Архива

Posts Tagged ‘miskovic’

“TEROR NAD GRAĐANIMA”, OD STRANE MIŠKOVIĆA I NJEGOVIH SLUGA

9. новембра 2012. Коментари су искључени

 

DS je nakon ubistva predsednika Zorana Đinđića pretvorena u u servis marginalnih pojedinaca i “prvorazrednih lopova”.

Miroslav-Miskovic-Aleksandar-Antic-Dragan-Djilas

 

Nad njima su uspostavili kontrolu oni delovi društva i Miloševićevog režima koji su učestvovali u ubistvu premijera Đinđića.

Iako su osnovani upravo iz razloga nezadovoljstva ovakvom politikom DS, kao njihova frakcija, LDP je odmah po ulasku u Parlament postao servis Demokratske stranke.

Njihov ulazak u beogradsku i republičku vlast 2008. ukazao je da je LDP pod uticajem skupine najokorelijih kriminalaca okupljenih oko paradržavne terorističke ćelije pod nazivom „Privrednik“, sa Miroslavom Miškovićem na čelu, tim Bin Ladenom srpske privrede.

Čim su nove vlasti pravilno identifikovale ovu grupu terorista kao najveći  problem našega društva, mediji koji su u njihovom vlasništvu ili njihovom džepu, svejedno, mnoštvom drugih nebitnih tema su sklonili ime ovoga neformalnog gazde Srbije iz fokusa javnosti, razrađujući nebitne sukobe Miškovićevih slugu.

Prelomni trenutak budućnosti Srbije je upravo u spremnosti novih vlasti da rasturi ovu ćeliju i pokuša da od Srbije  stvori normalnu i demokratsku državu.

Šefovi ovakve Srbije su Miroslav Mišković i njegovi potčinjeni: Milan Beko, Miodrag Kostić, Vojin Lazarević, Branislav Grujić, Toplica Spasojević, Danko Đunić, Zvonko Nikezić,  Zoran Mitrović, Milija Babović, Srđan Šaper,  Dragan Đilas, Miroslav Bogićević…

 

Prethodna vlast jednako oličena u režimima Vojislava Koštunice i Borisa Tadića uz podršku i skoro svih drugih stranaka omogućila je ovoj bandi da monopoliše Srbiju, preuzme funkcije državnih institucija, donosi i menja zakone, postavlja i smenjuje, ucenjuje, optužuje, hapsi, drži u zatvoru i medijski satanizuje sve one koji su se njihovoj pljački našli na putu.

Najviše u ovome otišao je Miroslav Mišković koji je policiju, specijalno tužilaštvo i specijalni sud tretirao kao delove svoje firme.

O tome je nešto i javno svedočila njegova najbliža sradnica Milka Forcan posle sukoba koji je između njih izbio. Par meseci kasnije, sestra Milke Forcan završila je u višemesečnom istražnom zatvoru i sve je ubrzo ponovo utihnulo.

Zato i ne čudi sukob u vrhu policije gde legalno izabrane  vlasti pokušavaju nemoguće, to jest da sprovedu istrage o kriminalu i korupciji uz pomoć pojedinaca koji su Miškovićevi saučesnici istih tih pljački.

Zato se i dešavaju podmetanja i borba oko preuziminja poluga istražnih organa, jer je upravo tu centar zaštite organizovanog kriminala,  a ne borbe protiv tog kriminala.

Žrtve uništenja i  torture od strane Miškovića, Beka, Kostića, Lazarevića… otvoreno su u javnosti govorili da svi oni poseduju privatne prislušne centre, da se sami time hvale i da za njih rade mnogi inspektori poicije ili službenici tužilaštava ili sudova.

Nije tajna da je Boris Tadić, doskorašnji lider DS i bivši predsednik države takođe imao privatno-paradržavni centar za tehničko nadgledanje i presretanje informacija.

Srbija je pod njima pretvorena u balkansku Kolumbiju u kojima je mali  broj povlašnjih političara i kriminalaca živeo u najvećoj raskoši i bogtstvu dok je većina naroda propadala.

Korumpirani političari su omogućili  Miškoviću da monopol na maloprodaju hrane proda drugoj državi i milijarde opljačkane imovine strpa u džep, ostavljajući da građani Srbije plaćaju najskuplju hranu u skoro celoj Evropi.

Tako je prodao i banku i osiguranje i sve pare prebacio na off-shore firme ne plaćajući Srbiji ni dinar od  milijardi građana Srbije koje je on prisvojio za sebe.

Sve je to dobio zahvaljujući bednim desetinama hiljada evra koje je gurao u džepove lidera stranaka i nadležnih ministara omogućavajući njima da žive lagodno, kupuju jahte i automobile, da zimi letuju u tropima, a leti skijaju po Andima.

DS i LDP su reformom pravosuđa i zakonom o medijima omogućili ovu spregu politike, organizovanog kriminala i tajkunskih bandi i na taj način  zaštitili sve monopole Miroslava Miškovića i njihovu kasniju prodaju.

 

 

Svi su oni saučesnici organizovanog pljačkanja države na čijem su samom vrhu do izbora 2012. bili Tadić i Mišković.

Tadić je pao, moraju pasti i ostali!

Aleksandra Vučića i SNS u ovom trenutku smatramo najodgovornijim u procesu raskrinkavanja ove opasne i pogubne sprege organizovanog kriminala koja i dalje uništava Srbiju, a  sigurni smo da za istrajnost u ovome poslu imaju najširu društvenu podršku.

 

 

Materijal:eNovine

© Geto Srbija

Creative Commons лиценца

“ZLO SRBIJE” – MIROSLAV MIŠKOVIĆ

8. новембра 2012. 4 коментара

 

 

Miroslav Mišković je jedan od najbogatijih ljudi na svetu, stoji u dokumentima objavljenim na Vikiliksu, a koje je bivši američki ambasador u Beogradu Majkl Polt poslao u Sjedinjene Američke Države.

MISKOVIC

 

Majkl Polt je u dokumentu, koji nosi oznaku „tajno“, od 27. jula 2007. godine u kojem se govori o Miroslvu Miškoviću, vlasniku Delta Holdinga, naveo da je Mišković najbogatiji čovek u Srbiji i da je prema najnovijoj Forbsovoj listi, jedan od najbogatijih ljudi na svetu.

Polt navodi da bogatstvo Miroslava Miškovića iznosi više od jedne milijarde dolara.

Prema američkim tajnim dokumentima, Mišković dominira bankarstvom, osiguranjem i robom široke potrošnje, kao i da je to bogatstvo stekao putem korupcije.

‚‚Mi sada imamo čvrste dokaze da se Mišković nečuveno obogatio putem korupcije, koja je imala ozbiljan negativan uticaj na američke nacionalne interese”,  rečeno je u dokumentu o Miškoviću.

U dokumetu koji je objavio Vikiliks navodi se da je Ambasada SAD u poslednjih nekoliko meseci, dobila dokaze da je Miroslav Mišković imao direktnu korist od korupcije, kao i da su mu u tome pomagali ljudi iz tadašnje vlasti.

Deo dokumenata koji terete Miškoviće, prema depeši objavljenoj na Vikiliksu, dala je bivša glavna tužiteljka Haškog tribunala Karle del Ponte, koja je, kako se navodi, bukvalno nagomilala tonu dokumentacije.

Prema navodima u tim dokumentima, Miškovićevoj firmi Delta Holding, kao i njenim filijalama omogućen je 45 dana grejs perioda.

 

Polt u deokumetu koji je objavio Vikiliks navodi da su nakon prijema dokumenata o poslovanju Miškovića, razgovarali sa Predragom Arsenijevićem koji je tada bio šef biroa direktora Uprave carina.

“Arsenijević je potvrdio da je Dokument u širokoj upotrebi i da se vidi da je Mišković prekršio najmanje tri Odredbe postojećih carinskih zakona i propisa”,  ističe se u depeši.

Prema tom dopisu Ambasade SAD navodi se da  je Miškovič bio u prednosti u odnosu na ostale firme tako što je svoju robu direktno distribuirao u Beograd, dok je roba ostalih morala da prođe punu carinsku kontrolu.

 

Tako je, kako se navodi u depeši, Mišković pravio tržišnu prednost nad potencijalnim takmičarima koji su svoju robu morali da istovare na granici.

Drugo, kako se navodi, Miškoviću je bilo dozvoljeno da svoju robu drži u skladištu, čime je na tržište izlazio samo parcijalno, kada je u nekom momentu trebalo zadovoljiti tržište.

To mu je, kako ističu, takođe dalo nepravednu prednost, i pored toga dozvoljeno mu je da ima koristi od hiperinflacije kao bi robu prodavao mnogo kasnije koja se inače vrednovala po fakturi od datum ulaska.

 

U svom Forbs citatu, kako se kaže u depeši, Mišković navodi da je svoje bogatstvo stekao kao čovek koji je sam krenuo u bankarstvo i osiguranje.

Dokument koji je došao u posed Vikiliksa donosi i komentar da je Miškovićevo bogatstvo nastalo na leđima srpskog naroda koji se borio za goli život kroz sankcije, hiperinflaciju, a da je on sve to iskoristio i prikupljao bogatstvo na patnji naroda.

 

Izvor: Pravda

© Geto Srbija

Creative Commons лиценца

OTVORENA PORUKA ZA MIŠKOVIĆA I ONE KOJI PRISLUŠKUJU…

4. новембра 2012. 3 коментара

 

Možete da prisluškujete, da nas pratite, da nas prebijate, da pretite i uklanjate, ali ne možete Srbiji nikada uzeti pravo na život.

To pravo ne dodeljujete vi. To pravo da živimo je naše prirodno pravo.

Nemate tapiju baš na svemu.

Piše: Srba Filipović

Miskovic

 

Život nikada ne možete pretvoriti u šoping mol.

Ono što je konačno izašlo na videlo da prisluškujete, da gospodarite jednim delom policije i tajnih službi jasno govori o vama ko ste i šta ste.

I nisam paranoik i Ilija Čvorović ako kažem da sam sebi mnoga vrata ѕatvorio, jer pišem protiv vas, ali meni i mojima od vas ništa ne treba.

Mi smo obični i pristojni ljudi, koji će sve učiniti da zaustave vas u tom strašnom pohodu na Srbiju.

Vaše bolesne i šizofrene kleptomanske zamisli u Srbiji više nikada neće proći.

To što se nekad zvalo snalaženje, danas se pravilno naziva prevarom, lopovlukom, otimačinom, bahatošću i bezobrazlukom.

Pre tri dana sam pitao javno preko novina Miroslava Miškovića da mi kaže ko je on i šta predstavlja u ovoj malenoj Srbiji.

Naravno, ćutanjem mi je glasno odgvorio da je on zla kob Srbije.

Ali ne samo on, već i svi ostali koji su se na grbači ovog jadnog naroda obogatili i danas se pokazuju nama običnim ljudima kao elita.

 

U čemu su oni elita!?

Šta je to kod njih elitno i na nekom visokom novou!?

Kod njih su samo krađe visoke. Nema tu nikakve elite.

Pa, zar se elitom može nazivati čovek koji je sve što ima stekao uzimajući od drugih!?

To je običan šljam.

Ne bih Miškoviću i njegovim drugarima dao ni cipele da mi izglanca.

Pitao sam Miškovića da sam izabere koliko želi robije. Glasno mi je bez odgovora dao jasan odgovor.

Nema te robije koja bi bila za njega podesna da vrati sve što nam je uzeo. Ukrao je živote, godine, smeh, radost, pravo na život dostojan čoveka…

Nema robije koja je dovoljna za takvog psihopatu.

Sto doživotnih robija u okovima da mu daju bilo bi malo.

 

I na kraju da mu opet poručim.

Neka prati i prisluškuje. Neka preti i bije. Neka kupuje kriminalce da rade za njega. Neka se otima koliko god hoće.

I kad bilo koga od nas skloni, uvek će doći sledeći da mu stavi tačku na njegovu pljačku Srbije.

Narod zna lepo da kaže da Đavo uvek dođe po svoje.

Miškoviću, tvoje je odzvonilo, a sva imovina koju si “stekao”, biće dobrim delom dovoljna, da se pomogne najugroženijim i najsiromašnijim građanima Srbije.

© Geto Srbija

Creative Commons лиценца

KOLIKO JE OPASAN DRAGAN ĐILAS!

29. октобра 2012. 3 коментара

 

Dragan Đilas je u politiku ušao 2004. godine kao marketing menadžer i poslovni čovek, što njegovim kompanijama očigledno nije štetilo.

Njegove marketing kompanije su se u proteklih osam godina množile i uvećavale svoje prihode, dok je njegova politička karijera u usponu istovetna, procvatu i rastu njegove marketing imperije.

 

                                                                 Hvataj

 

Dragan Đilas je u politiku ušao 2004. godine kao marketing menadžer i poslovni čovek, što njegovim kompanijama očigledno nije štetilo.

Zapravo, njegove marketing kompanije su se u proteklih osam godina množile i uvećavale svoje prihode.

Njegova politička karijera u usponu istovetna je procvatu i rastu njegove marketing imperije.

U periodu od 2005. do 2011. godine „Multicom Group“, u kojoj gradonačelnik Beograda ima vlasništvo, kumulativno je ostvarila prihod od 603.258,272 miliona dolara.

Njegova druga kompanija „Direct Media“ u periodu od 2008. do 2011. godine ostvarila je kumulativni prihod od 330.315,878 miliona dolara.

Od 2004. godine, kada je pristupio Demokratskoj stranci i odmah zauzeo ozbiljne partijske pozicije i državne položaje, kompanije u kojima on ima vlasništvo do kraja 2011. godine prihodovale su skoro milijardu dolara, pretežno u marketing sektoru.

To je impresivan iznos i za marketing kompanije u daleko razvijenijim državama i ekonomijama od Srbije.

Toliki prihod u marketing industriji, u segmetu oglašavanja, kompanijama u vlasništvu gradonačelnika Beograda doneo je ogroman, u srpskim prilikama dominantan uticaj na medijsku industriju, kako štampanu tako i elektronsku, u prvom redu televizijsku.

Kako?

Tako što Đilasove marketing agencije zakupljuju oglasni prostor u gotovo svim najvažnijim i najuticajnim medijima u zemlji, i na taj način srpski mediji su u svojevrsnoj finansijskoj zavisnosti od njegovih marketing agencija.

Ukoliko bi ti mediji izveštavali kritički – oglasa nema, što medije odvodi u nesolventnost i bankrot.

Pošto su marketing agencije Dragana Đilasa najveće i dominantne, alternative medijima u Srbiji nema u vidu saradnje sa drugim marketing agencijama.

Zašto?

Zato što oglašivači, kompanije, državne i privatne, zaključuju dominantno ugovore sa Đilasovim marketing agencijama, znajući da će time sebi obezbediti i svojevrsnu političku „zaštitu“ i kišobran od administrativnih i drugih problema na koje danas nailaze svi koji nešto u Srbiji rade, što im druge, relativno male marketing agencije, ne mogu obezbediti.

Taj kauzalitet objašnjava uzajamni uspon i poslovne imperije i političke karijere Dragana Đilasa, kao i osnovni uzrok njegovog medijskog uticaja i neravnopravnog položaja u odnosu na njegove kolege političare iz svih partija i političkih orijentacija.

Iako su Verica Barać i Savet za borbu protiv korupcije u svom Izveštaju o medijskim zloupotrebama evidentirali određene zanimljivosti, poput činjenica da su veći broj kompanija, u kojima je gradonačelnik Beograda vlasnik, u direktnom poslovnom odnosu sa institucijama, ustanovama i javnim preduzećima Grada Beograda, to nije, razume se i iz kojih razloga, bilo atraktivno najznačajnijim medijima da o tome izveštavaju, i da tu temu istražuju ni juče, ni danas, a po svemu sudeći ni sutra.

Prošle nedelje, u četvrtak, SNS je izdala saopštenje za javnost u kojem optužuje Dragana Đilasa i Miroslava Miškovića za navodno prikriveno vlasništvo u dnevnom listu „Press“.

Iako je saopštenje medijski atraktivno i u interesu javnosti, bez obzira na politički ukus i uređivačku politiku srpskih medija, retki su mediji koji su ga preneli i objavili. 

lednji prTaj posimer najbolje ilustruje pod kakvom su kontrolom danas mediji u Srbiji, i kolika je društveno-politička moć Dragana Đilasa.

Gledajući sa pozicija uskostranačkih interesa to nekima nije problem, ali ako se gleda sa aspekta interesa svih građana i društva u Srbiji, onda je to i te kakav problem.

Kada se tome pridoda kontrola nad budžetom Grada Beograda i godišnji prihodi Đilasove poslovne imperije, dolazi se do zaključka da gradonačelnik Beograda na godišnjem nivou pored medijske ima i finansijsku kontrolu veću od bilo kog srpskog tajkuna ili krupnog kapitaliste, uključujući i Miroslava Miškovića, najkrupnijeg srpskog kapitalistu.

Dakle, Dragan Đilas ima medijski veći uticaj od svakog političara, a finansijski praktično od svakog privrednika u Srbiji.

©Geto Srbija

Materijal:Akter

Creative Commons лиценца

BOLESNE LAŽI BORISA TADIĆA

 

U očajničkim pokušajima da sebe i svoju ekipu po svaku cenu spasi gubitka vlasti, Boris Tadić, bivši predsednik Srbije i “protivustavni” kandidat za treći predsednički mandat, definitivno se rastao od zdravog razuma.

 

Boris Tadic-bilbordi-Srbija

 

U jednom od sve češćih patoloških izliva njegovih besomučnih laži u javni prostor, Tadić je beskičmenjačkom smirenošću svoje interesne sledbenike obavestio da je za 24 sporne privatizacije, čije ispitivanje zahtevaju evropske institucije, tek nedavno čuo i da gori od želje da se pronađu eventualni krivci koji su učestvovali u njima.

 

Ovih dana iz Evropske komisije imamo zahteve da se ispitaju 24 sporne privatizacije u Srbiji. Tražio sam da mi odmah dostave podatke o tim privatizacijama. To je bilo i pre više meseci kada sam prvi put saznao za njih. Znate li kada su se one dogodile: 23 od 24 privatizacije desile su se u vreme vlade Vojislava Koštunice, jedna je bila pre te vlade i nijedna za vreme ove vlade.

Ispitaćemo svaku od tih privatizacija, ispitaćemo ko je u njima imao kakvu ulogu. Jedva čekam da saznam ko je iza toga stajao i da vidim da ti ljudi budu i osuđeni ukoliko je bilo nepravilnosti.

Bojim se da će se našim protivnicima to što su mislili da je njihova prednost vratiti kao bumerang, jer u stvari među njima su ljudi koji su to činili, a ne među nama”, rekao je Tadić u obraćanju najfanitičnijim vernicima DS dogme tokom posete Golupcu.

 

Dakle, u svega nekoliko rečenica tragikomični Boris Odlazeći, prezentovao nam je neverovatan podatak da je dopis koji je EK u Beograd poslala još prošlog juna do njega stigao tek ovih dana, na šta je on reagovao tako što je odmah tražio da mu se dostave podaci o tim privatizacijama.

Da ne bi ispalo da je poput svog nekadašnjeg kohabitacionog partnera hronično neobavešten, Boris je već u narednoj rečenici svoj iskaz donekle  revidirao naglašavajući da je to isto učinio i kada je pre “više meseci” prvi put saznao za sporne privatizacije.

Za odgovor na eventualno, a samonametljivo pitanje o razlozima zbog kojih je morao ponovo da se upoznaje sa materijom koju je već prešao pre “više meseci”, u izvrnutoj logici gospodina Bivšeg, definitivno nema mesta. Da li je u pitanju naprasna predizborna amnezija, nezainteresovanost za sudbinu opljačkanih firmi i njihovih radnika ili jednostavno prikrivanje sopstvenih finansijera.

 

Pokušavajući da ubedi javnost u imbecilnu tezu o sopstvenoj neobaveštenosti o tome šta se radi u njegovom DS pravosuđu, Tadić je prevideo okolnost da se u eri interneta lako može ustanoviti da su mu sporne privatizacije i nepravilnosti itekako bile poznate još od početka mandata njegove marionetske vlade.

Primera radi, samo su Savet za borbu protiv korupcije i nedavno preminula predsednica tog tela Verica Barać u poslednijih devet godina sačinili desetine izveštaja i predstavki, upravo povodom navedenih spornih privatizacija. Veći deo tih izveštaja je direktno dostavljen i samom Tadiću u pismu koje mu je Savet uputio 30. decembra 2010. godine.

 

DOKAZI PROTIV TAJKUNA

 

Pored aktivnosti Saveta, tužilaštvima je svoja saznanja o visokoj korupciji u Srbiji pre skoro dve godine dostavio i Stanko Subotić koji je u pisanoj izjavi  izneo brojne, sudski validne dokaze koji su teretili brojne visoke funkcionere Koštuničinog i Tadićevog režima, ali i njihove nalogodavce Miroslava Miškovića i Milana Beka.

Evropski parlament i Evropska komisija su upravo na osnovu izveštaja Saveta i izjave Subotića i izdvojili moguće slučajeve visoke korupcije. Dok su se građani Srbije i evropski zvaničnici zgražali nad iznetim dokazima, jedino su nadležna tužilaštva i Boris “Neobavešteni” do sada o tome ćutali, da bi tek sada, za potrebe predizborne kampanje, napokon priznao da je o spornim privatizacijama tek nešto načuo, prebacujući svu odgovornost na svoje bivše koalicione partnere.

Iako nema nikakve sumnje da su funkcioneri vlade Vojislava Koštunice direktno bili umešani u pljačke koje su Mišković, Beko i javnosti nešto manje poznati tajkuni bliski režimu sprovodili, još manje ima sumnje da su Tadić i njegova kamarila učinili sve kako bi zaštitili svoje finansijere i kako se nijedan slučaj ne bi procesuirao.

Jednostavno, Mišković i Beko su bili i ostali konstante koje se nisu menjale bez obzira na sve fasadne promene vlasti u Srbiji do sada.

 

LAŽNE TVRDNJE

 

Pored lažne neobaveštenosti, nisu tačne ni Tadićeve tvrdnje da je pre Koštuničine vlade sporna bila samo jedna privatizacija, kao i da za vreme odlazeće Vlade Mirka Cvetkovića nije bilo takvih pojava.

U dokumentima evropskih institucija se direktno pominje slučaj postavljanja optičkih kablova koje je radila fantomska firma “Nuba invest, u vlasništvu bliskih prijatelja Olivera Dulića”, ministra prostornog planiranja.

Zanimljivo je da je ta firma posao dobila neposrednom tajnom pogodbom, kršenjem zakonske procedure, a posao joj je, sasvim slučajno, dodelilo upravo Dulićevo Ministarstvo.

Pored višemilionskog posla postavljanja optičkih kablova, Savet za borbu protiv korupcije je upozoravao i na brojne nepravilnosti koje su pratile raspisivanje tendera za prodaju Telekoma, koji je samo sticajem okolnosti propao zbog niske ponuđene cene.

Međutim, kada se pogledaju nalazi Saveta više je nego očigledno da je Tadićeva vlada imala nameru da taj posao, iz “nepoznatih” razloga, namesti tačno određenom najpoželjnijem kupcu.

 

Uprkos tvrdnji lidera DS-a Borisa Tadića da se za aktuelnu Cvetković-Tadić-Dačićevu Vladu ne vezuje nijedan sporni slučaj visoke korupcije, “lako se da ustanoviti da je u pitanju bezočna laž”, poput kontradiktornih tvrdnji da je tek nedavno, nakon zahteva iz Brisela, prvi put čuo za sporne privatizacije i da je tim povodom odmah tražio informacije o neviđenoj pljački državne imovine.

 

Dakle, slogan: “IZBOR ZA BOLJI ŽIVOT – BORIS TADIĆ”, svakako nam govori da se “NJEMU” i “NJEGOVIM” koalicionim “partnerima”, “NE BI TREBALO,  NI SMELO VEROVATI” ni u ludilu!!!

 

Materijal:eNovine

#Geto Srbija 

Creative Commons лиценца

<span>%d</span> bloggers like this: