dragišićem je bila plodonosna. Radikalski predsednik SO Zemun poklonio je načelniku Dušanu Puvači kuću u ulici Cara Dušana. Kasnije je dobio još tri poslovna prostora. U dva lokala je otvorio kafane, treći je poslovni prostor.

Imovina g. Dušana Puvače je impresivna. Dobio je kuću na Altini, u Zemunu, stambene površine od 10 ari (oko 1.000 kvadrata stambenog prostora).

Ko je gospodin Puvača, policijski službenik sa platom od 80.000 dinara? Zar je od te plate stekao imovinu vrednu milione evra?

Puvača je došao iz Pakraca, sa koferčetom, u kojem nije bilo mesta ni za njegovu diplomu, koju nikada nikom nije pokazao. Verovali su mu na reč da je diploma izgorela u njegovoj kući, koja, inače, nije ni spaljena! Dovoljna su bila dva svedoka da potvrde da je stekao tu diplomu. Srbija danas nije u ratu, a informacije o sudbini diploma stižu sa fakulteta iz okruženja.

Iako pljuje dok priča, i bazdi na alkohol, gospodin Puvača je uvek odan, onom kome treba. Da bi dokazao lojalnost Vođi, i zaslužio njegovu milost, gospodin Puvača izmišlja da je čuo da je neko u krugu Brigade policije na Banovom Brdu uzviknuo parolu – Vučiću, pederu! On postrojava prisutne čete i svima preti da ko ubuduće vikne tu parolu, da će sa njim lično imati problema. Obavezno dodaje da je Aca (misli na Vučića), njegov veliki prijatelj, i da ga on veoma poštuje.

Upućeni kažu da je komandant Policijske brigade u veoma dobrim odnosima sa načelnikom Policijske uprave Beograda Veselinom Milićem, koji ga je i postavio na tako važno mesto. Vezuju ih iste strasti: obojica vole skupa odela, stanove, kuće, žene, vole vlast, da komanduju, da su važni.

Posledjih dana, Puvača u pripitom stanju tvrdi da mu je žao, ali da će morati, jer “tako Aca želi“, da zameni Milića na mestu prvog čoveka beogradske policije. Gospodina Puvaču tokom celog dana, u svakom trenutku, obezbeđuje po šest policajaca, koji ga prate u dva auta. Policija obezbeđuje i njegove nekretnine. Oko 20 plata potroši se na obezbeđenje gospodina Puvače, umesto da o njegovoj sigurnosti brinu stražari u Okružnom zatvoru u Beogradu.

U sledećem broju pobrojaćemo Puvačinu imovinu, sabrati vozni park i konta. Od njega se može naplatiti, i oteto vratiti u državnu kasu. Da li će ova “mala smena među prijateljima“ moći da se sprovede bez obračuna, bez sukoba?

Vučić, očigledno, misli samo na naređenja koja mu izdaju iz centara moći. Malo je verovatno da će ga to spasti od propasti koja se nadvila nad njegovim životom.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

NAPETO K`O STRUNE: STANJE NEREDOVNO U POLICIJI SRBIJE!???

 

U toku su izbori u Srbiji, koji su odložili eksploziju u srpskoj policiji. Rukovodstvo, na čelu sa ministrom u ostavci piramida je kriminala. Dvadesetak načelnika, koje je ustoličio prethodni direktor Veljović, kao deo svoje mafije, nastavlja da teroriše i građane i policijske službenike.

Novi direktor Rebić meša, kao stanična kurva. Gleda svoje dupe. Stanje u policiji se može opisati kao – eksplozivno…

 

                     major Goran Mitrović

 

Ispred zgrade Vlade Srbije 27. marta, na zakazanom protestu policije koji su organizovala tri sindikata, pojavio se mali broj čuvara reda.

Predsednik Nezavisnog policijskog sindikata Srbije Momčilo Vidojević saopštio je da je na predstavnike i članove Glavnog odbora ovog sindikata u noći između subote i nedelje, po naređenju jednog od saradnika ministra policije Nebojše Stefanovića, izvršen nezapamćen pritisak i kršenje elementarnih i ljudskih prava – ZAPEČAĆENA je kancelarija i postavljeno je fizičko obezbeđenje ispred, tako da predstavnici NPSS-a ne mogu da uđu i da preuzmu svoje stvari, pečat, dokumentaciju, rešenja…

“Pored svakodnevnih pretnji hapšenjima, prognom, ucenjivanjima i pravljenjem afera od ministra Stefanovića i njegovih saradnika ovo je najsramniji čin koji je Srbija doživela u svojoj novijoj istoriji. Ne pamtimo da je jednom "malom, nereprezentativnom" sindikatu do sada zabranjivano da koristi JEDNU, JEDINU prostoriju od čitavih 20 kvadratnih metara!

Interesantno je da je ova zabrana ulaska u kancelariju izvršena upravo 12 sati pre protesta koji je NPSS zakazao za taj 27. mart ispred Vlade Srbije u podne, na kome je samo želeo da ukaže na težak položaj policijske profesije, na koji ima zakonsko pravo, ali…“ saopštio je ovaj sindikat.

Gej grupa u MUP-u Srbije, koju predvodi ministar Stefanović, potpuno je poludela, uverena da svi zaposleni moraju danonoćno da rade po njihovim uputstvima, da sprovode nezakonita naređenja, da rade gladni, goli, bosi i bez osnovnih uslova za rad.

Kriminalizacija policije je počela izborom Milorada Veljovića za direktora srpske policije, i traje već deset godina.

Kada je poslednjeg dana prošle godine smenjen sa mesta direktora, Veljović, koji je najavljivao “pružanje otpora“, podvio je rep i prihvatio da bude “savetnik za bezbednost “ odlazećem premijeru Aleksandru Vučiću!

Za vreme novogodišnjih praznika izvršen je pretres Veljovićevog kabineta, u kojem je zatečna dupla arhiva, odnosno upisnici za primljene predmete. Direktor je vodio dvostruke knjige, tako da je predmete koje je formirao sa svojom kriminalnom grupom, koristio za ucenjivanje privrednika, direktora, novinara i političara.

Umesto da ga odmah uhapsi, Vučić je naredio da Veljović ostane na slobodi, i da nastavi da mu služi. I da sačuva stotine miliona evra opljačkanih zloupotrebom položaja šefa mafije.

Duh Milorada Veljovića još se oseća u MUP-u Srbije, mada je ministar smenio veći broj nesmenjivih Veljovićevih načelnika policijskih uprava. Ali, to ne znači da je rukovodeća struktura srpske policije manje opasna po državu i građane.

Milorad Veljović je, nakon preuzimanja vlasti od strane Vučićeve kamarile, ostao na mestu direktora kao vršilac dužnosti direktora, mada je po sili zakona morao da ode u penziju, ali je onda usledilo još veće iznenađenje kada ga je Vučić ponovo postavio na čelo policije. Veljović je raspolagao tomovima dokaza o Vučićevom ličnom životu, partijskom delovanju i umešanosti u najteže oblike kriminala.

Ministar policije Nebojša Stefanović nije taj kalibar koji može da nasledi Veljovića. On je uprljan aferama u kojima je nedvosmisleno dokazano da ima lažne diplome – počev od činjenice da je studije završio tako što se upisao na treću godinu i završio fakultet za samo godinu dana, a potom odbranio i doktorsku disertaciju, za koju je optužen da je prepisana. Vučić je stao u njegovu odbranu, rekavši da je on pročitao njegov doktorat i da je “sve u redu“. To je bila poruka i tužilaštvu da odustane od istraživanja ovog slučaja.

Ministar Stefanović nije tako bogat kao Veljović, mada je krenuo tim putem. Kosovski gang mu je kupio kuću na moru i kuću na Bežanijskoj Kosi, opremio ih, snabdeo ga velikim količinama keša.

Da bi ga držali na vlasti, ministru Stefanoviću grade kuću u Jajincima, u neposrednoj blizini hacijende Aleksandra Vučića. Ako budu u kućnom pritvoru, mogu nesmetano da razgovaraju sa terasa svojih zamkova.

Ministar Stefanović ima problema i sa svojim saradnicima. Portparolka Biljana Popović Ivković je pod istragom, jer je isti fakultet kao i ministar Stefanović, završila tako što je upisala treću godinu i dobila diplomu posle godinu dana!

Magazin Tabloid je tražio od kabineta ministra policije odgovor na pitanje kada je i na kom fakultetu diplomirala portparolka Biljana Popović Ivković, ali takav odgovor nismo dobili.

Ministar policije u ostavci na sve načine pokušava da stekne što veće bogatstvo, jer očekuje da ode s vlasti. Novac mu je potreban, što bi rekao Šojić, “da plati kauciju“.

Veljovićeva hobotnica ima u policiji mnogo pipaka. Najveću opasnost po bezbednost građana Beograda, a i Srbije, predstavlja mafija načelnika Policijske uprave Beograda Veselina Milića.

Ovaj čovek, koga je Veljović postavio na najznačajnije mesto u policiji za sumu od pola miliona evra, koju mu je platila mafija, nosi odelo, sat i lanac na sebi, vrednosti 70 hiljada evra.

Gospodin Milić je na operativna mesta u beogradskoj policiji, kao najjačoj organizacionoj jedinici, postavio nestručne, ali ljude sklone prostačkom nasilju i kriminalu, koji bestidno terorišu policijske službenike i policajce. Bes i nezadovoljstvo zaposlenih je na vrhuncu…

Na Milićev predlog za načelnika komunalne policije postavljen je Nikola Ristić, bivši pomoćnik komandira policije Policijske stanice Savski Venac, sa kojim Milić zastrašuje građene, reketira vlasnike splavova, restorana i vlasnike kompanija.

Kolika je bahatost pomenutog Milića svedoči i podatak da je zabranio policiji da dežura u Urgentnom centru KC Srbije. Kada je Magazin Tabloid ovu zabranu objavio u oktobru prošle godine, Milić je smenio sa mesta načelnika Policijske stanice Savski Venac Vladimira Popovića, a rešenje mu je uručeno tek u januaru ove godine, jer ga je okrivio da je on navodno dostavio Magazinu Tabloid taj dokumenat, koji nam je, inače, stigao iz Milićevog kabineta. Koliko je policijskih službenika stradalo zbog pogrešnih procena i bahatosti ovog ovejanog kriminalca, čije delovanje predstavlja opasnost po bezbednost grada?

Milićeva kriminalna grupa nije po volji ni ministra Stefanovića. Ministra je išamarao Slaviša Kokeza, u kabinetu, jer ministar nije stao iza Kokezinog vojnika. Veselin Milić je uvek u društvu opasnih kriminalaca, iza kojih leži mnogo ljudi koje nose na duši.

Nije samo Milića Veljović ostavio u policiji. Njegov štićenik je i Veljko Mijailović, predsednik Samostalnog sindikata policije, koji troši ogromne svote novca, pljačkajući sindikalnu članarinu, a i prikupljajući novac iz biznisa koji mu je omogućavao doskorašnji direktor.

Policajci žive na ivici egzistencije, ali Mijailović, koji ima takođe kupljenu diplomu više škole, izbeglica je iz Zagreba, na bestidan način služi policijskom vrhu, stavljajući pod noge interese nekoliko hiljada policajaca, članova njegovog sindikata, a njihove pare od članarine gurajući sebi u džep.

Privremeno je prekinuto izdavanje rešenja policajcima o prestanku radnog odnosa. Ministar ih je sve okarakterisao kao “one koji potiču iz kriminogne sredine…“.

Prethodno je u policiju Stefanović primio oko 2.000 članova SNS-a, a sada želi da ih, po nalogu “reformatora“ policije Amadea Votkinsa, otera na biro rada, ili u smrt, jer nakon 30 godina provedenih u policiji, većina nema šanse da dobije bilo kakav drugi posao, niti da dočeka penziju.

Izbori su odložili otpuštanje skoro dve hiljade policijskih službenika, koje sprovodi državna sekretarka i šef ministrovog kabineta Jana Ljubičić i sekretarka Uprave kriminalističke policije Dijana Hrkalović obe, inače lezbejke.

Vršilac dužnosti direktora policije Vladimir Rebić, alternativni je muškarc. Poslušan, ali čuva se. Tako je odbio nalog ministra da on potpisuje odluke o amnestiranju učinilaca sobraćajnih prekršaja, koje učine “nedodirljivi“ građani.

Zamolio je da se formira komisija, koja će cepati prekršajne i krivične prijave. On je za krupne prljave poslove, ali bez ostavljanja tragova.

U policiji je stanje eksplozivno. Požar će teško biti ugašen…

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

UTERIVAČI STRAHA: ODOBRENI RADOVI NA KRIMINALIZACIJI POLICIJE U BEOGRADU

 

Budući da su opelješeni skoro svi viđeniji biznismeni, banke, fondovi, javna preduzeća, policijska mafija se preorjentiše na kontrolu prodaje narkotika i oporezivanje vlasnika noćnih klubova, splavova, na obezbeđivanje transporta novca i belog roblja.

Za načelnika Policijske uprave Beograda doveden je Veselim Milić, uz naknadu od pola miliona evra, koja je plaćena bivšem direktoru policije Miloradu Veljoviću! Milić ima kratak staž u policiji, rođen je pre 37 godina, besprizoran je, oženio je Veljovićevu rođaku i čovek je za operativne poslove mafije.

On je za načelnika Komunalne policije Beograda doveo Nikolu Ristića, bivšeg kolegu iz Policijske stanice Savski venac, koji je besprizoran čovek, i ovejani kriminalac. Vučićevi kordoni smrti spremni su da ga štite od zbacivanja s vlasti…

 

                    major Goran Mitrović

 

Srpska policija je u punom rasulu. Nakon smene direktora policije Milorada Veljovića, poslednjeg dana prošle godine, i postavljanjem Vladimir Rebića za vršioca dužnosti ove najznačjanije policijske dužnosti, utrli su put Vučićevoj mafiji da posle vojske, potpuno satre i policiju.

Lažni doktor nauka Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih dela, po nalogu namesnika Amadea Votkinsa, odlučio je da iz policije, na najbrutalniji način, pod optužbom da su pripadnici iz kriminalnog miljea, otera više od 1.500 policijskih službenika. Sve one koji su pred penzijom, a nemaju uslova za nju, a bili su po radnom zadatku angažovani da brane poredak i Ustav na Kosovu.

Pre ove sumanute čistke, ministar je u policiju primio oko 2.200 službenika, isključivo partijskih jurišnika iz Srpske napredne stranke. Otpuštanje je odloženo dok izbori ne prođu. A otpušteni se spremaju da sa Vučićevom mafijom namire zauvek račune.

MUP-om Srbije hara i načelnica Sektora za materijalno finansijsko poslovanje Mirjana Nedeljković, koja opet namešta tendere za javne nabavke.

Kriminalizacija policije se nastavlja. Direktor policije je alternativni muškarac Vladimir Rebić. Uvek na usluzi. Da Vučiću i ministru okrene leđa.

Veselin Milić, načelnik najveće policijske uprave u Srbiji je opasan momak. Sa njim nema šale. Kada ulazi u restoran, njemu mora svi da se klanjaju. Ili on odmah zove patrolu, pravi racije. Posebno je razrezao namet za splavove-restorane.

Upućeni tvrde da je njegovo napredovanje u službi, koje je zaista nesvakidašnje, plaćano parama od prodaje praškastih proizvoda. Ovaj priprosti čovek zna od koga da naplati, kome da poveri rasturanje belog, a kome žutog praha, i taj mora da plaća redovno. Bio je i kandidat za direktora policije. U 35. godini postao je, od policijske plate, vlasnik deset ari stambenog prostora, nekoliko lokala, a ima keša za brze investicije od kojeg se vrti u glavi.

Oni koji sa njim rade smatraju da će Milić sigurno biti sahranjen kao borac na lafetu. Život koji on vodi je kratkovečan, a ulozi su veliki. Kakav predsednik Vlade, takav i direktor policije.

Osim najdirektnijeg nadzora nad distribucijom narkotika u Srbiji, Veselin Milić je preuzeo i kriminal koji se obavlja na rekama. Da bi ga kontrolisao, za komandira rečne policije doveo je izvesnog Pekovića, koji je radio sa njim u Policijskoj stanici Savski Venac.

Gospodin Peković je pre godinu dana pao na proveri fizičke sposobnosti za obavljanje policijskih poslova, ali, Peković je dobio ocenu 2 na intervenciju! Da bi bio siguran u svoje poslove, Milić dovodi svoju devojku Milicu Pušonjić za portparola Policijske uprave Beograda sa radnog mesta sekretarice u Upravi policije. Očekuje se da će se sa njom i oženiti, nakon što okonča brakorazvodnu parnicu.

Deveto odeljenje Uprave kriminalističke policije Beograda bavi se po Milićevom nalogu praćenjem sumnjivih novinara i sumnjivih starešina Policijske uprave Beograda, a ne svojim poslom!

Po nalogu načelnika Milića, interventna jedinica ima spisak splavova i objekata koje ne sme da kontroliše, a u koje je obavezna da sprovodi što češće racije, kako bi se vlasnici urazumili i prinudili da plaćaju zaštitu.

Upitan od starijeg kolege u penziji šta radi u službi, Vesko mu je odgovarao – osluškujem. Idem po kafićima, restoranima, brod-restoranima, družim se, slušam i beležim. Ali, bavio se Veselin Milić i biznisom. Ume on da zaradi pare, stanove, auta, lokale. Beograd je beli grad, i belo je na ceni, a kada je trgovina pod Veskovom zaštitom, onda pada para na paricu.

Preduzeće Belmostroj je registrovano u mestu Adrani, u blizini Kraljeva, i bavi se izgradnjom stambenih i poslovnih objekata. Jedna od zgrada koje ono zida je na beogradskoj adresi Pećka ulica 13, opština Zvezdara.

Kako bi dovršio ovaj objekat Bojan Gajović, vlasnik i direktor Belmostroja, 2008. je na zajam uzeo 100.000 evra od Borivoja Borka Baraća iz Leposavića i Gorana Kneževića. Prema krivičnoj prijavi Ktr 252/12 koja od 26. aprila 2012. skuplja prašinu u Tužilaštvu za organizovani kriminal, zajmodavci su ga dušmanski reketirali i muzli.

Kada su zelenaši oduzeli nedovršenu zgradu od Gajovića, on je na gradilište doveo obezbeđenje i postavio kamere, koje su snimile čoveka koji štiti kriminalce. Radi se o Veselinu Miliću, načelniku beogradske policije, koji je sa naoružanom pratnjom dolazio da nadgleda radove.

Po rečima očevidaca govorio je kako je postao vlasnik stana broj 14, veličine 275 kvadratnih metara. Bila je to mala cena koju su Barać i Knežević morali da daju prvom čoveku beogradske policije da bi zauzvrat nesmetano mogli da reketiraju svoje dužnike.

Svestan da se vlast u Srbiji tetura, da su neizbežni nemiri gladnih građana, od kojih je većini ugrožen život, i da vlast planira još surovije pljačkanje najsiromašnijeg naroda u Evropi, diktator pokušava da pandurizuje policiju, jačanjem stajaćih policijskih snaga. Žandarmerija, Brigade policije, SAJ, Protivteroristička jedinica i interventni vodovi su stajaća policija! Upotrebljava se samo po nalogu direktora, ministra ili Vlade Srbije.

Načelnik Policijske uprave Beograda Veselin Milić koristi Interventu jedinicu kao privatnu vojsku. Po njegovom nalogu počelo je zastrašivanje građana. Naoružami do zuba, policajci iz Interventne jedinice špartaju, samoinicijativno gradom.

Bez ikakvog razloga legitimišu građane, obaraju ih na zemlju, a neke skidaju, na sred ulice do gole kože, pretresajući ih, navodno tražeći drogu. Strah se usađuje u građane. Beogradska policija postaje eskadron smrti.

Policajci iz Interventne su pod punom zaštitom načelnika Milića. Sve pritužbe na njihov rad se odbijaju. A oni, koji nisu za nasilje, brzo su na tapetu, i teraju ih u policijske stanice. Policija u Beogradu okupirala je grad. Pojedini načelnici, bliski Miliću, kao što je komandir iz Borče, otimaju kioske, lokale, stanove, automobile. Svaki lokal u Beogradu je “pod zaštitom“ policijskih glavešina. Plaćaju reket.

Za načelnika Komunalne policije, na Milićev predlog, doveden je Nikola Ristić, sa mestan pomoćnika komandira Policijske stanice Savski Venac, gde je i Milić radio. Ovaj blago retardirani čovek obavlja za Milića najprljavije poslove.

Tamo gde je nezgodno da Milić šalje svoje ljude, tu je Nikola Ristić. Komunalna policija se pretvara u oružane odrede Srpske napredne stranke. Ima ih kao kusih pasa. Uskoro će dobiti veća ovlašćenja od policije, a plata im je veća za 60 odsto od policajaca pozornika.

Komunalna policija uvodi red na javnim skupovima. Proteruje nesrećnike koji prodaju pletiva, ručne radove, knjige i novine. Zaštitnik građana Saša Janković podneo je inicijativu za smenu načelnika Komunalne policije Nikole Ristića, zbog napada na novinare, koji su pratili otvaranje "Beograda na vodi“.

Janković je preporučio razrešenje načelnika Komunalne policije Beograda, Nikole Ristića, posle utvrđene odgovornosti za povredu prava građana i zbog ponovljenog odbijanja saradnje sa zaštitnikom.

Takođe je utvrdio da je u postupanju Komunalne policije Beograda prema novinarskoj ekipi Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) 21. oktobra 2015. godine bilo nedostataka, od kojih se najznačajniji odnose na nezakonito oduzimanje predmeta i brisanje snimaka iz fotoaparata.

"…Načelnik Komunalne policije nezakonito je sprečavao snimanje postupanja Komunalne policije, a tokom postupka kontrole je dao neistinite podatke o oduzimanju predmeta, koji su u očiglednoj suprotnosti sa sadržajem audio-video snimka tog događaja dostupnih javnosti", naveo je Janković.

Preporuka je upućena i zbog postupanja komunalne policije prema novinarskoj ekipi sajta "Istinomer" 25. septembra 2015. godine. Gradonačelnik je to odlučno odbio. Zar da smeni Nikolu Ristića, koji je sinonim za Lombrozijeog čoveka!

Nasilje komunalnih policajaca, koji građanima zavrću ruke, udaraju ih nogama, jure po parkovima i trotoarima prešlo je svaku meru, ali raduju gradonačelnika Sinišu Malog, koji o svemu informiše Aleksandra Vučića, navodeći da su komunalni policajci spremni da za njega umru. Ili, prebiju na mrtvo ime svakog građanina koji lepi plakate kojima se osporava Vučićeva “istorijska misija"…

Načelnik beogradske policije ima neraskidive veze sa čelnicima srpskog pravosuđa. On hapsi, kada se zajedno sa njima dogovori, ako nekom treba uzeti novac, imovinu, automobile, ženu…Bez ustanka, nema nam spasa.

 

    Pismo obespravljenih ponuđača o nameštanju tendera u MUP-u Srbije

Republika Srbija

Vlada Republike Srbije.

predsedniku Vlade

Poštovani gospodine Vučiću,

Mi kao grupa ponuđača u postupcima javnih nabavki prinuđeni smo da vam se obratimo kako bismo skrenuli pažnju na brojne nepravilnosti koje su u poslednje vreme sve više prisutne u javnim nabavkama Ministarstva unutrašnjih poslova, a čime smo onemogućeni da ravnopravno učestvujemo u istim.

Naime radi se o sledećem – od kada je postavljena na čelo Sektora za materijalno finansijske poslove gospođa Mirjana Nedeljković za učešće u javnim nabavkama traže se kao dodatni uslovi takoreći nemoguće i nepotrebne stvari

Već godinama unazad učestvujemo u postupcima koje MUP objavljuje gde se traže u zavisnosti od postupka i određeni uslovi, ali je ovo sada prevršilo meru – odjednom su izgradnje policijskih stanica, kao i razne rekonstrukcije postojećih stanica, postale poverljive, pa se traži kao uslov za kvalifikaciju neki Sertifikat Kancelarije saveta za nacionalnu bezbednost ili POTVRDA da je firma u proceduri pribavljanja sertifikata !? Naravno da je prilikom prošlih postupaka u drugoj polovini 2015-te godine (na sajtu se pojavljuju kao pregovarački postupci sa objavljivanjem) samo JEDNA firma imala pomenutu potvrdu, i daje bez ikakve konkurencije dobila poslove. Kako je objavljeno ta firma je interesantnog imena (kao i sve druge firme u zoni interesa pomenute načelnice) New life box (matični broj: 20903180), što možda ne bi bilo posebno čudno da ista nema nijednog zaposlenog (a treba da gradi policijsku stanicu!) i pri tom ne sme da angažuje podizvođača, jer on nema ni sertifikat ni potvrdu, već su tu navedena dva imena – Ljiljana Aranđelović i Adam Tukmanović, kao pravni zastupnici.

E sada kada se uzme u obzir da je Ljiljana Aranđelović kuma dotične načelnice, a Adam Tukmanović osoba sa bar tri krivične prijave (od kojih jedna za napad na policiju) postavlja se pitanje kako takva firma bez zaposlenih i zastupnik sa krivičnim prijavama mogu da uopšte urade posao koji im je namešten, a još grade. Kako takva firma može da dobije Sertifikat za pristup tajnim podacima MUP-a (koji je pri tom apsolutno nepotreban, jer niko nema potrebu da pristupa tajnim podacima MUP-a da bi zidao policijsku stanicu)!?

Da, naravno, dotična firma nije još dobila sertifikat, već ima samo potvrdu, koju će da koristi odavde do večnosti, jer sertifikat neće i ne može dobiti nikad, zbog krivičnih prijava njenog zakonskog zastupnika! Pri tome je značajno napomenuti da je dotična firma promenila ime iz INFAS AUTO u sadašnje, a ta firma je ćerka firma INFAS, firme koja je radila bakarni krov na zgradi Skupštine Srbije, gle čuda, u vreme kada je Mirjana Nedeljković bila u Skupštini zadužena za javne nabavke, i za koju se vezuju afere u nameštanju tendera!

E, sada je Mirjana Nedeljković, kao dokazani kadar, ponovo rešila da namesti nekoliko tendera pod istom maskom kao i prošle godine, tako da su izgradnje i rekonstrukcije policijskih stanica u Čačku, Užicu, Novom Kneževcu i Aleksandrovcu, proglašene za poverljive i objavljene kao pregovarački postupci sa objavljivanjem, valjda da bi kao sve bilo "transparentno". I naravno da je uslov za kvalifikaciju opet čuveni sertifikat za bezbednost ! Ali i mi smo u međuvremenu dobili potvrde i sertifikate (ali pošteno i dugom i mučnom procedurom), što je Mirjana Nedeljković znala (jer prijave za sertifikat idu preko MUP-a), pa sada uvode džoker igrača u konzorcijum sa naravno ponovo New Life Box kojeg su već u mnogo situacija koristili, Midvej MGV sa velikim brojem inženjerskih licenci (koje uglavnom ima sam jedan čovek, izvesni Milovan Glavonjić) i uslova koje ni nas pet-šest ne možemo zajedno skupiti, a koje uglavnom nisu bile potrebne za izvršenje poslova, tj. nisu bile u skladu sa predmetom javne nabavke kako Zakon propisuje!

I sada šta dalje, nas nekoliko se kvalifikovalo, ali naravno da nećemo moći da ispunimo sve uslove koje budu tražili u drugom krugu (što je i uloga firme Midvej MGV), i opet će stara firma dobiti posao po punoj procenjenoj ceni, dok garantujemo da bi mi bili znatno jeftiniji. Ali, džabe, kuma je bitnija. Pri tome upozoravamo daje firma New life box ponovo dostavila potvrdu da je u postupku sertifikacije, iako je istu dobila u junu 2015. godine, a kada se ima u vidu da po Zakonu o tajnosti podataka Kancelarija mora da izda sertifikat za maksimalno 30 dana, pa još 30 dana u posebnom slučaju (što znači ukupno maksimalno 60 dana), jasno je da ova firma sa zastupnikom sa krivičnim prijavama nikada ne može dobiti sertifikat (ako se zakon poštuje), i da predmetnu potvrdu koju dostavlja flagrantno zloupotrebljava iz ličnih interesa i u svrhu nameštanja tendera sa načelnicom Mirjanom Nedeljković !

Molimo vas da intervenišete i sprečite ovu nameštaljku za dobrobit MUP-a i svih građana.

Nije ovde reč da li pomenuti postupci treba da budu poverljivi ili ne, i da li treba tražiti gomilu nepotrebnih inženjera i licenci, i da li mi to možemo da ispunimo ili ne, već da firma sa licima iz kriminogene sredine ne može nikako da dobije te poslove, i to za sve predviđene pare, pa da kume lepo podele pred izbore!

A da, uvedeno je i novo pravilo davanja avansa na menicu, dok je ranije uvek tražena bankarska garancija, a jasno je i zašto – prvo je da firme koje sada eksluzivno dobijaju nameštene tendere nemaju poslovni kapacitet da bi im banke dale garancije, a i kad bi imali poslovni kapacitet te garancije koštaju, pa zašto bi te pare davali banci kad mogu lepo da se podele ispod žita. A danas sutra MUP, i bilo ko drugi, može da zaboravi na te pare koje im daje kao avans, jer je svima poznato da će menicu naplatiti samo ako firma ima para na računu, i ako uopšte više postoji ! Pa sad vi vidite kakve su realne i potencijalne štete za MUP i građane Srbije!?

Druge firme kojima se nameštaju milionski tenderi su Lemark, ART, Barac Trade i još neke, a uglavnom su osnovane krajem 2015 godine ! I ova činjenica govori sama za sebe !

Sve ovo o čemu pričamo dostupno je na internetu- i postupci javnih nabavki MUP-a (sajt MUP-a deo za javne nabavke), i činjenično stanje vezano za firme (sajt Agencije za privredne registre), i gore pomenuta imena otkucajte na Googl-e pretraživaču i vidićete da je sve ovo sušta istina …

Dakle, borimo se protiv kriminala i korupcije, a eto nje u sred MUP-a koji treba to da sprečava!?

(Grupa obespravljenih dobavljača)

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

SLUŽBA U SROZAVANJU: TAJNA SLUŽBA SRBIJE I STRUČNJACI KOJI SE NE BAVE SVOJIM POSLOM!!!

 

Bezbednosno informativna agencija (BIA), preživljava svoje najteže dane. Direktor Aleksandar Đorđević se sprema da napusti brod koji tone. Uspeo je da zgrne milione evra, i sada se povlači na rezervni položaj.

Ispunio je plan da za specijalnog tužioca za organizovani kriminal dovede svog bliskog rođaka iz Čačka, advokata Mladena Nenadića. Njegovi saradnici su se toliko osilili, da je jednog od njih nedavno morao da smeni, jer kada je ušao u njegovu kancelariju, načelnik je držao noge na stolu. Nije hteo ni da ga pozdravi.

 

                    major Goran Mitrović

 

Agencijom upravlja organizovana kriminalna grupa, koja je gora od svake italijanske ili čikaške mafije. A, na čelu te hobotnice su Rada Selaković, načelnica logistike i Zoran Stanić, zvani ZIS, načelnik VII Uprave, koja se bavi i prisluškivanjem i posebnom proverom građana.

Nju je ZIS pretvorio u privatno preduzeće. Servisira voždovačku i rakovičku kriminalnu grupu, podacima koji su im potrebni, i to za veliki novac! Pomaže mu u tome Rada Selaković, koja je bila bliska saradnica odbeglog tajkuna Danka Đunića, i toliko se osilila da može nogom da otvori vrata kod šizofrenog Aleksandra Vučića.

Po njenom nalogu, nakon što je TV Pink objavio da je na spisku za hapšenje u novogodišnoj pokazanoj vežbi “Rezač“  i Danko Đunić, tužilac je njegovo ime izostavio sa spiska za hapšenje!

BIA po nalogu Zorana Stanića i Rade Selaković danonoćno opservira predsednika Nikolića, članove njegovog kabineta i članove porodice, o čemu redovno obaveštavaju i Vučića, ali samo u meri u kojoj njih dvoje ocene da mogu da imaju koristi.

Jer, Vođi je važno da mu ZIS dostavlja izveštaje o njegovim političkim protivnicima, a on može da radi šta hoće. Po svemu sudeći, iza njih dvoje ostaće i mnogo krvi…

U igru je uključen i načelnik operative Jovo Drobnjaković, koji je lično izveo akciju u kojoj je skoro likvidirana službenica Ministarstva spoljnih poslova Srbije, koja je otkrila pljačku od oko pola miliona dolara u Ambasadi Srbije u Vašingtonu. Te pare su Selakovićeva i ZIS hteli da upotrebe na korumpiranje srpskih diplomata, koje bi potom CIA ucenjivala.

Naime, službenicu MIP-a, koju su službenici BIA pratili do mesta nesreće, udario je Jovo Drobnjaković službenim automobilom koji koristi Rada Selaković. Tokom te akcije, službenici BIA-e su stalno izveštavali Drobnjakovića o maršruti njenog kretanja.

Ona je teško povređena, sa prelomom kičme, i nalazi se u bolnici, u koritu, nepokretna. Slučajno je preživela. BIA je zataškala ovaj težak udes, koji je, ustvari, bio umišljajni pokušaj ubistva. Protiv Drobnajkovića nije još podneta ni krivična prijava.

Selakovićeva i ZIS, stvorili su parapolicijsku organizaciju, od osuđivanih lica, koja ima zadatak da likvidira one koje Vučić označi kao nepodobne! Može se očekivati da akcija počne prvih dana proleća. Političke likvidacije vršiće pripadnici Specijalne antiterorističke jedinice SAJ, čiji komadant je javni saradnik američke CIA-e koji je svojevremeno bio transporter droge za pokojnog narko-bosa, Dušana Spasojevića, o čemu je svedočio, pred specijalnim tužilaštvom Dejan Milenković Bagzi, opisujući svoja neposredna saznanja.

O kakvim ličnostima reč govori i njihovo ponašanje na komemoraciji poginulim radnicima BIA, krajem septembra prošle godine. Troje službenika je poginulo u saobraćajnoj nesreći 25. septembra prošle godine. Do stravičnog udesa je došlo na magistralnom putu Pojate-Kraljevo, kod crkvice u Čitluku, kada je automobil "fijat punto" prilikom preticanja podleteo pod šleper prijepoljskih registracija. Selakovićeva, ZIS i njihova kamarila sedeli su u njenom kabinetu i jeli prasetinu, dok je u hodniku trajala komemoracija.

ZIS je pre nekoliko godina, nakon udesa koji je skrivio, jurio vozača GSP-a da ga ubije. Nije poslat na ciljani zdravstveni pregled. Neko je to sprečio.

Akcija, zbog koje se, po svemu sudeći, Đorđević na vreme povlači je zamišljena od strane jedne strane službe bezbednosti. Selakovićeva i ZIS su popisali političare i “biznismene“ koji su zgrnuli ogromne pare. Njima nude da iznesu pare na inostrane račune, uz obrazloženje da u Srbiji više nije sigurno, i da se “ne zna dokle će Vučić još vladati…".

Novac će im izneti u strane banke, uz malu proviziju, a potom ta strana služba namerava da ga pokupi sa njihovih računa, i prebaci u svoje fondove. Njima nema ko onda da pruži zaštitu. Tako bi Vučić ostao bez novca svojih saradnika, koji, kako on planira, treba da finansiraju njegovu vladavinu.

Na spisku žrtava je i većina članova Vučićeve familije. Hobotnica iz BIA opisuje Vučićevog brata Andreja kao teškog narkomana, kome treba uzeti sav novac koji je opljačkao.Ova akcija BIA bi se mogla smatrati i patriotskom, da je reč o novcu koji bi bio vraćen Srbiji, a ne da ode u fondove američke tajne službe.

Treba napomenuti da su i regionalni centri i Centri BIA u većim gradovima Srbije, prerasli u prave gangsterske organizacije.

Ko je načelnica logistike Rada Selaković?

Načelnica logistike u Bezbedonosno-informativnoj agenciji Rada Selakovć, uticajnija je u Agenciji i od direktora Aleksandra Đorđevića.

Da podsetimo čitaoce, već smo pisali da je gospođi Selaković kupljen novi automobil marke “Tojota“, za 70 hiljade evra, a dodeljen joj je i službeni vozač, pa se po ceo dan vozika, umesto da je u Požarevcu. Pre dolaska u Agenciju, gospođa Selaković je radila u jednom društvenom preduzeću, u kojem je izvršila proneveru!

Ministar pravde Nikola Selaković, spasio je rođaku Radu od hapšenja, napravljen je lažni poligrafski nalaz, i bez bezbednosne provere zaposlena je u Bezbedonosno-informativnoj agenciji, sa velikim uticajem. Radila je i u Institutu za ekonomske studije Danka Đunića i Aleksandra Vlahovića.

Gospođa Selaković troši koliko hoće, a namerava da se preseli da živi u Sjedinjenim Američkim Državama, gde Selakovići imaju imovinu. Njena kćerka je putovala u SAD, da se privikava. Kojim podacima gospođa Selaković kupuje američku useljeničku vizu?

Da li je moguće da načelnica u Agenciji i dalje rukovodi, iako javno najavljuje svoje iseljenje iz ove zemlje? Izgleda da je sve moguće, pa i to. Kada je na fudbalskoj utakmici između Srbije i Albanije, da podsetimo, došlo do skandaloznog nadletanja drona nad stadionom na kojem se igrala utakmica, na sastanku kod premijera gospođa Selaković je tražila da se iz službe odmah otpuste prvih pet ljudi, uključujući i direktora Aleksandra Đorđevića, i načelnika beogradskog Centra službe.

Aleksandar Vučić je u prvi mah odbio takav predlog, za koji se zalagao i njegov mladoumni ministar pravde Nikola Selakovića. Ipak, načelnik beogradskog Centra je kasnije smenjen, jer je Boris Tadić tražio od Aleksandra Vučića da njegovi ljudi preuzmu ovaj najosetliiviji deo službe, preteći mu dokazima koliko je plaćao Vučića i njegove, dok su bili u opoziciji.

Trojica prvih ljudi Centra su imenovanjem na ključne funkcije, zaprepastili zaposlene. Za jednog se zna da je aktivni saradnik Hrvatske obaveštajne službe, a druga dvojica su kriminalni kadrovi iz bivše Demokratske stranke, a danas Tadićeve partije (Bože, kako se zove ta stranka?).

Beogradski centar BIA, izdao je više od 50 legitimacija “saradnicima“ Službe, mada značke Agencije mogu imati samo stalno zaposleni u BIA, na operativnim poslovima, prema utvrđenoj sistematizaciji.

Dakle, ovi “saradnici“ u BIA rade po ugovoru o delu! Tako se pokriva njihovo putovanje u Hrvatsku i otvoreno špijuniranje, a oni u podzemlju prikupljaju podatke o tajkunima, viđenijim članovima mafije.

Posebnu opasnost po BIA predstavlja odeljenje koje se bavi “suzbijanjem krijumčarenja narkotika“. U njemu već deceniju postoje dva klana, koja su međusobno suprotstavljena, ali su, zbog čuvanja pozicija, uspeli da se izmire. Sada zajednički osiguravaju transporte narkotika kroz Srbiju za Evropu, preko Hrvatske, Mađarske i Rumunije.

Nekada je to Služba radila, kao državni posao, čime se bave skoro sve bezbedonosne službe na svetu, ali sada službenici iz narkotika preuzimaju domaće tržište. Distribuiraju drogu političarima, javnim ličnostima, koje snimaju i ucenjuju.

U najvećoj meri su iz posla istisnuli policiju, koja je skoro dve decenije držala domaće narko tržište, jer je suzbijanje krijumčarenja narkotika i njihova distribucija u nadležnosti kriminalističke policije.

Službenici BIA koji rade na suzbijanju rasturanja narkotika imaju operativnu sposobnost, tehniku i ovlašćenja, uglavnom ih zloupotrebljavaju, baveći se trgovinom informacijama narko bosovima, tajkunima i strancima.

Albanska mafija ima povlašćenu cenu kod ovih službenika Agencije. Prema podacima Obaveštajne uprave, desetorica službenika Agencije iz ovog odeljenja ima kuće u SAD-u i Švajcarskoj! Oni su posao razvili i po skoro svim gradovima u Srbiji.

Direktori mnogih tajnih službi su, uglavnom, političke ličnosti. Ali, zamenici direktora i načelnici u Službi su obavezno iskusni operativci, koji ceo radnik vek su proveli u “firmi“. Otkud gospođa Selaković u tajnoj službi?

Magazinu Tabloid dostavljeni su mnogobrojni dokazi o najtežem kriminalu u BIA. Molimo insajdere za razumevanje, što ih sve odmah ne objavljujemo.

 

        BIA i mafija na istom zadatku

 

Centar BIA-e u Novom Sadu već neko vreme pretvorio se u privatnu družbu načelnika Centra, njegovog zamenika i zaposlenog Bore Švonje sa ljudima iz vrha vlasti, koji su sumnjive kriminalne prošlosti i pravilno raspoređeni po svim partijama.

Načelnik BIA – Centra Novi Sad je Vasiljević, rodom je iz Krupnja, a zamenik mu je Vesić. Bora Švonja, šef u BIA iz Novog Sada je iz Osijeka, gde su mu donedavno živeli otac i majka, a sestra njegova i danas živi u Osijeku, i udata je za visokog fukcionera HDZ-a.

Kakva je njegova podobnost, ako se ne zna da li je (a, pretpostavlja se da nije!) završio ni srednju školu. Zna se samo da je kupio diplomu nekakvog privatnog fakulteta. O tome piše Tabloidov insajder iz Novog Sada!

 

     Piše: Insajder B – 31

Pomenuto društvo zajedno sa Dušanom Bajatovićem, Milošem Vučevićem (gradonačelnik N.Sada), Dejanom Mandićem (bivši načelnik za finansije N.Sada i odskorašnji direktor ZIG-a), Mirčićem (predsednik pokrajinskog odbora SRS), Bojanom Pajtićem, Nenadom Čankom, Momom Milovićem (u vreme kada nije u zatvoru), Tomislavom Bokanom (Drina, Dunav, Dinara), dr Aleksandrom Milovančevim (direktor Luke), Igorom Bečićem (potpredsednik parlamenta R.Srbije) i njegovim potrčkom Vladimirom Vrbaškim (vlasnik semenskog doradnog centra Pionir u Srbobranu), i sa mafijašima Perom Matijevićem, Mirkom Dubrojom, Amidžom i Vukovićem, u svakodnevnim druženjima zloupotrebljavaju javna preduzeća, javne finansije, sudstvo i tužilaštvo za svoje privatne poslove, praveći strategiju šta će se desiti ako na budućim izborima pobedi Aleksandar Vučić, Boris Tadić, Bojan Pajtić ili neko drugi. Čine jedni drugima protivzakonite usluge, naplaćuju penale, tale se…

Svakog dana se već od 13 sati, pa i kasnije, sastaju u poluzatvorenim restoranima i hotelima grada Novog Sada, i na mestima po Fruškoj gori (restoran Pošte, Elektrodistribucije..), Irigu i Vrdniku, do ranih jutarnjih sati, praveći bahanalije i svoje strategije, u obilju dobre hrane, alkohola, droge, pederluka i muzike…

BIA se srozala do neslućenih razmera, privatno se koriste uređaji za prisluškivanje neprijatelja i proveru svojih prijatelja, kako bi se obezbedilo efikasnije poslovanje pomenutog kruga.

U BIA je od skoro Igor Bečić zaposlio svog brata po ocu. U tom društvu često bivaju i neke sudije iz Novog Sada, kao i ljudi iz tužilaštva, i direktori svih javnih preduzeća iz Novog Sada, u kojima još ima ponešto novca.

Polupijani i mamurni odlaze na posao, a posao im počinje u prepodnevnim satima uz jutarnje pijenje kafe u Flying Dutchmanu, Karmi, DeGustu, Vremeplovu, sve sedeći sa pomenutom mafijom.

Otac Miloša Vučevića, Zoran Vučević, venčani je kum sa izvesnim Janom Žiškom, koji je u svojoj privatnoj karijeri do sada otvorio i zatvorio 37 preduzeća, koja su se mahom bavila prevarom građana Vojvodine i privrede Vojvodine, a od tih 37 preduzeća, pet je bilo otvoreno na ime Zorana Vučevića!

Najveću štetu državi i stanovništvu nanelo je njegovo preduzeće "Š-komerc", koje je 90-ih godina kao banka napravilo piramidalnu pljačku 184.000 Vojvođana, i tom prilikom opljačkalo od građanstva stotine miliona maraka. Zoran je svom dobrom prijatelju rekao da je u vreme predizborne kampanje Aleksandru Vučiću dao 500.000 eura, kako bi njegov sin preuzeo partiju od Igora Mirovića i postao gradonačelnik.

Posle izbora, Miloš Vučević je opljačkao i ogromnu svotu novca od velikih privrednika grada Novog Sada i direktora javnih preduzeća, gde je novca bilo u toj meri da se njegov otac Zoran uplašio da mu je sin pogubio kurs, i da je nezajažljiv u pljački, tako da izvesno vreme nisu bili u komunikaciji.

Miloš Vučević je pre četiri meseca postavio Dejana Mandića iz finansija grada za direktora ZIG-a, iz razloga što planiraju da oplode do tada opljačkan novac kroz buduće investicije izgradnje zgrada u Novom Sadu, i njih dvojica preko novootvorenih firmi, kao i preko firme Vučevićeve doskorašnje ljubavnice Ivane Kulaš, grade nekoliko zgrada u Novom Sadu, za sebe i svoj račun.

Vučević je direktora ZIG-a Višnjića smenio iz razloga što je on sam tražio novac od novosadskih građevinskih preduzeća, preko dogovora njih i Vučevića. Potpuno kriminalizovani, doktor Aleksandar Bata Milovančev, preko preduzeća svoje žene Mire Ač, prodaje Bajatoviću cevi za gasifikaciju vojvođanskih mesta po naduvanim cenama.

Bečić, Vučević i Mandić preko izvesnog gospodina Zbiljića su izvršili pritisak na Ružicu Đinđić koja je neposredno pred pad Borisa Tadića kupila firmu Južna Bačka, kao sastavni deo Elektrovojvodine, da Zbiljiću proda paket deonica u toj firmi, ili će je oni hapsiti, što je i učinila.

Jorgovanka Tabaković pustila je Zbiljiću kredit od 700.000 eura, i on je u APR-u imenovan kao akcionar Južne Bačke, a ostala trojica su dobila po Škodu Super B, i izvlače pare iz pomenute firme.

Dejan Mandić je devedesetih godina bio predsednik mladih SPS-ovaca u Subotici, na teške urgencije je završio ekonomski fakultet i zaposlio se u PU Novog Sada -Odeljenju za privredni kriminal.

Odmah potom stupio je u kontakt sa novosadskim mafijašima, taleći se sa njima. Dolazio je tobože u kontrolu PP Vuković iz Veternika, jer je ta firma primala novac za žiralno prodavanje nemačkih maraka.

Posle uplate novca na PP Vuković, firma uplatilac je bila obaveštavana da su došli inspektori za privredni kriminal, i da će biti otkriveni, te je PP Vuković umesto maraka ljudima uvaljivao svoje ulje, izuzetno lošeg kvaliteta.

Odmah potom Dejan Mandić među prvima je na licitaciji kupio građevinsku firmu u Temerinu, ucenjujući ljude kao inspektor za privredni kriminala, za 50.000 maraka, u kojoj je odmah otpustio nekoliko desetina zaposlenih radnika, a imovinu rasprodao.

To je odradio preko Agencije za prodaju državnih preduzeća u Novom Sadu, tako što je došao u tobožnju kontrolu u datu agenciju. Dejanov lični prijatelj bio je i Darko Šarić, kod koga je Dejan zaposlio rođenu sestru svoje žene, koja je bila glavna domaćica u rezidenciji na Tatarskom brdu, a njen muž je bio u obezbeđenju te vile.

Dejan Mandić je odmah potom otvorio bolnicu za lečenje narkomana na izlazu iz Novog Sada u vili od nekoliko spratova, zajedno sa Darkom Šarićem. Nakon toga, postaje savetnik generalnog direktora Tržnice Novi Sad, u kojoj je opljačkao oko 600.000 evra!

Dejan Mandić je promenio više partija, bio je član: KPJ, SPS, Nova Srbija, DSS i na kraju SNS. U svom vlasništvu poseduje nekoliko stanova i kuću u Novom Sadu, kao i moderan kafić na Somborskom bulevaru.

Dejan Mandić je sa izvesnim novosadskim mafijašima podigao kredit od 600.000 eura preko fantomske firme u NLB banci, i tom prilikom su kao hipoteku dali obično poljoprivredno zemljište od 30.000 evra u Rumenci, a lažno procenjeno kao građevinsko zemljište. Naravno, kredit nije vraćen.

Posle svega Bajatović, kao najmoćniji čovek ove priče, poklonio je oko 150.000 evra Centru BIA-e u Novom Sadu, koji su za taj novac izgradili SPA centar sa teretanom i saunom. Koliko novca je još bilo u igri, to se ne zna.

Uoči Nove godine održana je proslava u organizaciji Petra Matijevića, u njegovom restoranu Ribarac. Prisustvovali su i načelnik BIA – Centar Novi Sad i njegov zamenik. Svo vreme su se grlili sa Zoranom Šćepanovićem predsednikom Upravnog odbora FK Vojvodina, koji je dan kasnije uhapšen u čuvenoj Vučićevoj pokaznoj vežbi masovnog hapšenja.

Gradonačelnik Vučević je u emotivnoj vezi i sa Oliverom Simović, koja je radila u gradskoj upravi, a sada radi u ZIG-u. Zbog nje je smenjen Višnjić bivši direktor, jer nije znao da je ona u vezi i sa njim i sa Vučevićem. Oliverina sestra radi u hotelu Elektrovojvodine na Fruškoj Gori, kao šef. Ivana Kulaš je bivša ljubav. Ona je izvršni direktor u ZIG-u.

Gradonačelnik je, takođe, na taštino ime kupio i automobil marke Nisan Kaškaji.

Zgrade u kojima se nalaze i stanovi Igora Bečića i Vladimira Vrbaškog od po 560 kvadrata, zidao je tajkun Vojislav Gajić i njegova mafijaška firma Aleksandar gradnja. Stanovi se, inače, nalaze u ulici Bulevar oslobođenja u Novom Sadu. Vrbaški je kupio i stan u Beogradu i kući na Floridi (SAD) poslaniku SNS-a Zoranu Babiću.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

UNUTRAŠNJI KONTROLORI POLICIJE U SUMNJIVOM SLUČAJU SMRTI SVOG KOLEGE!!!!

 

Diktatori uvek računaju na punu lojalnost policije i vojske. I dobro ih plaćaju, promovišu, hvale… Padaju kada i na njih nasrnu. Aleksandar Vučić u medijima bogato plaća samo desetinu urednika, a u policiji i bezbednosnim službama samo one koji su na najvišim položajima. Svi ostali su građani drugog reda, uvek mogu biti otpušteni, premešteni, ili ubijeni. Srpska policija je slabo plaćena, slabo opremljena, nenaoružana i stručno neosposobljena. Oni koji nisu poslušni, pod poterom su ili završe sa metkom u glavi. O tome govori i slučaj doskorašnjeg načelnika Odeljenja unutrašnje kontrole koji je u subotu (20. juna ove godine) nađen mrtav, sa ranom na glavi.

 

                    major Goran Mitrović

 

Bivši inspektor Sektora unutrašnje kontrole policije, Radomir Nerandžić, pronađen je mrtav 20. juna, u subotu ujutru, u kamenolomu u Rakovici, u Beogradu. Njegovo telo je ležalo u lokvi krvi, pored automobila.

Radomir Nerandžić je donedavno bio načelnik Odeljenja za kriminalističko-operativne poslove u Sektoru unutrašnje kontrole MUP-a. Smenjen je jer je odbio da potpiše krivičnu prijavu protiv pripadnika niškog odreda Žandarmerije, koji su intervenisali na dan održavanja Parade ponosa u Beogradu.

Tada je mobilna ekipa niške Žandarmerije pretukla Andreja Vučića i Predraga Malog, braću premijera i gradonačelnika prestonice. Nerandžiću je uručeno rešenje kojim se upućuje u Sektor za vanredne situacije. On je protiv tog rešenja podneo žalbu, koju je Komisija za žalbe Vlade Srbije usvojila, i vratila ga na prethodno radno mesto.

U Sektoru za vanredne situacije inspektor Nerandžić je proveo oko 40 dana, a uskoro je očekivao i rešenje o penzionisanju. Očekivao je i rešenje za stan. Ali…

Više javno tužilaštvo u Beogradu je 6. februara ove godine optužilo osam pripadnika Žandarmerije zbog “postojanja opravdane sumnje da su kao saizvršioci izvršili krivično delo napad na vojno lice u vršenju vojne službe u sticaju sa krivičnim delom zlostavljanje i mučenje, kao i za krivično delo zloupotreba službenog položaja vezano za njihovo učešće u događaju od 28. 9. 2014. godine i održane Parade ponosa".

Zaštitnik građana Saša Janković podneo je krivičnu prijavu 14. januara ove godine protiv dvojice pripadnika Uprave Vojne policije Jovanović Saše i Stanković Saše zbog napada na pripadnike Žandarmerije u vršenju službene dužnosti, ali je tu prijavu tužilaštvo ekspresno odbilo.

Da Aleksandar Vučić ne prašta skrnavljenje lika i dela sebe i članova porodice, mnogi su se uverili. A njegova pretnja upućena uredniku Dnevnog Telegrafa, Slavku Ćuruviji, dok je on bio ministar za informisanje u Vladi Mirka Marjanovića, ostvarila se. Vučić se sprdao sa pokojnikom, na bestijalan način.

Neočekivano, neko iz vrhova MUP-a je obavestio novinare koji su “na vezi“ o sudbini inspektora Nerandžića.

Nakon smenjivanja, inspektor je doživljavao porodične tragedije. Otac mu je preminuo prošle godine. Pre dva meseca njegovu majku pogazio je, na pešačkom prelazu na Vidikovcu, džip čiji vlasnik je sa Kosmeta, član SNS-a. Odmah potom iznenada mu je umro i tast. Ipak, inspektor Nerandžić se nije nadao da će smrt uskoro doći i po njega. Očekivao je nevolje, jer…

Direktor policije Milorad Veljović je, po nalogu ministra Stefanovića pretio Nerandžiću hapšenjem, jer su optuženi žandarmi nameravali da Nerandžića, kao tadašnjeg načelnika koji je vodio istragu povodom spornog događaja, predlože za svedoka.

A oni koji su poznavali ovog čoveka znaju da je bio “linijaš“ i da se istine držao kao pijan plota. Zamenik načelnika Službe unutrašnje kontrole Dragan Kujundžić bio je zadužen da sprovede klevetničku kampanju protiv svog kolege. On je, umesto Nerandžića, potpisao krivičnu prijavu protiv žandarma, i očekuje unapređenje.

U Sektoru za vanredne situacije Nerandžić je radio u kancelariji sa još pet kolega. Dva dana uoči smrti molio je kolegu da mu pomogne oko vađenja zdravstvene knjižice.

Pet dana uoči smrti Nerandžića, Policijsku upravu Beograda posetili su ministar i direktor policije. Najtežim rečima su opisali rukovodstvo ove policijske uprave, optužujući ih za korupciju, kršenje zakona, nepoštovanje naređenja. Zapretili su hapšenjima. I otišli. A sve njih je rešenjem postavio ili Veljović, ili dr Stefanović!

Akcija uterivanja straha među policijom uveliko traje. Policiji je smanjena plata, a u akciji kupovine novih uniformi neko je zgrnuo velike pare. Uniforme su najlošijeg kvaliteta, brzo se habaju, blede.

Po nalogu ministra, zaposleni u ministarstvu gube pravo na minuli rad, umanjuje im se pravo na godišnji odmor.

Ministar unutrašnjih poslova i direktor policije pokrenuli su postupak izmene Zakona o policiji, u nameri da se usvoje odredbe koje će ministru i direktoru omogućavati da neposlušne kažnjavaju premeštajem na radno mesto za koje je predviđena osnovna škola.

Tako će glavni policijski inspektori moći da budu premešteni da peru autobuse, ili u službu mrtvozorstva! Strah se uteruje u policiju punom parom. Hoće li imati vremena za taj poduhvat?

Smrt inspektora Nerandžića, RTS je objavila u tri rečenice: "…Bivši inspektor Sektora unutrašnje kontrole policije R. N. nađen je mrtav u Rakovičkoj šumi u Beogradu. Najverovatnije se radi o samoubistvu, nezvanično saznaje RTS. R. N. je trebalo uskoro da bude penzionisan, a u poslednje vreme je radio u Sektoru za vanredne situacije MUP-a, pišu beogradski mediji. Do pre nekoliko meseci bio je načelnik Odeljenja za kriminalističko-operativne poslove u Sektoru unutrašnje kontrole MUP-a. Uviđaj je u toku."

MUP Srbije, po nalogu direktora Veljovića, nije dao ni čitulju u Politici, mada to redovno čini kada nastradaju pripadnici policije. Na sahrani nije doveden ni policijskim orkestar, ni počasni vod. Nerandžić je jedini inspektor kome te počasti nisu odale.

Službenu verziju Nerandžićeve smrti nije prihvatio ni paroh Srpske pravoslavne crkve, koji je održao opelo, koje se po kanonu ne drži samoubicama.

Na sahranu nije došao niko iz ministrovog kabineta, niti iz kabineta direktora policije. Ipak, došao je Miloš Oparnica, koji je bio nadređeni rukovodilac Radomiru Nerandžiću, u SUK-u (Služba unutrašnje kontrole). Venac su doneli i generali policije i kolege sa kojima je radio u PU Beograd i MUP-u.

 

      Ko je ubio Nerandžića?

 

Dok se telo inspektora još nije ohladilo, na lice mesta je prvi došao načelnik Policijske uprave Beograda Veselin Milić! On je prvi došao na lice mesta i kada je upucan i Milan Beko, koji je, srećom, preživeo.

Nezadovoljstvo u policiji je na vrhuncu. Ministar i odlazeći direktor policije računaju na lojalnost nesmenjivog komandanta Specijalne antiterorističke jedinice Spasoja Vulevića, koji se predstavlja agentom Centralne informativne agencije (CIA), i komandanta Žandarmerije Gorana Dragovića.

Obojici su ruke krvave do lakata. Pre mesec dana, trojica pripadnika SAJ-a dostavili su redakciji magazina Tabloid mnogobrojne pisane dokaza o Vulevićevoj imovini i krvavom učinku u SAJ-u, koje je glavni urednik odbio da objavi, pravdajući se činjenicom da dugo poznaje Spasoja.

Pripadnici SAJ-a učestvovali su u mnogim kriminalnim akcijama i ubistvima, a Vulević je, svojim svedočenjem, napisao optužnicu za ratne zločine desetini svojih kolega, kojima je, inače, on komandovao.

Ipak, sve je manje onih koji su spremni da okrvave ruke, i Vulević i Dragović će biti u neprilikama. Ali, ministar i njegov mentor Vučić računaju da će izvesti policiju na gladni narod. Kada se to desi, biće to i njihov kraj.

Osnovano se sumnja da je iz ovih jedinica angažovan i ubica inspektora Nerandžića. Nekoliko minuta nakon ubistva, na licu mesta primećeno je i nekoliko žandara.

Dok se telo Nerandžića nije ni ohladilo, MUP je ukinuo rešenje o dodeli stana inspektoru koji je ceo radni vek proveo u policiji. Živeo je u očevoj kući u prigradskom naselju Resnik.

Na sahrani deca ubijenog su u oproštajnom govoru izjavila da će učiniti sve da sačuvaju majčin život. Očigledno je pomahnitala mafija Aleksandra i Andreja Vučića i nju stavila na nišan. Nasilje nad policijom se nastavlja, s provode ga dva kilava čoveka.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

BIOGRAFIJA NOVOG NAČELNIKA POLICIJSKE UPRAVE PANČEVO ZA SVAKU OSUDU…

 

Rešenjem ministra unutrašnjih poslova Srbije dr Nebojše Stefanovića, načelnik Policijske uprave (PU) Pančevo Zvezdan Radojković je vraćen na mesto pomoćnika direktora policije, javila je Agencija Beta. Odluci ministra prethodili su javni protesti i izlivi nezadovoljstva njegovim radom. Naročito kriminalom kojim se bavio. Radojković je za pomoćnika direktora policije Milorada Veljovića, imenovan 2010. godine, ali je nastavio da obavlja i dužnost načelnika PU Pančevo. Njegovim povratkom na mesto pomoćnika direktora policije, na mesto načelnika policije u Pančevu biće postavljen Nikola Popovac, čovek koji je dokazani kleptoman, reketaš i nasilnik. U njegovoj radnoj biografiji nema ništa osim krivičnih dela i skandala koje neko želi da prećuti i sakrije.

 

                  major Goran Mitrović

 

Kako je agenciji Beta rekao izvor u policiji, na upražnjeno mesto načelnika pančevačke policije biće imenovan Nikola Popovac, dosadašnji pomoćnik načelnika Policijske uprave za grad Beograd. On je karijeru počeo kao policijac u Beloj Crkvi, a pre odlaska na službu u Beograd, bio je zamenik načelnika Odeljenja policije u Pančevu.

Da li će dolaskom ovog policijskog službenika za prvog čoveka Policijske uprave u Pančevu vratiti poverenje u organe reda? Redakciji dostavljen je “Izvod iz kretanja u službi" novog načelnika Policijske uprave Pančeva. Proverom na terenu, istraživači Redakcije su dobili potvrdu za većinu navoda iz ovog “izveštaja“.

“Novi načelnik pančevačke policije, bivši komandir PS Bela Crkva, a sada je pomoćnik gradskog sekretara PU za grad Beograd. Njegov kum je Mladen Kuribak general MUP-a, doskorašnji načelnik Uprave policije MUP-a Srbije.

Nikola Popovac se zajedno sa Čigoja Stevanom, sadašnjim načelnikom Odeljenja policije PU Pančevo, pre dolaska u policiju, nalazio na Vojnoj akademiji, međutim, verovatno od malih nogu Nikola Popovac ima bolest koja se zove ‘kleptomanija’.

On je na Vojnoj akademiji u Beogradu ukrao kompjuter, što može da se proveri kod vojnih organa. Tu svoju sklonost je preneo i na policiju, gde je radeći na rukovodećim mestima dolazio do povoljnih trenutaka i uzimao novac kao i druge predmete, a s obzirom da je bio starešina, njegovu kancelariju i njega, niko nije kontrolisao.

Tako je u 2004. godine, u zgradi PU Pančevo nestalo 250.000 dinara, gde su vršene kontrole svih kancelarija, osim Nikole Popovca. Ne bi se na njega ni sumnjalo, da isti nije triputa hvatan od strane obezbeđenja (i to dva puta u uniformi , i jednom u civilu) u bivšem Maxi Diskontu u Pančevu, u ulici Vojvode Radomira Putnika, preko puta zgrade Opštinskog suda u Pančevu, gde inače iznad tog Maxi Diskonta stanuje i Nikola Popovac, .

Možda bi se i ranije završilo sa ovim kleptomanom da nije bilo njegovog prijatelja sa vojne akademije Stevana Čigoje, koji je ove događaje ispeglao sa radnikom obezbeđenja Maxi Diskonta Ivković Željkom, rekavši mu da je Nikola Popovac isprobavao kako radi obezbeđenje, i da li rade kamere?!

Ovo je mogao da potvrdi inspektor u PU Pančevo Toni Radeski, koji je takođe bio na licu mesta, ali je nesrećnik tragično izgubio život u Hrvatskoj, pri povratku za Pančevo, kada su mu iz nepoznatih razloga otkazale kočnice na kombiju!?

Radeći u policijskoj stanici u Beloj Crkvi kao komandir, Nikola Popovac je zajedno sa tadašnjim načelnikom OUP-a Bela Crkva Živković Živkom izvršio krivično delo ubistva mučenjem i vešanjem, gde je u kancelariji Nikole Popovca prvo mučen, a zatim ga je Nikola Popovac želeći od njega da izvuče još nešto, stavio mu kaiš oko vrata, međutim, čovek se okliznuo o stolicu, i obesio se.

Taj slučaj je zataškan, i prikazan da se čovek sam obesio u hodniku OUP-a Bela Crkva, dok su Nikola Popovac i Živković Živko (sada u penziji – advokat), prebačeni u druge policijske stanice ( jedan od svedoka je Heraković Radojica iz Bele Crkve, policajac u penziji… ).

Radeći u Beloj Crkvi Nikola Popovac je kradene kompjutere iz kasarne u Požarevcu ( u periodu od 2001-2003 godine ) prebacivao vatrogasnim kamionom iz Bele Crkve u Kovin, kod svoje mame u stan u centru Kovina, na 4 spratu, a zatim iste prodavao.

Dok je radio u Pančevu kao komandir PS, preko Popović Gorana sektorskog operativnog radnika na buvljoj pijaci, od šibicara, keglaša i džeparoša uzimao je određenu mesečnu sumu novca, i upućivao oštećene da podnesu prijave putem suda. Zauzvrat, kada je postao načelnik Uprave policije u PU Beograd, on je Popović Gorana zaposlio u Odeljenju policije PU Beograd…".

U “izveštaju“ koji nam je dostavljen, navode se i druge “aktivnosti“ načelnika PU Pančevo Nikole Popovca, ali ih do zaključenja ovog broja nismo mogli proveriti.

 

     A ovo je njegov prethodnik…..

Redakciji se obratila grupa policijskih službenika Policijske uprave Pančevo, Odeljenja policije i Odeljenja kriminalističke policije

……

„Povod je samo jedan, tortura i pretnje prema radnicima ove Uprave, bahatost i kriminal počinjen od strane Zvezdana Radojkovića, načelnika PU Pančevo, koji se na tom mestu nalazi već sedam godina. Spisak radnika ove Policijske uprave, koji su izloženi pretnjama i pritiscima je podugačak, a nezadovoljnih je mnogo i sve njih može svako vrlo lako identifikovati ukoliko se malo ozbiljnije pozabavi radom ove Uprave.

Naglo materijalno Radojkovićevo bogaćenje vidljivo je na svakom koraku. S obzirom da je njegovo materijalno stanje pre nego što je postao načelnik bilo poznato svima nama, i može se opisati najkraće tako da nije imao sredstava ni za redovno plaćanje redovnih mesečnih obaveza za stan u kojem je živeo, a sada se to bogatstvo meri sazidanim stambenim zgradama, stanovima u Pančevu i Beogradu, automobilima, onda se postavlja samo jedno pitanje: ko ovde štiti zakon, a ko od zakona štiti njega?

U trenutku kada policajac na ulici nosi izlizane pantalone, pocepanu jaknu i probušene cipele, sa platom od 35.000 dinara jedva sastavljajući kraj sa krajem, kada se inspektori voze u vozilima sa probušenim patosom, dotle gospodin Radojković i njegovi najbliži saradnici čine čuda u svetu biznisa, a navešćemo primere:

– Radojković se bavi zidanjem stambenih zgrada sa venčanim kumom, koji je inače lice iz kriminalne sredine i čiji je nadimak opštepoznat u gradu,

– učestvuje u ilegalnoj trgovini cigaretama na graničnom prelazu "Vatin" kod Vršca, preko fri-šopa koji je u vlasništvu njegovog prijatelja, takođe lica iz kriminalne sredine, koji se preziva Uzelac (proverite ko, kako i za čiji račun prebacuje cigare iz i u Rumuniju, fiktivne cene i ostalo).

– obezbeđuje ilegalnu trgovinu nafte i naftinih derivata preko granične linije sa Rumunijom, kopnom i rekom Dunav, preko lica iz kriminalne sredine, čije nadimke i imena nismo naveli jer su opšte poznati u ovom gradu i na području opštine Kovin i vrlo lako ćete utvrditi o kome se radi i kako to rade,

– preko posrednika je obavio nekoliko zanimljivih transakcija sa preduzećemPetrohemija, preko posredne firme. O kojoj firmi je reč, saznaćete proverom preduzeća iz Pančeva, koja su u toku prošle godine radila sa Petrohemijom, a čiji vlasnik je odličan prijatelj sa gore pomenutim. Inače, direktor Petrohemije je zaposlio i švalerku dotičnog na mesto šefa svog kabineta, a ona je prethodno radila u PU Pančevo i o tome ceo grad bruji,

– poseduje više tezgi na buvljoj pijaci u Pančevu, preko rođenog brata, i pruža zaštitu trgovcima ilegalne robe (petarde, devize), na koji način to radi i koga u tim poslovima štiti, nije teško otkriti…

– Radojković se takođe bavi zloupotrebom mera nadzora nad telefonskim komunikacijama političara iz ovog grada i policijskih službenika naše Uprave.

(Zloupotrebio je tužioca i prikazujući nedokazane činjenice naveo ga da potpiše predlog o primeni mera nad ovim licima, dovodeći ga u zabludu.) Treba proveriti ko, kad i zašto je bio na merama i koja je osnovanost primene, odnosno da li je mera dala rezultate ili je služila privatnim potrebama Radojkovića.

S obzirom da Radojković po gradu priča da ga niko ne može smeniti, jer je kum sa Jelenom Trivan, pitanje je da li je u funkciji njegovih kriminalnih radnji i Demokratska stranka, odnosno ko mu daje legitimitet da se u ovom gradu ponaša kao da je njegov?

Pošto MUP Srbije nije do sada reagovao na mnoge činjenice na koje su mnogi iz ovog grada ukazivali, jer se zna da Radojković preko svojih prijatelja u MUP-u unapred sazna radnje koje se prema njemu preduzimaju, odlučili smo da se više ne obraćamo MUP-u, jer isti očigledno ne rade svoj posao profesionalno.

Grupa policijskih službenika PU Pančevo“

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

NEUNIŠTIVI DIREKTOR I NJEGOVI POSLUŠNICI NEVAŽNIH I MANJE VAŽNIH SPOSOBNOSTI…

 

O odluci doživotnog direktora srpske policije da reorganizuje svoj kabinet i postavi sebi odane ljude na sva ključna rukovodeća mesta, a bez otpora ministra Stefanovića, javljaju policijski službenici upućeni u kadrovanje Milorada Veljovića.

 

 

 

„Još od kada ni sam nije bio svestan da je na nezakonit i namešten konkurs izabran na mesto direktora srpske policije, počeo je odmah da stvara mrežu neznalica, poltrona i poslušnika oko sebe, da bi lakše i u dogovoru sa tajkunima hapsio nedužne, i odlagao velike predmete u svoje fijoke, po nalogu političara.

Ne računajući one koji su otišli sa velikom penzijom, jer im je po pet godina Veljović davao 20% uvećanu platu, zašta nikada nije odgovarao, i one koji nisu dolazili na posao po deset i više godina, a za to vreme primali uredno, platu, prevoz i topli obrok, kao i one od kojih je od obične seoske ošljare pokušao da napravi eksperta poput Ivice Petrovića, kome je dao nadimak „kromanjonac", a posle ga hvalio kao najboljeg operativca u Srbiji, i kada ga je odatle pustio niz vodu, sada je stvorio oko sebe mrežu od još većih „eksperata", poltrona i prljavih policajaca. Stop

Bogdan Pušić je već godinu dana, navodno i samo na papiru, i za javnost smenjeni zamenik načelnika UKP-a, ali koji i dan danas prima veliku zameničku platu... Stop

Najveća Veljovićeva perjanica, i najbolji prijatelj Ivice Petrovića, eksperta za snimljeni operativni materijal "kratkog trajanja" je pomoćnik direktora Bogoljub Živković, nekadašnji načelnik policijske uprave Kraljevo, koga je na to mesto doveo savetnik predsednika Republike, vlasnik firme "Trgomena", koji mu je u životu zdušno pomogao, praveći mu vilu indentičnu svojoj. Stop

Zbog Živkovićevih zasluga oko izgradnje direktorove "vikendice" na Goliji, i ostalih kombinacija "dubokih džepova", Veljović ga je već ekspresno predložio ministru, ni manje ni više, nego za zamenika direktora policije.

Njegove umne i profesionalne mogućnosti su na nivou noćnog čuvara u sadašnjoj propaloj fabrici Magnohrom, gde više nema šta da se ukrade. Ali njegove sposobnosti primanja mita i dubokih džepova je mnogima poznata. Stop

Savetnice direktora policije, sa svega desetak godina radnog iskustva su silikonske sestre Marina Tomašević Komadinic i Katarina Tomašević, bliznakinje, koje je, držeći ih za ručice i nogice, sa štanda na beogradskom sajmu u MUP doveo direktno Dragan Šutanovac.

O njihovom neznanju, bahatom ponašanju i „intimnim klečećim i ležećim sposobnostima" pričaju svakodnevno svi zaposleni u MUP-u, i svakodnevno su izložene podsmesima i sprdnjama. Veljović namerava da ih unapredi za svoje pomoćnike za "prava pitanja". Stop

Sledeća Veljovićeva perjanica, i takođe budući pomoćnik direktora je izvesni Veljko Popara, po zanimanju priučeni pravnik, koji nikada nije radio u operativnom sastavu policije, već u logistici, odnosno u odeljenju za opservaciju, ili praćenje.

Ne postoji niti jedan kurs u policiji u inostranstvu na koji gospodin Popara nije učestvovao, iako većina nije imala veze sa vrstom poslova koji obavlja, ili koji je ikada obavljao, i na kojima je pokupio više diploma i sertifikata, nego što ima cela kriminalistička policija Srbije.

Zahvaljujući privatnim Veljovićevim "tajnim specijalnim zadacima praćenja", koje je obavljao još za vreme ministra Jočića, a posebno prateći svoje kolege, posebno pripadnike specijalnih jedinica, i falsifikovanjem izveštaja sa terena, direktor policije ga je već ranije nagradio radnim mestom pomoćnika načelnika UKP-a, iako ne ispunjava osnovne kriterijume za to radno mesto, zbog operativnog iskustva koje ne poseduje. Veljović ga štiti, da ovaj ne bi pričao šta je sve protivzakonito radio po njegovom nalogu, i koga je sve pratio. Stop

Srđan Paskvali, takođe pomoćnik načelnika, po zanimanju priučeni nastaviik geografije, i predsedavajući veštačkom policijskom tvorevinom "Sepka" je takođe jedan od najvećih Veljovićevih poslušnika. U svojoj karijeri je jurio samo seksualne prestupnike po šumama Zvezdare, i neuspešno tragao sa prijateljem Draganom Karleušom za „nacionalnim blagom" i umetničkim slikama po Srbiji, a koje se mogu prebrojati na prstima jedne ruke.

Ali neke su i zadržali za sebe kao i stare rimske novčiće, koji su na volšeban način nestali iz „istopljenih metalnih kasa", kao i mnoge druge zaplenjene umetničke vrednosti, koje nikada nisu vraćene stvarnim vlasnicima, jer nikada nisu izdavali potvrde o oduzetim stvarima. Stop

E, sad dolazimo do Veljovićevog najvećeg miljenika, i najvećeg kadrovskog rešenja, kandidata za naslednika Rodoljuba Milovića, izvesnog i izvršnog političkog preletača Dejana Radenkovića Dekija, priučenog profesora ONO i DSZ, sadašnjeg pomoćnika načelnika UKP-a, koji je za ekspresno kratko vreme od običnog inspektora na Čukarici, zahvaljujući DS-u, a kasnije njegovom preletu ka SPS-u, a sada pokušajima sa SNS-om, sa Banovog Brda, Veljović tog eksperta za lične karte pasoše i sitne prijave, direktno postavlja na mesto pomoćnika načelnika UKP-a, i na nezakonit način ekspresno šalje za načelnika PU Leskovac, a zatim PU Požarevac, da bi primao duplu platu, gde je imao vrlo „zavidne" rezultate, posebno u lomljenju skupocenih micubiši džipova u pijanom stanju, ranjavanju nedužnih ljudi u belim Golfovima, kao da su dileri droge, o čemu ga je Služba unutrašnje kontrole isleđivala, ali Veljović je sve zataškavao.

Dejan Radenković, izuzev za privatne kombinacije, spletkarenja i probleme koje je nekada imao sa bivšim sindikalcem oko skupocenih ručnih satova, koje je je svojevremeno, kao terenski inspektor zaplenio na Adi, a koje tada nije prijavio, nego ih prisvojio, ničim nije zaslužio to visoko rangirano mesto u policiji. Na sumnjiv način se uselio u stan na Čukaričkoj padini, iako nije imao ni pet godina radnog staža.

Zahvaljujući njegovom prijatelju Veljoviću i načelniku Uprave za vezu, koji je svojevremeno kao policajac u Jagodini obezbeđivao Jotku, nedeljno menja skupocene mobilne telefone. Takođe koristi službeni džip marke Micubiši i i pored naredbe ministra, jer je, valjda, te modele navikao da lomi i prelazi ogroman broj kilometara, trošeći ogromna budžetska sredstva.

Posebno je interesantan njegov odnos sa stranim organizacijama koji se nalaze na istom spratu, i u istom hodniku, gde je i UKP, i njegovim čestim službenim putovanjima na daleke destinacije. Stop

Veljovićeva desna ruka, a koju namerava da postavi takođe za pomoćnika direktora, je analitičar sociolog po zanimanju Slavica Jokanović, načelnica službe za analitiku, koja je nekada radila veoma složene poslove u Upravi analitike MUP-a, na statističkom evidentiranju saobraćajnih prekršaja, ali je kao kadar DSS -a, a kasnije DS-a, naročito zbog njenih zasluga o pisanim i neproverenim karakteristikama smenjenih tužioca i sudija, ekspresno postavljena na pomenuto rukovodeće mesto.

Vozi službeni automobil i ponaša se kao da je u najmanju ruku zamenik direktora policije, jer kod nje stoje sve one neproverene i namerno naručene pisane i izmišljene službene beleške za pojedine zaposlene u MUP-u, a koje je kroz sredstva javnog informisanja, a po nalogu drugih, trebalo diskreditovati i ocrniti, da ne bi bili postavljeni zasluženo na neka visoka rukovodeća mesta.

To se posebno odnosi na zaposlene rukovodioce u Žandarmeriji, SAJ, biroima i Upravnim poslovima. Posebno je interesantan podatak o njenoj veoma dobroj i širokogrudoj saradnji sa pojedinim inostranim službama, koji su i insistirali da baš ona bude upućivana na "stručne" inostrane seminare i obuke, iako za to ne ispunjava niti osnovne uslove, a naročito starosne jer ispunjava uslov za odlazak u penziju. Stop

Načelnica, i budući pomoćnik direktora policije Slavica Jokanović je posebno u jako „dobrim odnosima" sa Slavišom Sovtićem, nestručnim načelnikom SBPOK-a, koji je poreklom iz Prizrena, i čije intelektualne sposobnosti su na nivou napaljenog deteta u pubertetu, sa izlizanom lizalicom.

Posebno su interesantni njegovi „poslovni ekonomski odnosi" sa svojim bliskim rođakom i mužem jedne naše poznate glumice, koji se i te kako kose sa zakonom. Njega Veljović već vidi kao zamenika načelnika UKP-a, umesto Bogdana Pušića. Stop

Od mnogobrojnih sistematizovanih mesta pomoćnika direktora, svakako je jedno rezervisano i osigurano za eksperta Radoslava Đinovića, načelnika službe za terorizam i praćenje i serviranje laži za kolege, posebno one iz rukovodećeg sastava Žandarmerije, pošto je u svojoj karijeri, još dok je nosio poštu i kuvao kafu u "Poskoku", glumio ekstra obaveštajca, kontraobaveštajca, komandosa i svojim neprofesionalnim radnjama, po nalogu stranih službi, gde je i uredno evidentiran, kvario mnoge kombinacije ostalim bezbednosnim službama na KiM i na jugu Srbije.

Zbog tog svog, iz prvenstveno intelektualnog, a i psihički neostvarenog sna, on mrzi svakog pripadnika Žandarmerije i policije, DB-a, koji je savestan, častan i profesionalan pripadnik i rodoljub. Mnoge afere oko njegovog neprofesionalnog i nezakonitog rada, oko mnogih neregistrovanih zaplena naoružanja, do kupovine stana i mnogih lokala su zataškavane zbog njegovog prijateljskog odnosa sa rukovodstvom policije, odnosno direktora Veljovića, kao i političkih stranaka. Posebno je interesantan podatak o njegovoj saradnji sa pojedinim inostranim službama. Stop

Sa ovim budućim kadrovima srpska policija na čelu sa neuništivim Veljovićem će samo sve više i više "tonuti" u nedogled. Ovo je interesna organizovana kriminalna grupa koja trguje i šuruje sa kriminalcima zarad ličnog bogaćenja, i ništa više!!! Stop“

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafjie