Архива

Posts Tagged ‘ministarstvo odbrane’

DEMONTAŽA VOJSKE: ZAVRŠNA FAZA DEMILITARIZACIJE SRBIJE PO NATO ŽELJAMA!!!

 

U potpunoj tišini, daleko od javnosti, Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije, pristupili su, po nalogu NATO pakta, poslednjoj fazi razoružavanja i uništavanja odbrambene moći zemlje. Pod izgovorom da je reč o usklađivnju sa standardima ove alijanse, Ministarstvo odbrane Srbije masovno prodaje ili uništava teška naoružanja, raketne i radarske sisteme. U Vojsci Srbije, komandni kadar će uskoro koristi engleski jezik kao službeni, a oficiri više ne mogu da napreduju ako ga dobro ne savladaju. Privatizovne su li uništene sve one državne kompanije koje su decenijama hranile i oblačile vojsku. Od nekada ozbiljne armije, ostalo je nekoliko manjih brigada, razbacanih po Srbiji bez smisla i potrebe.

 

                  major Goran Mitrović

DEMILITARIZACIJA SRBIJE-2

 

Prvom polovinom ove godine Ministarstvo odbrane Srbije najavilo je da će prodati više od 500 tenkova i haubica, 220 oklopnh vozila i preko 20 hiljada komada lakog naoružanja. Taj proces je danas uveliko u toku. Direkcija Ministarstva odbrane za nabavke i prodaju, ponudila je kupcima 282 tenka T-55 i 220 oklopnih transportera (M-60, M-80, BTR-50, BTR-60) i protivoklopna oruđa tipa POLO kao i haubice od 105 i 155 milimetara.

Cena je bila daleko ispod realne, sve se uglavnom prodaje pod stavkom "staro gvožđe", a obavezu da se "oslobodi" tolike količine naoružanja i opreme, Ministarstvo odbrane dobilo je direktno iz komande NATO pakta!

Koliko je Ministarstvo odbrane bilo revnosno u ovom poslu masovog razoružanja Vojske Srbije, govori i podatak da je na prodaju stavljeno čak 1.100 protivavionskih topova, dakle, kompletna protivvazdušna odbrana Vojske Srbije!

Na prodaju je i 26 višecevnih raketnih lansera M-63, što je neshvatljivo, jer je nebo Srbije praktično ostalo potpuno nebranjeno. Da bi likvidacija protivvazdušne odbrane sasvim uspela, iz naoružanja i opreme Vojske Srbije, izbačena su i tri radara tipa SNAR-10 za takozvano kontrabatiranje neprijateljske artiljerije! Sva tri su već našla kupca po bagatelnm cenama.

Proces odavno započetog razoružanja Srbije i njena "demilitarizacija", još nije gotov, ali je u završnoj fazi. Dolazak visoke delegacije NATO paka u Srbiju, povodom razoružanja i "usklađivanja sa NATO standardima", protekao je tiho i neprimetno.

Naime, delegaciju je predvodio jedan od najviših funkcionera ove alijanse, Frenk Boland, pomoćnik generalnog sekretara Alijanse na poziciji šefa Direktorata za planiranje snaga NATO, koji je u skladu sa takozvanim programom PARP (Proces pregleda i planova) vršio „procenu", tačnije rečeno, kontrolu i inspekciju stanja u sistemu odbrane Srbije sa težištem na Vojsci Srbije, radi uspostavljanja "nove komandne odgovornosti" i regulisanja odnosa na relaciji nadređeni-podređeni. Dakle, NATO komanduje, a ono što je ostalo od Vojske Srbije, izvršava naredbe.

Ruski vojni stručnjaci ocenili su ovu situaciju kao "Vučićev nepovratni put", jer je njegova vlada uradila nešto suprotno Ustavom deklarisanoj vojnoj neutralnosti.

Ponižavanje i demontaža Vojske Srbije, ne dešava se samo kroz razoružavanje, nego i kroz likvidaciju namenskih preduzeća, koja su decenijama proizvodili za vojne potrebe. Najpre je presečen kanal preko koga se vojska hranila.

Privatizacija Mitrosa, 29. Novembra, Juhora i mnogih strateških preduzeća kojih se sećaju svi koji su ikada obukli vojničke čizme sa natpisa na konzervama SDO-a prekinula je liniju snabdevanja hranom.

Vojska je ostala i bez odeće, takođe propadanjem kompanija i giganata tekstilne industrije Jumko, Niteks, Prvi maj, fabrike kože u Rumi. Umesto toga, gladna, gola, bosa i goloruka Vojska Srbije, pristupila je nekakvom programu PRIZMA koji nadgledaju iz NATO pakta, a koji je širom otvorio vrata stranim i domaćim mešetarima i vojnim liferantima, da zarađuju na pljački vojnog budžeta. Istovremeno, u sred zgrade Generalštaba, postavljena je kancelarija ove alijanse. Da li je to izraz proklamovane samostalnosti i suverenosti?

Sa armija na korpuse, sa korpusa na brigade, sa brigada na bataljone, tako je propadala Vojska Srbije. Višak naoružanja koji Zapad boli još od kako su ga videli prilikom povlačenja Prištinskog korpusa pretvorio se u nerentabilan. Podsećanja radi, nemačka industrija je pod paravanom poljoprivrednih mašina uzdigla svoju ratnu mašineriju između dva rata.

NATO šemu nove organizacije i formacije koja se danas primenjuje u Srbiji, uspostavio pre više od deset godina britanski general-major Džon Mur-Bik koji se pokazao kao stručnjak za uništavanje sistema odbrane i bezbednosti u britanskim kolonijama poput Srbije…

Kad su on i njemu srodni "stručnjaci" videli da Srbija raspolaže sa: oko 1.100 tenkova, preko 850 oklopnih borbenih vozila, više od 3.750 artiljerijskih oruđa velikog kalibra, 155 aviona, 53 helikoptera, prionuli su na posao da obećaju potkupljenim srpskim vlastima da će ih ubuduće NATO pakt štititi, te da im oružje uopšte ne treba! …

NATO pakt je već uspeo da redukuje našu kopnenu vojsku na smo šest brigada – četiri uslovno mešovite (kombinovane), jedne artiljerijske i jedne specijalne brigade, koje u svom sastavu mogu raspolagati, po količini, simboličnom teškom borbenom tehnikom. Ostale jedinice kopnene vojske nisu ni od kakvog značaja.

Eto i odgovora na pitanje zašto tenkove više nema ko da zadužuje i održava teška naoružanja. Nema kopnene vojske! Male brigade umesto armije i divizija koje smo imali pre sto godina!

Ovako slomljena i slabo spremna vojska "prema NATO zahtevima", koja se bazira na brigadama (čiji su bataljoni kao osnovne taktičke jedinice bez ikakvog smisla raspoređuje po Srbiji) kao najjačim sastavima, nema nikakav smisao svog postojanja. To je i bio cilj NATO pakta.

Više niko i ne pita, gde je teška borbena tehnika Vojske Srbije? Gde je završio veliki deo onih oko 800 tenkova, koji nisu dostupni sadašnjoj Vojsci Srbije niti ih ima u svom organizacijskom sastavu?

U trenucima dok sve ostale okolne vojske, koje su ili članice NATO-a ili duboko u procesu učlanjenja, jačaju svoje borbene kapacitete i vrše pripreme za mogući sukob globalnih razmera i sasvim gurnuo, samoubilački udar na Rusiju (a to znači i na Srbiju), Srbija je bez oružja!

U Federaciji BiH, sve bivše jugoslovenske vojne fabrike rade za NATO pakt. Vojsku albanskog Kosova već naoružavaju parama Vučićevih "prijatelja" iz Emirata. Hrvatska je strogo pod komandom NATO pakta i dato joj je u zadatak da "prati razvoj prilagođavanje Srbije NATO standardima".

Nekada je čak i Kraljevina Srbija imala po nekoliko armija i desetine divizija, a danas male brigade "po NATO standardima", tragikomično glume vojsku koje više nema.

Dokle se stiglo sa uništavanjem vojne tehnike, govori i podatak da je prošle godine, zbog tenderskih malverzacija u Ministarstvu odbrane, uhapšen referent Uprave za snadbevanje, koji je za svaki prodati tenk navodno uzimao mito od 2.500 evra.

Prodao je čak 20 tenkova. Na tenderu za prodaju naoružanja i vojne opreme, on je privilegovanim firmama prodao 20 rashodovanih tenkova T-55A. Ova vojna vozila prethodno su sečena na delove, a potom po povlaštenim uslovima prodata kompaniji "CPR impeks" iz Beograda, "Tehnoremontu" iz Temerina i "Auto-importu" iz Gornjeg Milanovca. Ali, njegov greh je bio u tome što nije podelio pare sa ministrom odbrane i vojnim vrhom, koji rade isto to samo malo drukčije: prodaju, seku i naplaćuju, a novac odlazi za potrebe servisiranja oligarhije na vlasti.

 

      A 1. Engleski umesto srpskog jezika

Srpski ofciri ubuduće mogu da računaju na napredovanje u službi samo ako budu dobro naučili engleski jezik, koji im je na neki način već sada službeni jezik. Pre bilo kakvog profesionalnog iskustva, poznavanje, vladanje i aktivno korišćenje engleskog jezika prema standardu STANAG 6001. koji je propisao NATO pakt, sada je i Srbija prihvatila kroz takozvani PELT – Program osposobljavanja u oblasti engleskog jezika (PELT – Partnership Project for English Language Training).

 

©Geto Srbija

materijal: List aprotiv mafije

VOJSKA SRBIJE: U KANDŽAMA NATO-a I KRIMINALA

23. јануара 2013. 3 коментара

 

Za pola godine od kako je imenovan za ministra odbrane, Aleksandar Vučić je pokazao sve odlike dobrog evroatlanskog poslušnika, koji je još servilniji od svoga prethodnika Dragana Šutanovca.

I ne samo to, nego je pokazao da će svom snagom nastaviti da širi merkantilnu mrežu vojnih liferanata, zapravo, prodavaca i preprodavaca proizvoda srpske vojne industrije.

Piše: pukovnik Milan Jovanović

Vojska Srbije

 

 

Istovremeno, zarad interesnih grupa okupljenih oko šverca naoružanja i opreme, Vučić je pokazao da je spreman da zaboravi na kriminalna dela svojih prethodnika u Ministarstvu odbrane, pa čak i da se potpuno ukloni iz uloge ministra vojnog, osim kad su u pitanju trgovački "poduhvati" od kojih on lično i njegovi intimusi mogu imati koristi…

Ono što se još uvek neosnovano zove Vojskom Srbije (VS), sistemom odbrane Srbije  i odbrambenom industrijom Srbije (OIS), ustvari je bastion organizovanog kriminala i centrala belosvetskih švercera naoružanja i vojne opreme (NVO).

Novi ministar odbrane Aleksandar Vučić, umesto da iskoristi istorijsku priliku i istraži kriminal svojih prethodnika, pre svega Dragana Šutanovca, umesto da spreči dalje urušavanje odbrambenog sistema Srbije i uhvati se u koštac sa organizovanim kriminalom u Ministarstvu odbrane (MO), Vojsci i odbrambenoj industriji, on se dohvatio "kontinuiteta", pridružio se postojećoj mafiji i nastavio da radi ono što su radili i pre njega…

O skandaloznim i neistraženim nesrećama koje su se desile za samo nekoliko meseci, još niko i nigde na odgovarajućim mestima nije progovorio.

Na zapisniku o primopredaji dužnosti između Vučića i Šutanovca mastilo se nije ni osušilo, a desila se pogibija pirotehničara na Kopaoniku.

Iako je Vučić budističkom mirnoćom lica i jezuitski sklopljenim rukama i utihnulim glasom uveravao da će uzrok nesreće biti veoma brzo ispitan a "odgovorni uzeti na odgovornost ", rezultat datih obećanja je bio da su krivci i danas na slobodi, da neki od njih  bivaju nagrađeni i da su porodice nastradalih postale socijalni slučajevi i preživljavaju zahvaljujući kazanima solidarnosti!

Usledila je pogibija pilota  u Staroj Pazovi koji je imao probni let na avionu tipa Lasta.

Uzrok tehnička neispravnost novog aviona.

Međutim stvar je bila drugačije prirode…

Avioni tipa Lasta su uvedeni u naše vojno vazduhoplovstvo, a da prethodno nisu prošli kompletnu fazu tehnološkog ispitivanja i proceduru usvajanja sredstava za opremanje Vojske!

Niko zbog toga nije odgovarao!

Da je Aleksandar Vučić kao novi ministar odbrane istinski hteo da poradi na istraživanju kriminalnih radnji svojih prethodnika u vojsci i vojnoj industriji, morao je da krene od gorućeg pitanja-šverca naoružanja i vojne opreme.

Na primer, da se pozabavi Komisionim ugovorom broj 461-96-5-05 od 22.07. 2005. godine i Ugovorom o ustupanju broj 930-11 od 09.02. 2011. godine, koji je ustvari "na zakonu zasnovan" šverc naoružanja iz vojnog skladišta Pančevo!

Epilog ovog velikog posla, a to Vučić svakako zna, bio je taj da je "zbog višeg društvenog interesa", posrednim putem naoružana vojska takozvane države Kosovo!

Čak ni u ovoj kriminalnoj prodaji, nijedan dolar nije uplaćen na račun Ministarstva odbrane Srbije, već na račun Ministarstva finansija vlade Crne Gore, a država Srbija je ostala ošetećena za nekoliko desetina miliona američkih dolara!

Na stranu to što je lako dokazivo da je vojna industrija Srbije, zahvaljujući SDPR-ovoj "sestrinskoj" firmi u Podgorici  naoružala svoje neprijatelje, albanske separatiste na Kosovu, nego je još od te "transakcije" bila i na gubitku!

Naravno, na dobitku su bili oni prema kojima je novi ministar vojni Aleksandar Vučić blagonaklon i sa kojima intenzivno sarađuje na ovakvim i sličnim "obrtima".

Pojedini učesnici  u ovom projektu od "višeg državnog interesa" u koji je bio umešan najviši državni i politički vrh, novčano su ili stambeno nagrađeni (poput Stevana Nikčevića, Ilije Pilipovića, generala Jokića, Dragana Šutanovca…) a neki su naglo napredovali u službi (kao, recimo, brigadni general Goran Zeković koji je postao načelnik Uprave za obuku i doktrinu Generalštaba).

Neki su postavljeni na visoke državne funkcije kao što su državni sekretari u ministarstvu za spoljnu i unutrašnju trgovinu (Nikčević), državni sekretar u ministarstvu rudarstva  (gospođa Milana Rakić) a kumu Dragana Šutanovca, Iliji Pilipoviću, omogućen je odlazak na mesto direktora Zastava Impex!

Organizaciona struktura švercera naoružanja i vojne opreme je ostala netaknuta zahvaljujući Aleksandru Vučiću, kome je uloga ministra odbrane od početka periferna rabota kad je u pitanju istraživanje kriminala, a primarna kad je prodaja oružja i opreme u pitanju.

Neki strani vojni atašei su primetili da je Vučić, odmah po preuzimanju dužnosti vojnog ministra, sebe stavio u službu lobiste domaćih i međunarodnih švercera i trgovaca naoružanjem i vojnom opremom.

Mnogima je još u sećanju ostalo spektakularno otvaranje takozvane Srpske kovačnice u valjevskom Krušiku koji su upriličili prethodni ministar Dragan Šutanovac, a nezaboravan i neizbežan dekor bio je Stevan Nikčević, brigadni general Zrnić i drugi miljenici režima.

Potpuno ista scena sa istim akterima desila se u Velikoj Plani samo što je na mesto Šutanovca bio Aleksandar Vučić.

 

 

 

 

VOJNI “OFF-SHORE” BIZNIS

Među vojnim liferantima ništa se novo nije desilo: ostalo je sve isto, ostale su prevare, pljačke i njeni akteri…

O delovanju organizovanog kriminala u Vojsci Srbije i Ministarstvu odbrane Srbije  mnogo je argumentovanih dokaza.

Afera za aferom – afera pancir, afera satelit, afera stanovi (posebno naselje "Stepa Stepanović" u Beogradu, Bežanijska Kosa i generalski stanovi u Kumanovskoj ulici broj 22, koji još nisu završeni, mada su po nekoliko puta prodavani!), afera Cepotin, aferaPohulek, afera VTI, farmakologija, protekcionaški sukobi, javni sukobi između Ministarstva i Generalštaba, dovođenje civilnih lica koja su radila u inostranim ambasadama na mesta koja su bezbednosno veoma osetljiva (savetnik, pomoćnik ministra odbrane…), kriminalno poveravanje Sektora za materijalne resurse MO, vojnotehničkih zavoda i instituta i celokupne odbrambene industrije Srbije…

Tu su još i favorizovanje pojedinih kompanija, poslovanje preko sopstvenih of-šor kompanija, mito, odlivanje podataka i akata označenih kao državna tajna ili strogo poverljivo, nezakonito pribavljanje stanova, zloupotrebe u oblasti rešavanja statusnih pitanja kao što su penzije i invalidnine i svesno ugrožavanje egzistencije vojnih penzionera i članova njihovih porodica, zloupotrebe u vojnom zdravstvu (VMA), potpisivanje nepotrebnih ugovora za vojnu opremu, dovođenje stranih visokih oficira za savetnike, smeštaj oficira NATO u isti objekat sa personalom Ministarstva odbrane (na istom spratu na kojem je i ministar odbrane)…

Ništa iz tog kriminalnog arsenala nije impresioniralo novog ministra odbrane Aleksandra Vučića, koji se uporno predstavlja kao veliki borac protiv kriminala i korupcije, mada do danas nije dirnuo ni u jedno vojno osinje gnezdo, nego je u tom gnezdu i sam postao važan faktor.

Naime, ovih dana je na sceni jedna od većih njegovih manipulacija sa prodajom vojne opreme i naoružanja princu Ujedinjenih Arapskih Emirata, Šeiku Muhamedu bin Zajed el Nahjanu.

Njemu, odnosno njegovoj zemlji, Vučić je spremio "ponudu" o  unapređenju ekonomskih odnosa, investicijama u Srbiju i razvoju odbrambenih tehnologija!

Šta će Srbija isporučiti Emiratima, ako ne proizvode pančevačkih majstora za pravljenje letećih maketa sa instaliranim softverom uvezenim iz srećnijih zemalja?

Zapravo, Emiratima treba najvredniji domaći resurs, poljoprivredno zemljište u Srbiji, i kako stoje stvari dobiće ga tako što će Šeik  kupiti nepotrebnu srpsku vojnu "tehnologiju" za mnogo manje para nego što koštaju neprocenjive vojvođanske oranice…

I na ovim primerima, jasno je da delovanja Ministarstva odbrane i Vojske Srbije ne može biti bez uticaja organizovanog kriminala (obuka, donacije, stanogradnja, održavanje tehnike, remont, kadrovanje, usavršavanje, nabavka, prodaja…

Pod velikim uticajem zapadnog vojnog saveza, instruisanom sistematskom reorganizacijom Vojske Srbije  značajno je urušena, skoro uništena odbrambena moć zemlje.

Učinjeni su reformski zahvati, u čijem središtu je bilo prilagođavanje standardima NATO.

Dakle, mimo zvanične politike o neutralnosti zemlje, odvijao se proces približavanja alijansi, kopiranjem rešenja ustaljenim u tom političko-vojnom savezu.

Nekritički usvojene norme, s vremena na vreme, demantovala je praksa.

Pobornici brzih i temeljnih promena lansirali su tezu da su u savremenom svetu jedino standardi NATO-a izdržali probu vremena.

Tako je pronatovska organizacijsko-formacijska struktura Vojske Srbije (VS) bila alfa i omega u svakodnevnom delovanju tog najvažnijeg i najsnažnijeg podsistema odbrane zemlje.

 

 

 

 

 

PLAĆENICI

Dobro se zna i to zašto amerikanci investiraju u "vojnu saradnju" sa Srbijom.

Znaju koliko su milijardi štete naneli našoj zemlji i teško da će je ikada platiti.

Sa druge strane, tu je i "prisvajanje" naših oficira koji  postaju "njihovi" za kratko vreme boravka na "obukama".

Sadašnji ministar odbrane Aleksandar Vučić, prešao je američki ubrzani kurs munjevitom brzinom.

Ne tako davno, u Skupštini Srbije je isticao javno kako zna engleski ali neće da se služi njime jer ne voli Amerikance, a danas se " kune u  Amerikance" pred poslanicima i bivšim ministrom Šutanovcem koji ima puno razloga za zadovoljstvo, jer je Vučić svom snagom nastavio gde je on stao.

Umesto bivšeg, sadašnji ministar ističe potrebu za učešćem naših vojnika u mirovnim operacijama UN i EU.

Svojim učešćem u mirovnim misijama, kaže Vučić, oni predstavljaju naše najbolje ambasadore – pohvalio je Vučić pripadnike vojske, prilikom obrazlaganja njihovog učešća u multinacionalnim operacijama tokom ove godine:

"Naši vojnici koji učestvuju u operacijama UN i EU u Libanu, Kongu, Liberiji, Obali Slonovače, Ugandi, Somaliji i na Kipru ,svoj posao obavljaju na najprofesionalniji način podižići tako ugled naše Vojske i države".

Prirodno je da se svako danas upita: kakav li je tek ugled vojske i države Fiđži koja ima u mirovnim misijama 616 vojnika, Malavi 882 vojnika, Ruanda koja je poslala čak 3.257 svojih vojnika u mirovne misije, Togo 542, Gvatemala ima 322 vojnika i policajca od Konga do Sudana?

A Srbija u devet mirovnih misija ima 110 pripadnika oružanih snaga!

Je li Ruandi nešto pomoglo oko ugleda vojske i države tih 3.257 vojnika u mirovnim misijama?

Izrael ima vrlo poštovanu vojsku, ali nijednog vojnika u mirovnim operacijama.

Sređuju prvo svoje probleme kod kuće, pa onda idu ako treba i u druge države…

A kakav je stvarno "ugled" naše vojske i države u svetu, najbolje se ogleda kroz stav Zapada (međunarodne zajednice) prema Kosovu i Metohiji, presudama u Hagu i još šta drugo.

To što je u našoj vojsci primenjen svojevrsni kalup NATO, prethodna vlast pravdala je i navodnom nasušnom potrebom da stvorimo interoperabilne snage sa savremenim vojskama sveta (NATO).

Da li to znači da ćemo, rame uz rame sa ostalim vojskama sveta, pod okriljem NATO-a, učestvovati u osvajačkim pohodima, kao podrška pobunjeničkim snagama koje finansira i oprema Severnoatlantski savez?

Da li nam je u bloku formiranom zarad sopstvene odbrane, a posle agresije na SRJ, prerasle u agresivno-osvajačku vojnu mašineriju, namenjena uloga pešadije?

Otkud uopšte ideja da odbrambeni sistem prekrojimo po ugledu na NATO?

Zašto bi se unapred odbacivala rešenja koja su ustaljena u mnogim drugim vojskama sveta, poput ruske, kineske, izraelske, brazilske…

Gde su naša iskustva, gde su ovdašnje specifičnosti, a gde racionalan odnos prema svemu što u svetu postoji?

Jer, ne treba ni to zaboraviti, da je NATO najbolje postrojena vojna formacija na svetu, da raspolaže najnaprednijim načinima oružane i svih drugih vidova borbe, ratovi u  Iraku i Avganistanu (ranije i u Vijetnamu) ne bi toliko dugo trajali.

Šta znači izjava Aleksandra Vučića da Srbija ima Vojsku koja nikoga ne ugrožava?!

Znači li to da Srbija ima vojsku koja nije u stanju da odbrani ni sebe, a kamoli da nekoga ugrožava? 

Jer, uprkos tome šta govore političari radi popularnosti i glasova na izborima, srpska vojska, ono što je od nje još ostalo, promenila se "u skladu sa NATO standardima".

A to znači, izgubila je sve ono što je vredelo, zajedno sa njenim pripadajućim resursima.

Prevara je najobičnija da sada dobijamo školovani kadar iz belosvetskih visokih škola.

Ukratko, izgubili smo dobre oficire a dobili loše pastire kojima je bitno samo da oglobe ovu zemlju za još koji kvadrat i uvećane troškove života.

Slikovito rečeno, naša je vojska kao prosečni muškarac od preko sedamdeset leta.

Paradira, prsi se, afirmativno priča o sebi i svojoj prošlosti, ali, vreme snage i značaja je prošlo

 

 

 

 

 

PREDAJA UMESTO PUČA I VOJNOG UDARA

Od kako je na mestu takozvanog prvog potpredsednika vlade i ministra odbrane, Aleksandar Vučić i njegova koalicija, Srbija se svakog minuta zadužuje oko 200 evra u proseku, život je drastično poskupeo, a firme dnevno otuštaju po 330 radnika.

Investitori zatvaraju kapije i beže glavom bez obzira, na Kosovu su postavljeni granični prelazi, uvedena je carina i prihvaćene "model" ambasada (kancelarije Prištine u Beogradu i Beograda u Prištini), a  na glavna rukovodeća mesta dovedeni su najgori partijski poslušnici veoma sumnjivog kvaliteta.

Da postoji ozbiljna vojna sila u Srbiji, zbog takve situacije bi odavno izbio državni udar ili vojni puč, kojim bi bila razvlašćena banda pljačkaša koja se ulogorila na svim strateškim mestima u državi.

Ovako, "kontrolor" NATO pakta sedi u sred zgrade Generalštaba i ne plaća kiriju za poslovni prostor koji koristi za svoje obaveštajne poslove u hronično dezinformisanoj ili potpuno neobavešetnoj Srbiji.

Gomilanje funkcija u jednoj ličnosti postaje poguban za Srbiju.

Takođe, manir da iste takve funkcije budu ad hoc još je gori (prvi potpredsednik Vlade zadužen za borbu protiv korupcije?!).

Kao što Ivica Dačić ne može voditi istovremeno i MUP i Vladu, tako ni Aleksandar Vučić ne može voditi istovremeno Ministarstvo odbrane i obavljati neku izmišljenu funkciju, koja će objedinjavati sudiju, porotu i dželata, i to sve na nivou Vlade.

©Geto Srbija

List protiv mafije

Creative Commons лиценца

“ZATAŠKAVANJE” PLJAČKE I KRIMINALA U MINISTARSTVU ODBRANE!

 

Ministar odbrane Aleksandar Vučić po svemu sudeći uopšte nije zainteresovan za uvođenje zakonitosti u radu svog ministarstva, niti želi da se ispitaju zastrašujuće pljačke prethodnog ministra Dragana Šutanovca.

Piše: pukovnik Milan Jovanović

ministarstvo-odbrane

 

Time pokazuje da želi da zaštiti svog prethodnika  i njegovu organizovanu kriminalnu grupu, prebacujući  odgovornost na  sudije Višeg suda u Beogradu, koji ne mogu da drugačije odluče, jer su osumnjičeni ljudi kojima krivica ne može da se dokaže, a nisu procesuirani članovi mafije koja je opelješila Ministarstvo odbrane  i Vojska Srbije i njenu namensku industriju za nekoliko milijardi evra!

Javna je tajna da je jedan od finansijera predsednika Tomislava Nikolića i Srpske napredne stranke bio i Slobodan Tešić, trgovac oružjem kome je zabranjen rad u svim bivšim republikama ex Jugoslavije, Evropske unije i SAD-a.

Gospodin Tešić i njegov prijatelj, savetnik ministra odbrane, hvale se  po kafanama kako su postavili svoje ljude na rukovodeća mesta u Ministarstvu odbrane Srbije.

Na sprovođenju njegovih odluka posebno su angažovani pomoćnik ministra odbrane za materijalne resurse Jasminka Todorov i njen miljenik, general Bojan Zrnić, načelnik uprave za odbrambene tehnologije u MO.

Na jednom od prvih kolegijuma, časni general Srđan Novaković, koji je bez mrlje u karijeri, ukazuje Jasminki Todorov na loše postupanje i nepoznavanje posla kojim se bavi, zbog čega odmah biva predložen za penziju, jer očito ni ovoj vlasti ne trebaju stručni i pošteni kadrovi.

Tu priliku koristi udarna pesnica Tadića i demokratske stranke general Zrnić i postaje desna ruka Jasminke u sprovođenju prljave politike, po već dobro uvežbanom sluganstvu Demokratskoj stranci, koje isto dobro prolazi i kod nove vlasti.

Od bivše vlasti nagrađen je Kraljevskim koledžom u Velikoj Britaniji, opremanjem stana koje je obavilo JP Jugoimport SDPR po naređenju demokrata, i zapošljavanjem supruge u JUGOIMPORT SDPR-a.

General Bojan Zrnić odgovoran je za održavanje i remont borbenih sredstava u ministarstvu i Vojsci Srbije.

Nažalost, rezultat njegovog rada je neispravna tehnika i vojni sistemi, kao i selektivan pristup održavanju tih sistema, koje vrše njegove kompanije, kao i privatne kompanije drugih srpskih generala.

Pomenuta gospoda je najavila i dalje kadrovske promene i dovođenje svojih kadrova.

Ministar odbrane Aleksandar Vučić uopšte  nije zainteresovan za uvođenje zakonitosti u radu svog ministarstva, niti želi da se ispitaju zastrašujuće pljačke prethodnog ministra Dragana Šutanovca, njegovog kuma Ilije Pilipovića, koji je sada direktor u Zastava-impeksu, firmi Zastave naoružanja.

Stevan Nikčević, zloglasni direktor Jugoimport SDPR-a iskupio se kod ministra Vučića sa 50 milione evra, koje mu je dao u zamenu za amnestiju od desetogodišnjeg pljačkanja ove javne ustanove i vojne industrije i naoružanja.

Napustio je Demokratsku stranku i učlanio se u Srpsku naprednu stranku, i odmah je po Vučićevom nalogu kao kadar SNS-a imenovan za državnog sekretara u Ministarstvu turizma!

Budući da su pljačke u Ministarstvu odbrane i sektoru vojne industrije i naoružanja zastrašujuće, da je po nalogu specijalnog tužioca za organizovani kriminal Jovice Jovanovića Bezbedonosno informativna  agencija mesecima sprovodila istragu, Vučić je naredio tužilaštvu da predmet “isparceliše“ i preda ga Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, koje je naložilo istražnom sudiji ovog suda Zoranu Tejiću da sprovede istragu protiv više lica, od kojih će većina lako dokazati da nisu učestvovali u kriminalu.

Na ovaj način Aleksandar Vučić želi da zaštiti svog prethodnika Dragana Šutanovca i njegovu organizovanu kriminalnu grupu, prebacujući  odgovornost na  sudije Višeg suda u Beogradu, koji ne mogu da drugačije odluče, jer su osumnjičeni ljudi kojima krivica ne može da se dokaže, a nisu procesuirani članovi mafije koja je opelješila Ministarstvo odbrane  i Vojska Srbije i njenu namensku industriju za nekoliko milijardi evra!

©Geto Srbija

List protiv mafije

Creative Commons лиценца

KORUPCIJA I PLJAČKA NA VOJNOMEDICINSKOJ AKADEMIJI!

27. новембра 2012. 1 коментар

 

Visokopozicionirani stručnjak sa Vojnomedicinske akademije (VMA),  pismu upućenom redakciji, opisuje kako njegove kolege lekari zarađuju ogroman novac, pljačkom ustanove u kojoj rade i stalnim koruptuvnim poslovima.

VMA

 

“Poštovani, nedavno sam čitao članak o liku i delu načelnika Očne klinike VMA, koji je podigao veliku prašinu u Ministarstvu odbrane i vojno-obaveštajnoj agenciji.

Bilo mi je interesantno da to istražim.

Evo nekoliko zaključaka do kojih sam došao…”

“Informacije koje su u njemu objavljene su potpuno tačne.

Ova saznanja ima i VBA, međutim pukovnik Miroslav Vukosavljević je saradnik DB i VBA već 12 godina, pa se informacije o njemu zataškavaju.

Panika je nastala jer su objavljeni poverljivi podaci službe VBA.

Drugo, pukovnik M.Vukosavljević je na Očnoj klinici VMA organizovao kriminalnu grupu koja je za zadnje dve godine oštetila budžet VMA za oko 4 miliona evra.

Tu grupu sačinjavaju: pukovnik prof Miroslav Vukosavljevićnačelnik Očne klinike VMA, potpukovnik dr.Vladimir Draganić, načelnik odeljenja za kataraktu, potpukovnik ass. Mirko Resan načelnik odeljenja dijagnostike oka (refraktivna operacija), dr Irena Popovićanesteziolog u operacionim salama VMA, Ljiljana Milašinovićsestra u operacionim salama VMA”.

“Ova grupa je na nekoliko načina štetila budžet.

Pacijenti zakazani na VMA da plate operaciju katarakte ili vitroretinalu operaciju, pod izgovorom da nema odgovarajućeg sočiva, materijala za operaciju, obaveštavaju se, kad dođu na zakazanu operaciju na VMA, da će biti za iste pare operisani na privatnu kliniku MILMEDIC (stvarni vlasnici poliklinike M.Vukosavljević i V.Draganić), od strane ova dva hirurga, jer tamo  ima sav potreban materijal (uglavnom iznešen iz operacionih sala VMA!).

Pacijentima koji se usprotive tome menja se dijagnoza i otpuštaju se sa klinike bez urađene intervencije.

Pacijentima  koji žele da plate refraktivnu operaciju (skidanje dioptrije) na VMA, pripremna merenja se urade na VMA a zatim ih dr. M. Resan (provereni kadar DS, unapređen za uspešno pljačkanje budžeta VMA potpukovničkim činom od strane Dragana Šutanovca), pod izgovorom da ne radi aparat za operaciju, prebacuje u MILMEDIC gde im se uradi operacija i sve naplati.

Tako sedmično prebacuju oko 40 pacijenata i direktno štete budžet VMA za oko 150.000 evra mesečno!

Potrošni materijal za operacije (očiva, setovi za kataraktu, setovi za vitro -retinalne operacije, noževi za refraktivnu operaciju, setovi za anesteziju) se uzimaju iz sala za operacije VMA (to radi deo grupe koji su zaposleni u operacionim salama) i tako štete budžet VMA za oko 30.000 evra mesečno”!

“Posebna priča je sa zloupotrebom leka EVASTIN.

On se daje pacijentima na VMA u istraživačke svrhe i nije registrovan u Srbiji za zvaničnu upotrebu.

Međutim to ne smeta ovoj grupi da ovaj lek u špricevima iznose sa VMA, i daju ga pacijentima u poliklinici MILMEDIC po ceni od 400 evra po tretmanu.

Mimo bilo kakvih zakonskih  okvira čineći krivično delo (korištenjem javno neregistrovanog leka) protiv zdravlja ljudi.

Sve ovo ukazuje da je u protekle 2 godine budžet VMA oštećen za oko četiri miliona evra!

Evidentno da je ova grupa bila pod zaštitom određenih struktura bliskim Demokratskoj stranci (V. Draganić jako blizak vrhu DS) , kao i VBA (načelnik S. Kovač posredovao u postavljenju M.Vukosavljevića na čelo Očne klinike VMA).

Međutim, videćemo da li će nova vlast imati snage da se obračuna sa ovakvim primerima, koji nažalost nisu usamljeni”.

(Ime autora poznato redakciji)

© Geto Srbija

Materijal:List protiv mafije

Creative Commons лиценца

KRIMINALNE AKTIVNOSTI DRAGANA ŠUTANOVCA

 

Nemerljiva je količina opljačkanih, uništenih i preprodatih vojnih resursa, od kojih država Srbija nije dobila nijedan dolar ili evro, a sve zahvaljujući „demokratskom preporodu“ vojno-industrijskog kompleksa koji je danas ili sasvim uništen, ili je prekomponovan da bude u službi najprljavijih ratova širom sveta koje NATO pakt vodi.

 

Piše: pukovnik Milan Jovanović

Dragan_Sutanovac

 

Nepojmljiva je količina gluposti koju je izgovorio dosadašnji ministar odbrane Dragan Šutanovac, koji se, osim glupošću, odlikuje i pripadajućom drskošću.

Samo takav čovek, koji je došao u vrh srpske vlasti direktno sa ulice, nedovoljno i površno školovan, bez ikakvih prethodnih iskustava u poslu koji mu je dodeljen, mogao je svih ovih godina da od vojne opreme i naoružanja napravi kokošarski biznis, od koga su bili „dobri“ on, njegova stranka, njegovi kumovi i njegovi mračni „poslovni partneri“.

Od tih poslova nije bilo dobro državi Srbiji, nego joj je bilo sve teže, pa je danas potpuno ispravno reći da je ova država najobičnija NATO kolonija u koju su je pretvorili upravo takav ministar odbrane, podređen jedino svome političkom i poslovnom preduzimaču Borisu Tadiću.

 

Pre skoro dve godine zamenik tužioca za organizovani kriminal Jovan Jovanović naložio je Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA) da sprovede predistražne radnje radi utvrđivanja da li organizovana kriminalna grupa pljačka Ministarstvo odbrane Srbije, Vojsku Srbije i javno preduzeće „Jugoimport SDPR“.

 

U nalogu tužioca, koji je više puta dopunjavan, službenicima BIA data su precizna uputstva koju dokumentaciju da izuzmu iz arhiva pomenutih ustanova.

U istrazi koja je trajala nekoliko meseci, ispitano je oko sto građana, čije izjave su uzete za zapisnik, a krug indicija i dokaza zatvoren je tako da se očekivalo da će tužilac staviti i formalni zahtev sudiji za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu, radi određivanja pritvora ministru odbrane Draganu Šutanovcu, kao organizatoru zločinačke grupe, u čijem sastavu je i njegov pomoćnik i kum Ilija Pilipović, kao i direktor „Jugoimporta SDPR“ Stevan Nikčević, a grupa ima još oko dvadeset aktivnih članova.

Udruženi u ovu zločinačku organizaciju, “Šutanovac i njegova mafija opelješili su imovinu Vojske Srbije i Ministarstva odbrane za nekoliko milijardi evra”!

Istragu protiv ministra Šutanovca sprovodile su i strane obaveštajne službe, prateći njegovu aktivnost u švercu oružja i municije.

Beskrupuloznost ove organizovane kriminalne grupe zaprepastila je i međunarodnu zajednicu, koja je više puta zahtevala od bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića – koji je i sam, kao ministar odbrane, opljačkao dobar deo novca – da Šutanovca i družinu izvede na sud.

Tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević sprečavao je svog zamenika Jovana Jovanovića da preuzme krivično gonjenje, pravdajući se nalogom sa “najvišeg mesta“.

Ime Dragana Šutanovca nalazi se na spisku osoba sa nesaniranim krivičnim dosijeima, koji je sačinjen na osnovu praćenja od stranih obaveštajnih službi i dostavljen predsedniku Srbije prilikom prošlogodišnje posete državne kancelarke Angele Merkel.

Odmah po konstituisanju Narodne skupštine Srbije, očekuje se da će na prvoj sednici biti smenjen tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević, što će omogućiti da i on bude uhapšen, a da se svi krivični dosijei proslede sudijama za prethodni postupak, radi određivanja pritvora i brzog sudskog procesuiranja.

 

Samo od Šutanovčeve mafijaške grupe, očekuje se, biće oduzeto više od milijarde evra, koju je ova grupa stavila na svoje račune rasprodajom vojne imovine, naoružanja i municije, kao i korupcijom.

Doskorašnji ministar odbrane Šutanovac će verovatno biti prvi član Tadićeve mafije koji će biti uhapšen.

Potom će uslediti masovna hapšenja ove opasne mafije koja je opelješila Srbiju.

 

#Geto Srbija

Materijal:List protiv mafije

Creative Commons лиценца

%d bloggers like this: