Архива

Posts Tagged ‘mere’

ДОКАЗИВАЊЕ ПОДАНИШТВА: ОЗАКОЊЕЊЕ ТУЂИХ ИНТЕРЕСА НАД СОПСТВЕНИМ НАРОДОМ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ!!!

18. јануара 2017. Коментари су искључени

 

Слободнији су ови људи са копљем на слици, него што су слободни Срби и остали држављани Србије који живе и по законима новог светског поретека изгласаних од стране Народних посланика Скупштине Србије а уз подршку Владе у Србији, и наравано, увек уз незаобилазно оправдање да је све у духу испуњавања обавеза у складу са Преговарачким поглављем 31-о спољној и безбедносној политици ЕУ!!!

Врховна власт у Србији стално губи из вида чињеницу да се сваким потписивањем разних споразума са страним државама и њиховом ратификацијом у Скупштини Србије, оних повољних по државу што је корисно, али се потписују и они неповољни којима се окруни и део суверенитета и интегритета Србије, па још више забрињавајуће представљају и потписани спроразуми о статусу снага НАТО алијансе (или војске неке стране државе) који се односе на ограничавање територијалног интегритета државе домаћина а на које је она изричито пристала!!!

Један од таквих закона је усвојен на другом ванредном заседању по хитном поступку фебруара прошле године, а да није изазвао скоро никакву пажњу јавности, а тек сигурно није ни код народних посланика који нису ни схватили саму садржину закона за кога су гласали, при том превиђајући да су све становнике Србије, као појединце, претворили у вазале, и себе, и чланове својих породица обавезали да активно спроводе ограничења које је нека међународна институција или Савет ЕУ донела против наше државе или неког појединца, па макар и они сами (посланици) били на удару.

 

 

SLOBODNIJI SU OVI LJUDI SA KOPLJEM NEGO SRBI POD ZAKONIMA NOVOG SVETSKOG PORETKA6

 

На почетку, морамо кратко да се подсетимо на претерано сервилан (покоран) поступак Вучићеве Владе у Србији према ЕУ августа 2014.год, када је само на основу једног упућеног дописа (од стране ЕУ) названог „ед мемоар“ у коме је ЕУ тражила и очекује од Републике Србије да се не користи предностима које има као држава, у смислу трговинских споразума са Русијом, па је само на основу таквог, словима искуцаног папира (који нема ни заглавље ко га шаље, ни број, ни потпис и печат у дну…), Александар Вучић на функцији Председника Владе у Србији, обећао машинерији бриселског бирократског апарата, да ће учинити све да Србија као држава сама себи као и сопственом народу, уведе санкције да би жеље бриселског табора биле задовољене!!!

Таквим поступком Председника Владе у Србији, покорност Србије је доказана (самоувођењем и спровођењем санкција које је увела Влада Србије са Вучићем на челу), па су поред државе, штету претрпели и домаћи извозници пољопривредних производа а државни буџет оштећен!!!

Шта ли тек све може да се догађа када неки орган међународне или регионалне иинституције, у циљу остваривања различитих циљева западних интереса све то образложи оним деловима из члана 2. овог Закона, па затим донесе одлуку о некогј врсти санкција и мера ограничавања против Србије и њеног народа!!???

Као могућност, навешћемо само један мали, безначајан али сасвим могући пример мера ограничавања који би могао да нпр. Савет ЕУ (који има право и дозволу да донесе одлуку о мерама ограничавања према некој држави чланици) донесе одлуку и према појединцу или групи физичких лица, донету можда и због жеље неког њиховог европског бирократе на функцији који није био задовољан извесним поступањем државних органа или поступцима неких Срба и осталих грађана Србије!!!

Па тако, постоји могућност да нпр. Шеф канцеларије ЕУ у Србији (данас је то Енглез Девенпорт), због неколико појединаца (нпр. у питању су Мика, Пера и Лаза) који као запошљени у неком прииватном медију, континуирано и јавно критикују његов рад раскринкавајући његове активности чија функција све више поприма садржај рада гувернера „провинције ЕУ“, па он поднесе захтев неком телу ЕУ – Савету ЕУ, да донесу одлуку о мерама ограничавања према тим лицима, и та одлука буде прослеђена Властима у Србији да те мере спроведу!!!!????

А затим се тим лицима, поред забрана напуштања Србије, ограничи располагање и личним средствима које имају на својим рачунима, као и да уживају својинска овлашћења на својој имовини, па Влада у Србији донесе и одлуку да се том лицу забрани да привремено користи свој стан ни директно ни индиректно (члан 12)!!! У таквом случају би вероватно и председник Месне заједнице, па чак и управник зграде (по новом закону о становању) добили своје задатке и морали да узму учешће у испуњавању одредби међународних мера ограничавања, јер такав закон обавезује и физичка лица у споровођењу истог!!!

У овом случају поред полиције, органа Скупштине Општине (где то лице живи), би чак и главни уредни или власник тог медија био обавезан да примењује мере ограничења према својим радницима (Мики, Пери и Лази који бритким пером освешћују масе и доприносе расту тиража његовог медија), јер би у супротном био кажњен од стране Власти Србије, па би као предузетник морао да плати прекршајну казну од 50.000 до 300.000 динара зато што су та тројица преко медија поново „испљували“ неке поступке Девенпорта према нашој отаџбини!!!

А истовремено би и Мика, Пера и Лаза као физичка лица, могли да буду додатно прекршајно кажњени новчаном казном од 20.000 до 100.000 динара (чл.28.ст.2.).

А ако лице и даље настави да крши такве санкције, може да буде кажњено и затвором по одредбама Кривичног законика РС по чл.384а., и то прво од 3 месеца до 3 године, а ако наступе много штетне последице (у овом случају по Девенпорта, на пример), онда се лицу може изрећи мера затвора од 1 до 8 година!!!!

Такве мере би вероватно могле да буду примењене и према неком физичком лицу, појединцу који је, схвативши праву скривену намеру неког, пуном лове службеника Европске банке за обнову и развој и раскринкао га, и изразио своје јавно негодовање па му врло слободно то саопштио у лице, или се понашао некултурно према неком члану ОЕБС, или неком бриселском бирократи који дозвољава себи да се истреса па и када није у праву, против поступака државних органа Србије или према поступцима (који му нису по вољи) неког појединца или групе, али се зато нама не дозвољава да истом мером или речником одговоримо на његову пропаганду!!!!

Oвако скројен закон може додатно да веже руке нашој држави на начин да, на нпр. нека међународна институција донесе меру да се неки закони и одлуке правосудних органа Србије према неком лицу (нпр. Албанцима који се налазе на оптужницама нашег Тужилаштва за ратне злочине) морају суспендовати (зато што су ти бирократи проценили да је то наводно корисно „ради очувања међународног (регионалног) мира и безбедности“, па се суспендују све одлуке судских органа Србије против починилаца злочина  учињених према Србима и осталим грађанима наше државе!!!?????

Или шта ако дође до ситуације да неки међународн или регионални орган у коме је Србија члан, донесе одлуку, завијену у шарену лажу украшену лепом машницом, којом се од Србије захтева да предузме мере у циљу ограничавања и суспендовања билатералног уговора са нпр. Републиком Српском, (а са Русијом обавезно), или да у име „очувања међународног мира и безбедности“ одустане од својине на делу своје територије КиМ која се сада налази под међународном управом!!??????

А онда на сцену ступају и режимски медији да мобилишу јавност, као и главни носиоци: сви државни органи, од највиших уз помоћ полиције па до оних крајњих полуга власти, рачунајући и разне општинске инспекторе, итд, итд… да би сузбили свако незадовољство и отпор народа Србије због оваквих мера ограничавања!!!????

Све је по закону па и репресија коју омогућава и овакав закон, као још један од мноштва донешених у име новог светског поретка и у интересу заинтересованих корпорација да се, између осталих полититичких циљева, домогну и природнох богатстава у власништву Србије на територији АП КиМ.

Па наравно да је све у духу преговарачког Поглавља 31 (3.31.4) са ЕУ које се односи на усклађивање спољне и безбедносне политике ЕУ а сам закон је скројен у складу са Националним програм РС у ЕУ, и донешен је приоритетно, због чега су усвајање и форсирали највиши државни органи Србије-читај Влада!!!!

Једино није јасно зашто је власт у Србији журила са усвајањем овог закона правдајући то усаглашавањем са Законима ЕУ, када по члану 72.ст.3. Споразума о стабилизацији и придруживању није морала да толико жури јер тамо између осталог пише:

„Усклађивање ће, нарочито у раној фази, бити усредсређено на основне елементе правних тековина о унутрашњем тржишту, правосуђе, слободу и безбедност, као и на друга подручја везана за трговину. У каснијој фази Србија ће се усредсредити на преостале делове правних тековина Заједнице.“

И на крају, после укидања мера ограничавања, права завршница је садржана у члану 26. овог Закона, у коме се каже да правни субјекти или физичка лица који су претпрпели неку врсту штете (а која је настала спровођењем међународних мера ограничавања), не могу подносити никакав захтев за накнаду штете против Републике Србије, државних органа, правних или физичких лица надлежних за спровођење међународних мера ограничавања!!

Никако нам није јасно зашто су чланови Владе у Србији, заједно са својом скупштинском већином, журили да један онакав закон усмерен и против својих грађана додатно ограничавајући њихове слободе, донесу по хитном поступку!!?????

Доказивање подаништва је једини тачан одговор на горње питање…!!!!

 

П.С. (A увођење санкција Милораду Додику од стране Америке, не обавезују Србију, зато што су те санкције увеле власти САД а не неко међународно тело које има правао да некоме наметне санкције, али не искључује се право неке државе да самостално уводи санкције против неке државе или неких становника те државе. То значи да и Србија може увести сличне санкције било којој страној личности, па и оној која нпр. има своју фирму или рачун у Србији, или процени да би такво лице могло представљати опасност по стабилност Републике Србије)!!

 

©Гето Србија

RUŠILACKO I DESTRUKTIVNO DELOVANJE MMF-a KAO GLOBALNOG DŽELATA U MANIPULACIJI SUDBINAMA VELIKOG BROJA ZEMALJA SVETA

20. јула 2016. Коментари су искључени

 

U izdanju Instituta za ekonomsko pravne ekspertize, izdata je 2016. knjiga doktora ekonomskih nauka Srećka Ugrina, pod naslovom "Porobljavanje, glad i misija MMF – put u laburizam". Urednik i recenzent ove Ugrinove knjige je naš ugledni ekonomista i analitičar Miodrag K. Skulić.

Dajemo kratak prikaz ovog dela, koje naučno utemeljeno, demaskira sve iluzije o MMF-u kao "plemenitom finansijeru" i prikazuje ovu zelenašku korporaciju onakvu kakva jeste: surovu, podlu i od imperijalnih sila zaštićenu kao "sveta krava".

 

                 Miodrag K. Skulić

MMF I DRANJE KOZE DRAVAMA

 

Pri ostvarivanju društvenih promena, autor smatra da izdvojen značaj pripada, ne samo stavovima sociologa, filozofa, pravnika, istoričara i drugih specijalista za sprovođenje društvenih promena, nego i poznavaocima karakterističnih operacija u novčanoj sferi.

Ne može se zapostaviti činjenica da mnoge finansijske institucije, koristeći novac koji nisu stekle profitom, u značajnoj meri određuju karakter produkcionih i socijalnih odnosa upravo tim subjektima čiji novac one koriste.

Monetarni zakoni i načela najčešće određuju regulatomu disciplinamu snagu za ostvarivanje moći određenih grupa i asocijacija u svakom društvenom sistemu. Izvori takve snage su često u samom karakteru operativnih postupaka, jer se na njima bazira pravo na stvaranje i korišćenje novca.

Oni su ishodišna tačka za ustanovljenje prava vlasništva i prava upravljanja novcem. Do danas je ostao potpuno neistražen prostor za ostvarivanje socijalno ekonomskih progresivnih promena, koji može da se uoči u samoj genezi novčane mase.

Tokovi i upotreba novca čine magično čvorište, iz koga su izrasli svi društveno ekonomski odnosi i iz koga vode putevi prema potpunijoj socijalnoj pravdi i ostvarivanju opšteg svetskog blagostanja. Te opcije su ostvarljive promenama novčanih odnosa i one vode stvaranju novog poretka u domenu manifestovanja drugačijih odgovornosti, prava i privilegija, čija opšta svojstva, prema autoru, najijasnije izražava naziv laburizam.

Autor započinje svoju kritičku analizu ocenjujući postojeću neprihvatljivu aktivnost misije MMF-a  sa gledišta metoda i instrumenata kojima ekonomska nauka utvrđuje relevantne zaključke pri izvođenju analitičkih sudova. U tom pogledu, autor posebnu pažnju fokusira na sledeće vidove naučno neutemeljnih programskih delovanja ovog fonda:

Autor iznosi uverljive stavove da celokupna aktivnost ovog fonda predstavlja oblik nekorektne i perfidne manipulacije sudbinama najvećeg broja zemalja u svetu. U okviru prezentacije inicijalne argumentacije, on polazi od nesaglasnosti između karakteristika misije MMF-a i osnovnih savremenih ekonomskih teorija ekonomskog rasta i razvoja. Komparacije zasniva na stavovima monetarne i kejnzijanske teorije rasta i razvoja, kao i na teoriji ekonomije ponude (Supply side economics).

MMF svoju politiku zasniva na proizvoljno utvrđenim postavkama specifično definisanog pravca monetarizma. Njegove karakteristike odudaraju od stavova vodećih teoretičara monetarne politike.

Upravo, ovaj vid definisanja monetarizma predstavlja osnov postojeće neoliberalne doktrine ekonomskog razvoja. U destruktivnom i pogubnom delovanju ovog fonda, autor vidi njegovu nameru da razvoj najvećeg dela čovečanstva podvrgne interesima najuticajnijih zapadnih zemalja. Pre nego što precizno elaborira navedene skrivene i strogo čuvane motivacione ciljeve MMF-a i pre nego što ukaže na mogućnosti ukidanja misije ovog fonda, autor prethodno posvećuje pažnju njegovim postojećim devastirajućim delovanjima na ekonomije posmatranih zemalja.

Najznačajnija svojstva pogubne politike ovog fonda se ispoljavaju, prema autoru, kroz usmeravanje razvoja posmatranih zemalja u pogrešnom pravcu i kroz uništavanje poslovanja njihovih privrednih subjekata. Ti ciljevi se realizuju prevashodno vođenjem politike kreditiranja za neprioritetne namene, čime se onemogućuje ostvarivanje održivog razvoja.

Istovremeno se nude kreditni uslovi, koji su u toj meri nepovoljni da ne omogućuju profitabilnost ulaganja u mnogim oblastima poslovanja. Navedeni kreditori su zapadne bankarske grupe, zapadni investicioni fondovi, zapadne razvojne banke, EU fondovi i drugi zapadni kreditori.

Oni nude kredite sa neprihvatljivo visokim kamatama i kratkim rokovima njihovog korišćenja, kao i za namene koje ne obuhvataju finansiranje proizvodnog sektora i prioritetnih delatnosti. Osnov za utvrđivanje nepovoljnih kredita pružaju tzv. bonitetne agencije, koje određuju posmatranim zemljama nepovoljne investicione rejtinge i kreditne rizike. Odlučujući kriterijum za određivanje povoljnosti kredita je stepen u kome svaka od posmatranih zemalja ostvaruje instrukcije i savete MMF-a.

Najnepovoljniji uslovi kreditiranja se utvrđuju zemljama koje nedovoljno dinamično sprovode razorne mere MMF- a ili odbijaju da ih sprovedu. Od nivoa ovog rejtinga zavisi nivo kreditnih kamata zapadnih kreditora i obim direktnih stranih ulaganja. Značajno je u tome što je prisutna sprega između ovih agencija i MMF-a.

MMF oduzima centralnim bankama emisiju povoljnog kapitala

Imajući u vidu ekonomski zakon po kome je nezaobilazna uloga kredita za postizanje ekonomskog rasta, MMF koristi navedenu mogućnost uništavanja ekonomija posmatranih zemalja. U uslovima kada se sistemskim merama stvara u svetu oskudica povoljnog kapitala, posmatrane zemlje su prinuđene da prihvataju pogubne mere MMF-a da bi stekle uslove za dobijanje što povoljnijeg investicionog rejtinga od strane navedenih agencija.

Autor posebno ukazuje na posledice koje izazivaju visoke kamate i kratki rokovi vraćanja kreditnih sredstava. One ne omogućavaju ostvarivanje konkurentnosti zapadnim kompanijama. Svako preduzeće iz posmatranih zemalja, koje je opterećeno visokim kamatama na kredite i visokim ratama za otplatu glavnice, nije konkurentno zapadnim kompanijama, posebno iz najuticajnijih zapadnih država, budući da one uglavnom koriste sopstveni kapital bez kamata i bez rokova njihovog vraćanja.

To je osnovni uzrok kolapsa proizvodne privrede u posmatranim zemljama. Samo deo delatnosti u tim zemljama, poput trgovine, prometa nekretninama, pružanja telekomunikacionih i sličnih usluga, u skladu sa karakteristikama tih delatnosti, može da uspešno koristi nepovoljne bankarske i druge kredite. Posledice takvog oblika kreditiranja su česte pojave nelikvidnosti, stečajeva i bankrotstva brojnih poslovnih subjekata, kao i nelikvidnosti i opasnosti od bankrotstva posmatranih zemalja.

Uporedo, Fond preduzima široki spektar mera sa ciljem da posmatrane zemlje ne koriste izvore povoljnog kapitala koji može da se stvara u okviru njihovog monetarnog sistema. U tom pravcu, MMF oduzima pravo centralnim bankama da emituju povoljan kapital u vidu primarnog novca. Pravo na izvršavanje te operacije MMF prebacuje iz centralne banke na ćerke zapadnih banaka, koje posluju u posmatranim zemljama i koje su same osnovale.

Na taj način se posmatranim zemljama oduzima mogućnost plasiranja značajnog beskamatnog kreditnog kapitala, tj. kapitala sa najnižim kamatama i sa najpovoljnijim rokovima njihovog vraćanja. Time se direktno sprečava njihov intenzivan razvoj, posebno u domenu rasta izvoza i smanjenja uvoza. Nesumnjivo je da bi se plasiranjem povoljnog kapitala iz primarne emisije, sa najnižim kamatama ili bez kamata i sa dugim rokovima vraćanja glavnice, podstakao njihov prioritetan i dinamičniji razvoj.

Umesto razvoja proizvodnje, koja omogućuje izvoz i supstituciju uvoza, ovaj fond insistira na ulaganja u infrastrukturne projekte, ističući da se time stvara ambijent za strane investicije i da će samoregulišuća snaga tržišta obezbediti potrebnu makroekonomsku ravnotežu. Time se razvoj usmerava u pogrešnom pravcu.

MMF svesno zanemaruje činjenicu da je poboljšanje stanja na tekućem računu plaćanja prema inostranstvu nezaobilazni put za ostvarivanje spoljne likvidnosti i servisiranje javnog duga. Nasuprot tome, ovaj fond kategorički stoji na stanovištu da rast novostvorene vrednosti, tj BDP-a, predstavlja suštinski generator rasta i razvoja.

Raspolažući pravom da pruža savetodavne instrukcije, a koje su u prema navedenoj sprezi sa bonitetnim agencijama u ustvari uvek obavezujuće, ovaj fond nameće sprovođenje zahteva u domenu smanjenja budžetske potrošnje. Time se uzrokuje pad domaće tražnje i usporava ekonomski rast.

Jedna od posebno negativnih mera, između svih drugih, sastoji se u izazivanju fiktivnog budžetskog deficita. Ovaj fond propisuje da se budžet fiktivno optereti kamatama na javni dug. Koristeći svoju poziciju, na bazi uspostavljene sprege sa institucijama koje upravljaju ponudom zapadnog kapitala, on nameće plaćanja kamata na javni dug iz budžeta, iako za takvu obavezu ne postoje teorijski osnovi.

Neprihvatljvo je da kamate na javni dug jednom plaća centralna banka a da se one drugi put, tj. još jednom, plaćaju na teret rashoda budžeta.

Time se, ne samo smanjuje domaća tražnja, nego se izaziva rast nezaposlenosti, ugrožava funkcionisanje funkcija države i dodatno povećava stepen siromaštva.

Podmirivanjem kamata na javni dug iz budžeta stvara se fiktivni budžetski deficit, odnosno on se povećava, kada već postoji. Takvom instrukcijom ovog fonda se negira neoborivo načelo prema kome je obaveza centralne banke da plaća kamate na javni dug.

Ovaj fond, takođe, nalaže da se vlada svake zemlje direktno zadužuje za pokriće budžetskog deficita. Taj zahtev je takođe suprotan načelima monetarne teorije. Negiraju se time postulati teorije o cirkulaciji novca. Pravo je i obaveza centralne banke; a ne budžeta, da pokriva budžetski deficit. Navedenim neprihvatljivim i naučno neutemeljenim oblicima nametanja monetarne politike MMF uništava razvoj posmatranih zemalja.

 

       Razarajuće mere

 

Potrebno je da se naglasi da ovaj fond ne preduzima preventivne mere u pravcu ograničenja zaduživanja posmatranih zemalja u inostranstvu. Takve karakteristike politike MMF-a redovno dovode do njihove prezaduženosti. U uslovima oskudice u ponudi povoljnog kapitala i neostvarivanja zadovoljavajućeg ekonomskog rasta, privredni subjekti i vlade u posmatranim zemljama su prinuđeni da prihvataju nepovoljne uslove koje određuje MMF.

Neminovna posledica prihvatanja takvih uslova je povećanje javnog duga preko prihvatljvih granica. Prekomernom povećanju javnog duga doprinose takođe Svetska banka, evropski razvojni fondovi i evropske razvojne banke.

Međutim, nakon što javni dug dostigne prekomerne razmere, ovaj fond insistira da se tada sprovode bolni rezovi putem stvaranja ušteda u redovnim rashodima budžeta, uključujući smanjenja plata i penzija i to u cilju otplate i smanjenja javnog duga.

U uslovima kada se javljaju brojne negativne posledice korišćenjem nepovoljnih kredita, MMF zahteva i uslovljava sprovođenje privatizacije uspešnih državnih preduzeća i stečajeve svih drugih privrednih subjekata.

On rezolutno odbija sanaciju tehnološki efikasnih privrednih subjekata. Zahteva prodaju svih raspoloživih državnih resursa radi vraćanja javnog duga. Ishod takvih mera je da najveći deo domaćih proizvodnih preduzeća više ne nastupa na domaće tržište. Uporedo, ovaj fond insistira na stvaranju poslovnog ambijenta, koji bi pružio uslove zapadnim kompanijama, prvenstveno iz najuticajnijih zapadnih država, da preuzmu snabdevanje njihovih tržišta.

Dodatan uticaj na uništavanje privrede se sprovodi podsticanjem vođenja politike precenjenog kursa domaće valute. Time se stimuliše profitabilnost uvoza i neprofitabilnost izvoza.

Autor prikazuje takođe i arsenal niza drugih oblika odstupanja politike MMF-a od ekonomskih zakona i teorijski utemeljenih načela ekonomskog razvoja. U poslednjim, zaključnim razmatranjima, na samom kraju knjige, autor analizira stvarne razloge i pozadinu pogubnih mera MMF-a.

On ističe da navedene razarajuće mere, koje primenjuje MMF u saradnji sa sa Svetskom bankom, bonitetnim agencijama i EU, nemaju uzrok u animozitetu ili u težnji najuticajnijih zapadnih zemalja da ostvare ekonomsku dominaciju nad posmatranim zemljama.

Primami uzrok nije u stvaranju njihovog podređenog ekonomskog i političkog statusa. Autor otkriva jedan novi, deo sada nepoznat razlog. Njegov smisao je od posebnog značaja za ostvarivanje interesa zapadnih najuticajnijih zemalja.

On danas predstavlja jednu od najstrože čuvanih tajni zapadnih najuticajnijih zemalja. On se sastoji u sledećem: Danas ne postoje mehanizmi za usaglašavanje odnosa ponude i tražnje na svetskom tržištu.

Prisutne su permanentne opasnosti od posledica poremećaja tih odnosa. One bi se mogle regularno otkloniti jedino ukoliko bi se na svetskom nivou utvrdila zajednička strategija koordiniranih aktivnosti.

Međutim, najuticajnije zapadne zemlje danas ne žele da iniciraju takav dijalog sa drugim zemljama. Jedan od razloga postojećeg delovanja najuticajnijih zapadnih zemalja je pasivna uloga drugih zemalja. One danas ne zahtevaju promene u usklađivanju odnosa na svetskom tržištu.

Sve dotle će se primenjivati postojeće diskriminatorne i nehumane mere MMF-a. Najuticajnije zapadne zemlje će, takođe, i dalje braniti svoje stav da je misija MMF usmerena u pravcu razvoja i radi povećanja zaposlenosti u svim zemalja sveta.

Iz svega izloženog je očigledno da do danas još uvek nisu razrešeni protesti i sukobi koji su izbili 1733. godine u Mančesteru. Korišćenje novih tekstilnih mašina je tada uzrokovalo otpuštanje značajnog broja zaposlenih radnika. Danas je javljaju identične posledice u vidu širokog stepena nezaposlenosti u svetu. Naročito je, u ovom trenutku, prisutna visoka nezaposlenost u posmatranim zemljama.

Danas je osnovna karakteristika svetskog tržišta njegova zasićenost. Nezaposlenost se posebno povećala nakon krize koja je počela 2008. godine. Da se ona nije javila tada, onda bi njen kasniji obim prevazišao razmere Velike krize (1929-32).

Poslednja kriza iz 2008.g. je značajno smanjila ponudu na svetskom tržištu. Zbog toga je cilj najuticajnijih zemalja Zapada da nastave inicijativu da uništavaju proizvodne kapacitete u drugim državama u skladu sa apsorpcionom snagom njihovih tržišta.

Uporedo, ta aktivnost omogućuje jačanje njihovih kompanija. Svedoci smo da je danas rušilačka i destruktivna aktivnost MMF-a jedini efektivan put za otklanjanje opasnosti od posledica ekonomskih kriza.

 

       Izlazak iz nefunkcionalnosti svetskog tržišta

 

Sasvim je jasno da svet mora da utvrdi regularne puteve za otklanjanja disproporcija na svetskom tržištu. Instrumenti, koje primenjuje MMF su na samo diskriminatorni, anticivilizacijski i krajnje nehumani, nego su sračunati da pomaže beneficije samo najuticajnijim zapadnim Zapada. Svakako da čovečanstvo ne može da pristane na podelu učešća na svetskom tržištu na načelu uništavanja njihovih ekonomija.

Na bazi svega proizilazi, polazeći od stavova u knjizi, da i lideri EU svesno ili nesvesno sprovode naloge najuticajnjih zapadnih zemalja. Autor ne poklanja pažnju samo prikazu uzroka enormnih oblika devastacije ekonomija posmatranih zemalja.

On ujedno definiše karakter i svojstva mehanizama i faktora čijom je doslednom primenom moguće da se izgrade novi i pravedniji putevi izlaska iz postojeće nefunkcionalnosti svetskog tržišta. Izlaz vidi u sprovođenju niza standardnih organizacionih rešenja u poslovanju bankarskog i monetarnog sistema u svetu.

Smatra da postoje uslovi da se svim zemljama sveta ponudi povoljan bankarski kreditni kapital, tj. kapital bez kamata, tj. sa najnižim kamatama i sa veoma produženim rokovima njegovog vraćanja. Time bi se stvorili uslovi za svestran progres u svetu. Prevashodno bi se smanjila postojeća preuveličana uloga akumuliranog profitnog kapitala zapadnih kompanija. U takvim uslovima bi se ostvarivala ravnopravna konkurentnost na svetskom tržištu, primarno na bazi radnih sposobnosti i produktivnosti učesnika u poslovanju, kao i na bazi ostvarene uspešnosti organizacije njihovog rada.

Karakteristike kapitala, posebno profitnog kapitala, ne bi time više bile odlučujuće za ostvarivanje razvoja. Na taj način bi se, prema stavovima autora, unapredio postojeći kapitalistički sistem. On bi tada dobio svojstva novog, kapitalističkog laburalističkog sistema.

Autor ističe da je stvaranje povoljnog kreditnog kapitala tehničke prirode.

Njegovo stvaranje zavisi jedino od formiranja nove svetske emisione institucije. Ona bi emitovala novu konvertibilnu valutu i odobravala povoljne konvertibilne zajmove. Time bi se omogućio visok stepen ekonomske aktivnosti u svim zemljama sveta, budući da bi se njihova makroekonomska stabilnost ostvarivala na novim osnovima. Puna zaposlenost bi bila ostvarljiva na bazi uspostavljene konvencije sa svakom zemljom o stepenu ostvarivanja njenog pozitivnog stanja na njenom tekućem računu.

Pojedine zemlje bi bile u mogućnosti da stiču konvertibilne valute od strane nove svetske centralne banke i pri realizaciji projekata koji nisu izvoznog karaktera. Na taj način, obim izvoza ne ni predstavljao uslov za ostvarivanje visokog stepena ekonomske razvijenosti. Ujedno bi se time otklanjali uzroci prekomerne ponude roba na svetskom tržištu. Novi uspostavljeni odnosi omogućili bi razrešenje postojećih disproporcija između ponude i tražnje na svetskom tržištu i sprečavali opasnosti od izbijanja nesavladivih svetskih ekonomskih kriza.

Polazeći od toga, neminovan je navedeni novi oblik uspostavljanja ekonomskih odnosa u svetu i stvaranje novog svetskog monetarnog poretka. Realizacija takvog koncepta danas ne bi zavisila od samilosti najuticajnijih zapadnih zemalja. Ona je nužna sa gledišta zaštite ukupnog čovečanstva.

Prezentiranjem navedenih činjenica, prikazanih u knjizi, stvaraju se uslovi za iniciranje neminovnih promena u svetskim ekonomskim odnosima. Preteće opasnosti od nastajanja katastrofičnih ekonomskih kriza u celom svetu predstavljaju snažne faktore uticaja na najuticajnije zapadne zemlje da odustanu od privilegija koje danas uživaju u nesrazmernom korišćenju apsorpcionih mogućnosti svetskog tržišta.

Iz svega je evidentno da se javljaju nove mogućnosti razvoja i novih uticaja posmatranih zemalja u uređenju ekonomskih odnosa u svetu. Postojeće mere koje primenjuje MMF i druge institucije, uz komandnu ulogu najuticajnjih zemalja sveta, se očigledno više ne mogu tolerisati.

Nova saznanja o mogućnostima korišćenja novca u interesu ekonomskog razvoja predstavljaju agense za iniciranje bitnih ekonomskih promena u svetu. Osim toga, reorganizacijom bankarskog sistema u mnogim zemljama, na drugačijim načelima od stavova koje sugeriše MMF, omogućuje se njihov dinamičniji razvoj i mnogo veća njihova ponuda roba na svetskom tržištu. Ta mogućnost predstavlja osnov za povećanje uticaja posmatranih zemalja da se prihvati inicijativa u pogledu izgradnje novih ekonomsko monetarnih odnosa u svetu.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

%d bloggers like this: