Archive

Posts Tagged ‘matijevic’

NOVE PRETNJE OD STRANE INDUSTRIJE MESA „MATIJEVIĆ“

4. фебруар 2016. 8 коментара

 

Naša redakcija je dobila novu preteću poruku od strane Industrije mesa „Matijević“, u kojoj izražavaju nezadovoljstvo pratećom slikom uz glavni tekst, što predstavlja i potvrdu da potpisnici poruke nepažljivo prate i komentare ispod objavljenog teksta, kao i komentare mnoštva čitalaca, među kojima bi sigurno uočili i odgovor naše redakcije na njihovu prethodnu poruku u vezi zahteva za objavljivanje demanta o stanju u pomenutoj firmi a objavljenom na linku koji su i sami naveli!!!

A nova poruka ove firme koja odiše pretnjama je:

 

 

Pretnja industrije mesa Matijevic

 

Interes široke javnosti je da da uvek ima saznanja o dobrom ili lošem radu i aktivnostima počev od državnih institucija, različitih firmi u Srbiji, tako i firme Industrija mesa „Matijević“ kojoj ništa ne daje za pravo da bude izuzeta bilo pohvala, bilo kritika, i sada i ubuduće!!!

A što se tiče interesa raznih kompanija i firmi, za njihove interese postoje marketinške kuće i agencije… !!!

 

©Geto Srbija

INDUSTRIJA MESA „MATIJEVIĆ“: OPROBANA PROCEDURA ZA PRODAJU SMRDLJIVOG MESA!??

28. јануар 2016. 38 коментара

 

Istina o masovnoj prodaji pokvarenog mesa u Srbiji, koju je tokom ovog serijala iznosio naš istraživač uz pomoć najrelevantnijih izvora, dobila je novu dimenziju. Naime, po prvi put se neko od bivših radnika jedne mesne industrije (u ovom slučaju, reč je o Industriji mesa "Matijević"), ohrabrio da ispriča kako tajkunska kompanija vrši pakovanje, distribuciju i masovnu prodaju ubuđalog mesa, kome je istekao rok.

Slične metoda koriste i Neoplanta, Zlatiborac, Karneks i drugi. Kriminalizovana vlada i njena nadležna ministarstva, ništa ne smeju da urade kako bi prekinuli ovaj lanac smrti. U Industriji mesa "Matijević", bez najave ne sme da uđe nijedna inspekcija. Dok gazda Pera ne odobri!

 

              Vuk Stanić

SMRDLJIVO MESO1

 

Bivši radnik Industrije mesa Matijević, Mihajlo Čepi u razgovoru sa novinarom Redakcije, otkriva da se pokvareno meso kome je istekao rok iz Matijevićeve maloprodaje, ponovo šalje u Novi Sad gde se koristi za izradu viršli, kobasica i drugih mesnih prerađevina.

Čepi priča o svim do sada neotkrivenim detaljima Matijevićevog proizvodnog procesa, o kancerogenim elementima koji su Zakonom zabranjeni, ali se u toj mesnoj industriji ipak stavljalju u hranu. U razgovoru za Magazin Tabloid, Mihajlo Čepi svedoči da se kod ovog srpskog tajkuna radi pod sloganom "Kod Matijevića ništa ne bacamo!" i napominje da je radio i sa mesom uginulih životinja, a na pitanje kakav je miris tog mesa kratko kaže: "Smrad je neverovatan!"

Naš sagovornik dalje otrkiva pravu laboratoriju smrti i način na koji ona funkcioniše…

– Šta znači tačno slogan "Kod Matijevića se ništa ne baca"? Šta se sve stavlja u švargle, bubrežnjače, viršle, kobasice?

Pokvarena roba se vrati, obradi se i pošalje ponovo u prodaju, šta se ne proda ponovo se vrati i tako nekoliko puta! To je ukratko značenje slogana: "Kod Matijevića se ništa ne baca".

U pitanju su sve stvari koje se vraćaju iz prodaje kojima je istekao rok, koje su ubuđale i pokvarene, to sve ide nazad u proizvodnju. Najviše ide u viršle i u crvene kobasice, odnosno u roštilj kobasice, slaninske kobasice, lovačke kobasica, sve one koje su crvene i koje treba da se peku. Ta pokvarena i ubuđala i smrdljiva roba se oprobanom procedurom obradi tako da se smrad više ne oseti. I to se radi tako i po nekoliko puta.

– Koliko se mesa kome je istekao rok meša sa mesom kome nije istekao rok?

Od 500 kilograma mase, za viršle i kobasice 50 kilograma je pokvareno meso u koje idu biber, paprika i beli luk da se ne bio osetio smrad.

– Da li se dodaju i nitritne soli?

Da, nitritne soli se dodaju kada se injektuje meso, posebno se dodaju u prasetinu koja je pokvarena i koja je izgubila boju svežeg mesa. Osim toga dodaju se u sve dimljene stvari, jer one daju finu crvenu boju tim mesnim proizvodima.

Osim nitritnih soli u meso se dodaje i takozvani karmin. Karmin je aditiv-veštačka boja zabranjen u Evropskoj uniji. Zabranjen je i kod nas. Dodaje za takođe za bojenje mesa. Dodaju ga u velikim količinama, a on je znaju to svi koji rade sa mesom kancerogen. Posebno ga mnogo dodaju u dimljenu slaninu, u butkice, kolenice. Svi ti proizvodi se injektuju. Slanina se ranije injektovala čak 30 do 40 odsto.

– Kada dođe inspekcija kod Matijevića, da li im pokažete taj karmin?

Ne! Kada dolazi inspekcija karmin se sklanja. Sklanja se i smrdljivo meso iz povrata. Inspekcija kod Matijevića mora da se najavi. Ne mogu da dođu nenajavljeni. Ne oni nikako ne mogu da uđu u Matijević nenajavljeni, pošto ih portiri u tom slučaju izbacuju sve. To se već i dešavalo. Nedelju, ili dve moraju se ranije najaviti. Ko se nije najavio ne može ni ući.

Ko se nije najavio od veterinarskih inspektora Ministarstva poljoprivrede ne može da uđe?

Ne može, ne može. Moraju se najaviti.

– Da li ste vi bili svedok da su nekog veterinarskog inspektora vratili?

Jesam. Izbacili su ga napolje. Ušao je kolima u firmu kada je bila otvorena kapija. Izbacili su ga napolje i isterali su mu kola. Rekli su mu tada pred svima da ne može da ulazi unutra dok se ne najavi. "Samo najavljen možeš da dođeš", rekli su mu.

– Kako mislite oni su mu isterali kola? Jel to znači da su njega izbacili, a da je automobil ostao unutra i da je morao da im da ključeve da ga izvezu napolje?

Da, da…To je jedan od primera, ali ono što je bitno je da kada dolazi inspekcija sve se sklanja.

Šta je najbitnije kada sve sklanjate, da prvo sklonite?

Karmin, povrat i sve drugo što nije dozvoljeno da se koristi.

– Objasnite šta tačno znači povrat?

Povrat je svo meso viršle, kobasice, sve ono što se vratilo iz prodavnica jer više ne može da se koristi. Istekao mu je rok, ili je pred istekom roka.

– Da li to smrdi?

Neverovatno smrdi. Ono što se baš jako oseti to peru u kiselini.

– Objasnite kakva je to kiselina?

To je sirćetna kiselina, 98 odsto, to ubija sve klice mikro organizme, bacile, sve.

U tu kiselinu se ubacuje meso koje posle jedemo?

U nju se ubacuje sve.

Ko organizuje postupak mešanja pokvarenog i svežeg mesa?

To rade tehnolozi. Svi tehnolozi su upoznati sa procedurom i oni o njoj ćute kako ne bi izgubili posao. To otprilike izgleda ovako, stignu pokvarene butke, vrat, leđa, sve to jako smrdi i sve se to prebacuje u grandove (grandovi-velike posude za držanje mesa).

Meri se, mere ga tehnolozi, oni shodno težini dodaju so i beli luk. U zavisnosti od toga koliko se meso "oseti" (smrdi) tehnolozi dodaju belog luka dok to ne prestane. Onda to sve zajedno iz grandova ide u kuter. (Kuter je velika mašina za mlevenje mesa, može se koristiti za mešanje mesa sa aditivima i sojom).

Obično dva granda mogu da stanu u jedan kuter. Na kuteru postoji merni prostor na vrhu u koji se stavlja meso i ono što se sa njim meša). Meso se obradi, isitni se i pomeša sa solju i belim lukom. Iz kutera to "meso" opet ide u grandove, ne razmerava se već se "odokativno" stavlja u kasete u koje staje 10-12 kilograma mesa. Nekada kada ima puno toga pa se gajbe pune do vrha, sve se to onda zamrzava na minus osamnaest stepeni. Onda se po potrebi vadi iz minusa i koristi se za mešanje.

– To dakle znači da u svakoj Matijevićevoj viršli imamo meso kome je istekao rok?

Ranije je to bilo u svakoj viršli, i to je bila zasluga direktorke proizvodnje Marije Mrkšić, danas kada je od Petra (Matijevića) biznis preuzeo sin Bojan Matijević, stvar je malo bolja.

Bojan je tražio da se u prodavnice ne šalje više robe od onoga koliko su poručile poslovođe. Mrkšićeva i Snežana su meso besomučno gurale u prodavnice. Na primer prodavnica trebuje 200 kilograma mesa, a one pošalju 400 kilograma. Prodavnice to ne prodaju i onda posle par dana, meso se vrati.

Vrati se u tolikim količinama da ne stižemo da ga odmah preradimo i pomešamo sa svežim mesom, zbog čega ono još nekoliko dana tako buđavo stoji u Matijeviću. Posle prvog maja, povrat robe je toliki da se svi radnici iz Matijevića, prebacuju da rade sa vraćenom robom. Svi idu tamo na čišćenje viršli i kobasica, to je nešto neverovatno. Zdrav čovek to ne bi radio.

– Kakvo je meso koje se uvozi, ono koje stiže kamionima u Industriju mesa Matijević?

To je ono meso koje je u EU pred istekom roka. Na dan dva pre isteka roka uvozimo to meso. Mislim ne mi. Nego gospoda iz mesne industrije. Tu treba istaći i da je Petar Matijević tek na četvrtom mestu, po ukupnom uvozu.

Mnogo više Matijević kolje svežeg domaćeg mesa nego što uvozi. Znam da više od mog bivšeg gazde uvoze Neoplanta, Zlatiborac i Karneks. Uglavnom to sve stiže đuture, da li je plećka ili vrat svejedno, samo ga strpaju u kamion. Znam da se šleper plaća dvadesetak hiljada evra, a kako šleper prevozi dvadeset tona, njih kilogram tog mesa košta jedan evro. Zamislite sada kolika je tu zarada…

– Šta su vam šoferi koji voze to meso pričali kako izgleda sve to na mestu utovara u EU?

Rekli su da se meso često pred samim šleperom neposredno pre utovara vadi iz kutija i prepakuje. Udaraju se novi datumi i onda se u drugoj ambalaži tovari u hladnjaču. Prema njihovim rečima ni u Nemačkoj se izgleda ne radi baš po zakonu. Dođe vozač stane pored nas dok istovaramo meso i priča: "Ljudi nećete verovati tamo se na naše oči prepakuje meso. Skidaju se jedne i stavljaju se druge etikete!"

Meso kome je u Nemačkoj istekao rok, dobija nalepnicu kojoj nije istekao rok?

Da. Lično sam bi prisutan kada smo stavljali meso iz uvoza na defrostaciju. To vam je kad se meso odmrzava na kolicima. Tada sam kazao: "Joj pa ovo meso smrdi, mogu misliti kakvo će biti kada se otopi, ako zamrznuto smrdi ovako!" Moj komentar čula je Marija Mrkšić direktorka proizvodnje i rekla mi je: "…Ma ne smrdi ono, nego samo ne miriše lepo!".

– Ko je Marija Mrkšić? Koliko je ona bitna u Matijeviću?

Marija Mrkšić je rođena sestra Zore Matijević, žene Petra Matijevića i ona je glavna u proizvodnji, ona drma proizvodnjom. Ona je glavna za sve. Ona pali i žari u industriji mesa Matijević. Ona je odgovorna za radnike i to kako će se raditi. Ona je iz nas izvlačila i ono što normalan čovek ne bi mogao da uradi.

Da li je tačno da radnici Industrije mesa moraju da idu na poligraf?

Da. Ja sam lično morao da idem. Bio sam na poligrafu. Prošao sam poligraf. Pre toga tri dana nisam radio, rekli su mi da ne dolazim na posao dok ne vide šta će i kako će sa mnom. Treći dan su mi javili da dođem ujutru, da ću ići na poligraf, na poligraf me je stavio čovek za kojeg pretpostavljam da je bivši policajac.

To je bio stariji čovek sa brkovima, zaboravio sam kako se zove, ali to mogu naknadno da vam javim. Uglavnom urađen je poligraf. Prošao sam ga i onda su mi rekli vrati se na posao. Pitao sam šta će biti sa ova tri dana koliko ste mi rekli da ne dolazim na posao. Rekli su da će to biti plaćeno, kao da sam radio.

Kasnije su napravili aneks ugovora u kome su tražili da potpišem, da pristajem da idem na poligraf, kada firma to zatraži. Čuo sam da su i od drugih radnika tražili da potpišu ovakav aneks. Aneks se svodi na to da radnik pristaje da dobrovoljno ide na poligraf, a ako odbije da ide na poligraf mogu automatski da mu daju otkaz.

– Koliko se sati nedeljno radi kod Matijevića?

Radno vreme bi trebalo da je osam sati. Mi svi dođemo oko šest i pet, ili šest i deset, od šest i dvadeset se počinje sa poslom. Nikada se posao ne završi pre četiri, ili pola četiri popodne. Čuo sam od kolega koji tamo još uvek rade da je sada još i gore, da se ostaje još i duže.

Svaka subota je radna, samo je nedelja slobodna. Obračunava se pet radnih dana po sedam sati. Koliko god da si radio prekovremenih sati plata je uvek ista 33 do 35 hiljade dinara za pomoćnog radnika, dok majstori imaju nešto veću platu. Za sedam godina rada imao sam preko četri stotine dvadeset prekovremenih dana.

– To vam je sve isplaćeno kada ste odlazili?

Naravno da nije, ali molim Vas da napišete i ovo: Ne znam kakve će za mene biti posledice nakon što sve ovo objavite – Matijević je opasan čovek, to znaju svi u Novom Sadu. Ipak moj cilj nije da se Industrija mesa Matijević zatvori, puno ljudi zavisi od te plate i od Industrije mesa Matijević.

Ja samo želim da skrenem pažnju ljudima u Srbiji, i da skrenem pažnju vlastima u Srbiji, kako se neke stvari rade. Da oni povedu računa o tome i da se te stvari promene. Meni ne trebaju nikakve pare, i ništa, jednostavno u javnost izlazim za dobrobit svih.

Na kraju razgovora Mihajlo Čepi je našem novinaru prosledio slike i video zapise procesa proizvodnje u Industriji mesa Matijević koje je napravio dok je tamo radio. Taj materijal je korišćen za ilustraciju ovog teksta.

 

     A 1. Matijević nas truje nitritima

Bivši radnik korporacije Matijević, Mihajlo Čepi, u ispovesti za Tabloid otkriva da se u toj mesnoj industriji u mesne proizvode dodaju nitritne soli. (pogledaj glavni tekst!). U našim ranijim istraživanjima ("Život sa lošom prognozom", Tabloid broj 345), objavili smo da su nitritne soli vrsta otrova drugog reda odmah iza cijankalija.

O čemu je tom prilikom stručno mišljenje dao i veterinarski inspektor Miroslav Stojšić. Dodavati nitritne soli u hranu kako smo tada objavili, ima logiku jedino ako se dodaju u hranu koja se zatvara u konzerve. U konzervama tipa sardina ili mesni narezak, nema dotoka vazduha što sprečava razvoj većine bakterija, ali ne i butulinske bakterije. Pojava butulizma se sprečava dodavanjem manje količine nitritnih soli. Od tako male količine nitrita nije moguće umreti, ali zbog njihovog prisustva konzerve treba izbegavati.

Konzerve su naravno nužda u slučaju rata, zemljotresa ili sličnih katastrofa. Sa druge strane u Srbiji je raširena ilegalna upotreba nitritnih soli i u proizvodnji drugih mesnih prerađevina, što je zakonom zabranjeno, a prošle godine dovelo je i do jednog smrtnog slučaja poznatog redakciji Tabloida.

Ranije su nitriti u mesnoj industriji držani pod ključem, koji je stajao kod veterinarskog inspektora. Ukoliko je neko iz prehrambene industrije hteo da ih koristi morao je da pozove inspektora da ih otključa i da kontroliše njihovo korišćenje. Danas u Industriji mesa Matijević prema svedočenju našeg sagovornika nitritne soli se bez ikakve kontrole koriste, za farbanje mesa kome je istekao rok. One kako smo ranije pisali imaju svojstvo da kada se dodaju u mesne proizvode iste farbaju u crvenu boju, pa bajato meso posle takve obrade izgleda kao sveže.

 

     A 2. Matijević se obogatio stavljajući pokvareno meso u viršle i kobasice

Pre nego što je napustio Mesnu industriju Matijević, pomoćni radnik ove korporacije Mihajlo Čepi napravio je arhivu slika i video klipova koji prikazuju proces proizvodnje u ovoj kompaniji.

Snimajući sirovine on je komentarisao i šta se u kojoj plastičnoj kutiji nalazi i za šta se koristi: "…Nalazimo se u komori mesne industrije Matijević. Sada ćete da vidite kako je Matijević stekao svo svoje silno bogatstvo. Sve ono što se u drugim firmama baca kao što su recimo ovi bubrezi, to ovde ide u švarglu ili džigernjaču…", priča Čepi u jednom od video klipova koje možete pogledati klikom na linkove postavljene uz ovaj tekst, na našem internet sajtu.

Čepi u video klipovima pokazuje sirovinu koja se označava kao "povrat" odnosno meso koje se zbog isteka roka, kvarljivosti, ubuđalosti vratilo iz maloporodaje u objekat za preradu mesa u Novom Sadu. Tu u objektu za proizvodnju mesnih prerađevina povrat se meša sa svežim mesom i stavlja se u viršle i druge mesne prerađevine.

Većina povrata se koristi kao sirovina za proizvodnju hrane za ljude, dok se manji deo koristi za proizvodnju hrane za pse. Upozoravamo osetljive čitaoce koji se odluče da pogledaju klipove na našem sajtu da gledanje materijala može izazvati povišen nivo stresa i druge mentalne tegobe.

 

     A 3. Prošlogodišnji pečeni prasići prerađuju se i ponovo šalju u prodaju

Redakciji Tabloida dostavljeni su dokazi da se na temperaturi od minus osamnaest u hladnjači Mesne industrije Matijević nalaze prasići ispečeni a ne prodati za prvi maj i Đurđevdan. Oni su, vidi se na cedulji koja stoji na kavezu, zamrznuti 18.06.2013. godine, dok je video klip kako piše u pratećoj dokumentaciji fajla snimljen maja 2014. godine.

Prema rečima radnika Industrije Matijević, to meso će biti korišćeno za injektovanje, a nešto i za kuvanje. Hladnjača je puna i šunke i hamburške slanine kojoj je odavno istekao rok. U jednom od tekstova ovog serijala (u tekstu "Potpisom odobreno trovanje", Tabloid broj 349), objavili smo i dopis bivšeg direktora uprave za veterinu Dejana Bugarskog koji je doneo rešenje da inspektori suprotno Zakonu treba da tolerišu proizvođačima mesa i drugim proizvođačima hrane životinjskog porekla, prodaju robe kojoj su istekle deklaracije.

Posle objavljivanja najnovijih dokaza da Matijević u velikim količinama prodaje robu kojoj su istekle deklaracije jasno je i zašto je Bugarski donosio ovakvo rešenje. Ovom prilikom pozivamo i radnike i drugih prehrambenih firmi da skupe hrabrost i obrate se našoj redakciji sa dokazima da se i u njihovim firmama posluje na ovakav način. Ćutanje nas čini saučesnicima u trovanju naroda!

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

NOVI SAD: PAJTIĆEVE “PTICE” POČELE DA “PEVAJU”!

17. фебруар 2013. 38 коментара

 

  Novosadski tajkun Petar Matijević kome su nadležni organi oduzeli pasoš, preti svom političkom zaštitniku da će "zajedno da potonu ako dođe do nečega".

Piše: Arpad Nađ

Pajtic - Novi Sad

 

  Kad ljubav političara i kriminalaca iscrpi svoj rok trajanja, obračun je neizbežan.

U slučaju Bojana Pajtića i Petra Matijevića, epilog je u toku.

Pitanje je samo ko će prvi "da potegne".

Hoće li Pajtić obezbediti Matijeviću da ode u zatvor ili će Matijević "progovoriti" kako bi tamo zajedno otišli?

Hoće li Matijević poći stopama svoga izbegličkog sabrata, Aleksandra Gajića (Isusa iz Bobote), i mirno sačekati dolazak kriminalističke policije?

Koliko je miliona otetih od građana dobio Nenad Čanak, a koliko je pokrala gospođa Vesna Bolidovski-Pajtić?

Zašto i Vojvodina propada i nije više razvijena nego siromašna, i kakvu su priliku zbog toga dobili mađarski nacionalisti?

  Nedavno su nadležni državni organi oduzeli pasoš Petru Matijeviću, čuvenom preprodavcu smrdljivih bataka, mesaru-izbeglici iz Dalmacije i nekadašnjem vojnom liferantu koji je zaradio milione na prevaru.

Od tog trenutka, njemu je njegova imperija lanac mesara "Matijević", počela da liči na robijaški lanac!

U strašnoj panici od "razvoja događaja", sve češće se viđa sa svojim dojučerašnjim zaštitnikom, predsednikom Izvršnog veća pokrajine Vojvodine, Bojanom Pajtićem.

Ali, na njegovu žalost i Pajtić je sve nervozniji…

Izvori iz Pajtićevog okruženja, govore da je Matijević saopštio Pajtiću da mogu da "potonu" zajedno u slučaju da "stvari krenu po zlu".

  Matijevićev mlađi sin Bojan, poznat u Novom Sadu kao agresivni narkoman koji za pojasom sve češće nosi pištolj, pogotovo od kada su greškom, u sred belog dana, umesto njega rafalom upucali izvesnog "Žapca" u piceriji kod zemljaka Aleksandra Gajića, a na deset metara od policijske stanice.

Mlađem Matijeviću je, da podsetimo, otac doslovno montirao (inscenirao, lažirao…) otmicu da bi oprao prvi milion evra koji je dobio od Arkana na pozajmicu!

Sa Bojanom Pajtićem, Matijević vodi sve češće rasprave i oko nekih kredita od "Metals Banke" (koji unovčeni sada leže u "Tesla Banci" u Zagrebu) i upozorava Pajtića kako mu je dao donaciju u predizbornoj kampanji, i to vidu nekih inkubatora u vrednosti od milion evra!

Svedoci ovog konflikta tvrde da je i njega Pajtić podsetio koliko mu je dao novaca da otvori  preko noći tih svojih 150 prodavnica pokvarenog mesa, uvezenog sa nemačkih deponija koji tamo služe za prehranu afričke sirotinje.

Pomenuo mu je Pajtić i onih 200.000 jutara zemlje po Vojvodini  koje je hteo prodati  Hrvatima (a davao je njemu, svaki hektar za jedan evro, kao što je pokojni premijer Đinđić davao Miodragu Kostiću).

Podsetio ga je Pajtić i na to kako je stekao celokupnu mehanizaciju, silne kombajne  i prasilišta sa krmačama (koje je Matijević kao  priprosti nasilnik  životinjskih apetita prodao i pare stavio u svoj džep a kombinate i radnike po Vojvodini  upropastio).

Kad je ostao bez odgovora na ove Pajtićeve "adute", Matijević je vidno nervozan krenuo u svađu sa komšilukom oko  jednog običnog  kontejnera za đubre, jer je naučio da on bude gazda sa bilo čega, pa makar i običnog kontejnera.

  Prošlog leta je "nastupio" sa trulim mesom  iz svojih prodavnica, sipajući u njega neki otrov i tako potrovao sve ptice u Futoškoj ulici, jer su ga nervirale vrane  koje su kakile po krovovima  njegovih velelepnih  vila koje je gradio mimo svakog građevinskog  a kamoli urbanističkog plana  u dogovoru sa svojim zemljakom, direktorom ZIG-a,  Borislavom Novakovićem, zvanim Bora Konj, a uz apanažu i klimanje glavom najvećeg pokrajinskog reketaša Bojana Pajtića.

Poput  svog  zemljaka Aleksandra Gajića (poznatog po nadimku Isus iz Bobote) Matijević čeka dolazak kriminalističke policije, a obojica ucenjuju Bojana Pajtića da će "kad propevaju pesma biti dugačka".

Treći iz "Pajtićevog špila", Mirko Dubroja,  naučio je lekciju i povukao se na vreme.

Više ne ispravlja tokove Dunava vađenjem peska bez dozvole i naknade, a prestao je da prekopava stara pravoslavna groblja u Novom Sadu jer  nema ni Borislava Novakovića-Bore Konja u ZIG-u da nad kostima mrtvih grade profitabilne stanove  za izbeglice.

Jer, kako izgleda, i njemu se sprema  u Okružnom tužilaštvu debela optužnica i nije slučajno što je podneo ranije ostavku a i sam priča da će ukoliko do toga dođe "više pevati i  od Saše Dragina".

Dušan Elezović, poznatiji kao "Dule konobar", takođe uskoro ide "na onu stranu", jer je  mnogim svojim drugarima odobravao višemilionske kredite u evrima u Razvojnoj banci Vojvodine, odakle je,  nekoliko dana posle izbora, između ostalog poslao 500.000 evra na adresu Krunska ulica br. 42,  bez naznačenog primaoca da ožalošćena žuta porodica veselo podeli.

Postoji dokumenat o tome.

 

 

 

  Stranku Nenada Čanka napustila je Aleksandra Jerkov koja mu je redovno isplaćivala mesečno po 200.000 dinara, iako nikad nije bila zaposlena.

Isplivao je na površinu i ostatak smrada iz Čankove glasačke mašine: gospodin Aleksandar  Jeftić,  bivši direktor Zavoda za urbanizam je isplaćivao po 700.000 dinara mesečno, gospodin dr.  Nenad Aradski  kao bivši direktor hitne pomoći, plaćao je po 300.000 dinara mesečno.

Robert Kolar, jedan od direktora EGZITA  200.000, dr Radovan Latinović, bivši zamenik pokrajinskog sekretara za zdravstvo 200.000, Branko Bjelajac, direktor vodovoda, 400.000 dinara.

Aleksandar Marton iz Zrenjanina, kao predsednik Skupštine opštine 300.000 (svi se pitaju odakle) a zna se da je propali  doktor  dr. Mileta Mihajlov, kao gradonačelnik Zrenjanina plaćao Bojanu Pajtiću  a Aleksandar Marton  Nenadu Čanku reket iz prodatih i upropašćenih firmi po Banatu, dok su  Gorana Kneževića budno čuvali u zatvoru.

  Spisak Čankovih darodavaca koji su davali mesečne apanaže direktno u ruke svom predsedniku stranke iznosi šest stranica, a svaka ima po 33 imena, i svi su plaćali od 200.000 do 700.000 dinara mesečno.

Jedna firma iz Sombora mu je davala po sedam miliona dinara mesečno, a jedna iz Zemuna tri miliona dinara.

Koliki je reket uzimao dr Bojan Pajtić samo se može naslutiti.

On i njegova supruga više ne žive na istoj adresi.

On  živi sa svojim momcima na Bulevaru Evrope a ona u stanu u ulici Pap Pavla.

Pajticev novi momak je izvesni Vladan Milošević iz ulice Danila Kiša  koji je rođen 1978. godine.

Suprugu Vesnu Bolidovski-pajtić "posećuju" izvesni dr Gvozdenović  i  uvek dr Drašković, na principu "koliko ko da".

  Koliko je dr Vesna Bolidovski opelješila državu radeći  u  Kliničkom centru Vojvodine niko ne zna ali radi se o desetinama miliona evra  koje su ugrađene u mermer po prostorijama i velelepnim hodnicima u kojima ima manje zaposlenih a kamoli stručnjaka i specijalista nego sto ima prostorija.

Da to nije glavni problem pričaju krišom zaposleni koji tvrde da ima opreme u skladištima koja ima neprocenjivu vrednost i svoj upotrebni trenutak a da niko nije svestan ni šta je sve kupljeno, ni za čega služi a kamoli o kolikim se količinama takve opreme radi.

Sofiji Bolidovski (Pajtićevoj svastici) koja je očni lekar i pretenduje da bude i nastavnik na fakultetu i ima privatnu očnu kliniku, sav inventar je kupila njena sestra.

Pare su potrošene.

Vojvodina je postala  nerazvijeni region koji su upropastili političari koji su se krili iza leđa nacionalnih manjina sa secesionističkim pretenzijama a usput su dilovali  zemljište, fabrike i bankovni kapital sa najokorelijim kriminalcima a narodu su umesto bolje budućnosti zamazivali oči, reklamirali čak i fabrike metli u predizbornoj kampanji a usput su uništavali sve pred sobom, bez imalo iluzija sem svesti o sopstvenom  ništavilu  uzeli lepe provizije ko od dobavljača, ko od sponzora a ko od onoga koje sve dobio za džabe.

  Priliku da svoj doprinos raspadu Vojvodine daju dobili su i mađarski nacionalisti.

Tako je Tamaš  Korhec pisao poverljivo pismo Bojanu Pajtiću da traže da imaju direktore mađarske nacionalnosti u dve prestižne srpske gimnazije ( "Jovan Jovanović Zmaj" i  "Svetozar Marković".

Prva Gimnazija na kojoj piše Prva Srpska Gimnazija a darovanje je Barona Bajića  iz pretprošlog veka ( i zemlja i zgrada) nije bila mađarska gimnazija ni za vreme vladavine mađarske okupacije!

U tom istom pismu  punom gluposti Korhec piše da je direktorovanje tim gimnazijama od njihovog uskog nacionalnog interesa!

Direktor gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj",  Radoslav Stojković, imao je isto tako čudnu ideju da ovu ustnovu prepusti u vlasništvo pravoslavne crkve zajedno sa bibliotekom i zemljištem mada nikad nije pripadala ni po kojem osnovu crkvi.

To je trebao biti poklon za  "žutog" vladiku Irineja Bulovića.

Na svu sreću, žuta banda je izgubila grad i vladika Irinej Bulović je kratko mastio bradu kao i gospodin Korhec svoje aspiracije.

©Geto Srbija

List protiv mafije

Категорије:GLAS NARODA Tags: , , ,
Прати

Добијте сваки нови чланак достављен у ваше поштанско сандуче.

Придружите се 6.207 других пратиоца

%d bloggers like this: