Архива

Posts Tagged ‘ministarstvo pravde’

SNEŽANA MALOVIĆ: “HOBOTNICA” U SRPSKOM PRAVOSUĐU

7. фебруара 2013. 1 коментар

 

Da se sudije Ustavnog suda Srbije nisu, neočekivano, uspravile i umešale, smrad u srpskom pravosuđu  sve bi nas podavio.

Snezana Malovic

 

Piše: Milovan Brkić

 

Poništavajući kao neustavne odluke Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca o nereizboru više od hiljadu delilaca pravde, kao i odredbu po kojoj je Nata Mesarović izabrana za predsednika Vrhovnog (i) kasacionog suda, ustavne sudije su, koliko toliko, spasile ugled države, jer bi u Strazburu Srbija bila osuđene na višemilionske  svote da plati osramoćenom sudijama i tužiocima.

Nove vlasti su nastavile ponizno da služe onima koji su za dugi period zagadili pravosuđe i udaljili nas od civilizacijskih normi.

  Duh Snežane Malović, bivše ministarke pravde, koja je sa svojom organizovanom kriminalnom grupom za duži period zgazila srpsko pravosuđe i pravdu stavila na rasprodaju, i dalje vlada sudovima, tužilaštvima, u ministarstvu, zatvorima…

Postavljajući Nikolu Selakovića, asistenta na Pravnom fakultetu Beogradu, koji nema položen ni pravosudni ispit, a sa 29 godina života za ovu visoku državnu funkciju, preporučen činjenicom da je ljubavnik svom profesoru Oliveru Antiću, savetniku sadašnjeg predsednika Srbije, poručeno je sudijama, tužiocima i građanima, kao i međunarodnim udruženjima sudija i tužilaca, da će sve ostati po starom.

Simpatični peder Selaković je na početku svog mandata izjavio da je srpsko pravosuđe u nokdanunu, ali da on ništa neće menjati, što se kadrovske politike tiče.

Potom je šokirao javnost izjavom da će od Ustavnog suda Srbije tražiti produženje roka u kojem je naređen, odlukom ovog suda, pojedinačnim aktima, povratak nereizabranih sudija i tužilaca na posao.

Srećom, ustavne sudije su, i ovog puta, ostale uspravno…

I status predsednice Vrhovnog (i) kasacionog suda Nate Mesarović rešio je Ustavni sud Srbije, poništavajući odredbe zakona po kojem je Narodna skupština Srbije tada odlučila da je postavi na ovu funkciju.

Srpska napredna stranka, čiji ministar je i Nikola Selaković, nastavila je da, psećom odanošću, sprovodi politiku bivše ministarke Snežane Malović.

Mesecima je ministar odugovlačio  sa promenama u ministarstvu.

Odani ljudi Snežane Malović jedva su zamenjeni, poput Slobodana Homena, državnog sekretara, koga je zamenio Danilo Nikolić, ovejani kriminalac iz Niša, bivši predsednik Okružnog suda u Nišu, koji je godinama, sa svojom porodicom, terorisao region.

Na kafanskim skupovima, u jednoj kafani pod Avalom, u društvu bivše ministarke Malović,  uvek je bio i jedan od visokih funkcionera SNS-a.

Miodrag Rakić i Snežana Malović na tim sastancima izdaju nalog svom čoveku u SNS-u šta treba da radi!

Zloglasni Miljko Radisavljević, specijalni tužilac za organizovani kriminal, ljubavnik Snežane Malović, koju je preuzeo od Dušana Petrovića, ostao je na svom mestu, da kojim slučajem, u zatvor ne odu pripadnici bande Borisa Tadića.

On je stoički zaštitio od pritvora Olivera Dulića, a sve one, koji nisu iz te bande, odmah pritvara.

  Podsetimo: banda Borisa Tadića opelješila je Srbiju za više od 50 milijardi evra!

Niko od te bande, osim Olivera Dulića, nije optužen!

I ser Oliver će se, po svemu sudeći, izvući.

Imovina Snežane Malović, Slobodana Homena i ostalih članova njihove grupe koji su zgazili srpsko pravosuđe pod punom je zaštitom sadašnjeg ministra SNS-a i njegovog nalogodavca!

Više od 100 policajaca i dalje svakodnevno obezbeđuje Snežanu Malović, njenu porodicu, Slobodana Homena i bivšeg direktora Uprave za izvršavanje krivičnih sankcija Milana Obradovića!

Za njihove potrebe, iz budžeta su odvojene pare za kupovinu blindiranih vozila.

Srbija svakog dana traži kredite za popunu budžeta, da bi od tih para plaćala telesne garde koje nemaju ni američki ni ruski predsednik, umesto da te kriminalce izvede pred sudska veća i utvrdi njihovu odgovornost.

Građani bi svakodnevno trebali da pišu u Brisel da ih mole da ne daju više kredite, jer ova Tadićeva mafija i dalje ih troši za svoje potrebe.

  Novi ministar pravde nije ni prstom mrdnuo da srpski sudovi dobiju predsednike sudova.

Tri godine i dva meseca nijedan sud u Srbiji nema izabranog predsednika suda!

Vršioce funkcija predsednika sudova postavila je ministarka pravde i Demokratska stranka.

Nije nikakva tajna da su reizabrane sudije i javni tužioci koji su, većina od njih, prošli proveru tadašnjeg rukovodstva bezbedonosno informativne agencije, i kadrovskih komisija Demokratske stranke.

Poništavanje 837 odluka o nereizboru sudija, i povratak još uvek živih sudija i tužilaca posle tri godine iščekivanja rešavanja svog statusa, koštaće Srbiju i njen budžet najmanje 30 miliona evra, kada sudovi počnu da dosuđuju i odštete za povredu časti, ugleda, za pretrpljene strahove, duševne bolove i sramotu, kao i za izgubljene zarade i doprinose onima koji su se vratili  na posao odlukom Ustavnog suda Srbije.

Ono što se parame ne može platiti, jeste kobni učinak reforme pravosuđa koju je sprovela banda Borisa  Tadića!

Osokoljeni činjenicom da su reizabrani, i uvereni da će Tadićeva vlast potrajati, a i podsticani od ministarke i njene družine, mnogi delioci pravde se više nisu držali zakona, već partijskih instrukcija u odlučivanju.

Sudska praksa poslednjih godina ne postoji i ne primenjuje se u srpskim sudovima.

 

 

  U Apelacionom sudu Beograda, u apelacionim sudovima u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, tri sudska veća, po istom pravnom osnovu, donose različite, suprotne odluke!

Čak i isto veće u apelacionim sudovima u unutrašnjosti, donosi potpuno suprotne odluke, sve zavisi da li je stranka imala vezu kod nekog od sudija!

Uveriti delioce pravde da treba da se u radu drže zakona ko pijan plota, skoro da je, u narednih deset godina nemoguće postići.

Većina novoizabranih sudija, umesto onih koji su pali na reizboru, aktivisti su Demokratske stranke, koji su odani, i zahvalni partiji što ih je izabrala, ničim zaslužene, za tužioce i sudije.

Očekivati od njih da budu nepristrasni, pusta je želja.

Ministar pravde Nikola Selaković, pod pritiskom rukovodstva stranke, nije smeo da promeni ni činovnike u svom ministarstvu, dugogodišnje penzionere, a upravnike zatvora, barem one koji su ogrezli u kriminalu, Selaković ne sme ni da pomene!

  Niko još ne može izračunati koliko će Srbiju koštati postupci koji se još vode pred specijalnim sudom za organizovani kriminal.

Nedavno su oslobođeni, njih 15, optuženih u aferi “carinska mafija“.

Ta nepodnošljiva lakoća optužbi bez pribavljenih dokaza i sada se nastavlja.

Vlast ide za tim da protivnike stavi u pritvor i muči, pa ko preživi nek mu se sudi.

Kada izađu iz pritvora, mnogi više  nemaju snage ni da nastave da žive.

Pljačkanje u zatvorima se nastavlja još intenzivnije.

Mučenje osuđenika je sve nepodnošljivije.

Sudnice su neokrečene, u hodnicima nema ni svetla, sudnice nemaju moderne kompjutere…

Nova vlast je to sve nasledila od bande Borisa Tadića, ali nedorasli ministar pravde, po nalogu vrha Srpske napredne stranke pokorno sluša šta mu se naređuje iz kafane ispod Avale, gde se sreće staro društvo Snežane Malović i njihovi pajtosi iz SNS-a.

Hobotnica Snežane Malović je još veća nego što je bila.

©Geto Srbija

List protiv mafije

MINISTARSTVO PRAVDE: BEZOČNA “PLJAČKA I OTIMANJE” OD OSUĐENIKA

4. фебруара 2013. Коментари су искључени

 

Kako kriminalci na vlasti i i na pojedinim funkcijama u Upravi za izvršavanje krivičnih sankcija (UIKS) zarađuju pljačkom osuđenika i države.

Piše: Milan Malenović

Zatvori Srbije

 

 

Takozvani koordinator u Ministarstvu pravde, Velimir Vidić, danas je jedan od vodećih "apsandžija" u Srbiji, sa kriminalnom biografijom debljom od one koju imaju osuđenici na dugogodišnje kazne.

On i njegova porodično-kriminalna grupa, okomili su se na budžet Uprave za izvršenje kaznenih sankcija, nastavljajući mračnu tradiciju dosadašnjih rukovodilaca koji su i doveli do toga da su uslovi u srpskim zatvorima neljudski, kao u koncetracionim logorima.

Internim dopisom Ministarstva pravde od 31. decembra 2012. broj 7-00-81/2012-03 potpisanim od strane direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija (UIKS) Milana Stevovića i upućenog Milanu Mrakoviću iz istog ministarstva, potvrđeno  je da dotadašnji penzioner Velimir Vidić primljen u stalni radni odnos u Ministarstvu pravde!

U njegovoj biografiji piše da je 1999. godine bio upravnik Okružnog zatvora u Peći i da je odatle pobegao tokom NATO agresije u centralnu Srbiju, gde ubrzo dospeva na mesto upravnik Okružnog zatvora u Padinskoj Skeli, a 2008. godine postaje i upravnik KPZ Zabela, posle isfabrikovane afere i  smene dotadašnjeg upravnika Dragoljuba Brajovića.

Već u junu mesecu 2010. godine, Vidić se, iako u međuvremenu penzionisan,  pojavljuje kao specijalni savetnik ministarke pravde Snežane Malović, a kasnije postaje i koordinator u ministarstvu, u to vreme još po ugovoru o delu.

Tako je pored "skromne" penzije od stotinak hiljada dinara, mesečno prihodovao još najmanje 200 hiljada, za posao koordinacije i specijalnog savetovanja.

 

 

Ništa se nije promenilo ni dolaskom novog ministra pravde Nikole Selakovića, niti novog direktora UIKS-a Milana Stevovića koji je i sam primljen na tu dužnost bez dokaza o kvalifikacijama, suprotno dosadašnjoj praksi.

Naime, Stevović je devedesetih godina bio sudija Opštinskog suda u Požegi, a kasnije advokat, te nema apsolutno nikakvih iskustava u vezi sistema izvršenja krivičnih sankcija.

Da je imao, do sada bi već sprečio Velimira Vidića i njegovu odlično organizovanu kriminalnu grupu koja godišnje proneveri milione iz budžeta Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Treba znati da Srbija ima 10.000 lica lišenih slobode, i da se za njih svakog dana sprema  po 3,5 obroka dnevno.

Ako svaki obrok prosečno košta 100 dinara, to iznosi 3,5 miliona dinara dnevno, odnosno preko milion evra na mesečnom nivou!

Dovoljno je od toga uzeti samo pet odsto „provizije" da bi se godišnje zaradilo preko pola miliona evra!

A gde su još radovi na adaptaciji postojećih i izgradnji novih ustanova zatvorenog tipa, kao i ugradnja u cenu nabavke koja ide i do 50 odsto vrednosti, pa snabdevanje kantina ili „sitna" krađa na tenderima za javnu nabavku…

Osim što je dobro organizovao svoju kriminalnu mrežu, Vidić se pobrinuo da zaposli i članove svoje porodice, pa je tako "smestio" suprugu Mirunu Vidić na nepostojećem radnom mestu u Okružnom zatvoru u Beogradu, lažno je prikazujući kao zaposlenu u nepostojećem KPZ Istok na Kosovu, i ćerku Maju Vidić, i to kao šefa nadzora svih zatvorskih ustanova u Srbiji!

Mada je završila Fakultet za sport i fizičko vaspitanje u Leposaviću (?) prvo radno mesto joj je bilo u Ministarstvu pravde Srbije, i to odmah kao savetnik za nadzor bezbednosti zatvora!

Njen posao je, ustvari, da „pegla" brljotine koje naprave ostali članovi očeve kriminalne grupe.

Jedan od važnih članova ove grupe je trenutni vršilac dužnosti upravnika KPZ Niš, Gordan Božić, nekadašnji šef policijske stanice Lazarevac, koji je penzionisan decembra 2009. godine, u sred afere „Kolubara" u kojoj je bio jedan od aktera.

Prethodni upravnik, Živorad Branković, iznenada je smenjen maja 2011. godine i poslat prevremeno u penziju.

Razlog za Brankovićevu smenu bilo je upravo to što je počeo ozbiljno da uvodi red u finansije ovog zatvora.

 

 

 

 

BOŽIĆEVA STRAHOVLADA

Prethodno je tadašnji direktor UIKS, pozvao Brankovića i tražio od njega da mimo zakona premesti u otvoreni deo zatvora osobu osuđenu zbog teškog krivičnog dela.

Branković je to odlučno odbio, a mesec dana kasnije mu je za zamenika postavljen iz penzije vraćeni Božić.

Ubrzo je stiglo i rešenje o penzionisanju u čijem obrazloženju je napisao kako se Branković „umorio od teškog i odgovornog posla, zbog čega se prevremeno šalje u penziju"?!

Na njegovu funkciju je u v.d. stanju stupio Božić, pa on tako sada kao nagradu što poslušno služi Vidićevom klanu mesečno dobija penziju od oko 100.000 dinara, naknadu za vršenje dužnosti upravnika od oko 150.000, dodatak za odvojeni život od 30.000, plus besplatno korišćenje službenog auta sa vozačem i mobilni telefon sa neograničenim računom, službeni stan i troškove reprezentacije!

Svi službenici koji su časno radili posao, postali su žrtve Božićeve strahovlade i otpušteni su ili prebačeni na slabije plaćena radna mesta na kojima ne mogu da ometaju pljačku.

Krajem avgusta 2012. ovakvo šikaniranje dovelo je do otvorene pobune zaposlenih u KPZ Niš.

Otpušteni radnici su odlukom žalbene komisije vraćeni na posao, ali im je v.d. upravnika odmah uručio nova rešenja o prestanku radnog odnosa.

Na mesto radnika otpuštenih jer su navodni tehnološki višak, uprava zatvora je odmah zapošljavala nove, podobnije, i to bez poštovanja zakonom predviđene procedure za ovakve slučajeve.

„Sistemski" radnici, odnosno oni koji pomažu malverzacije, nemaju čega da se boje, poput načelnika službe obezbeđenja, koji menja v.d. upravnika u njegovom odsustvu, Predraga Grbovića.

Drugi bitan šraf u niškom mehanizmu pljačke je direktor zatvorske proizvodne jedinice Deligrad, Tomislav Mitić, koga ceo Niš zove „Toma 10 odsto".

Pre dolaska u Deligrad on je u stečaj oterao Niške narodne novine, Žitopek i Angropromet.

Pod njegovom i Božićevom upravom celokupna ekonomija zatvora je stala, a računi su pred blokadom, pa se plate opreza radi isplaćuju preko podračuna namenjenog za isplatu bolovanja i trudničkih nadoknada.

Mitić se sa Vidićem rado sastaje u restoranu Stara Srbija u Nišu, koji časni rukovodioci zatvora izbegavaju u širokom luku, jer se za njegovog vlasnika sumnja da je član kriminalne grupe izvesnog Šice, osuđenog od strane Suda za organizovani kriminal na višedecenijsku kaznu zatvora.

O čemu Vidić i Mitić tajno razgovaraju pod budnim okom mafije?

Sve mahinacije kojima se kradu pare u KPZ Nišu pokrivaju radnici pravne službe.

Na prvom mestu je šef te službe, Goran Mladenović, takođe kadar sa Kosova i dobar Vidićev prijatelj.

Pažnju organa istrage bi trebala da privuče i pravnica u KPZ Niš Vesna Petrović.

Policija je pre oko dve godine noću ušla u njenu kuću radi pretresa i privođenja njenog sina i tamo u gaćama zatekla – Velimira Vidića!

Šta je Vidić u noćne sate golišav radio u kući jedne službenice niškog zatvora nije poznato, ali je policija ipak o svemu sačinila službenu belešku i obavestila Ministarstvo pravde.

Sin Vesne Petrović, Mlađan, nešto kasnije je uhapšen i osuđen zbog ilegalnog posedovanja puške i droge.

Kaznu služu sa "nanogicom" u kućnom pritvoru.

ĆERKA O SVEMU VODI RAČUNA

Kada sve mere opreza zakažu i na videlo ispliva neka finansijska mahinacija gospodina Tome zvanog 10 odsto i njegovih saradnika, na scenu stupa Vidićeva ćerka Maja, koja rukovodi nadzorom.

U niškom zatvoru Toma 10 odsto to radi tako što robu naruči od dobavljača sa kojim ima dogovor o podeli zarade, a ona lažira konkurs.

U najmanje jednom slučaju je zaboravio da fakturu pokrije odlukom komisije o nabavci, pa je ona naknadno sačinjena i to potpuno nevešto.

Tako je kao dan početka pribavljanja ponuda upisan 5. maj 2011, ali bez ikakvog delovodnog broja što ukazuje na antidatiranje.

Majina „kontrola", naravno, to ne primećuje, kao ni činjenicu da je postupak, navodno, okončan 24. jula 2011, a to je bila nedelja kada u Deligradu niko ne radi, pa ni komisija za nabavke, ali ne vidi ni činjenicu da je faktura dobavljača FEG Srećko d.o.o. izdata dva meseca pre okončanja postupka i određivanje dobavljača, tačnije 27. maja 2011. godine.

Zahvaljujući kriminalnom ugovoru sa jednim privatnikom KPZ Niš je opljačkan za 83.291 kilovat-čas struje, odnosno za više od deset miliona dinara.

Radnik koji je otkrio ovu pljačku i na nju ukazao od zatvorske uprave je dobio – disciplinsku prijavu.

Istovetno su prošli i stražari koji su u jednom od zatvorskih paviljona otkrili rupu u zidu koji muški deo zavoda odvaja od ženskog odeljenja u istrazi.

Naravoučenije svega ovoga je da se u KPZ Nišu ne isplati biti pošten i savestan, jer sve lopove još uvek brižno štiti Velimir Vidić.

Da li je Milan Stevović zaista toliko neobavešten ili je u međuvremenu i on postao deo sistema pljačke?

Prilikom njegove posete KPZ Nišu radnici su ga o svemu detaljno informisali i on je bio vidno zapanjen tim saznanjima, ali do danas ništa nije preduzeo.

U KPZ Zabela, zatvorska uprava je zaposlenima jasno stavila do znanja da je za njihovu karijeru pogubno ako bez nadzora budu razgovarali sa Stevovićem, pa je direktor UIKS-a ceo dan proveo uzaludno čekajući u zatvorskoj biblioteci.

 

 

 

 

REDOVNE PREVARE OSUĐENIH LICA

U Policijskoj upravi Niša, Odeljenju kriminalističke policije, dana 19. septembra 2012. godine, inspektori Nenad Nešković i Dragan Veličković  napravili su službenu belešku o obaveštenju primljenom od građana i zaveli je pod brojem Pu1933/12.

Građanin koji je davao iskaz je S. Ć. (puno ime i prezime poznati redakciji) koji je još uvek na izdržavanju kazne u KPZ Nišu.

U svojoj izjavi S. Ć. navodi kako ga je tokom izdržavanja kazne u zatvoru 2005. posetio Zvonko Cvetković iz Kragujevca, a da je to činio više puta i naredne dve godine, s tim što su se susreti uvek odvijali u prostoriji za razgovore sa advokatima.

S. Ć. ističe da nikada Cvetkovića nije angažovao kao svog branioca, niti mu je uopšte poznato da je ovaj advokat, kao što ne zna ni ko je od službenih lica omogućio ove posete.

S. Ć. se jedino setio da je tokom jedne posete dežurni nadzornik straže bio neki Nedeljković sa nadimkom Bokser.

Cvetković je od osuđenika i njegove porodice uzeo 12.000 evra lažno obećavajući da će da sredi skraćenje kazne i bolji tretman u zatvoru.

Aprila 2012. on je u jednom drugom delu razotkriven kao prevarant i uhapšen.

Pošto je uvideo da od obećane pomoći nema ništa, S.Ć. pokušava o svemu da obavesti nadležne, pa ga krajem decembra 2009. po izričitom naređenju tadašnjeg direktora Uprave za izvršenje sankcija, smeštaju u izolaciju, valjda da mu zapuše usta.

O tome kako je prevaren i opljačkan uz pomoć nekog od zaposlenih u zatvoru S.Ć. januara 2010. upoznaje načelnika službe za tretman Svetozara Šarića, zatim piše upravniku Brankoviću, a razgovara i sa njegovim tadašnjim zamenikom, a današnjim v.d. upravnika Gordanom Božićem, kao i sa načelnikom Grbovićem.

Pismom od 31. maja 2012. koje nije zavedeno u odgovarajućim službama KPZ Niš S.Ć. o svemu još jednom obaveštava Milana Obradovića i zahteva da se konačno ustanovi ko je iz zatvorske uprave pomogao Cvetkoviću da izvrši prevaru i ko ga je sve vreme štitio.

S.Ć. nikada nije dobio nikakav odgovor,  jer su ovakve prevare osuđenih lica redovna pojava u srpskim zatvorima i u njima uvek učestvuju ne samo nadležni iz zatvorskih ustanova, već i funkcioneri Uprave za izvršenje krivičnih sankcija pri Ministarstvu pravde, bez čije podrške bi krivci brzo i lako bili uhvaćeni.

Niško pravosuđe je danas u istom haosu u kome je bilo i pod prethodnom vlašću, svi su i dalje na svojim mestima, nedodirljivi, jedino su se zaštitnici promenili.

Protiv sudije Apelacionog suda u Nišu Miodraga Marjanovića član udruženja „Feniks" Niš Jugoslav Stošić podneo je krivičnu prijavu, koju odbacuje zamenik Višeg javnog tužioca Goran Bursać.

Stošić se obratio još jednim zahtevom za ponovno preispitivanje, posle koga je dobio obaveštenje lično od vršioca funkcije Višeg javnog tužioca Bojane Mitić, takođe negativno.

Pošto se sudijama, koji donose presude koje su u suprotnosti sa zakonom i kojima se dozvoljava da prekrajaju pravosnažne presude iz davne 1995 godine, ne može ništa, jer su pod zaštitom kolega iz  javnog tužilaštva, članovi udruženja „Feniks" obratili su se zvanično za prijem pomenutoj Bojani Mitić.

Nakon urednog poziva, gde je preciziran termin 08. januara 2013. u 12 časova, sa predsednicom Upravnog odbora udruženja i podnosiocem krivične prijave Jugoslavom Stošićem članovi "Feniksa" stižu u tužilaštvo.

Stošić se odmah po dolasku najavio Bojani Mitić, koja mu je rekla da će ga odmah pozvati i primiti.

Nakon par minuta ponuđen im je prijem kod neke druge osobe, što su članovi "Feniksa" odbili, nakon čega ih je u kabinet uvela Mitićka, ovog puta vidno ljutita.

Besno je rekla da je u gužvi i članove delegacije nije ponudila ni da sednu.

Pošto su joj zamerili da nije pogledala ni predmet čijim povodom su došli na razgovor, članovi delegacije su bili izbačeni iz Mitićkinog kabineta.

Sa vršiocima funkcija u srpskom pravosuđu nema šale!

Članovi udruženja "Feniks" su i samog novopostavljenog ministra pravde Nikolu Selakovića upoznali o lošem stanju u niškom pravosuđu dostavljajući mu imena sudija i brojeve predmeta koji godinama čame po fiokama, ali nikada nisu dobili nikakav odgovor.

Ostaje pitanje bez odgovora: ko još uvek štiti bahate sudije i tužioce iz Niša, pošto im je dosadašnji zaštitnik Boško Ristić sklonjen sa svih državnih funkcija?

Da li, možda, državni sekretar u Ministarstvu pravde Danilo Nikolić, koji je do 31. decembra 2009. bio prvi čovek niškog pravosuđa?

©Geto Srbija

List protiv mafije

ADVOKATSKA “MAFIJA VREBA” NAIVNE GRAĐANE

12. децембра 2012. 4 коментара

 

Samo još u Srbiji i u Zimbabveu je moguće da stranku u sudskom sporu (za koji ona ne zna!) zastupa advokat (za koga nije ni čula!) čiji je jedini zadatak da spor izgubi.

Piše:Igor Milanović

ministarstvo-pravde 

 

Na žalost, slučaj porodice Matić, nije jedini takve vrste gde kriminalizovani advokati u sprezi sa podmićenim sudijama nevinim građanima otimaju imovinu.

Najviše zabrinjava upravo to što se ni tužilaštvo nije zainteresovalo da ispita ceo slučaj i stane na kraj advokatskoj mafiji koja hara ovom zemljom.

Slučaj nedavnog prinudnog iseljavanja porodice Matić, koji je uzburkao celu naciju, poslužio je kao razlog da se istraži mehanizam, po kome neko bez svog znanja može da bude upleten u sudski spor i otkrio da postoji dobro uhodana advokatska mafija koja se bavi ovakvim slučajevima i na njima odlično zarađuje.

Naravno, ni sudije nisu zaboravljene pri podeli plena, jer bez njih ništa ne bi moglo da se uradi.

Teško je poverovati, ali na osnovu nekada i od nekog nepoznatog lica izdatog punomoćja, nesavesni advokati u Srbiji, uz pomoć podmitljivih ili jednostavno nestručnih sudija, mogu od građana i preduzeća da uzmu njihovu celokupnu imovinu.

Da podsetimo: advokat Milica Đurković, preko svog punomoćnika Irine Simić tužila je stambenu zadrugu Pobeda u stečaju, kada je stečajni upravnik bio Dragan Petrović, zahtevajući da se iz stečajne mase izluči stan broj 10 u ulici Višnjićeva broj 9.

Kao umešač u sporu se pojavljuje preduzeće Inženjering promet iz Uba, takođe u stečaju, koje je još devedesetih od zadruge kupilo stan i zatim ga 1999. prodalo Matićima.

Inženjering u ovom sporu pred sudom zastupa advokat Novica Lalić iz beogradske advokatske kancelarije Lalić, i to po navodnom punomoćju izdatom još avgusta 2002. godine.

Problem koji se ovde pojavljuje jeste da je Inženjering promet privatizovan 31. decembra 2002. godine, a većinski vlasnik postaje Mladen Marić koji od 2003. godine, pa sve do prinudnog iseljenja Matića uopšte nije znao da ga zastupa advokatska kancelarija Lalić u sporu o kome, takođe, nije bio obavešten.

Najinteresantnije je to da ni pre Marića ovlašćeno lice u Inženjeringu, Milisav Moskovljević, nije znao da njegovo preduzeće zastupaju Lalići.

Za sada se ne zna ko je advokatima Novici i Milovanu Laliću izdao punomoćje na kome se nalazi samo nečitki paraf.

Na ovu okolnost se pomenuti advokati još uvek nisu izjasnili, jer ih niko nije ni pozvao da to učine.

Zamenik javnog tužioca u Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu Tatjana Mitrović, je bez sprovođenja bilo kakvih istražnih radnji 6. novembra 2012. godine odbacila krivičnu prijavu protiv pomenutih advokata i veštaka Milovana Ristanovića, tako da nerazjašnjena ostaje i misterija pomenutog punomoćja.

Koliko su Lalići zaista zastupali svog navodnog klijenta, a ne nekog drugog, vidi se iz toga da su nedolaskom na ključno ročište skrivili izricanje nepovoljne presude na koju nisu ni žalbu uložili.

Obe tužene stranke su u stečaju, što otkriva mehanizam rada pomenute organizovane advokatske grupe.

U slučaju Inženjering prometa o postojanju postupka 8583/09, u kome je traženo izlučenje spornog stana iz stečajne mase, neobavešteni su bili i stečajni upravnik Zoran Božić i stečajni sudija iz Osnovnog suda u Valjevu Rada Vuletić, koji vode stečajni postupak Inženjeringa.

Podnošenjem tužbe protiv pravnih lica u stečaju, kod kojih ključna odgovorna lica ništa ne znaju o postojanju spora, advokatska grupa stiče mogućnost da naizgled potpuno legalnim putem bukvalno otme tuđu imovinu.

U presudi broj 45 P 1714/11 sudija Privrednog suda u Beogradu Ružica Banjalučkić odlučuje da prihvati tužbu koju su navodno tužioci Milica Đurković i njen suprug Ivan Đurković podneli još 22. maja 1995. godine i da ih oglasi stvarnim vlasnicima spornog stana.

Ono što sudija Banjalučkić nije želela ni da proveri, jeste činjenica da je po pomenutoj tužbi već rešavano u predmetu XXVI P-3636/95, a ishod je bio nepovoljan po tužioce, bračni par Đurković.

Upravo zato je fantomskim punomoćjem i angažovana advokatska kancelarija Lalić da "zastupa" umešača sa jedinim zadatkom da prećuti najvažniju činjenicu, a to je da je tužba odavno presuđena.

Da se radi o dobro organizovanoj kriminalnoj grupi vidi se iz odgovora na pitanje: odakle je sud znao koju advokatsku kancelariju treba da obavesti o tužbi protiv Inženjering prometa?

Očigledno je sve namešteno još pre početka spora, pa tako sudija Banjalučkić dobro pazi da ni slučajno neki dopis ne bude poslat na adresu stranke, odnosno preduzeća Inženjering promet, već da se sveukupna korenspodencija odvija isključivo sa advokatima Lalićima.

Ono što zabrinjava, jeste činjenica da su pravni zastupnici porodice Matić u međuvremenu otkrili još jedan, sličan spor u kome se pojavljuju isti advokati Lalići.

Pitanje je koliko ima još ovakvih postupaka, gde se nesavesni advokati pojavljuju kao navodni pravni zastupnici stranaka koje uopšte nisu ni obaveštene o postojanju postupka, i to samo zato da bi propuštanjem rokova i nepojavljivanjem na ročištima omogućili suprotnoj strani da dobije postupak.

Ostaje i pitanje od koga Lalići naplaćuju honorar za svoj rad, budući da stranka koju navodno zastupaju ni ne zna za njih?

Ako ne rade za džabe, onda očigledno pare dobijaju od suprotne strane.

Ne biraju se nimalo slučajno preduzeća koji su u stečaju, odnosno koji imaju dosta imovine pod sporom, jer se očekuje da stečajni upravnici neće preterano obraćati pažnju na otuđenje onoga što ionako nije njihovo.

U ovom slučaju je jedina greška Đurkovićke i njene ekipe bila ta što je stan na koji su bacili oko već u privatnom vlasništvu, a pravi vlasnici su savesniji od stečajnih upravnika i sudija.

Zanimljivo je i postupanje sudija u sporu protiv Inženjering prometa.

Sudija Banjalučkić ne proverava ni status preduzeća kome sudi (u slučaju da je "otkrila" da je Inženjering u stečaju morala je da obustavi postupak i predmet ustupi mesno nadležnom sudu u Valjevu), a ne ispituje ni dokle se stiglo sa tužbom koja čini osnovu njenog presuđivanja, jer bi opet morala da obustavi postupak budući da je po toj tužbi već davno presuđeno.

Da li je to samo obična nemarnost sudije ili je u pitanju finansijski interes?

Izvršni sudija Mirjana Trninić bila je redovno odsutna kada se sprovodila njena odluka o iseljavanju porodice Matić (bilo je više takvih pokušaja).

Konačno, poslednji put, kada su Matići i iseljeni 14. novembra sudija Trninić je opet bila na odmoru kako bi izbegla da primi zahtev za ukidanjem klauzule pravosnažnosti koji je istog dana podneo pravi pravni zastupnik Inženjeringa, advokat Mirjana Ćirić.

Da je kojim slučajem primila pomenuti zahtev sa svim dokazima o manipulisanju sudskim sporom koji su bili priloženi, sudija Trninić bi morala u poslednjem momentu da obustavi izvršenje, a to nikako nije odgovaralo potkupljenim sudijama, veštacima i advokatima.

S obzirom da je tužilaštvo odbilo da pokrene istragu protiv aktera krađe ovog stana, postoji mogućnost da advokatska mafija nastavi sa ovakvim delovanjem i da neobaveštenim građanima i dalje nekažnjeno otima imovinu.

© Geto Srbija

List protiv mafije

Creative Commons лиценца

BEZOBRAZLUK PRAVOSUĐA: STARE LJUDE ŠALJU U ZATVOR !

 

Milunka Mika Mitrović iz sela Brvenica kod Raške, stara 78 godina, dobila je rešenje po kojem zbog neplaćene novčane kazne od 4.000 dinara mora četiri dana da provede u zatvoru.

Starica koja je lošeg zdravstvenog stanja, mesecima je na meti bahatih komšija zbog čopora pasa koje hrani u svom dvorištu.

 

 

Milunka je prošle godine već platila kaznu od 1.000 dinara, posle žalbi komšija da ih uznemiravaju njeni psi.

To ozlojeđene i bahate susede nije zadovoljilo, pa su podneli novu prijavu, zbog koje je Milunka dobila nalog da plati novu kaznu, ali ovog puta od 4.000 dinara.

Budući da starica zbog bolesti kaznu nije platila, dobila je rešenje po kojem se novčani iznos zamenjuje kaznom zatvora u trajanju od četiri dana.

 

Srpsko pravosuđe treba da se stidi ovakvih postupaka.

Lako je nad starim i nemoćnim građanima vršiti represiju, dok tajkunima ne smeju ni poziv za sud da pošalju.

SRAMOTA!!!

 

#Geto Srbija

 

Creative Commons лиценца

PRIVATNI IZVRŠIOCI NE SMEJU ULAZITI U STANOVE GRAĐANA!

23. фебруара 2012. 1 коментар

 

Piše:Marija M. Zarić   

 

U slučaju potraživanja od građana po računima za lift, infostan, RTS, EDB…

Koja inače zastarevaju u roku od godinu dana, ukoliko poverilac nije podneo sudu blagovremeno i u zakonom predviđenom roku predlog za izvršenje,

na osnovu kojeg sud donosi rešenje odmah, ni jedan izvršilac neće smeti da vam zakuca na vrata.

 

 

POVODOM panike među građanima koja je nastala kao reakcija na vest koja se proširila i putem društvenih mreža da  „ko god je uspešno izbegavao da plaća dugove za infostan, struju, mobilne telefone ili parking, od 18. Maja će se suočiti sa novim izazovom, jer će mu na vrata zakucati – privatni izvršitelji“, nudimo pojašnjenje, u kom slučaju je takvo ponašanje novouvedene profesije pod okriljem Ministarstva pravde – dozvoljeno.

 

 To što će najmanje 330 pravnika sa položenim ispitom privatnog izvršitelja (otprilike jedan na 25. 000 stanovnika) dobiti status službenog lica i mogućnost da uz asistenciju policije, pa i privatnih detektiva, kucaju direktno na vrata i sprovode naplatu dugovanja, ne znači da će bez pravosnažne sudske odluke, smeti tako nešto da učine.

 

Bez obzira na sva pisanja medija, jedino zakon određuje u kojim slučajevima izvršilac izlazi na teren, a sve propise možete da pročitate na sajtu srpskog Parlamenta, pa tako i Zakon o izvršnom postupku.

 

 Kod potraživanja od građana po računima za lift, infostan, RTS, EDB… Koja inače zastarevaju u roku od godinu dana, ukoliko poverilac nije podneo sudu blagovremeno i u zakonom predviđenom roku predlog za izvršenje na osnovu kojeg sud donosi rešenje odmah, ni jedan izvršilac neće smeti da vam zakuca na vrata.

 

Čak i tada, sud pre svega mora vama da dostavi takvo rešenje (doneto na osnovu verodostojne isprave po oceni suda, pošto vas je neko tužio i priložio izvesne dokaze iz nekakvog svog listinga da niste platili, na osnovu koje je sud odlučio da ste dužni toliko i toliko) , građaninu opet mora da se omogući da prigovori na njega.

 

Ukoliko dužnik nije imao priliku da prigovori, dakle, takvo rešenje ne može nikako da bude izvršno, već i tada mora da vam bude dostavljeno i da vam se da prilika da na njega odgovorite.

 

Ako to ne učinite u ostavljenom roku, ono postaje pravosnažno i mogu da dođu i da traže izvršenje. Ali, ako prigovorite i kažete  „izvinite, ovo dugovanje ne stoji“, onda ulazite u spor, vodite taj spor i normalno, završite – kako već završite. Tek tada sledi izvršenje.

 

 U okviru svojih prava, čitaoci treba da znaju da, čak i ako su propustili rok za prigovor, da je pod određenim uslovima moguće da zatraže i povraćaj u pređašnje stanje.

 

Zato, nije loše da onaj koji dobije obaveštenje u kome se poverilac poziva na neki sudski broj, ode u nadležni sud i proveri o čemu se radi, jer je možda propustio rok za prigovor, zato što mu nije dostavljeno rešenje, ili je imao neki drugi opravdan razlog.

 

 Dakle, naravno da izvršioci ne mogu da upadnu tek tako u vaše domove.

 

Nema mesta panici da je stvar konačna ukoliko vam nije data prilika da se o njoj izjasnite, i to od strane suda, a ne od poverilaca, kao što se često navodi u dopisima i obaveštenjima koje dobijate uz račun.

Ta obaveštenja, dakle, nisu obavezujuća, jer u nekom slučaju potražilac i jeste, ali u mnogima – i nije u pravu. I u tome je cela suština.

 

#Geto Srbija

Materijal:Fakti

%d bloggers like this: