Архива

Posts Tagged ‘mas’

MALI DEO VELIKE PRIČE O POZADINI SUKOBA „GUVERNERA“ I UPRAVLJAČA SRBIJE, I MANDATARA ZA SASTAV VLADE!!?

15. августа 2016. Коментари су искључени

 

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić besan je na ser Majkla Devenporta, šefa misije Evropske unije u Beogradu. Njegovi bilteni Informer, Kurir i te-ve Bastilje Pink i Studio B, okomili su se na g. Devenporta, optužujući ga da radi o glavi ser Vučića.

Otvoreno, bez uvijanja, navodeći šta sve šef misije Evropske unije preduzima da, navodno, s vlasti otera vođu SNS-a. Na prijemu kod Vučića, u društvu američkog ambasadora Skota, g. Devenport je bio služben, a Vučić oborene glave.

Da li je u pitanju visoka politika, međunarodni interesi, ili nešto drugo. Istraživač Magazina Tabloid otkriva da su se Vučić i Devenport sukobili oko jednog čmara. Oko Marka Blagojevića. Predlažemo da tekst pročitate do kraja.

 

                major Goran Mitrović

ODLAZECI UPRAVLJAC SRBIJE2

 

Od kada je imenovan za predsednika Vlade Srbije Aleksandar Vučić je imao snažnu podršku američkog ambasadora Majkla Kirbija i šefa misije Evropske unije Majkla Devenporta . Sa prvim ga je vezivala Kirbijeva želja i pohlepa za novcem, a sa Devenportom ljubav prema Marku Blagojeviću, koji je ušao u srce ser Devenporta.

Ljubav traje, pa prestaje. Majkl Kirbi je otišao iz Beograda, zamenio ga je zvanični, odmereni i racionalni Kajl Skot, koji je u Beograd došao sa drugačijim instrukcijama. A one se svode na njegovo angažovanje da šizofreni Aleksandar Vučić što pre ode sa vlasti, jer se zamerio moćnim američkim lobijima, čije interese je ugrozio. I tu je tačka. Vučić to oseća, ali se koprca, pruža otpor. Voli da preti praznom puškom, a onda se, kao poslednja stanična kurva predaje, sve daje, potpisuje, kapitulira.

Kakva je uloga Marka Blagojevića u sukobu Devenporta i Vučića? Ko je, ustvari, gospodin Blagojević?

Marko Blagojević je rođen 1974. u Beogradu, gde je završio Pravni fakultet. Tokom 1995. i 1996. godine bio je potpredsednik podmlatka Građanskog saveza Srbije.

Tokom studentskih protesta 1996/1997. bio je član Glavnog odbora Studentskog protesta, kao predstavnik Pravnog fakulteta i član Pravnog odbora Studentskog protesta. Radio je i kao predavač na katedri za politički marketing Fakulteta za medije i komunikacije, privatnog Univerziteta Singidunum u Beogradu.

Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) dokopao se tako što ga je jedna prijatelj predstavio, danas pokojnoj Slobodanki Nedović, osnivaču ove organizacije.

Od 2000. pa do 2008. godine bio je direktor kampanja za podržavanje izbora i motivaciju i mobilizaciju glasača. Od 2003. do 2008. godine bio član Upravnog odbora Fonda za otvoreno društvo.

Od 2004. godine radio je kao konsultant za odnose s javnošću i komunikacije pri agenciji za oglašavanje SVA/Luna, afiliacije u Srbiji TBWA. Cesid je oteo, uz pomoć svoje gey grupe, od tadašnjeg direktora Zorana Lučića, pristojnog čoveka i profesionalca, i stavio ga u službu onih koji naručuju lažne izveštaje i procene.

U junu 2014. godine imenovan je za direktora Kancelarije za obnovu i pomoć poplavljenim područjima.

U decembru 2015. godine imenovan je za direktora Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima. Proneverio je desetine miliona evra, uzimajući od onih kojima je novac bio namenjen. A u kasu su se slivalo stotine miliona evra donacija iz Evropske unije, od građana, humanitarnih organizacija, srpske dijaspore, od pomoći domaćih tajkuna i siromašnih građana.

Kao gey od ugleda, Marko Blagojević je zapao za oko britanskom ambasadoru Majklu Devenportu. Gospodin Devenport je oženjen, ima troje dece, ali je njegovo srce i duša odano muškarcima. Peder je, da pojasnimo.

Razlika između gey muškaraca i pedera je u tome, što prvi priznaju svoju seksualnu orjentaciju, što je legitmno pravo, a budući da su ljudska prava i slobode univerzalne, homoseksualci imaju pravo da budu poštovani. I voljeni.

Pederi kriju svoju ljubav prema muškarcima, izigravaju porodične ljude. Ljubomorni su, skloni avanturama i strastima, koje mogu da dovedu i do sukoba između njih, koji se vole, kao i do tragičnih posledica. Čim mu je oči spazio snene, ser Devenport je zaključio da je Marko Blagojević čovek za njega…I već četiri godine traje ta ljubav.

Da bi se oslobodio monitoringa koji nad britanskim ambasadorima vodi obaveštajna služba MI 6 , gospodin Denverport koristi se poznanstvom sa tadašnjim direktorom ove službe Džonom Sojersom, koji je takođe ljubitelj muškog tela.

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton imenovala je 7. juna 2013. godine britanskog ambasadora u Beogradu Majkla Devenporta (Michael Davenport) za novog šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji . Devenport je funkciju šefa Delegacije EU u Srbije preuzeo od Vensana Dežera, koji je, takođe, bio ozbiljan peder. Devenport je bio od januara 2011. godine britanski ambasador u Beogradu.

U zvaničnoj biografiji mu je pisalo: "…Devenport ima višegodišnje diplomatsko iskustvo u bivšim komunističkim zemljama kao što su Poljska i Rusija. Srpski jezik je počeo da uči još 1982. na Univerzitetu u Gracu, u Austriji, gde je predavao engleski jezik. U njegovoj zvaničnoj biografiji objavljenoj na sajtu britanskog Ministarstva spoljnih poslova navodi se i da je strastveni igrač tenisa.“

Ubrzo, Devenport je saopštio da sa zadovoljstvom prihvata da posle leta preuzme novu funkciju šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji .

“Ambasador se raduje što će i u novom ‘kapacitetu’ biti u prilici da sarađuje s predstavnicima Vlade Srbije, i to na temelju značajnih postignuća koja je Srbija nedavno ostvarila na svom putu ka članstvu u EU“ – navedeno je u saopštenju iz britanske ambasade u Beogradu.

"Velika Britanija je čvrsto opredeljena za dalje širenje EU na teritoriju celog Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju i ovo imenovanje je i odraz tog čvrstog opredeljenja", dodaje se u tom saopštenju.

Do primopredaje na čelu Delegacije EU u Srbiji došlo je septembra 2013. godine.

Od kada je 2012. godine Vučić imenovan za prvog potpredsednika Vlade Srbije, njegovi topli odnosi sa gospodinom Devenportom su bili strasni i plodonosni. Devenport mu je doveo Tonija Blera za savetnika, vodio ga po Londonu, preporučivao u MI 6.

Obezbeđivao mu je javnu podršku, slikao se kada god je to Vučić zahtevao, podržavao njegovo ludilo u otvaranju obnovljenih kuća, štala, učionica…Bilo je jadno i otužno posmatrati šefa misije EU kako stoji iza šizofrenog Vučića i aplaudira mu, iz sve snage.

Uvek je Devenport hvalio “odlučnost Vučića na putu evrointegracija“ . Ej, demokratskim načelima. A šizofreni Vučić je najgori mogući diktator, sada sa izgubljenim kapacitetom.

Vučić se tako, uz pomoć Devenporta, koji je svojevremeno bio direktor Direktorata za Rusiju, Centralnu Aziju i Južni Kavkaz u Ministarstvu spoljnih poslova, u Londonu sastao 30. oktobra 2014. godine i sa britanskim ministrom spoljnih poslova Filipom Hamondom i gradonačelnikom Londona Borisom Džonsonom.

Ipak, domaćine je iznenadila želja premijera Srbije da se sretne sa odlazećim direktorom obaveštajne službe MI 6 Džonom Sojersom, koji je tu dužnost narednog dana trebalo da preda novom direktoru Aleksu Jangeru.

Sojers je podneo ostavku, zbog skandala koje je objavio američki obaveštajac Snouden. Bez presedana je da se premijer jedne države sastaje tajno sa direktorom obaveštajne službe domaćina!

Ambasador Srbije u Londonu Ognjen Pribićević , imao je zadatak da vozilom ambasade odveze Vučića na traženi sastanak. Vozač službenog vozila ambasade je, međutim, zalutao u gradu, mada je imao ukucanu adresu i maršrutu puta, što je razbesnelo Velikog Vođu. Smatrao je da vozač sabotira njegovu želju da bude u društvu gospodina Džona Sojersa. Sa ovog sastanka nije izdato nikakvo saopštenje. Očigledno je i domaćinima bilo neugodno da ispunjavaju želje srpskog premijera.

Zahvaljujući snažnom uticaju na Vučića, Devenport je svoju ljubav Marka Blagojevića u junu 2014. godine postavlja za direktora Kancelarije za obnovu i pomoć poplavljenim područjima. Tako je koza primaknuta kupusu.

Blagojević je dobio platu od 6 hiljada evra, plus bonus, pravo na troškove reprezentacije. Skoro milijarda evra, uključujući i uzete kredite za rekonstrukciju poplavljenih područja, prošla je kroz račun kojim je raspolagao gospodin Blagojević, a nadzirao ga g. Devenport.

Nikada gospodin Blagojević nije podneo izveštaj o radu i utrošku sredstava Kancelarije za obnovu i razvoj. BIA je, u okviru svojih nadležnosti, daleko od očiju javnosti, nadgledala “poslovanje“ Kancelarije , kao i ljubav Marka Čmarka Blagojevića i ser Devenporta.

Evropskim istražnim organima dostavljeni su podaci o pljačkama u kojima je i g. Denverport omastio brke. Reč je o milionima evra. Vučić voli da prlja ljude, i podsticao je Marka Blagojevića da se “oslobađa sredstava sa računa“. Tako se izrazio.

Uveren da je Denverport dovoljan da mu obezbedi večni presto u Srbiji, Vučić je na njegov predlog u decembru prošle godine imenovano Blagojevića i za direktora Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima ! Kakva je to iskustva, osim seksualnih, imao gospodin Blagojević u raspolaganju velikim svotama državnog novca?

Ali je zato g. Blagojević u CeSID-u ostavio članove svoje gey grupe, koji su najbrutalnije promovisali Vučića. Tako je 20 minuta nakon završetak glasanja 27. aprila, ove godine, direktor CSID-a Bojan Klačar saopštio da “prvi preliminarni rezultati ukazuju da je SNS dobio 56 odsto glasova". A brojanje još nije bilo ni počelo!

Beograd je poslednjih godina Eldorado za homoseksualce. Puna ih je i Vučićeva vlada.

Strasna ljubav godinama cveta i između g. Siniše Malog, gradonačelnika Beograda i njegovog pomoćnika Borka Milosavljevića, koji je u gradskoj vladi zadužen i za finansije.

Do “ spojke“ između Malog i Milosavljevića došlo je u Agenciji za privatizaciju, u kojoj su obojica radili, i pokrali stotinu miliona evra, rasprodajući preduzeća, čije privatizacije su, skoro sve odreda, poništene, a njihovo preispitivanje zahteva i Evropska unija.

Pomoćnik gradonačelnika Beograda Borko Milosavljević zaposlio je u čak četiri javna preduzeća muškarca koji se predstavljao kao Norvežanin Kristijan Stenberg .

Stenberg je radio u Gradskoj uprava za cene, u Sava centru, a potom kao predsednik Nadzornog odbora JKP "Beograd put" i finansijski i komercijalni direktor JP "Ada Ciganlija".

Skupština grada Beograda postavila ga je 28. maja 2014. godine za predsednika Nadzornog odbora JKP "Beograd put". Kristijan Stenberg nije nikakav stručnjak iz Norveške. Njegovo prvobitno ime je Jasmin Buhić i poreklom je iz Mrkonjić Grada u BiH. Ali, njegovo dupe je kod Milosavljevića otvorilo sva vrata.

Službenici BIA su u posedu fotografija na kojima je strasna ljubav između gradonačelnika i njegovog pomoćnika. Vučića je razbesneo zahtev međunarodnih protektora da se reši Siniše Malog, zbog Savamale, i njegove uloge, i da ga uhapsi.

Da bi spasio svoje dupe, Vučić je odmah obećao hapšenje, političku i prekršaju odgovornost visokih rukovodilaca Skupštine Beograda. Ali, ko će to da uradi. Vučić je naredio svojim lajavcima, da iz sveg glasa napadnu Devenporta i ambasadora Skota. Kao, oni mu rade o glavi. Njemu koji je toliko učinio za diplomatski kor u Beogradu, ispunjavajući im sve želje.

Marko Čadež je u aprilu 2014. sa mesta portparola nemačke ambasade u Beogradu iznenada postavljen za predsednika predstavništava PKS-a u Frankfurtu i Beču, kako bi se „oprala" njegova biografija i stvorio privid kako ima iskustva u privredi. Postavljen je za predsednika Privredne komore Srbije. Zašto?

Srpska policija uhapsila je gospodina Čadeža pre više od tri godine sa 12,3 grama čistog kokaina. Saslušan u svojstvu osumnjičenog, Čadež je bio neoprezan pa je izjavio da je tolika količina koja je kod njega nađena, namenjena za njegovu ličnu upotrebu, kao i za njegovo društvo, što se podvodi pod težu zakonsku odredbu, i mogao je dobiti oko tri godine zatvora.

Nakon što mu je određeno zadržavanje, Čadež se pozvao da radi

u Nemačkoj ambasadi, da je na važnom zadatku i tražio je da se o hapšenju obavesti tadašnji ambasador Volfram Mas.

 Mas je iste večeri tražio hitan prijem kod tadašnjeg ministra unutrašnjih dela Ivice Dačića. Molio ga je da Marka odmah puste iz pritvora, rekavši – "Molim Vas, mnogo mi je stalo do njega, razumećete, mi se volimo".

Dačić je naredio policiji da Čadeža puste na slobodu, ali su policijski službenici na vreme sklonili zadokumentovani slučaj, koji je dostavljen Tabloidu.

Inače, Mas i Čadež su bili strasni ljubavnici, i kada je Mas premešten krajem leta 2012. godine, za ambasadora u Belorusiju, nameravao je da povede i Marka, ali su u Minsku odbili da mu izdaju akreditaciju. Danas je Mas u Beogradu, blizu svog dečka.

Rat između Devenporta i Vučića imaće, po svemu sudeći, loš kraj. Iza njih dvojice ostalo je mnogo smrada i opljačkanog novca. Sve je to teško sakriti. Čini se da je Vučićeva sudbina tragičnija, jer će Devenport nakon izlaska Britanije iz EU biti povučen. A kao ozbiljnog protivnika, sa kojima nema šale, Vučić ima Majkla Skota, koji nije Majkl Kirbi.

Bila jednom jedna ljubav. A ljubavi često imaju tužan kraj.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

AMBASADOR DEGENERIK POD DUPLOM ZAŠTITOM !

17. фебруара 2012. 1 коментар

 

NEMAČKI ambasador u Srbiji, Volfram Mas, ladno je, narodski rečeno, ne trepćući, izvređao uglednog srpskog političara, bivšeg predsednika države i vlade, sadašnjeg šefa DSS, dr Vojislava Koštunicu, očigledno uveren da su njegove besprimerne, političke i ljudske, uvrede – potpuno bezopasne, maltene bezazlene.

 

 

Iako su uvrede teške, iako se njima, na najdrastičniji način, krše sve najbitnije međunarodne norme, formulisane u Bečkoj konvenciji, a uz to su i baš pravi civilizacijski i kulturni šljam i otpad, tom DEGENERIKU neće «ni dlaka sa glave da zafali»!

 Jer, svoju prljavštinu, ličnu i zvaničnu, prosuo je u – ovoj današnjoj Srbiji. Da sve i u svemu bude izrazitije, H. E. Mr. Mas, izbljuvao se pred beogradskim studentima, i to o čoveku izuzetne kulture i znanja i izrazite prefinjenosti, upadljivo iznad sadašnjih srpskih, pa i inostranih standarda.

 

 Pred takvim Vojislavom, degenerik Mas je predstavio, evo kako, samo jednu jedinu svoju «hamletovsku» dilemu – on je, Koštunica, «ili neznalica ili, jednostavno, lažov»!!! A, nije, «u samoj stvari», ni jedno ni drugo.

Nije, naime, neko preterano znanje, ali je tačno da je Srbija, potpisujućim pre tri godine, i od tada primenjujući SSP, Sporazum o stabilizaciji i pridrućivanju, za svoje carinske troškove u razmeni sa EU, gubila godišnje po 180 niliona evra – Evropska unija te troškove nije imala, jer, jednostavno, taj međusobni ugovor nije stupio na snagu, jer ga još nisu potpisale četiri evropejske države…

 

 Sve drugo je – kombinatorika, šuplja tumačenja, pogrešno čitanje i zamenjivanje drugih ugovora i sporazuma…

 

 I, nikom ništa, a sve bilo bi jednostavno i normalno, jer Srbija je navikla na muke i nepravde. Ali, ne lezi vraže, već povampireni imperijalni duh novih svetskih kolonoijalista sa SAD na čelu, ohrabrio je DEGENERIKA-ambasadora Nemačke da, baš bezočno izblati Koštunicu, pa i Srbiju.

 Nastavio je, u stvari, ponašanje njegovog prethodnika, Cobela, koji je, kako je podsetio sam Koštunica, «javno držao lekcije i zavodio red u tuđoj zemlji». I jedan i drugi, i još neki zapadni ambasadori u Beogradu, za vreme mandata i posebno posle završetka diplomatske službe ovde, samo su revnosno održavali kontinuitet besprimernog ponašanja prema Srbiji, njenom rukovodstvu i, posebno, narodu i njegovim vrednostima.

 

Radi se, u ovom slučaju, o odnosu nemačke politike prema Srbiji, pre svega njenom nemirenju sa upornimm nastojanjem da se makar ne ozvaniči secesija Kosova i Metohije, a i to se izvodi upornim ucenama, najčešće onima koji udaljavaju integraciju u EU.

Minulog avgusta Angela Merkel je u Beogradu zahtevala da Srbija ukine paralelne instiucije na severu Kosmeta, u decembru je baš ona sprečila da Srbija dobije status kandidata za EU, a sada, uoči novog martovskog odlučivanja o istoj temi, Nemačka podseća na svoju moć i prirodu svojih odnosa prema ovoj zemlji.

 

Pošto je Koštunica besumnje jedan od istaknutijih protivnika takve i evropske i nemačke politike prema Srbiji, bilo je izazovno DEGENERIKU  Masu da, vređajući istaknutog srpskog političara, ponovo ponizi Srbiju – ostaće takav trag i ako martovska kandidatura prođe?!

Ostaće, na žalost, i jedna domaća pouka – . O našem, najblaže rečeno, tolerantnom odnosu prema takvim poniženjima. Saginjali su zvaničnici ove zemlje glavu i kad su nas vređali u vreme dok je Koštunica bio predsednik i premijer, kao što današnji lideri ćute – kad vređaju Koštunicu.

 

Kao da ni tada ni sada srpski vrhovi ne shvataju da Nemačka u stvari hoće da ponizi Srbiju i natera je da se odrekne Kosmeta. Svoja ponižavanja izvoide redovno  ambasadori siledžije, uvereni da ih sila štiti.

 Tako i DEGENERIK Mas – on, besmnje, nije čuo za onu drevnu misao Leonarda daVinčija da onaj «koji druge vređa ne može da zaštiti sebe»!

Nemački DEGENERIK -ambasador  je formalno pod zaštitom Srbije, ali ne može se sakriti – od sebe!

 

#Geto Srbija

Materijal:Fakti

VOLFRAM MAS: DEGENERIK NA MESTU AMBASADORA !

15. фебруара 2012. Коментари су искључени

 

Ubice sa krvavom biografijom i nakaznim rukama koje pucaju u život i na savesti nose sve zločine ovog sveta, uče nas poštenju, dobrom vladanju i praštanju.

 

 

„Srbi moraju svojoj deci da objasne da je bombardovanje 1999. bilo ispravno, kako ona u budućnosti ne bi mrzela Atlantsku alijansu“- reči su ambasadora nemačke koje je svojevremeno izgovorio.

 

Likovi iz zone sumraka i njuške iz arhive najružnijih bajki koje su ikada ispričane ljudskoj civilizaciji danonoćno tumaraju ovim svetom i našim ubogim životima. Babaroge i vampiri, devijanti i akrepi, šizoidi svih mogućih fela uzurpirali su život na ovoj planeti, sludili ljudski um, obeščastili sve ljudske vrednosti, uništili svaku nadu i ubili svako zdravo rasuđivanje.

 

Isti oni što su obogaljili naše živote predstavljaju nam se sada kao mecene i spasioci, oni što su nas juče vodili na vešala – sada nam pišu istoriju po kojoj su naši dedovi koljači, a njihovi preci žrtve.

Kakva bi to bila istorija kada bi jedna tako velika i moćna država kao što je Nemačka doveka bila upamćena kao simbol zla, a jedna mala Srbija sinonim za sve istorijske pobede?! Ne, to nikako ne može proći! I zato je, nekih pola veka kasnije, bilo neminovno ubiti  Jugoslaviju za kojom niko neće žaliti, a onda srušiti Berlinski zid, kako bi se Nemci ponovo ujedinili i srpsku naciju pretvorili u novo topovsko meso.

 

Kukasti krst je pre 65 godina utekao iz Kragujevca glavom bez obzira, da bi se danas tako drsko i bezobrazno, bez ikakvog obraza i skrupula vratio na mesto zločina, na istu onu zemlju koju Srbi nikada nisu znali da čuvaju – Kosovo i Metohiju. Ko ne veruje, neka dobro otvori oči i pogleda ono što je ljudska glupost u njemu tako sumanuto zatomila – videće isti onaj kukasti krst, istu onu „svastiku“ na tenkovima i borbenim vozilima okupacijskih snaga „SFORA“, „KFORA“, „UNPROFORA“ (ili kakvog već sve „LUCIFERA“ koji tamo, kobajagi, zavodi red pod alibijem međunarodne zajednice.

 

  Vojnik medjunarodnih snaga

 

 

Doduše, taj kukasti krst je nešto redizajniran. Međutim, ne u tolikoj meri da se golim okom ne vidi suština. I kako je moguće da to niko ne vidi, kako je moguće da mediiji o tome ćute? 

Za medije sa Zapada to se podrazumeva, jer oni su navikli da đubre u svojoj kući guraju pod tepih. Ali kako je moguće da o tome ne govore srpski mediji, kako je moguće da ljudske oči tako različito vide – ili se tu više radi o prodanoj duši i zgaženom karakteru?!! 

                          

 PRIMER:

 

Zamislite situaciju u kojoj upadate u tuđu kuću, pobijete sve živo što u njoj zateknete, zajedno sa psom i detetom koji su se igrali u dvorištu.

A onda, nakon nekih deset godina, vratite se na to isto mesto zločina i u istoj kući i dvorištu zateknete članove familije koje slučajno niste pobili pre desetak godina, jer slučajno toga dana nisu bili kod kuće.

Pošto vas je iznenadila činjenica da u kući nad kojom ste počinili masakr još uvek ima života, vi pred preživelim članovima porodice počinjete da objašnjavate svoj „dobrotvorni masakr“, kako bi oprali svoju smrdljivu savest i vandalski čin zbog kojeg se zapravo nikada i nećete kajati.

 

-Može li zdrav razum „progutati priču“ namenjenu za mentalno retardirane pacijente, kako je bivši masakr počinjen, zapravo, u ime moralnih načela i za dobrobit onih koji su postradali bez ikakvog razloga?

-Može li normalan čovek takvu gnusnost ikada prihvatiti za nešto normalno, i može li ljudska svest takvu grozomornu činjenicu ikada razumeti a da se nad njom zaprepaščujuće ne zgrozi?

-Može li, uopšte, zdravo ljudsko biće prihvatiti tako nešto kao logičan sled događaja, a da se prethodno ne odrekne vlastitog razuma i naprasno ne poludi?

 

-Samo ludak koji je pre nepun minut pobegao iz ludnice može da govori retorikom nemačkog ambasadora u Beogradu. Samo takva spodoba i takva mentalna nakaza može sebi dati za pravo da usred spaljenog ognjišta, usred tuđeg dvorišta, usred groblja svojih žrtava i pred okupljenom familijom ožalošćenih izjavi kako „Srbi moraju svojoj deci da objasne da je bombardovanje 1999. bilo ispravno, kako ona u budućnosti ne bi mrzela Atlantsku alijansu“.

 

-Tako ogavnog sarkazma nema ni u najperverznijim primercima romana „Alana Forda“, ni u jednom igranom filmu svetske kinematografije, niti je viđen na daskama bilo kog pozorišta koje se bavi i najmorbidnijim scenskim izrazom. Nezamislivo je da tako nešto uopšte može izaći iz usta živog ljudskog stvora, a činjenica da je takva spodoba uopšte nečiji ambasador vređa svaki razum i peče do kosti. Ne kaže se uzalud da „ljudsko zlo i bezobrazluk nemaju granica“!

 

-Hajde narode Srpski, objasni svojoj deci kako je bombardovanje tvoje države bio ispravni čin fašističke alijanse, koju danas u najvećoj meri predvode Amerikanci, Nemci i Francuzi!

Šta čekate Srbi, objasnite svojoj deci kako su ona satanski izrod, a nemački ambasador Volfram Mas i Dik Čejni – milosrdni anđeli!

Objasnite im zašto nad grobljem vaše dece ni jedan evropljanin nije ni suzu pustio, dok nemačka država u svojoj zemlji brine i o grobljima svoje pokopane štenadi. U Nemačkoj se u novinama objavljuju i čitulje upokojenih kučića, kad crkne ker neke viđenije nemačke porodice. Ali, sumnjam da je svaka porodica u Srbiji imala dovoljno novca kako bi u svojoj nacionalnoj novinskoj kući „Politika“objavila čitulju za svojim najmilijim postradalim članom.

Pitate se kako je to moguće?

Pa, moguće je, zato što nemački državni vrh ima veću odgovornost prema svom stočnom i kerećem fondu, nego srpska vlada prema svome narodu!

 

 

Nažalost, prokletstvu ovog mišljenja i nakaznoj retorici nemačkog ambasadora Volframa Masa ovde nije kraj. Njegov brutalni mentalni voajerizam i duhovna pustoš njegove ličnosti neiscrpni su arsenal prostakluka i nakaznog mišljenja, što i jeste presudna osobina koja ga određuje vojnikom visoke politike koju obično „ljudsko stado“ plaća svojim krvavim suzama.

 

-Gospodine ambasadore „Petog rajha“ ili šestog kruga pakla, (kako vam više odgovara), slobodno sugerišite šta još nismo uradili, a trebali bi kao nacija na izdisaju! Možda da vam uručimo orden „Legije časti“ za krvavi zločin i manijakalno razbojništvo koje ste, kroz čitavu istoriju, činili nad srpskim narodom i njegovim potomstvom!

Doduše, vi lično niste bili neposredni akter ranijih zločina, ali kao legitimni predstavnik sadašnjeg nemačkog političkog establišmenta i bizarni primer bolesne percepcije, svakako zaslužujete tako visoku počast od svojih večitih žrtava. Bio bi to logički sled događaja, jer svi mi ionako živimo u svetu izvrnutih vrednosti i goloj stvarnosti bez smisla.

 

Volfram Mas: „Moram da kritikujem vlasti u Srbiji što i same još uvek koriste termine poput „NATO bombardovanja“!

“Zamislite da šetate ulicom Kneza Miloša i da vas vaše dete upita: „Tata, ko je ovo uradio?“. Vi ćete mu odgovoriti: „NATO“! I šta onda očekujete od tog deteta da misli o NATO? Za razliku od toga, ja sam kao mladić u Nemačkoj gledao ruševine u svom gradu – ali ja nisam mrzeo onog ko je to učinio, jer je bilo onih koji su mogli da mi kažu zašto je to učinjeno“.

 

Ovako nešto može da izjavi samo lud čovek i biološki primat kome je u korteks mozga (ako ga uopšte i ima) ugrađen čip protiv zdrave ljudske pameti.

Sve je najzad jasno, na ovom svetu više nema tajni – ovim svetom vladaju ludaci i varvari! Ljudske kreature, što samo svojim izgledom liče na čoveka, uveliko su ovladale ovim svetom i ljudsku rasu drže u ropstvu već hiljadama godina.

-Nalazimo se u vremenu koje odlučuje o našoj daljoj sudbini – ili ćemo, kao ljudska rasa, najzad stati na kraj tim imbecilnim stvorenjima koji nas kroz čitavu istoriju tako brutalno porobljavaju, kako bi služili njihovim bolesnim potrebama i sebičnim interesima.

 

Sve što vlada Srbije treba i mora uraditi je, da ovakvim degenericima koji ne propuštaju ni jednu priliku da vređaju naše ljudsko dostojanstvo, uskrati dalje gostoprimstvo u našoj državi.

Diplomatski se zahvaliti na boravku ovog monstruma, i doživotno zabraniti njegov ulazak u Srbiju!

Ali kao i uvek, ova vlada neće ni prstom mrdnuti, nego će i dalje savijati glavu pred ovakvim ŠIZOFRENIČNIM DEGENERICIMA !!!

 

#Geto Srbija

Materijal:Koreni

%d bloggers like this: