Archive

Posts Tagged ‘matijevic’

PLJAČKANJE, PRIVATIZACIJA I PROFIT: ČERUPANJE KOMBINATA KOJI VIŠE NEĆE HRANITI BEOGRAD!

6. април 2016. 1 коментар

 

Nastavlja se agonija nekadašnjeg najvećeg poljoprivrednog kombinata u ovom delu sveta. PKB se našao stešnjen između interesa različitih grupa bliskih vlasti koje bi da ga kupe, ali da za njega plate više od šestine realne vrednosti, kao i da im se omogući da prenamenom zemljište proglase građevinskim i zatim ga prodaju po višestruko višoj ceni.

Gradonačelnik Siniša Mali računa da će prodajom PKB staviti u džep, u vidu provizije, oko 30 miliona evra. Grad će izgubiti snabdevača hranom, bez posla će ostati nekoliko desetina hiljada radnika, kooperanata, dobavljača, iz prodajne mreže, ugroziće se opstanak Opštine Palilula…

Sve to nije važno, kada su u pitanju apetiti opasnog kriminalaca Siniše Malog, koji je pod zaštitom rođaka Vučića…

 

                         M. Malenović

MULJACINA SA PKB2

 

PKB Korporacija a.d. je još 2008. trebalo da bude prodata unapred poznatom kupcu, ali je sindikat tada uspeo to da spreči. Muke ovog kombinata, koji je nekada hranio Beograd, počele su devedesetih godina, kada je iz preduzeća izuzeto sve što donosi profit i kasnije privatizovano. Radi se o Imleku, Frikomu i Pekabeti, kao i o mesno-prerađivačkom pogonu PKB Vizelj, koji je prodat još 1998. godine.

U okviru PKB-a ostala je samo još primarna proizvodnja.

Uprkos činjenici da je Investicioni fond Salford na srpskom tržištu mleka i mlečnih prerađevina stekao monopolistički položaj, zahvaljujući kome je diktirao cene i uslove otkupa mleka, PKB je 2009. oborio dotadašnji sopstveni rekord u proizvodnji mleka proizvevši 64 miliona litara.

 

       Đilas počeo, pa se pokajao

 

Kada je PKB 2010. prešao u ruke grada Beograda koristio je 22.000 hektara obradivog zemljišta, ali je tadašnji gradonačelnik Dragan Đilas uspeo da za 4.000 hektara dobije dozvolu za prenamenu, tako da ono postaje stambeno-komercijalno ili industrijsko, odnosno višestruko vrednije.

Pomenuto zemljište nalazi se u blizini Zrenjaninskog puta i planirane trase puta koji spaja Zemun i Borču, a koji tada još nije bio izgrađen. Novac dobijen za to zemljište, umesto da pripadne preduzeću i uloži se u proizvodne kapacitete, slio se u gradsku kasu. Tim potezom PKB je dvostruko izgubio: izgubio je stotine miliona evra od tog zemljišta i izgubio je zemljište koje mu je jedno od osnovnih sredstava za proizvodnju.

Uz pomenuto obradivo zemljište PKB je imao i oko 8.000 hektara pod zgradama, farmama, putevima, šumama…

Problem sa kojim se suočava eventualni kupac PKB-a je činjenica da je svo ovo zemljište u državnom vlasništvu, dok je Kombinat samo korisnik. Po zakonu, takvo zemljište niti može da se otuđi, niti da mu se promeni namena. Samim tim već u startu su eliminisani špekulanti koji bi PKB kupili samo zbog izuzetno vrednog zemljišta koje ima u gradskoj zoni prestonice.

Da bi se ovaj problem prevazišao i unapred određeni kupac zadovoljio, naprednjačka vlast odlučuje da uradi ono što do sada niko još nije – da kršenjem zakona zemljište iz državnog vlasništva prevede u vlasništvo Kombinata i to bez dinara naknade.

Prvo je bio pokušaj da se to tiho, skriveno od očiju javnosti, uradi direktno preko katastarskih službi, ali su Samostalni sindikat PKB i Nezavisni sindikat radnika PKB, koji zajedno okupljaju više od polovine zaposlenih, uspeli da spreče ovaj pokušaj krađe državne imovine.

Naime, kada je 1946. bio stvoren PKB on je na korišćenje dobio nešto malo manje od 1.500 hektara njiva. Ostalo je kasnije stekao i to isušivanjem močvarnog zemljišta koje je do tada bilo neupotrebljivo.

Svo to zemljište bilo je uknjiženo kao poljoprivredno zemljište u vlasništvu države, dok je PKB bio uknjižen kao korisnik. Pošto po članu 72. Zakona o poljoprivrednom zemljištu ono u vlasništvu države i ne može da bude otuđeno, to je Republički geodetski zavod odbio sve zahteve PKB Korporacije a.d. kojim je tražena promena u katastru nepokretnosti i upis prava privatne svojine u korist Kombinata.

 

       Ministarka na strani Malog

 

Na ove odluke rukovodstvo PKB-a ulaže žalbe koje u leto 2015. usvaja Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i to odlukom ministarke i potpredsednice Vlade Zorane Mihajlović.

Kao obrazloženje poslužio je Sporazum o udelu državne svojine u sredstvima koje koristi PKB od 1. jula 2007. godine, kojim je konstatovano da država ima vlasništvo nad Korporacijom shodno vrednosti svoje imovine koju je unela, a u koju spada i zemljište.

Protiv ovako nakaradnog pravnog tumačenja, kojim se Sporazum ne proglašava nezakonitim, već se zakon menja po potrebama sporazuma, Pravobranilaštvo podiže tužbe pred nadležnim Upravnim sudom.

Republička vlada 18. decembra 2015. donosi „preporuku" (tačnije: naređuje) Republičkom pravobranilaštvu da povuče sve podignute tužbe, a samo tri dana kasnije, 21. decembra, odbor direktora PKB-a donosi odluku o otpočinjanju postupka prodaje dela imovine Korporacije. U tom trenutku Pravobranilaštvo se još uvek nije izjasnilo o Vladinoj preporuci, ali se nekome, očigledno, žurilo.

Odluku direktora prihvata nekoliko dana kasnije i Skupština akcionara, koja se sastoji od samo jednog člana, budući da država ima vlasništvo nad 99,755 odsto svih akcija PKB-a. Predsednik ove jednočlane skupštine je Jovo Guteša, jedva pismeni traktorista koji je pre ove funkcije bio zaposlen u pečurkani gradonačelnika Beograda Siniše Malog u Vršačkom Ritu. U međuvremenu je ovaj klimoglavac dospeo i u državnu službu, tačnije u Carinsku ispostavu u Vatinu.

Siniša Mali je od početka izuzetno zainteresovan za poklanjanje PKB-a nekom svom tajkunu. Ovaj samozvani ekonomsko-finansijski stručnjak na jednom sastanku sa aktivom PKB-a izrekao je ordinarnu glupost kako kamate na kredite ne utiču na proizvodnju PKB-a. Kada su mu prisutni objasnili da plaćene kamate moraju da se prebace na teret pojedinih pogona i da tako poskupljuju proizvodnu cenu, pa samim tim utiču i na konkurentnost proizvoda, Mali je promenio temu.

Poznavaoci prilika znaju kako Aleksandar Vučić uopšte ne mora svom bratu od tetke, Siniši Malom, da naredi da se ugradi u cenu preduzeća koje se prodaje, već je dovoljno da mu samo pruži mogućnost da to učini, kao što je to slučaj i sa PKB-om.

Kada je preuzeo mesto gradonačelnika Beograda, Mali je dobio u nasleđe i ugovor između grada i PKB-a o oduzimanju vrednog zemljišta za potrebe izgradnje mosta preko Dunava (danas „Most Mihajla Pupina"), kao i pristupnih puteva. Sporazumom nije određena ni visina, a ni vrsta nadoknade koja treba da bude isplaćena Kombinatu, već je to ostavljeno za neku kasniju priliku.

Sa mesta gradonačelnika i samim tim najvažnijeg čoveka u PKB-u, koji je u vlasništvu grada, Mali je situaciju razrešio tako što je u ime Kombinata obavestio samog sebe kao gradonačelnika da se Korporacija odriče naknade za ovo zemljište.

Po onome što se zna, radi se o nekoliko stotina hektara najvrednijeg zemljišta koje PKB poseduje i čijom prodajom bi se sakupilo dovoljno novca da se otplate skoro svi dugovi ove Korporacije.

Naime, PKB je nedavno prodao pet hektara zemljišta koje je imao na teritoriji beogradske opštine Palilula i to za cenu od 700.000 evra po hektaru. Takođe je i „Imleku" prodao dva hektara po ukupnoj ceni od milion evra.

 

       Fingirani dugovi

 

Ukupni dugovi PKB-a iznose oko 70 miliona evra, od čega skoro polovinu potražuju država i njene agencije, a naplata tih dugova bi mogla da se odloži, da ima političke volje. S obzirom da Korporacija poseduje polovinu površine gradske opštine Palilula, a ima i veoma vredno zemljište u Zemunu i Surčinu, prodajom malog dela svojih nepokretnosti ona bi se lako oslobodila tereta dugovanja i nastavila odlično poslovanje kao preduzeće u rukama grada.

Upravo to ne žele vlastodršci, jer jedna ovakva kompanija bila bi dokaz kako privatizacija nikako nije ni jedini, ali ni najbolji recept za izlazak iz krize. Osim toga, u slučaju da PKB ostane u državnim rukama, Mali i njegovi saučesnici ne bi dobili nikakvu proviziju.

Zbog toga Republika i grad Beograd kreću u sinhronizovanu akciju urušavanja Korporacije i obaranja njene vrednosti. Javnosti se situacija u ovom gigantu lažno predstavlja, jer ne samo da se potencira na postojanju dugova iz prethodnog perioda (koji bi lako mogli da se otplate), već se ukazuje i na to da PKB nastavlja da loše posluje i da pravi gubitke. To, apsolutno, nije tačno.

PKB Korporacija a.d. je 2014. godinu završila sa dobitkom, a taj trend bi se nastavio i naredne godine, da Vlada nije izmenila svoju uredbu o plaćanju premije za mleko. Po toj izmenjenoj Uredbi PKB je uskraćen za 80 odsto premije koja bi mu inače pripadala, odnosno od marta 2014. do kraja 2015. samo na ovaj način u njegovoj kasi se pojavio manjak od oko 700 miliona dinara.

Inače, jedino je PKB-u novom Uredbom smanjena premija na mleko, tako da je on primoran da posluje u neravnopravnoj tržišnoj utakmici u kojoj konkurenti imaju početnu prednost.

Umesto da traži izmenu nepravedne Uredbe, PKB pod kontrolom Siniše Malog poniznički ćuti.

Pošto je tako u javnosti stvorena lažna slika da Kombinat mora da se proda kako budžet više ne bi pokrivao njegove dugove, pristupilo se pljačkanju koje se naziva „privatizacija". U tom klupku imamo različite interese srodnih, ali ipak odvojenih grupa i pojedinaca.

Na jednoj strani su različiti interesi dve trenutno sukobljene grupacije: Investicionog fonda Salforda i konzorcijuma Miodrag Kostić i Petar Matijević.

 

       Dve mafije – Salford i MK gropu

 

Nedavni sukob Andreja Jovanovića iz kompanije Novi Brendovi  , krovne kompanija Investicionog fonda Salford , sa vlasnikom MK grupe Miodragom Kostićem na biznis forumu na Kopaoniku, samo je nastavak rata koji se do sada vodio daleko od očiju javnosti.

Jovanović je uvredio Kostića, izjavom da je opšte poznato da je skraćenica njegove firme MK, zapravo skraćenica za Mito i Korupcija…

U dosadašnjem ratu Salforda ( čiji je većinski kapital odbeglog ruskog tajkuna pokojnog Borisa Berezovskog) i MK grupe  može se reći da je Kostić doživeo nekoliko poraza. Salford ga je izgurao iz mnogih oblasti poslovanja i posvađao sa ljudima sa kojima sarađuje u oblasti otkupa mleka, kojima su date instrukcije da prekinu svaku saradnju sa MK Grupom.

Salford je postavio i pravila da neće otkupiti mleko krava koje su hranjene stočnom hranom kupljenom kod MK grupe, ali to je samo jedan od šamara koji su ove kompanije jedna drugoj lupale protekle dve godine.

U tom periodu Kostić je rastao po pitanju obima poslovanja i profita, ali je i Salford rastao i to trideset odsto brže. Kostić se suočio i sa gubicima u Ukrajini, pa je delovalo da će tajkun iz Vrbasa izgubiti rat. Preokret je nastupio kada su kompanije Petra Matijevića i Miodraga Kostića osnovale konzorcijum i najavile da će pokušati da kupe Poljoprivredni Kombinat Beograd.

Ovo udruživanje izazvalo je paniku kod Salfordovih stručnjaka. Naime, ukoliko Kostić i Matijević uspeju da kupe PKB, Salford bi trajno izgubio prvo mesto u biznisu sa srpskim mlekom, mlečnim proizvodima, i pratećim poslovima, koji na godišnjem nivou donosi profit od nekoliko milijardi dolara.

Posao je veoma kompleksan i podrazumeva nekontrolisan uvoz mlečnih proizvoda u Srbiju, izvoz našeg kvalitetnog mleka, uvoz mleka u prahu, proizvodnju mleka iz mlečnog praha i njegovo plasiranje srpskim potrošačima kao svežeg, snabdevanje proizvoda od mleka stočnom hranom i izvoza viškova stočne hrane… U okruženju, Salford litar mleka plaća 28 evrocenti, dok u Srbiji ta cena iznosi 25 evrocenti. Samo na ovaj način ovaj investicioni fond godišnje zarađuje desetine miliona evra.

 

       Subvencije povlašćenima

 

Salford, Matijević, Kostić i drugi veliki igrači utiču i na to ko može da dobije subvencije iz budžeta namenjene poljoprivredi. Mlekare koje sarađuju sa Salfordom najredovnije dobijaju subvencije i prve su na listi kada država otkupljuje mleko u prahu za robne rezerve, dok je PKB-u ukinuto davanje subvencija.

Kompanija Salford ima dobre veze u vrhu Srpske napredne stranke, gde mu bezgraničnu podršku pruža gradonačelnik Beograda Siniša Mali, ali i Vučiću bliski Goran Vesić.

Ne treba zaboraviti da je sin gradonačelnika Beograda, Teodor, jedno vreme bio zaštitno lice za reklamu mlečnih proizvoda Imleka koji je poslovao u okviru Salfordove grupe. Navodno za ovo je Teodor Mali dobio 50.000 evra, mada upućeni tvrde da je suma bila daleko veća i da nije isplaćena kao honorar za sina, već kao klasičan mito.

Kostić, koji je na sve načine pokušao da se približi naprednjacima, nije uspeo da spoji nemoguće. Njegovu dobru saradnju sa Pajtićem Vučić nije hteo da toleriše, vrata su mu ostala zatvorena. Udruživanje sa Petrom Matijevićem u Kostićevoj glavi je bila dobitna kombinacija, jer je Matijevićev sin Bojan, kao se priča, u dobrim odnosima sa bratom Aleksandra Vučića, Andrejem.

Upućeni tvrde da Skupšitna grada Beograda nije raspuštena. jer je Siniša Mali obećao da će privatizacija PKB-a ipak biti obavljena. Činjenica da PKB nije uspeo na poslednjem tenderu da proda tajkunima za pedeset odsto njegove ionako već umanjene vrednosti, nije prepreka da pokuša da ga proda za trideset odsto na sledećem tenderu

Nezavisni stručnjaci tvrde da PKB vredi najmanje duplo više od njegove procenjene vrednosti koja iznosi svega oko 300 miliona evra. Kada je vršena procena imovine, krajem 2014. godine, svo zemljište je tretirano kao poljoprivredno, mada se najveći deo njega nalazi u urbanoj zoni Beograda i može da se koristi i građevinsko zemljište.

Pošto je proglašeno da PKB-u prete stečaj i bankrot kada se krajem maja ove godine sa njega skine zaštita koju je uživao kao preduzeće u restruktuiranju, te da zato mora pod hitno i po bilo kojoj ceni da se proda, država je početnu cenu na tenderu postavila na 154 miliona evra , odnosno na polovinu potcenjene procenjene vrednosti.

Da postoji samo sukob između Salforda i Matijević – Kostićevog konzorcijuma, rešenje bi se našlo relativno brzo. U igru, međutim, ulazi i nemački gigant Tenis, koji najavljuje otvaranje klanica u Srbiji i za te potrebe želi da kupi 15.000 hektara plodne zemlje.

Tenis nema nikakvog interesa u proizvodnji mleka, već samo u klaničarskoj industriji. Njemu bi odgovaralo da PKB preuzme ili Salford ili neko drugi ko bi se primarno bavio uzgajanjem krava muzara.

Tenis je, kako je Tabloid već pisao, u svojoj postojbini, Nemačkoj, poznat ne samo po lošem odnosu prema radnicima, već i po "nekonvencionalnom" načinu poslovanja, što je eufemizam koji, između ostalog, označava i davanje mita.

Sa jedne strane, Tenis ne želi da Matijević uđe u PKB i proširi na taj način svoju klaničarsku delatnost, ali mu, sa druge strane, savršeno odgovara da Kombinat preuzmu domaći mešetari koji će brzo da se odreknu primarne delatnosti i da oranice rasprodaju kao građevinsko zemljište.

Tenis i njegovi ovdašnji klijenti, na prvom mestu Aleksandar Vučić, zato sada procenjuju da li mogu da imaju dovoljno poverenja u Matijevića i Kostića koji signaliziraju da im je PKB obična investicija u atraktivno građevinsko zemljište.

Od ishoda ovih pregovora zavisiće i sudbina PKB-a, odnosno da li će on odmah ili nešto kasnije u bescenje biti prodat i ko će biti kupac. Čak i ako se u ovom trenutku odustane od privatizacije, to nikako ne znači da će Kombinat i njegovi zaposleni moći da odahnu, već pokazuje jedino da se čeka povoljniji trenutak.

Taj, za vlast i potencijalnog kupca dobar trenutak može da nastupi već ovog leta, kada poverioci, računajući tu i državu i njene agencije, mogu da krenu u prinudnu naplatu svojih potraživanja, čime bi se PKB doveo u blokadu.

Bez jasnog i prihvatljivog programa reogranizacije poverioci ne bi odustali od prinudne naplate, ali i u slučaju donošenja takvog programa postoji mogućnost da od vlasti instruisani poverioci odbiju da čekaju na svoja potraživanja, jer se žuri tajkunu kome je Kombinat obećan.

Pre rasparčavanja, dok je PKB imao zaokruženu proizvodnju, koncept kombinata je smišljen na način da se razvija proizvodnja, omoguće radna mesta, te zadovoljavaju društvene potrebe.

Višak koji je kombinat kao celina generisao, bio je podređen tom cilju. S druge strane, tranzicija u kapitalizam menja logiku poslovanja. Rasparčani PKB je korporacija koja posluje u novom kontekstu. Krajnji cilj sada je profit, a ne društvene potrebe, rad i proizvodnja.

 

       Prodajom se najavljuje glad

 

Između ostalog, prodajom PKB-a gubi se mogućnost uticanja na cenu hrane koja je u Srbiji, spram primanja njenih građana, već sada preskupa. Ukoliko bi ostao u javnom vlasništvu PKB bi mogao da funkcioniše kao kombinat čiji je primarni cilj da obezbedi hranu koja je dostupna svima.

Preduzeća koja se bave samo primarnom proizvodnjom su u većem riziku zbog toga što njihova uspešnost i produktivnost zavise od niza faktora na koje ne mogu da utiču ili ne mogu da predvide. Tu spadaju između ostalog, vremenske prilike, najezde bolesti i parazita itd.

S druge strane prerađivačka industrija može kupovati sirovine, što iz drugih krajeva zemlje, što iz drugih zemalja. Trgovina takođe može nabavaljati robu iz mnogo izvora. Zato je njihovo poslovanje sigurnije odnosno manje rizično od primarne proizvodnje.

Oduzimanje prerade i trgovine od PKB Korporacije i njeno svođenje skoro isključivo na nivo primarne proizvodnje, imali su svojevremeno za cilj da umanje kako potencijal ove kompanije da preživi, tako isto i njenu vrednost.

Bez obzira na sve to, PKB je zadržao i čitav niz komunalnih delatnosti koje su bile u širem društvenom interesu. Ova Korporacija i danas poseduje i održava oko 100 kilometara obalo-utvrde koja od poplave štiti dobar deo Beograda, a brine se i o 1.000 kilometara kanala koji leti služe za navodnjavanje polja, ali s proleća mogu da prihvate velike količine vode iz nabujalih reka i tako smanje posledice njihovog izlivanja.

PKB se stara i o vodovodu i kanalizaciji ne samo sopstvenih pogona i naselja, već i najvećeg dela opštine Palilula u Beogradu. Takođe na teritoriji te opštine održava veliki deo javnih površina.

Sve ove neprofitne delatnosti izdvojene su od dela PKB-a koji je ponuđen na prodaju, što pokazuje da se novom vlasniku Kombinat nudi da bi što je mogao brže mogao da obrne uloženi novac i da tako zadovolji ne samo sopstvenu, već i gramzivost vlastodržaca.

Prodaje se poljoprivredno zemljište koje je u vlasništvu PKB Korporacije, stočni fond (26 hiljada grla stoke), mehanizacija i objekti, ali isto tako i poznati i prepoznatljivi brend, kao i sigurna pozicija na tržištu na kome je ovaj gigant prisutan već duže od 70 godina. Za sve ovo bi Petar Matijević platio najviše 91 milion evra, što nije ni trećina procenjene vrednosti Kombinata.

 

    A 1. Uzor Amerikancima, balast Malom

Kada je istaknuti član komunističke partije Jugoslavije Petar Zečević zvani Veliki od močvare pored Beograda posle Drugog svetskog rata napravio najveću agro kompaniju u Evropi, koja je i danas najveća korporacija iz te oblasti na starom kontinentu, postavio je lestvicu tako visoko da je samoproklamovani dobri menadžer Siniša Mali nikada neće preskočiti, tvrdi u izjavi za Tabloid profesor poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić.

Ševarlić kaže da je najbolji dokaz da Mali nije nikakav menadžer ta što on PKB nije uspeo da proda ni za 50 odsto njegove vrednosti. On je podsetio na istorijsku činjenicu da je svojevremeno PKB posetio predsednik svetske banke Robert Maknamara. Posle te posete, Maknamara je bio oduševljen načinom na koji je ovaj kombinat organizovan i izjavio je, da u Americi treba graditi agro kompanije na način kako je organizovan PKB.

I profesor Ševarlić stoji na stanovištu kako dugovi Kombinata lako mogu da se otplate prodajom malog procenta njegove imovine i da PKB posle toga može da nastavi sa uspešnim radom, pod uslovom da od države dobije mogućnost da za njega važe ista pravila kao i za ostale poljoprivredne kombinate.

Ovo je najmanje što Srbija i, posebno, Beograd mogu da učine za PKB, koji je u dugove i dospeo samo zato što je teških devedesetih godina prošlog veka tržište snabdevao hranom po cenama nižim od proizvodnih, kako bi narod preživeo.

 

©Geto Srbija

materijal:List protiv mafije

IZVEŠTAJ INSPEKCIJE U STILU: U FIRMI NEPRAVILNOSTI NEMA… STOP… TROVANJA NEMA… STOP… MESO SE MOŽE JESTI… STOP…!??

24. фебруар 2016. 1 коментар

 

Bes građana koji je izazvalo svedočenje Mihaila Čepija, bivšeg radnika IM Matijević iz Novog Sada, naterao je ministarku poljoprivrede, da radi zaštite tajkuna Petra Matijevića, finansijera Srpske napredne stranke, a ranije Demokratske stranke, pošalje u kontrolu inspekciju, čiji dolazak je najavljen tri dana ranije, a koja je slavodobitno javila da je kod Matijevića sve u redu, da trovanje može da se nastavi.

Vučiću je za kampanju potrebno puno para, a njegov brat Andrej se preselio da deluje iz Novog Sada, mada je stalno zaposlen u Kovnici novca u Beogradu. Pozivamo i kolege iz drugih redakcija da nam se pridruže u istraživanju zlodela onih koji nam prodaju otpadnu i otrovnu hranu. Glavni urednik se zahvaljuje gospodinu Mihailu Čepiju, koji je javno progovorio o zlu koje nas je snašlo.

 

                        Vuk Stanić

NOVO REZIMSKO SAGLEDAVANJE KVALITETA MESA1

 

Ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković, zvana Kvočka, treba krivično da odgovara zbog saučesništva u trovanju naroda koje sprovodi mesna industrija u Srbiji!

Bogosavljevićeva je trebala veterinarsku inspekciju da pošalje prošle nedelje kod svih, a ne da čeka pet dana nakon objavljivanja vašeg teksta i da onda inspektore pošalje samo kod Matijevića – kaže za Magazin Tabloid veterinarski inspektor, dobro upućen u dešavanja u Ministarstvu poljoprivrede.

Na pitanje novinara kako komentariše poslednje saopštenje Industrije mesa Matijević, da je veterinarska inspekcija utvrdila da u proizvodnom procesu te kompanije nije bilo propusta, kaže da inspekcija nije mogla da utvrdi da takvih propusta nije bilo proteklih godina, već da se izveštaj odnosi na dan kontrole.

Kod Matijevića su znali da inspekcija stiže, imali su pet dana da se pripreme i da sklone sve što inspekcija ne sme da vidi. Zato ja iskreno verujem da kolege nisu ni mogle ništa nepropisno da pronađu u njegovoj fabrici.

Vaše novine pojavile su se u sredu u Beogradu u prodaji, to je bio trenutak kada je trebalo poslati hitnu inspekciju kod Matijevića, pogotovo što se vaša novina tada još nije prodavala u Novom Sadu.

Ipak, Bogosavljevićeva je oklevala i na taj način pomogla Matijevićutvrdi sagovornik Magazina Tabloid, i dodaje da je činjenica da su inspektori na kraju otišli samo kod Matijevića, još jedna je indicija da Bogosavljevićeva ima neke lične razloge da pomaže tajkunima.

Jer da nije tako, posetili bi inspektori i proizvođače koje smo pomenuli u tekstu iz prošlog broja.

– Vi ste u tekstu "Puna kesa trulog mesa" naveli da je takvo stanje i u firmama Neoplanta, Zlatiborac, Karneks i da je Petar Matijević samo jedan od njih. Ako ste Vi to napisali, onda veterinarska inspekcija to po Zakonu mora smatrati prijavom, po kojoj se mora reagovati – smatra veterinarski inspektor, koji je želeo da ostane anoniman.

Otežavajuća okolnost za veterinarsku inspekciju je i ta što su povodom objavljenog teksta otišli samo u jednu mesnu industriju. To što iznuđenom inspekcijskom kontrolom, koja je najavljena, a i od Matijevića naručena, ništa nije nađeno na dan provere, ne znači da se nepravilnosti ne vide na video klipovima.

Na video klipu, koji je objavljen, jasno je da radnik koji snima pokazuje da se roba iz povrata odnosno ona kojoj je istekao rok, drži u istim prostorijama kao i sveža roba. Takav način poslovanja nije dozvoljen i to je dovoljan razlog da Matijević bude kažnjen, čak i da u njegovoj fabrici nije mešana buđava sa svežom robom prilikom pravljenja kobasica.

Svedočenje radnika Mihaila Čepija dovoljno je da odgovorna lica završe u zatvoru, pogotovo za onaj deo njegove priče u kojoj on tvrdi da se nitritima farba meso koje je zbog stajanja izgubilo boju.

U Magazinu Tabloid su, da podsetimo, u više navrata su objavljene informacije na osnovu kojih se lako da zaključiti da mesne industrije, a naročito Matijević, nekažnjeno truju građane, prodajući im meso opasno po zdravlje i živote građana.

Snežana Bogosavljević Bošković, poznatija kao Kvočka (bavi se uzgojem pilića) na čelo Ministarstva dovedena je na predlog tajkuna. Ministarki sada ne odgovara da Industrija mesa Matijević, Karneks, Neoplanta, ili Zlatiborac, budu kontrolisani od inspekcija, već im se dozvoljava tip poslovanja koji je loš za zdravlje nacije!

 

       "…Vi blatite državu!"

 

Osim što je vukla poteze u korist tajkuna, Bogosavljevićeva bi trebala da bude smenjena i što je je duže od pola godine sprečavala donošenje novog pravilnika, kojim bi se napokon zabranilo korišćenje mašinski separisanog mesa, u kome su samlevane i kosti. Kada je protivno njenoj volji takav pravilnik donesen, još dva meseca je odlagala slanje usaglašenog teksta u Službeni glasnik. Pre slanja ona je čak i izmenila tekst tako da je onima koji su to đubre stavljali u viršle i kobasice dala dodatni rok od više od mesec dana da te zalihe i potroše, pre nego što pravilnik stupi na snagu.

Prema rečima bivšeg načelnika Vetrinarske inspekcije i člana Radne grupe Vlade Srbije za izmene Pravilnika o proizvodima od mesa, Miroslava Stojšića, Magazin Tabloid ima veliku zaslugu za skretanje pažnje javnosti na problem koji u ovoj državi imamo sa hranom, ali kako kaže, ovaj put ne bi trebali da Matijevića označavamo kao glavnog krivca.

Matijević, Neoplanta, Karneks, mogli su i u skladu sa važećim propisima do skoro da rade i da truju naciju. Pravilnikom koji ste vi hrabro nazvali "Pravilnik smrti" , bilo je dozvoljeno da se u mesne proizvode nekontrolisano dodaje MSM u kojem je prisustvo hormona i kostiju toliko da je njegova konzumacija tokom dužeg perioda mogla da dovede do zdravstvenih oštećenja konzumenata – tvrdi za Magazin Tabloid Miroslav Stojšić.

Potom je dodao da se Matijević sam javio i da mu je rekao "…Ja ću se držati novih pravilnika, ali molim vas, vodite računa da ih i drugi poštuju kako ne bi smo imali ne lojalnu konkurenciju!". Stojšić je predložio i da kontaktiramo Petra Matijevića lično.

Petar Matijević je na pitanje novinara Tabloida, da li misli da je bilo osnova da se piše o njegovoj kompaniji odgovorio:

Kakvog osnova, nema veze sa osnovom, jedan čovek koji je dobio otkaz zbog krađe da poništi rad dve i po hiljade radnika, tehnologa, stručnjaka, to je dno dna. Kakvog osnova? Nema tu osnova! Takvo pisanje samo mi ruši ugled firme, rekao je Matijević u izjavi za Tabloid i dodao da ih je kontrolisala inspekcija ministarstva i da su utvrdili da je sve uredu u njegovoj kompaniji, koja vredi samo po osnovnom kapitalu 500 miliona evra, zbog čega "njemu nije do igranja".

Tabloid: Da li je u vašim fabrikama korišćeno mašinski separisano meso?

Matijević: Ono je korišteno dok se moglo koristiti. Međutim sada u Srbiji postoji problem uvoza gotovih proizvoda o kome vi ne pišete. Ali ako je vama izvor za tekstove taj Čepi onda je to jadno.

Tabloid: Postoje i zvanične liste, ne samo za Vas, već za celu mesnu industriju Srbije, ko je koliko i čega uvezao.

Matijević: Vi blatite državu! Državna inspekcija sve to pregleda. Iz Španije i Nemačke se uvozilo najkvalitetnije meso, ko je uvozio, a Industrija mesa Matijević je najveći proizvođač svinja, junadi i pilića i mi nismo trgovci šverceri kao što vi u vašim tekstovima navodite. To je ispod svakog nivoa. Ja hoću da se to jednom prekine.

Tabloid: Znači smatrate da je kod vas i drugih u mesnoj industriji u Srbiji sve uredu?

Matijević: Ja za mene tvrdim, nisam bio kod drugih. Jel ste vi ušli nekada u našu prodavnicu?

Tabloid: Više puta.

Matijević: Videli ste kakve su naše prodavnice, jel onda nešto sumnjate da u proizvodnji ne valja.

Tabloid: U Beogradu u Bulevaru Kralja Aleksandra imate prodavnicu?

Matijević: Jeste.

Tabloid: Tamo su nađeni crvi u vašim proizvodima.

Matijević: To crve što su našli, to je zlonamerna konkurencija podmetnula. Zadržite kući salamu petnaest minuta na prozoru videćete da će se stvoriti muve. Tu je najlakše podmetnuti crva. To su nebulozne stvari o kojima vi sada govorite. Kakav crv kod Matijevića. Stotine hiljada mušterija imamo svaki dan nikad se niko nije otrovao. Sad se odjednom pojavio neki radnik kome je sumnjiva i prošlost kaže da je tehnolog a nije ni osnovnu školu završio. Pisali ste da kod mene inspektori ne mogu ući, a non stop imaju dva koja dežuraju. Mislim da bi bilo dobro da prestanete da pišete tako o nama, da se to već jednom reši.

 

       Čepi nije potkradao Matijevića

 

Posle razgovora sa Petrom Matijevićem, naš novinar je pozvao i bivšeg radnika ove mesne industrije Mihajla Čepija kojeg je Matijević optužio da ga je potkradao, a koji je bio sagovornik za tekst "Puna kesa trulog mesa" u prošlom broju Tabloida. Na pitanje da li je tačno da je potkradao svog bivšeg gazdu Čepi je odgovorio negativno.

– Ne on me je i ranije optuživao da sam ga potkradao i bio sam na detektoru laži tim povodom. Testiranje na detektoru je pokazalo da ne lažem – potvrdio nam je Čepi.

Po okončanju razgovora Čepi je u elektronskoj formi novinaru Tabloida poslao Uverenje Osnovnog suda u Novom Sadu u kome piše da: protiv njega nije "doneto rešenje o sprovođenju istrage, nije podignuta optužnica, ili podnet optužni predlog za krivična dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti." Uverenje je potpisala službenik suda Tatjana Kostevski.

Kako je on iz firme Matijević otišao pre više od godinu dana, dok je uverenje prethodno navedenog sadržaja dobio prošle nedelje, može se pouzdano zaključiti da Čepi nije potkradao kompaniju Matijević, i da Petar Matijević laže.

Gospodin Čepi nam je saopštio da je od prijatelja koji još uvek rade u toj firmi saznao da je menadžment naredio, a da su poslovođe sprovele kontrolu telefona svih zaposlenih koji tamo rade, ali da mu se više zaposlenih javilo podržavajući ga u iznošenju istine u javnost.

Kada bi se mediji hrabrije i odlučnije suprotstavljali zločinima koje sprovodi Ministarstvo poljoprivrede, možda propisi, kojim se regulišu pravilnici o kvalitetu i proizvodnji mesa, ne bi bili nakaradni. Kada je zdravlje nacije u pitanju problem nije samo Ministarstvo poljoprivrede, jer su godinama i u oblasti medicine donošeni zakoni koji idu na štetu građana.

Zahvaljujući neodgovornim poslanicima dugi niz godina usvajaju se Zakoni kojima se dozvoljava prisustvo aditiva u hrani, usvajaju se propisi takvi da prisustvo hormona u hrani niko ne kontroliše.

U Vojvodini se naširoko priča o desetini muške dece koju roditelji odvode u Mađarsku na lečenje jer su počele da im rastu ženske grudi. Ovu anomaliju izaziva sve veća prisutnost estoregena žeskog hormona koji se dodaje u stočnu, pre svega živinsku hranu. Osim ženskih hormona u ljudski organizam preko hrane stižu i hormoni rasta, sedativi, delovi genetski modifikovanih organizama, otrovi-pesticidi koji se prekomerno upotrebljavaju u voćarstvu, kancerogeni aditivi koji su odobreni od strane Ministarstva zdravlja još u vreme Tomice Milosavljevića.

Posledice ovakvog trovanja, sve je više građana obolelih od dijabetesa, sve više sa obolelom jetrom, sve je više devojaka sa obolelom štitnom žlezdom. Otrovi u hrani su odgovorni i za rast broja obolelih od raka, mada se pretpostavlja da je glavni uzročnik za ovu osiromašeni uranijum koji su na našu zemlju bacile članice NATO alijanse.

Od posledica zračenja kažu najbolje se boriti zdravom hranom, a kad ozračenim ljudima servirate hranu sa aditivima, piletinu sa hormonima i GMO elementima, samo će te ubrzati stvaranje metastaza u njihovim organizmima. Trovanje nacije zatrovanom hranom treba pod hitno zaustaviti.

Podsetićemo samo na navode iz teksta "Potpisom odobreno trovanje" u kome smo objavili dokaze o tome da je bivši direktor uprave za veterinu Dejan Bugarski doneo rešenje da inspektori suprotno Zakonu treba da tolerišu proizvođačima mesa i drugim proizvođačima hrane životinjskog porekla prodaju robe kojoj su istekle deklaracije.

Ovaj papir je bio zeleno svetlo za Neoplantu, Karneks, Zlatiborac, Matijevića da se mogu rešiti svojih zaliha, ali da takvi papiri istina donose profit, a ne i kvalitet, govori primer Topika iz Bačke Palanke koji je nedavno negativno ocenjen prilikom kontrole inspektora iz Evropske unije.

 

    A 1. Rotiranje mafijaških načelnika

Sanja Čelebićanin, dugogodišnja načelnica uprave za veterinu, čiju smenu je Tabloid više puta predlagao zbog umešanosti u mnoge afere, razrešena je te funkcije. U početku Čelebićaninova nije htela da primi rešenje, ali kada su joj objasnili da će ono u tom slučaju biti okačeno na oglasnu tablu i da će joj ukoliko ga ona sama odatle ne preuzme, po Zakonu njoj prestati radni odnos, ona je prihvatila predlog da ode na drugu funkciju.

Na njeno mesto postavljen je Zoran Ivanović sa kojim kolege nisu preterano zadovoljne, jer je, kako kažu uništio bazu podataka, da bi zataškao mnoge greške koje je Čelebićaninova počinila u prošlosti, ali su posledice sada takve da je seljacima ne moguće isplatiti prelevmane i subvencije.

Šteta je kažu tolika da sada Ministarstvo više nema podatke o brojevima životinja. Krupna stoka kojoj su proteklih godina stavljane minđuše sa brojevima, na osnovu kojih je svaka životinja imala pasoš, koji je sadržao podatke o njenom zdravlju, prebacivani su u bazu podataka.

Kada bi životinja odlazila u klanicu ili menjala vlasnika, to se prijavljivalo Ministarstvu i u svakom se trenutku znalo od čega je bolovala ili od čega je vakcinisana neka životinja. Sada je ta baza zahvaljujući Sanjinom nasledniku nestala…A on je unapređen, postavljen je na njeno mesto. Ovaj skandal ne zanima ministarku Snežanu Bogosavljević-Bošković.

Tabloid smatra da bi morao biti hitno smenjen i Zoran Marinković, načelnik granične veterinarske inspekcije, s obzirom da je preko granice u više navrata u Srbiju uvožena roba životinjskog porekla koja ne zadovoljava standarde, bolje reći da je bila opasna po život.

 

    A 2. Ministarka radi protiv zakona!

Redakciji Tabloida dostavljena je kopija mejlova koje su razmenili načelnik odeljenja za zdravstvenu dobrobit i sledljivost životinja Budimir Plavšić, bivši direktor uprave za veterinu Dejan Bugarski i još nekoliko službenika Uprave za veterinu.

Tema ove prepiske je "uvoz neregistrovane vakcine blu vac 4", u pitanju je vakcina protiv bolesti plavog jezika. Neregistrovane odnosno neispitane vakcine se ne smeju uvoziti niti se njima smeju vakcinisati životinje.

Iz prepiske se jasno vidi da su službenici svesni da je u pitanju neispitan i neregistrovan medikament. Ipak, vakcina je uvezena, a u Srbiji je sada u toku vakcinacija krava i goveda sa ovom vakcinom. Bolest plavog jezika je specifična i prenose je isključivo komarci, a kako sada u Srbiji zbog sezone nema komaraca, niti dokazane epidemije ili opasnosti od epidemije plavog jezika, postavlja se pitanje zašto se uopšte vrši vakcinacija?

Da li je neko uzeo proviziju od uvoza takve vakcine od proizvođača? Zašto je Zoran Marinković načelnik veterinarske inspekcije uopšte dozvolio da neispitana vakcina pređe granicu.

U svakoj normalnoj državi odgovorni bi bili smenjeni i pozvani na odgovornost, ali ne i u Srbiji. Istražujući ovu priču došli smo do poražavajućih saznanja da, ne samo da epidemije plavog jezika nema, nego čak i kada bi se pojavila to ne bi značilo da će vakcinisana goveda biti zaštićena.

Varijacije virusa plavog jezika ima više, i kada se ona pojavi u nekoj regiji, onda se iz uzorka krvi zaraženih životinja utvrđuje koji je tip plavog jezika u pitanju. U skladu sa tipom se izrađuje, odnosno u našem slučaju kupuje vakcina.

Nigde u svetu se to ne radi napamet, kao kod nas. Verovatno je Srbija jedinstven slučaj da gde se zbog vesti da su se letos pojavili slučajevi plavog jezika na Kosovu, krave masovno vakcinišu bez da se zna o kom se tipu plavog jezika radi i to sa neregistrovanom vakcinom!

Većina zemalja ovakve probleme rešava na mnogo jednostavniji način, umesto da napamet uvoze vakcine, oni u sezoni zaprašuju protiv komaraca u regijama koje su u opasnosti, tek ako zaprašivanje ne pomogne organizuje se vakcinacija životinja. Ovakva procedura naravno sprečila bi službenike Ministarstva poljoprivrede da uzmu proviziju od uvoza vakcine, pa nije popularna u našoj državi.

Sagovornik Tabloida dobro upućen u ovu priču tvrdi da ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković nije organizator ovog ilegalnog uvoza, kao ni primalac provizije iz tog protiv zakonitog posla. Ipak Ministarka je odgovorno lice i zbog ove afere ona mora ili odmah da podnese krivične prijave protiv onih koji su odobrili uvoz ovog ne registrovanog leka, ili da podnese ostavku i sama snosi zakonsku odgovornost za ceo slučaj.

 

    TV N1 Radnik Matijevića: Pravio sam švarglu od pokvarenih kolenica

 

Posle prašine koja se digla zbog video snimaka iz Industrije mesa "Matijević", koje je snimio jedan bivši radnik, oglasila se veterinarska inspekcija, koja tvrdi da nepravilnosti u korišćenju neprodatog mesa nema. Ipak, da li javnost ima konačan odgovor na pitanje – šta to jedemo?

Ništa bez Matijevića, i svašta u njegovim mesnim prerađevinama, bar ako je suditi po snimcima koje je objavio bivši radnik.

Roba kojoj je istekao rok trajanja se kuva, zamrzava i ponovo koristi u proizvodnji, tvrdi bivši radnik Mihajlo Čepi koji kaže "ja sam prerađivao pokvareno meso".

"Radio sam tamo i lično sam pravio švarglu i džigernjaču u koje smo ubacivali određene količine tih butkica, pokvarenih kolenica i suvih rebara. Lično sam istovarao i spremao sirovinu za pripremu za viršle i sve ostalo", kaže Čepi.

U udruženjima za zaštitu prava potrošača nisu iznenađeni ovakvim zaključkom nadležnih. Simptomatično je, kažu, to što je afera oko bezbednosti hrane sve više, a svi inspekcijski izveštaji ih demantuju. I tu se priča završava, jer drugih organa za kontrolu – nema.

"…Srbija je jedina zemlja u regionu, a i šire, koja nema Agenciju za bezbednost hrane, niti jedno stručno telo koje će se na ozbiljan način baviti ovim problemom. Zakon o bezbednosti hrane iz 2009. godine je predvideo formiranje Saveta za bezbednost hrane, međutim, taj Savet i dalje nije formiran", kaže Mladen Alfirović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS).

Potrošači najvećim delom priznaju da ne znaju šta se nalazi u mesnim prerađevinama koje kupuju, a deklaracijama ne veruju. Ipak, redovi na kasama se i pored toga, ne smanjuju, jer su ti proizvodi višestruko jeftiniji od svežeg mesa, koje je za većinu postalo luksuz.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

NOVE PRETNJE OD STRANE INDUSTRIJE MESA „MATIJEVIĆ“

4. фебруар 2016. 8 коментара

 

Naša redakcija je dobila novu preteću poruku od strane Industrije mesa „Matijević“, u kojoj izražavaju nezadovoljstvo pratećom slikom uz glavni tekst, što predstavlja i potvrdu da potpisnici poruke nepažljivo prate i komentare ispod objavljenog teksta, kao i komentare mnoštva čitalaca, među kojima bi sigurno uočili i odgovor naše redakcije na njihovu prethodnu poruku u vezi zahteva za objavljivanje demanta o stanju u pomenutoj firmi a objavljenom na linku koji su i sami naveli!!!

A nova poruka ove firme koja odiše pretnjama je:

 

 

Pretnja industrije mesa Matijevic

 

Interes široke javnosti je da da uvek ima saznanja o dobrom ili lošem radu i aktivnostima počev od državnih institucija, različitih firmi u Srbiji, tako i firme Industrija mesa „Matijević“ kojoj ništa ne daje za pravo da bude izuzeta bilo pohvala, bilo kritika, i sada i ubuduće!!!

A što se tiče interesa raznih kompanija i firmi, za njihove interese postoje marketinške kuće i agencije… !!!

 

©Geto Srbija

NOVI SAD: PAJTIĆEVE “PTICE” POČELE DA “PEVAJU”!

17. фебруар 2013. 38 коментара

 

  Novosadski tajkun Petar Matijević kome su nadležni organi oduzeli pasoš, preti svom političkom zaštitniku da će "zajedno da potonu ako dođe do nečega".

Piše: Arpad Nađ

Pajtic - Novi Sad

 

  Kad ljubav političara i kriminalaca iscrpi svoj rok trajanja, obračun je neizbežan.

U slučaju Bojana Pajtića i Petra Matijevića, epilog je u toku.

Pitanje je samo ko će prvi "da potegne".

Hoće li Pajtić obezbediti Matijeviću da ode u zatvor ili će Matijević "progovoriti" kako bi tamo zajedno otišli?

Hoće li Matijević poći stopama svoga izbegličkog sabrata, Aleksandra Gajića (Isusa iz Bobote), i mirno sačekati dolazak kriminalističke policije?

Koliko je miliona otetih od građana dobio Nenad Čanak, a koliko je pokrala gospođa Vesna Bolidovski-Pajtić?

Zašto i Vojvodina propada i nije više razvijena nego siromašna, i kakvu su priliku zbog toga dobili mađarski nacionalisti?

  Nedavno su nadležni državni organi oduzeli pasoš Petru Matijeviću, čuvenom preprodavcu smrdljivih bataka, mesaru-izbeglici iz Dalmacije i nekadašnjem vojnom liferantu koji je zaradio milione na prevaru.

Od tog trenutka, njemu je njegova imperija lanac mesara "Matijević", počela da liči na robijaški lanac!

U strašnoj panici od "razvoja događaja", sve češće se viđa sa svojim dojučerašnjim zaštitnikom, predsednikom Izvršnog veća pokrajine Vojvodine, Bojanom Pajtićem.

Ali, na njegovu žalost i Pajtić je sve nervozniji…

Izvori iz Pajtićevog okruženja, govore da je Matijević saopštio Pajtiću da mogu da "potonu" zajedno u slučaju da "stvari krenu po zlu".

  Matijevićev mlađi sin Bojan, poznat u Novom Sadu kao agresivni narkoman koji za pojasom sve češće nosi pištolj, pogotovo od kada su greškom, u sred belog dana, umesto njega rafalom upucali izvesnog "Žapca" u piceriji kod zemljaka Aleksandra Gajića, a na deset metara od policijske stanice.

Mlađem Matijeviću je, da podsetimo, otac doslovno montirao (inscenirao, lažirao…) otmicu da bi oprao prvi milion evra koji je dobio od Arkana na pozajmicu!

Sa Bojanom Pajtićem, Matijević vodi sve češće rasprave i oko nekih kredita od "Metals Banke" (koji unovčeni sada leže u "Tesla Banci" u Zagrebu) i upozorava Pajtića kako mu je dao donaciju u predizbornoj kampanji, i to vidu nekih inkubatora u vrednosti od milion evra!

Svedoci ovog konflikta tvrde da je i njega Pajtić podsetio koliko mu je dao novaca da otvori  preko noći tih svojih 150 prodavnica pokvarenog mesa, uvezenog sa nemačkih deponija koji tamo služe za prehranu afričke sirotinje.

Pomenuo mu je Pajtić i onih 200.000 jutara zemlje po Vojvodini  koje je hteo prodati  Hrvatima (a davao je njemu, svaki hektar za jedan evro, kao što je pokojni premijer Đinđić davao Miodragu Kostiću).

Podsetio ga je Pajtić i na to kako je stekao celokupnu mehanizaciju, silne kombajne  i prasilišta sa krmačama (koje je Matijević kao  priprosti nasilnik  životinjskih apetita prodao i pare stavio u svoj džep a kombinate i radnike po Vojvodini  upropastio).

Kad je ostao bez odgovora na ove Pajtićeve "adute", Matijević je vidno nervozan krenuo u svađu sa komšilukom oko  jednog običnog  kontejnera za đubre, jer je naučio da on bude gazda sa bilo čega, pa makar i običnog kontejnera.

  Prošlog leta je "nastupio" sa trulim mesom  iz svojih prodavnica, sipajući u njega neki otrov i tako potrovao sve ptice u Futoškoj ulici, jer su ga nervirale vrane  koje su kakile po krovovima  njegovih velelepnih  vila koje je gradio mimo svakog građevinskog  a kamoli urbanističkog plana  u dogovoru sa svojim zemljakom, direktorom ZIG-a,  Borislavom Novakovićem, zvanim Bora Konj, a uz apanažu i klimanje glavom najvećeg pokrajinskog reketaša Bojana Pajtića.

Poput  svog  zemljaka Aleksandra Gajića (poznatog po nadimku Isus iz Bobote) Matijević čeka dolazak kriminalističke policije, a obojica ucenjuju Bojana Pajtića da će "kad propevaju pesma biti dugačka".

Treći iz "Pajtićevog špila", Mirko Dubroja,  naučio je lekciju i povukao se na vreme.

Više ne ispravlja tokove Dunava vađenjem peska bez dozvole i naknade, a prestao je da prekopava stara pravoslavna groblja u Novom Sadu jer  nema ni Borislava Novakovića-Bore Konja u ZIG-u da nad kostima mrtvih grade profitabilne stanove  za izbeglice.

Jer, kako izgleda, i njemu se sprema  u Okružnom tužilaštvu debela optužnica i nije slučajno što je podneo ranije ostavku a i sam priča da će ukoliko do toga dođe "više pevati i  od Saše Dragina".

Dušan Elezović, poznatiji kao "Dule konobar", takođe uskoro ide "na onu stranu", jer je  mnogim svojim drugarima odobravao višemilionske kredite u evrima u Razvojnoj banci Vojvodine, odakle je,  nekoliko dana posle izbora, između ostalog poslao 500.000 evra na adresu Krunska ulica br. 42,  bez naznačenog primaoca da ožalošćena žuta porodica veselo podeli.

Postoji dokumenat o tome.

 

 

 

  Stranku Nenada Čanka napustila je Aleksandra Jerkov koja mu je redovno isplaćivala mesečno po 200.000 dinara, iako nikad nije bila zaposlena.

Isplivao je na površinu i ostatak smrada iz Čankove glasačke mašine: gospodin Aleksandar  Jeftić,  bivši direktor Zavoda za urbanizam je isplaćivao po 700.000 dinara mesečno, gospodin dr.  Nenad Aradski  kao bivši direktor hitne pomoći, plaćao je po 300.000 dinara mesečno.

Robert Kolar, jedan od direktora EGZITA  200.000, dr Radovan Latinović, bivši zamenik pokrajinskog sekretara za zdravstvo 200.000, Branko Bjelajac, direktor vodovoda, 400.000 dinara.

Aleksandar Marton iz Zrenjanina, kao predsednik Skupštine opštine 300.000 (svi se pitaju odakle) a zna se da je propali  doktor  dr. Mileta Mihajlov, kao gradonačelnik Zrenjanina plaćao Bojanu Pajtiću  a Aleksandar Marton  Nenadu Čanku reket iz prodatih i upropašćenih firmi po Banatu, dok su  Gorana Kneževića budno čuvali u zatvoru.

  Spisak Čankovih darodavaca koji su davali mesečne apanaže direktno u ruke svom predsedniku stranke iznosi šest stranica, a svaka ima po 33 imena, i svi su plaćali od 200.000 do 700.000 dinara mesečno.

Jedna firma iz Sombora mu je davala po sedam miliona dinara mesečno, a jedna iz Zemuna tri miliona dinara.

Koliki je reket uzimao dr Bojan Pajtić samo se može naslutiti.

On i njegova supruga više ne žive na istoj adresi.

On  živi sa svojim momcima na Bulevaru Evrope a ona u stanu u ulici Pap Pavla.

Pajticev novi momak je izvesni Vladan Milošević iz ulice Danila Kiša  koji je rođen 1978. godine.

Suprugu Vesnu Bolidovski-pajtić "posećuju" izvesni dr Gvozdenović  i  uvek dr Drašković, na principu "koliko ko da".

  Koliko je dr Vesna Bolidovski opelješila državu radeći  u  Kliničkom centru Vojvodine niko ne zna ali radi se o desetinama miliona evra  koje su ugrađene u mermer po prostorijama i velelepnim hodnicima u kojima ima manje zaposlenih a kamoli stručnjaka i specijalista nego sto ima prostorija.

Da to nije glavni problem pričaju krišom zaposleni koji tvrde da ima opreme u skladištima koja ima neprocenjivu vrednost i svoj upotrebni trenutak a da niko nije svestan ni šta je sve kupljeno, ni za čega služi a kamoli o kolikim se količinama takve opreme radi.

Sofiji Bolidovski (Pajtićevoj svastici) koja je očni lekar i pretenduje da bude i nastavnik na fakultetu i ima privatnu očnu kliniku, sav inventar je kupila njena sestra.

Pare su potrošene.

Vojvodina je postala  nerazvijeni region koji su upropastili političari koji su se krili iza leđa nacionalnih manjina sa secesionističkim pretenzijama a usput su dilovali  zemljište, fabrike i bankovni kapital sa najokorelijim kriminalcima a narodu su umesto bolje budućnosti zamazivali oči, reklamirali čak i fabrike metli u predizbornoj kampanji a usput su uništavali sve pred sobom, bez imalo iluzija sem svesti o sopstvenom  ništavilu  uzeli lepe provizije ko od dobavljača, ko od sponzora a ko od onoga koje sve dobio za džabe.

  Priliku da svoj doprinos raspadu Vojvodine daju dobili su i mađarski nacionalisti.

Tako je Tamaš  Korhec pisao poverljivo pismo Bojanu Pajtiću da traže da imaju direktore mađarske nacionalnosti u dve prestižne srpske gimnazije ( "Jovan Jovanović Zmaj" i  "Svetozar Marković".

Prva Gimnazija na kojoj piše Prva Srpska Gimnazija a darovanje je Barona Bajića  iz pretprošlog veka ( i zemlja i zgrada) nije bila mađarska gimnazija ni za vreme vladavine mađarske okupacije!

U tom istom pismu  punom gluposti Korhec piše da je direktorovanje tim gimnazijama od njihovog uskog nacionalnog interesa!

Direktor gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj",  Radoslav Stojković, imao je isto tako čudnu ideju da ovu ustnovu prepusti u vlasništvo pravoslavne crkve zajedno sa bibliotekom i zemljištem mada nikad nije pripadala ni po kojem osnovu crkvi.

To je trebao biti poklon za  "žutog" vladiku Irineja Bulovića.

Na svu sreću, žuta banda je izgubila grad i vladika Irinej Bulović je kratko mastio bradu kao i gospodin Korhec svoje aspiracije.

©Geto Srbija

List protiv mafije

%d bloggers like this: