Архива

Posts Tagged ‘miskovic’

HOMEN PRIZNAO: BIVŠI REŽIM “ZNAO” ZA VEZE MIŠKOVIĆA!

16. јануара 2013. 2 коментара

 

Bivša vlast je još 2008. godine imala informacije da Darko Šarić novac stečen prodajom droge pere kroz zajedničke poslove sa Miroslavom Miškovićem, ali nije bilo dovoljno dokaza da se podigne i optužnica, priznao je Slobodan Homen bivši državni sekretar u Ministarstvu pravde u izjavi za beogradske medije.

Smeštali Subotiću, da bi prikrili Miškovića: Slobodan Homen i Snežana Malović, članovi zločinačkog udruženja

 

Prema rečima bliskog saradnika nekadašnje ministarke pravde Snežane Malović, Mišković je Šarićevim novcem finansirao izgradnju novobeogradskog naselja Belvil.

“Tokom istrage došli smo do ozbiljnih indicija da se Belvil gradi i parama Šarićevog narko-klana.

Ipak dokazi koje smo imali nisu bili dovoljno čvrsti da bi neko bio optužen”, rekao je Homen gostujući na televiziji Pink 2.

On je dodao da bi se Šarićevim hapšenjem i pristajanjem da svedoči o poslovima u Srbiji, u problemu našli ne samo Mišković, već i mnogi drugi domaći krupni biznismeni.

“Šarićev klan je baratao milijardama evra.

Tolike pare nije mogao da opere sa sitnim igračima.

Ne smem da govorim o svim saznanjima iz istrage koja imam, ali reći ću vam samo da su postojali izveštaji da sa Šarićima sarađuje nekoliko krupnih kapitalista”, pojasnio je Homen u kasnijoj izjavi za beogradski tabloid Informer.

 

On je naglasio da bi eventualno hapšenje i svedočenje Darka Šarića definitivno promenilo srpsku političku i poslovnu scenu.

“Ako bi Šarić rekao sve što zna i ako bi dostavio snimke iz svog sedišta na Tatarskom brdu, srpska politika i krupni biznis ostali bi bez desetak krupnih igrača”, rekao je nekadašnji državni sekretar, koji je bio zadužen za borbu protiv organizovanog kriminala koji je baš za njegova mandata u Srbiji doživeo svoj najveći procvat.

Za razliku od Miškovića koji je pred očima Tadićevih lažnih boraca protiv organizovanog kriminala prao novac najvećeg balkanskog narko-kartela, zanimljivo je da Homenu nedostatak čak i samih indicija, a o dokazima da i ne govorimo, nije predstavljao problem da u maju 2009. godine švajcarskom tužilaštvu i policiji podnese nedokumentovanu prijavu protiv Stanka Subotića zbog navodne saradnje sa Šarićima.

Ta prijava je,  kao što će kasnije pokazati i istraga i izveštaj švajcarskog tužilaštva, bila u potpunosti neosnovana i plod uverenja Tadićevog kabineta da će istraga švajcarskih državnih organa pronaći bilo šta u poslovanju Stanka Subotića što bi ojačalo montirani proces koji se protiv njega vodi u Beogradu.

Nakon što je taj providan pokušaj propao, domaća javnost je ostala uskraćena za odgovor, zbog čega su Malovićeva, Homen i Miljko Radisavljević, kao izvršioci naloga koje su dobijali iz Tadićevog kabineta istragu protiv Šarića i njegovih pomagača usmeravali u pogrešnom smeru i tako pljevaljskom narko bosu omogućili da u Srbiji opere nekoliko milijardi evra.

 

 

Da li je razlog za to bila činjenica da je Miroslav Mišković, ključni Šarićev poslovni partner, bio finasijer Demorkatske stranke u to vreme ili je novac za crne DS fondove pristizao i od samog Šarića, ključno je pitanje na koje bi se buduća istraga morala fokusirati.

 

 

©Geto Srbija

Materijal:eNovine

Creative Commons лиценца

BIZNIS POD MANTIJOM: “Delta Holding i SPC d.o.o.”

17. децембра 2012. Коментари су искључени

 

Hapšenje Miroslava Miškovića i holdinga, ako bude sreće i političke odgovornosti, moglo bi doprineti rasvetljavanju sistemske korupcije i njenih najbesramnijih nosioca, kako u Srbiji, tako i u sumnjivom burazerskom koruptivnom okruženju.

O tome svedoče reakcije iz Crne Gore u kojoj je najveći srpski tajkun investirao naše bogatstvo, kupujući svetu zemlju od mitropolita Amfilohija oslobođenog PDV i svake odgovornosti.

 

 

Delta Holding i SPC d.o.o.

 

Podgoričke Vijesti, u maniru istraživačkog novinarstva i naknadne pameti, objavile su najnoviju vest, stambeno-komunalni podatak star nekoliko godina, da Mišković raspolaže zamašnim parčetom crnogorske zemlje, što u vilama, kućama ili placevima.

Na osnovu tog otkrića Vijesti su pronicljivo zaključile da je Mišković bio “domaćin u Crnoj Gori”, odnosno “u Herceg-Novom svoj na svome”.

Ustanovljeno je, naime, da uhićeni tajkun poseduje kuću od 60 kvadrata i skromnu okućnicu od 1.500m² na Malim Rosama.

Međutim, kako jednom of-šor preduzetniku ne priliči da se gura i stiska u tako malom prostoru (bar ne po slobodnoj volji), vlasnik Delta Holdinga je uz nesebičnu pomoć direktora Amfilohija, vlasnika Mitropolije crnogorsko-primorske d.o.o, dobio u zakup plac od 2.570m² na 99 godina, za svega 590.000 neoporezovanih evra.

Imajući u vidu da je Amfilohijeva firma oslobođena poreza na dodatu vrednost (PDV), i kao takva rasterećena briga koje nosi privredni kriminal.

Posebna pogodnost eksteritorijalne svete srpske zemlje iznajmljene na 99 tuđinskih godina bila je u tome što je Mišković mogao da ruši, gradi, ispravlja i savija, sve prema sopstvenom arhitektonskom nahođenju i urođenom estetizmu, što je za rezultiralo izgradnjom još jedne kućice za odmor od napornog nezakonitog poslovanja, ovaj put toplog kutka od 300m², na Savini, doduše blizu Opšte bolnice Meljine.

Rukovodeći se valjda doktrinom “Kupuj Crnu Goru da bi je više voleo”, Mišković je sebi pribavio i plac od svega 30.000m² na Rosama gde je, dok je bio na nezasluženoj slobodi, planirao izgradnju etno-sela zatvorenog tipa, a možda i šoping-mol-a na poluostrvu Luštice.

Na tom prijatnom mestu gde je njegova supruga Ljiljana (Lily na crnogorskom) uobičajavala da provodi vreme na Stevuzu, omiljenoj pešćanoj plaži very important persons (VIP) iz Crne Gore i regiona.

Inače, prema pisanju Vijesti, zbog tog “aranžmana” je bilo negodovanja Luštičana, jer je mitropolit Amfilohije zemlju koju je Aneta Kaluđerović iz mjesta Klinci 1914. godine darivala seoskoj crkvi Sv. Arhangela Mihajila, dao u zakup bez znanja Crkvenog odbora Luštice.

© Geto Srbija

Izvor:eNovine

Creative Commons лиценца

LIČNO PRAVOSUĐE REŽIMSKOG TAJKUNA

18. новембра 2012. Коментари су искључени

 

Politički kriminal sagrađen na tri strateška stuba Manjeg zla, korupciji u privredi, politici i pravosuđu, počeo je da se urušava zajedno sa ideološkim i organizacionim krahom Demokratske stranke.

SPECIJALNI SUD

 

O dimenzijama političkog kriminala svedoče afere koje sustižu jedna drugu, od kojih je poslednja bila 15. novembra, u Specijalnom sudu, na suđenju “Stečajnoj mafiji”, na kome su advokati odbrane izveli dokaze o nezakonitoj privatizaciji “C Marketa”.

Naravno da je Sud, oličen u sudiji Nati Mesarović i tužiteljki Zagorki Dolovac, radije pristao na odlaganje narednog ročišta na neodređeno vreme, nego da dopusti izvođenje dokaza o aferi “C Market” i tako ugrozi političke, policijske i tužilačke kadrove Miroslava Miškovića.

Nakon što je, u uočljivoj žurbi, tročlano veće sudije Dušana Vojnovića odbilo sve dokazne predloge odbrane Gorana Kljajevića, Slobodana Radulovića i drugih okrivljenih u tzv. procesu "stečajnoj mafiji", odbrana je tražila od Opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda da odluči o izuzeću sudije Dušana Vojnovića i predsednice Vrhovnog suda sudije Nate Mesarović, a od državnog veća tužilaca o izuzeću, Zagorke Dolovac, Republičke javne tužiteljke.

 

Branioci u svom zahtevu tvrde da je sudiji Vojnoviću produžen mandat protivzakonito, te da već sedam godina sudi u specijalnom sudu, u najdužem procesu u istoriji srpskog pravosuđa.

Vladimir Horovic, branilac Slobodana Radulovića, bivšeg direktora "C Marketa" tražio je da sud izvede dokaze iz kojih se vidi da poslovanjem Radulovića i saradnjom sa preduzećima pokojnog Mike Brašnjevića "C Marketu" nije naneta nikakva šteta, i dokaze iz kojih se vidi kako je u kabinetu Vojislava Koštunice odlučeno da se Miškoviću dozvoli preuzimanje "C Marketa".

I ostali branioci podneli su pismene dokaze kojima se dokazuje da su neosnovano optuženi.

 

Advokat Miljka Živojinovića, bivšeg stečajnog upravnika "GP Rad", tražio je saslušanje direktora policije Milorada Veljovića, koji je organizovao iznuđivanje iskaza od advokata Miljka Živojinovića, pretnjama i ucenama protiv njega i njegove porodice, a sve da bi se konstruisala organizovana kriminalna grupa, te da bi Radulović bio optužen i tako omogućilo preuzimanje “C Marketa”.

Specijalnom sudu su dostavljeni dokazi sa Veljovićevim i Jočićevim (Dragan Jočić, DSS, bivši ministar policije) potpisima o davanju naloga inspektoru SBPOK Risti Lekiću (danas advokatu u Beogradu) da zajedno sa privatnim licem Velimirom Marjanovićem ode u Crnu Goru i sastane se sa advokatom Miljkom Živojinovićem.

Ovaj službeni put je, razume se, plaćen iz budžeta.

Sud je odbio i izvođenje dokaza da su policija i tužilaštvo sprečili da 1.000 radnika “GP Rad” preuzme firmu "GP Rad" zajedno sa obavezama u iznosu od 24 miliona eura, i da tako nastavi sa poslovanjem, te da poveriocima ovog građevinskog preduzeća nije naneta nikakva šteta, samim tim ni krivično delo, postupanjem stečajnog upravnika, advokata Miljka Živojinovića.

Šta više, nema pravnog osnova ni za pokušaj izvršenja krivičnog dela, jer potpis stečajnog upravnika nema nikakvu pravnu snage bez pravnosnažnog rešenja suda.

Bez obzira na ove činjenice, Tužilaštvo je punih šest godina tvrdilo da je za GP Rad u stečaju nastala šteta od 550 miliona dinara (i to bez izvršenog veštačenja), da bi pre mesec dana skratilo “najdužu optužnicu u istoriji srpskog pravosuđa” od 181 strane, za više od 100 stranica.

U tom novom dokumentu (izmenjenoj optužnici) tužilaštvo sada tvrdi (posle šest godina) da GP Rad u stečaju nije više oštećen za 550 miliona dinara, nego, opet bez ikakvog veštačenja, “za najmanje 100 miliona dinara”!

Prema svedočenju Milana Beka 12. septembra 2007. godine (223-350 strana transkripta) u specijalnom sudu konstatovano je da je "C market" plaćen državi 29 miliona evra.

U spisima predmeta postoje dokazi da je "C market" procenjen na 325 miliona evra, kao i da poseduje 145.000 kvadratnih metara poslovnog prostora.

Nakon četiri godine taj isti trgovinski lanac (sada pod drugim imenom) prodat je za milijardu evra belgijskom “Delezu”.

Neobjašnjivo je zašto sudija Dušan Vojnović odbija da izvede veštačenje dokumentacije za "C market".

Na pitanje advokata odgovorio je : "Dokumentaciju smo gledali u elektronskom obliku, a ako hoćete papire, izvolite, pogledajte ih sami u podrumu!"

A u podrumu zgrade specijalnog suda, navedena dokumentacija je delimično uništena.

Po tvrđenju odbrane Slobodana Radulovića, elektronska dokumentacija se razlikuje u velikoj meri u odnosu na originalnu dokumentaciju, što bi se dalo lako utvrditi prostim upoređivanjem sačuvanog dela originalne dokumentacije i elektronske dokumentacije.

Sudija Dušan Vojnović odbija uvid u orginalna dokumenta i želi da donese presudu kojom bi se prikrila Miškovićeva pljačka, da se osude nevina lica i da se opravda njihovo hapšenje 2006. godine, kao i držanje u zatvoru u trajanju od dve i po godine.

Optuženima je uskraćeno osnovno pravo utvrđeno odredbama člana 138 Zakonika o krivičnom postupku da vide, da se izjasne i da komentarišu dokaze.

Sudija Dušan Vojnović lažno prikazuje da se dokumentacija nalazi na elektronskim karticama, a u dosadašnjem toku postupka je nesporno utvrđeno da se poplavljena dokumentacija uopšte ne slaže sa tim elektronskim karticama, kako ih naziva sudija.

Zaključak je da Miškovićeve sudije hoće da legalizuju pljačku "C marketa", a to može da potvrdi 2.500 oštećenih akcionara, kao i komisija Evropske Unije, koja je zatražila da se preispitaju zloupotrebe oko privatizacije ove firme.

Činjenice:

1. Sud nije obezbedio odbrani okrivljenih da izvrše uvid u dokumentaciju "C marketa", čak ni jednu jedinu fakturu, niti jedan jedini ugovor.

2. Kako je voda ušla u sud i poplavila 200 registratora?

Gde su oni stajali, na zemlji?

Da li je ta voda mogla da poplavi sobu visoku 4 metra, ukoliko su registratori stajali na drvenim ili metalnim policama?

3. Mali akcionari, njih 2.500 su već tužili državu i svakodnevno su ispred Vlade Srbije.

4. Mišković je platio državi kupovinu najvećeg trgovinskog lanca na Balkanu, koji ima u posedu 145.000 m2 poslovnog prostora za smešnih i ponižavajućih 29 miliona evra.

Četiri godine kasnije, prodao je isti taj trgovinski lanas belgijskom "Delezu" za milijardu evra.

5. Savetnik okrivljenog Slobodana Radulovića, profesor Tica, tražio je od suda da mu veštaci pokažu bar jednu fakturu ili ugovor iz koga se vidi da je oštećen "C market".

Sudija Dušan Vojnović mu je na to odgovorio da je sva dokumentacija poplavljena i da to ne može da se iznese.

6. Tako je okrivljenima uskraćeno osnovno pravo na odbranu, utvrđeno odredbama člana 138. i člana 68. stav 1, tačka 10, “da okrivljeni ima pravo da se izjasni o svim dokazima koje ga terete ili mu idu u korist”.

 Postavlja se pitanje, kako onda može da se u ovom predmetu donese pravična presuda?

7. Potrebno je postaviti pitanja direktno postupajućem sudiji Dušanu Vojnoviću, predsednici kasacionog suda Nati Mesarović, predsednici Apelacionog suda Radmili Dičić – Dragutinović, predsedniku Višeg suda Albijaniću, kako su uništeni dokazi u najvažnijem sudskom postupku.

Kako je to moguće?

Ko je za to odgovoran?

Zašto već nisu podneli ostavke?

8. Oni svi štite Miroslava Miškovića, Danka Đunića i ostale koji su se obogatili na pljački "C Marketa".

9. Potrebno je formirati nezavisnu komisiju u okviru Ministarstva pravde da se tačno utvrde okolnosti pod kojima su uništeni dokazi.

10. Pravnosnažnim odlukama Apelacionog suda, ceo ovaj predmet je zasatareo kao organizovani kriminal još u septembru 2010. godine i dužnost sudije Dušana Vojnovića je bila da se oglasi nenadležnim i predmet preda redovnim sudovima.

Zašto sudija Dušan Vojnović odbija da postupi po pravnosnažnim odlukama Apelacionog suda i dalje drži predmet kod sebe?

Čega se plaši?

11. Očigledno je, da sudija Dušan Vojnović izbegava da se to sve utvrdi i želi bez izvođenja dokaza da donese presudu po nalogu Miroslava Miškovića.

O svim detaljima ovog slučaja ranije su obavešteni Visoki savet sudstva i Ministarstvo pravde, ali iz tih Malovićkinih, kriminalizovanih državnih institucija, nije stigao nikakav, ni pozitivan ni negativan odgovor.

 

© Geto Srbija

Materijal:eNovine

Creative Commons лиценца

“TEROR NAD GRAĐANIMA”, OD STRANE MIŠKOVIĆA I NJEGOVIH SLUGA

9. новембра 2012. Коментари су искључени

 

DS je nakon ubistva predsednika Zorana Đinđića pretvorena u u servis marginalnih pojedinaca i “prvorazrednih lopova”.

Miroslav-Miskovic-Aleksandar-Antic-Dragan-Djilas

 

Nad njima su uspostavili kontrolu oni delovi društva i Miloševićevog režima koji su učestvovali u ubistvu premijera Đinđića.

Iako su osnovani upravo iz razloga nezadovoljstva ovakvom politikom DS, kao njihova frakcija, LDP je odmah po ulasku u Parlament postao servis Demokratske stranke.

Njihov ulazak u beogradsku i republičku vlast 2008. ukazao je da je LDP pod uticajem skupine najokorelijih kriminalaca okupljenih oko paradržavne terorističke ćelije pod nazivom „Privrednik“, sa Miroslavom Miškovićem na čelu, tim Bin Ladenom srpske privrede.

Čim su nove vlasti pravilno identifikovale ovu grupu terorista kao najveći  problem našega društva, mediji koji su u njihovom vlasništvu ili njihovom džepu, svejedno, mnoštvom drugih nebitnih tema su sklonili ime ovoga neformalnog gazde Srbije iz fokusa javnosti, razrađujući nebitne sukobe Miškovićevih slugu.

Prelomni trenutak budućnosti Srbije je upravo u spremnosti novih vlasti da rasturi ovu ćeliju i pokuša da od Srbije  stvori normalnu i demokratsku državu.

Šefovi ovakve Srbije su Miroslav Mišković i njegovi potčinjeni: Milan Beko, Miodrag Kostić, Vojin Lazarević, Branislav Grujić, Toplica Spasojević, Danko Đunić, Zvonko Nikezić,  Zoran Mitrović, Milija Babović, Srđan Šaper,  Dragan Đilas, Miroslav Bogićević…

 

Prethodna vlast jednako oličena u režimima Vojislava Koštunice i Borisa Tadića uz podršku i skoro svih drugih stranaka omogućila je ovoj bandi da monopoliše Srbiju, preuzme funkcije državnih institucija, donosi i menja zakone, postavlja i smenjuje, ucenjuje, optužuje, hapsi, drži u zatvoru i medijski satanizuje sve one koji su se njihovoj pljački našli na putu.

Najviše u ovome otišao je Miroslav Mišković koji je policiju, specijalno tužilaštvo i specijalni sud tretirao kao delove svoje firme.

O tome je nešto i javno svedočila njegova najbliža sradnica Milka Forcan posle sukoba koji je između njih izbio. Par meseci kasnije, sestra Milke Forcan završila je u višemesečnom istražnom zatvoru i sve je ubrzo ponovo utihnulo.

Zato i ne čudi sukob u vrhu policije gde legalno izabrane  vlasti pokušavaju nemoguće, to jest da sprovedu istrage o kriminalu i korupciji uz pomoć pojedinaca koji su Miškovićevi saučesnici istih tih pljački.

Zato se i dešavaju podmetanja i borba oko preuziminja poluga istražnih organa, jer je upravo tu centar zaštite organizovanog kriminala,  a ne borbe protiv tog kriminala.

Žrtve uništenja i  torture od strane Miškovića, Beka, Kostića, Lazarevića… otvoreno su u javnosti govorili da svi oni poseduju privatne prislušne centre, da se sami time hvale i da za njih rade mnogi inspektori poicije ili službenici tužilaštava ili sudova.

Nije tajna da je Boris Tadić, doskorašnji lider DS i bivši predsednik države takođe imao privatno-paradržavni centar za tehničko nadgledanje i presretanje informacija.

Srbija je pod njima pretvorena u balkansku Kolumbiju u kojima je mali  broj povlašnjih političara i kriminalaca živeo u najvećoj raskoši i bogtstvu dok je većina naroda propadala.

Korumpirani političari su omogućili  Miškoviću da monopol na maloprodaju hrane proda drugoj državi i milijarde opljačkane imovine strpa u džep, ostavljajući da građani Srbije plaćaju najskuplju hranu u skoro celoj Evropi.

Tako je prodao i banku i osiguranje i sve pare prebacio na off-shore firme ne plaćajući Srbiji ni dinar od  milijardi građana Srbije koje je on prisvojio za sebe.

Sve je to dobio zahvaljujući bednim desetinama hiljada evra koje je gurao u džepove lidera stranaka i nadležnih ministara omogućavajući njima da žive lagodno, kupuju jahte i automobile, da zimi letuju u tropima, a leti skijaju po Andima.

DS i LDP su reformom pravosuđa i zakonom o medijima omogućili ovu spregu politike, organizovanog kriminala i tajkunskih bandi i na taj način  zaštitili sve monopole Miroslava Miškovića i njihovu kasniju prodaju.

 

 

Svi su oni saučesnici organizovanog pljačkanja države na čijem su samom vrhu do izbora 2012. bili Tadić i Mišković.

Tadić je pao, moraju pasti i ostali!

Aleksandra Vučića i SNS u ovom trenutku smatramo najodgovornijim u procesu raskrinkavanja ove opasne i pogubne sprege organizovanog kriminala koja i dalje uništava Srbiju, a  sigurni smo da za istrajnost u ovome poslu imaju najširu društvenu podršku.

 

 

Materijal:eNovine

© Geto Srbija

Creative Commons лиценца

“ZLO SRBIJE” – MIROSLAV MIŠKOVIĆ

8. новембра 2012. 4 коментара

 

 

Miroslav Mišković je jedan od najbogatijih ljudi na svetu, stoji u dokumentima objavljenim na Vikiliksu, a koje je bivši američki ambasador u Beogradu Majkl Polt poslao u Sjedinjene Američke Države.

MISKOVIC

 

Majkl Polt je u dokumentu, koji nosi oznaku „tajno“, od 27. jula 2007. godine u kojem se govori o Miroslvu Miškoviću, vlasniku Delta Holdinga, naveo da je Mišković najbogatiji čovek u Srbiji i da je prema najnovijoj Forbsovoj listi, jedan od najbogatijih ljudi na svetu.

Polt navodi da bogatstvo Miroslava Miškovića iznosi više od jedne milijarde dolara.

Prema američkim tajnim dokumentima, Mišković dominira bankarstvom, osiguranjem i robom široke potrošnje, kao i da je to bogatstvo stekao putem korupcije.

‚‚Mi sada imamo čvrste dokaze da se Mišković nečuveno obogatio putem korupcije, koja je imala ozbiljan negativan uticaj na američke nacionalne interese”,  rečeno je u dokumentu o Miškoviću.

U dokumetu koji je objavio Vikiliks navodi se da je Ambasada SAD u poslednjih nekoliko meseci, dobila dokaze da je Miroslav Mišković imao direktnu korist od korupcije, kao i da su mu u tome pomagali ljudi iz tadašnje vlasti.

Deo dokumenata koji terete Miškoviće, prema depeši objavljenoj na Vikiliksu, dala je bivša glavna tužiteljka Haškog tribunala Karle del Ponte, koja je, kako se navodi, bukvalno nagomilala tonu dokumentacije.

Prema navodima u tim dokumentima, Miškovićevoj firmi Delta Holding, kao i njenim filijalama omogućen je 45 dana grejs perioda.

 

Polt u deokumetu koji je objavio Vikiliks navodi da su nakon prijema dokumenata o poslovanju Miškovića, razgovarali sa Predragom Arsenijevićem koji je tada bio šef biroa direktora Uprave carina.

“Arsenijević je potvrdio da je Dokument u širokoj upotrebi i da se vidi da je Mišković prekršio najmanje tri Odredbe postojećih carinskih zakona i propisa”,  ističe se u depeši.

Prema tom dopisu Ambasade SAD navodi se da  je Miškovič bio u prednosti u odnosu na ostale firme tako što je svoju robu direktno distribuirao u Beograd, dok je roba ostalih morala da prođe punu carinsku kontrolu.

 

Tako je, kako se navodi u depeši, Mišković pravio tržišnu prednost nad potencijalnim takmičarima koji su svoju robu morali da istovare na granici.

Drugo, kako se navodi, Miškoviću je bilo dozvoljeno da svoju robu drži u skladištu, čime je na tržište izlazio samo parcijalno, kada je u nekom momentu trebalo zadovoljiti tržište.

To mu je, kako ističu, takođe dalo nepravednu prednost, i pored toga dozvoljeno mu je da ima koristi od hiperinflacije kao bi robu prodavao mnogo kasnije koja se inače vrednovala po fakturi od datum ulaska.

 

U svom Forbs citatu, kako se kaže u depeši, Mišković navodi da je svoje bogatstvo stekao kao čovek koji je sam krenuo u bankarstvo i osiguranje.

Dokument koji je došao u posed Vikiliksa donosi i komentar da je Miškovićevo bogatstvo nastalo na leđima srpskog naroda koji se borio za goli život kroz sankcije, hiperinflaciju, a da je on sve to iskoristio i prikupljao bogatstvo na patnji naroda.

 

Izvor: Pravda

© Geto Srbija

Creative Commons лиценца

OTVORENA PORUKA ZA MIŠKOVIĆA I ONE KOJI PRISLUŠKUJU…

4. новембра 2012. 3 коментара

 

Možete da prisluškujete, da nas pratite, da nas prebijate, da pretite i uklanjate, ali ne možete Srbiji nikada uzeti pravo na život.

To pravo ne dodeljujete vi. To pravo da živimo je naše prirodno pravo.

Nemate tapiju baš na svemu.

Piše: Srba Filipović

Miskovic

 

Život nikada ne možete pretvoriti u šoping mol.

Ono što je konačno izašlo na videlo da prisluškujete, da gospodarite jednim delom policije i tajnih službi jasno govori o vama ko ste i šta ste.

I nisam paranoik i Ilija Čvorović ako kažem da sam sebi mnoga vrata ѕatvorio, jer pišem protiv vas, ali meni i mojima od vas ništa ne treba.

Mi smo obični i pristojni ljudi, koji će sve učiniti da zaustave vas u tom strašnom pohodu na Srbiju.

Vaše bolesne i šizofrene kleptomanske zamisli u Srbiji više nikada neće proći.

To što se nekad zvalo snalaženje, danas se pravilno naziva prevarom, lopovlukom, otimačinom, bahatošću i bezobrazlukom.

Pre tri dana sam pitao javno preko novina Miroslava Miškovića da mi kaže ko je on i šta predstavlja u ovoj malenoj Srbiji.

Naravno, ćutanjem mi je glasno odgvorio da je on zla kob Srbije.

Ali ne samo on, već i svi ostali koji su se na grbači ovog jadnog naroda obogatili i danas se pokazuju nama običnim ljudima kao elita.

 

U čemu su oni elita!?

Šta je to kod njih elitno i na nekom visokom novou!?

Kod njih su samo krađe visoke. Nema tu nikakve elite.

Pa, zar se elitom može nazivati čovek koji je sve što ima stekao uzimajući od drugih!?

To je običan šljam.

Ne bih Miškoviću i njegovim drugarima dao ni cipele da mi izglanca.

Pitao sam Miškovića da sam izabere koliko želi robije. Glasno mi je bez odgovora dao jasan odgovor.

Nema te robije koja bi bila za njega podesna da vrati sve što nam je uzeo. Ukrao je živote, godine, smeh, radost, pravo na život dostojan čoveka…

Nema robije koja je dovoljna za takvog psihopatu.

Sto doživotnih robija u okovima da mu daju bilo bi malo.

 

I na kraju da mu opet poručim.

Neka prati i prisluškuje. Neka preti i bije. Neka kupuje kriminalce da rade za njega. Neka se otima koliko god hoće.

I kad bilo koga od nas skloni, uvek će doći sledeći da mu stavi tačku na njegovu pljačku Srbije.

Narod zna lepo da kaže da Đavo uvek dođe po svoje.

Miškoviću, tvoje je odzvonilo, a sva imovina koju si “stekao”, biće dobrim delom dovoljna, da se pomogne najugroženijim i najsiromašnijim građanima Srbije.

© Geto Srbija

Creative Commons лиценца

KOLIKO JE OPASAN DRAGAN ĐILAS!

29. октобра 2012. 3 коментара

 

Dragan Đilas je u politiku ušao 2004. godine kao marketing menadžer i poslovni čovek, što njegovim kompanijama očigledno nije štetilo.

Njegove marketing kompanije su se u proteklih osam godina množile i uvećavale svoje prihode, dok je njegova politička karijera u usponu istovetna, procvatu i rastu njegove marketing imperije.

 

                                                                 Hvataj

 

Dragan Đilas je u politiku ušao 2004. godine kao marketing menadžer i poslovni čovek, što njegovim kompanijama očigledno nije štetilo.

Zapravo, njegove marketing kompanije su se u proteklih osam godina množile i uvećavale svoje prihode.

Njegova politička karijera u usponu istovetna je procvatu i rastu njegove marketing imperije.

U periodu od 2005. do 2011. godine „Multicom Group“, u kojoj gradonačelnik Beograda ima vlasništvo, kumulativno je ostvarila prihod od 603.258,272 miliona dolara.

Njegova druga kompanija „Direct Media“ u periodu od 2008. do 2011. godine ostvarila je kumulativni prihod od 330.315,878 miliona dolara.

Od 2004. godine, kada je pristupio Demokratskoj stranci i odmah zauzeo ozbiljne partijske pozicije i državne položaje, kompanije u kojima on ima vlasništvo do kraja 2011. godine prihodovale su skoro milijardu dolara, pretežno u marketing sektoru.

To je impresivan iznos i za marketing kompanije u daleko razvijenijim državama i ekonomijama od Srbije.

Toliki prihod u marketing industriji, u segmetu oglašavanja, kompanijama u vlasništvu gradonačelnika Beograda doneo je ogroman, u srpskim prilikama dominantan uticaj na medijsku industriju, kako štampanu tako i elektronsku, u prvom redu televizijsku.

Kako?

Tako što Đilasove marketing agencije zakupljuju oglasni prostor u gotovo svim najvažnijim i najuticajnim medijima u zemlji, i na taj način srpski mediji su u svojevrsnoj finansijskoj zavisnosti od njegovih marketing agencija.

Ukoliko bi ti mediji izveštavali kritički – oglasa nema, što medije odvodi u nesolventnost i bankrot.

Pošto su marketing agencije Dragana Đilasa najveće i dominantne, alternative medijima u Srbiji nema u vidu saradnje sa drugim marketing agencijama.

Zašto?

Zato što oglašivači, kompanije, državne i privatne, zaključuju dominantno ugovore sa Đilasovim marketing agencijama, znajući da će time sebi obezbediti i svojevrsnu političku „zaštitu“ i kišobran od administrativnih i drugih problema na koje danas nailaze svi koji nešto u Srbiji rade, što im druge, relativno male marketing agencije, ne mogu obezbediti.

Taj kauzalitet objašnjava uzajamni uspon i poslovne imperije i političke karijere Dragana Đilasa, kao i osnovni uzrok njegovog medijskog uticaja i neravnopravnog položaja u odnosu na njegove kolege političare iz svih partija i političkih orijentacija.

Iako su Verica Barać i Savet za borbu protiv korupcije u svom Izveštaju o medijskim zloupotrebama evidentirali određene zanimljivosti, poput činjenica da su veći broj kompanija, u kojima je gradonačelnik Beograda vlasnik, u direktnom poslovnom odnosu sa institucijama, ustanovama i javnim preduzećima Grada Beograda, to nije, razume se i iz kojih razloga, bilo atraktivno najznačajnijim medijima da o tome izveštavaju, i da tu temu istražuju ni juče, ni danas, a po svemu sudeći ni sutra.

Prošle nedelje, u četvrtak, SNS je izdala saopštenje za javnost u kojem optužuje Dragana Đilasa i Miroslava Miškovića za navodno prikriveno vlasništvo u dnevnom listu „Press“.

Iako je saopštenje medijski atraktivno i u interesu javnosti, bez obzira na politički ukus i uređivačku politiku srpskih medija, retki su mediji koji su ga preneli i objavili. 

lednji prTaj posimer najbolje ilustruje pod kakvom su kontrolom danas mediji u Srbiji, i kolika je društveno-politička moć Dragana Đilasa.

Gledajući sa pozicija uskostranačkih interesa to nekima nije problem, ali ako se gleda sa aspekta interesa svih građana i društva u Srbiji, onda je to i te kakav problem.

Kada se tome pridoda kontrola nad budžetom Grada Beograda i godišnji prihodi Đilasove poslovne imperije, dolazi se do zaključka da gradonačelnik Beograda na godišnjem nivou pored medijske ima i finansijsku kontrolu veću od bilo kog srpskog tajkuna ili krupnog kapitaliste, uključujući i Miroslava Miškovića, najkrupnijeg srpskog kapitalistu.

Dakle, Dragan Đilas ima medijski veći uticaj od svakog političara, a finansijski praktično od svakog privrednika u Srbiji.

©Geto Srbija

Materijal:Akter

Creative Commons лиценца

%d bloggers like this: