ČETIRI STUBA I BUDUĆNOST SRBIJE: SVE ZA REJTING KROZ GLUMU PATRIOTIZMA U POKUŠAJU SPASAVANJA OD IZDAJE NA PREDIZBORNOJ KONFERENCIJI ZA ŠTAMPU

 

Na slici je jedino nejasno, da li ove ovce idu prvo na šišanje pa na klanje, ili su već ošišane…?!????

Imajući u vidu da smo mi Srbi na žalost malo zapamtili iz istorije (a novije nikako!) našeg naroda, pa i danas bismo vrlo brzo naseli čak i na ovakav mogući novopatriotski, lažno samokritički i demagoški predizborni nastup i „hrabro” iskazane reči govorničkom veštinom od strane bivšeg Radikala, sada na funkciji Predsednika Vlade u Srbiji!!

„Gospodo čelnici EU, prijatelji Srbije, moram da vas podsetim da su svaka strana država, njeni političari, diplomate, (što se posebno odnosi na one diplomate koji borave u Srbiji, među kojima ima i nedobronamernih), pojedinci, strane grupe i organizacije koje borave u našoj državi, dužni da poštuju zakone, pravila, običaje, tradiciju i dostojanstvo države domaćina, i skrećemo pažnju da smo mi njima dali pravo na slobodno izražavanje sopstvenog mišljenja u našoj zemlji, ali i da zadržavamo pravo da odgovorimo na njega!!

 

 

 

Takođe se nadam da angloameričke političke vrhuške nisu zaboravili da su samo nedavno, članice EU sa Amerikom i još 18 drugih NATO zlotvora u Srbiji sejali smrt svojim krstarećim raketama, kasetnim, uranijumskim i drugim avionskim tepih bombama, … stvarajući žrtve i među civilnim stanovništvom, u nelegalnoj agresiji nazvanoj „Saveznička sila” ili kako su je krstili Amerikanci –„Plemeniti nakovanj”, (što je po vašim merilima shvatanja pravde i humanosti to tada “bilo poželjno i dozvoljeno”), i čiji se „učinak”, na kraju, ogledao u stradanju velikog broja nedužnih civila i dece, i rušenju infrastrukture države Srbije, koja je obasuta i uranijumskom municijom od čijih će posledica ispaštati generacije našeg naroda.

Kao što smo svesni da su se Amerikanci uvek do sad` trudili da se pokažu kao "nevinašca", takođe smo svesni da je za EU, (želeći da sebe pospe pepelom zbog ranije učinjenih zločina prema Srbiji) koja se svojim aktivnostima pretvara u novu Kominternu, i čijim delovanjem je svaka država koja ulazi u njen sastav, morala da uđe sa promenjenom socijalnom, društvenom, privrednom i političkom strukturom, i svojim prečesto ciničkim zahtevima želela da Srbiju i njen narod ponize u različitim vidovima njene unutrašnje i spoljne politike!!

Pa je tako pod političkim prtiscima EU-je, Jugoslavija a kasnije Srbija, izručila i poslala u Hag predsednika sopstvene države kao i čitav politički i vojni vrh Srbije, a čiji je zadatak bio da brane sopstvenu državu od NATO agresije, a sada, novi zahtevi evropske familije da Srbija „upodobi spoljnu politiku sa EU“ (čitaj odrekne se sopstvene spoljne politike) i obustavi (jak???) izvoz jabuka, krušaka i mleka u Rusiju, pretstavljaju grotesku i deluju smešno i ponižavajuće do bola,  jer je potpuna iluzija da ako bi Srbija uvela sankcije Rusiji, to „bacilo Rusiju na kolena“…!!!!

Vama je u suštini trebalo javno i pismeno poniženje Srbije kojim biste mahali da su Srbija i srpski narod, vekovni prijatelj ruskog naroda, uveli sankcije Rusiji, (kao Crna Gora), prava istina je da bismo time, u stvari uveli sankcije Srbiji i namerno naneli očiglednu štetu sopstvenom narodu i državi!!!

A naša glupost je bila ta što smo više mislili na interese EU a ne na interese sopstvene države i naroda, pa smo postupali toliko ponizno posle briselskog dopisa – upozorenja „ed memoar“ , zbog čega smo mojom voljom počeli sve manje da izvozimo u Rusiju, i ostvarili izvozni manjak od preko 330 miliona evra, a da niko od građana nije digao ni čačkalicu protiv nas zbog takvog postupka!!!

Mi, država Srbija, pristali smo da ne koristimo prednosti koju imamo, samo zato što to od nas očekuju birokrate iz EU!!! Kakvi smo mi mazohisti i ludaci od naroda…..!??! Možda nas “izvadi” povećan izvoz džemova i pekmeza…….

 А u svojim dodvoravanjima na svaki mig Amerike i EU, Državna rukovodstva Srbije su trećim zemljama sa kojima smo imali prijateljske odnose, imali slabe ili uopšte nismo imali nikakve ekonomske odnose, uvodili sankcije Belorusiji, Siriji, Iranu, Obali Slonovače, …, a da za uzvrat Srbija nije imala nikakve benefite zbog takvog glupavog postupka!!!

 

      Demonstracija slie

 

Briselska birokratska mašinerija, (u kojoj bar polovina njih ne zna da pronađe Srbiju ni na geografskoj karti), živi u uverenju da život običnog čoveka počinje prihvatanjem njihovih nametnutih zakona, i smatra kao jedino ispravnim, samo ono što oni propišu, deklarišu, zauzmu stav,  napišu preporuke, donesu mere, strategije, smernice, regulative, uputstva, naloge,… vršeći pritisak na korenite promene viševekovnih običaja života jednog naroda.

Jasno nam je da EU i svi njeni zakoni, platforme, strategije, mišljenja, smernice, uputstva, mere, zaključci, nalozi, direktive, regulative, preporuke, itd, su odredbe Helsinškog završnog akta OEBS-a pretvorili u farsu, a onim državama koje su već članice ili na putu da to postanu, oduzeli im slobodu i pravo da budu samostalne po svim odredbama ovog sporazuma.

Nama je poznato da u svetskim razmerama odavno ne vladaju principi međunarodnog prava, već pravo jačeg!!!

A funkcionisanje svetske diplomatije nikada nisu krasile osobine kao što su iskrenost, doslednost i čast, jer da te osobine stvarno postoje, političari ne bi uspeli da ostvare svoje lične skrivene želje i enormno se obogate, niti ciljeve moćnih država koje su uvek licemerno nastojale da za njih ne važe ista pravila kao za one manje i slabije!!

U svetu je odavno sve politika na najnižem nivou, a ne politika ideja ili nečega za koju su glasali stotine miliona Evropljana, pa je svako otvaranje tzv. „poglavlja“, u stvari vid političkog pritiska kojim se Srbiji oduzima sloboda, integritet i ovo malo prividne samostalnosti!!

A pojam SLOBODA, u koju se kune briselski birokratski aparat kao najveće evropsko dostignuće, u evropskoj propagandi, ideologiji i prinudi, se obesmišljava…, a to se videlo i u zabrani zemljama članicama EU (Grčkoj, Mađarskoj, Bugarskoj) da zaključuju bilateralne ugovore sa trećim državama, pa čak iako su takvi ugovori od koristi za narod te države; povoljniji nego što to je to predviđeno evropskom zakonodavstvom!!!

 

      Vazalstvo i opšta amnezija!!!

 

U tim raznim načinima ograničavanja slobode Srbiji i davanja privilegija stranim licima, moram da podsetim na aktrivnosti i „doprinos“ Vuka Draškovića, sada mog koalicionog partnera, koji je u ulozi Ministra spoljnih poslova tada Državne zajednice Srbija i Crna Gora, još 2004.god. se zalagao za ukidanje tužbe protiv NATO, i zvanično omogućio nesmetano ROVARENJE NATO snaga po čitavom PROSTORU Srbije, kada je 18.jula 2005.g. potpisao Sporazum o tranzitu NATO trupa kroz Srbiju, ubeđujući narod kako će te trupe brzo i lako zaštiti naše građane na KiM!!

Takođe nam je poznat i Tadićev „doprinos“, kada je 07.09.2006. potpisao sa Vladom SAD Sporazum o zaštiti statusa američkih trupa u Srbiji, SOFA u kome je SAD, svojim ljudima obezbedila IMUNITET ZA BILO KOJE POSTUPKE I BILO KAKVO UČINJENO DELO, (pa i ubistvo građana Srbije), a poslove koje bude sklapala za svoje potrebe, vršiće prema zakonima SAD a ne Srbije i da je takav “sporazum” ratifikovala skupštinska većina na Šestoj sednici Prvog redovnog zasedanja Skupštine Srbije u periodu od 13.05.-29.05.2009.god.

Takođe, za sve godine unazad od dana ratifikovanja tog Sporazuma, niko nije imao hrabrosti ni volje da podnese makar inicijativu za ocenu ustavnosti takvog akta!!!

Da ne pominjem da je sa SAD potpisan i Sporazum o snabdevanju i uzajamnim uslugama (USA-SRB-01) izmedju MO RS u ime Vlade RS i MO SAD sa svim mogućim pogodnostima, obavezama i troškovima Srbije za njihove potrebe; pri čemu moram da primetim da nisam siguran da je neko od “Vlasti u Srbiji” preduzimao određene korake da bi npr. sa Rusijom potpisao sličan, koji bi ruskoj strani omogućio makar deseti deo pogodnosti u sadržini i slobodi kao što pružaju onakvi sporazumi sa Amerikancima i NATO!!????

Ta 2006.god. je godina nastavka Tadićevih brljotina , pa je 14.12.2006. potpisao Okvirni dokument PZM (Pristupanja partnerstvu za mir), i u novogodišnjoj čestitki izjavio da taj događaj smatra svojim najvećim uspehom.

A već 18. decembra 2006. otvorena je NATO vojna kancelarija za vezu (eng.NATO MLO), i to u zgradi našeg Ministarstva odbrane.

Ako imamo u vidu da je 27.09.2010.g. u Briselu uspostavljeno Vojno predstavništvo RS pri NATO , i ako pored svih ostalih potpisanih planova i sporazuma, dodamo i nedavno, u martu 2015.god. potpisani Individualni partnerski akcioni plan (IPAP) i obaveze Srbije koji proističu iz njega,) onda nema ni potrebe da Srbija i formalno postane članica NATO!!

A nedavno, baš 07. jula 2015.god, Skupština Srbije je ratifikovala sporazum država članica Severnoatlantskog ugovora i ostalih država učesnica u "Partnerstvu za mir" o statusu njihovih snaga, sa dodatnim protokolima.

Zatim podsećam na olako zaboravljeno samovoljno Tadićevo odbacivanje skupštinske rezolucije o KiM 2010 god. i privatni aranžman sa baronesom koji je rezultirao podnošenju tzv. „zajedničke rezolucije“ kojom je tek vezao ruke Srbiji, a da poslanici tadašnjeg saziva Narodne skupštine Srbije, nisu prstom mrdnuli da se pobune zbog samovoljnog postupka predsednika države i suspendovanja njihove Rezolucije koja je izražavala njihovu volju i odluku kao predstavnika građana, kao i da podnesu krivičnu prijavu protiv Predsednika Srbije Tadića, zbog prekoračenja ovlašćenja i mešanja u vođenje spoljne politike – jer to je posao Vlade!!!!

Na kraju je porvđeno da je Tadićeva vlast, preko „hleba u UN“, potražila „pogaču u Briselu“ , a narod se nije ni pitao ili je bio nezainterosovan…

 

      JA, Premijer!!!

 

Naravno, tu ne smem da zaboravim i moj ”doprinos”!!

MENE, čoveka bez koga nije moglo da se potpiše onakav sramni briselski sporazum (aprila meseca pretprošle godine), gde je u njemu odlučeno da dođe do “samoisključenja” Srbije u rešavanju  pitanja Kosova i Metohije, (pri čemu je zanemarena Rezolucija 1244) ;

MENE i bez koga nije moglo da se izvrši darivanje teritorije, infrastrukture i dela sopstvenog srpskog naroda na KIM, kosovskoj vlasti (kao novim gospodarima života i smrti Srba na KiM) i zapadnim “prijateljima Srbije”!!!

A možda se tu radi o žrtvovanju dela svog naroda i dela teritorije svoje države, a poveden lažnim obećanjima „zapadnih prijatelja“, verujući da oni neće dirati ostale delove teritorije Srbije???!!!

Čak sam i ja bio začuđen da moji i simpatizeri ove vlasti nisu zapalili Beograd i Srbiju zbog izdajničkog postupka naše vladajuće koalicije, a koji sam potrdio potpisivanjem briselskog sporazuma!!

Pa ako je to tako lako prošlo tada, gde je i Ustavni sud postupio po Tominom zahtevu da tada (do dobijanja datuma za pregovore sa EU) ne raspravlja o ustavnosti takvog pisanog akta, onda mi je još lakše pošlo za rukom da bez problema smanjim plate i penzije od decembra prošle godine!!!!

Naravno da ne smem zaboraviti i svoj “maestralni” potpis, krajem avgusta 2015., kada sam sa Federikom Mogerini, u Briselu potpisao još jedan Sporazum o formiranju Zajednice srpskih opština , za čije formiranje nas već skoro tri godine Šiptari vuku za nos opstruišući njegovo sprovođenje uz podršku zapadnih država, izvodeći razne režirane performanse po šiptarskoj Skupštini!!!

I verovatno da se ne neće ni formirati, jer da je EU i Americi stalo do toga, to bi već bilo zavšeno, ali Šiptarima je svaka radnja aminovana od strane Zapada!!!!

 

      Priznajem okupaciju i zadovoljan sam! Ali i narod mora da se pita!!!

 

To je tužna sadašnjost za čije ostvarenje je zaslužna bilo koja "vlast u Srbiji" u poslednjih petnaest godina, jer smo sve svoje zakletve obesmislili, obeščastili, razdržavili, doveli na bedan nivo…!!!

MI, građani Srbije, koji volimo svoju zemlju i koji cenimo vrednosti sopstvene države, a koji smo pod pritiscima Zapadnih zemalja primoravali svoj narod da postupa po njihovim ciničnim zahtevima i nalozima, i da prihvata razne oblike istresanja njihovih nameštenika, koji su očigledno bili usmereni protiv tradicije i interesa naše države i naroda, a svojom krivicom pristajemo da nas tretiraju kao da smo sa grane sišli, takođe IZRAŽAVAMO OPTEREĆUJUĆI STAV prema SAD zbog njenog predvodničkog uticaja prilikom zločinačkom bombardovanja naše države, kao i stav prema zemljama Evrope koje su uzele učešće u tom ratnom zločinu, i ne pristajemo na oduzimanje i narušavanje naše kulture, tradicije istorije, običaja, religije, odgovornosti, osećanja slobode, o čemu treba i narod da se pita…

JA, Predsednik “Vlade u Srbiji”, u ime države Srbije, koja je u prošlosti sa svojim narodom dala doprinos u antifašistikoj borbi tokom Drugog svetskog rata, pre godinu i po sam uputio poziv čelnicima onih zemalja koje su bile saveznici Srbije i koji takođe baštine antifašističke tekovine, da prisustvuju kao gosti vojnoj paradi povodom 70 godina od oslobođenja Beograda, za koju bi se u krajnjem slučaju, na žalost moglo reći da je izgleda predstavljala OPROŠTAJ OD SLOBODE, ukoliko narod i dalje bude prihvatao olako pritiske….!!!

Odsustvo i nedolazak i pojedinih zapadnih diplomata i ambasadora, da prisustvom učestvuju u obeležavanju srpskih pobeda, shvatio sam kao nedobronameran čin i nepoštovanje istorije, tradicije, kulture i doprinosa srpskog naroda i ostalih nacija koji su položili svoje živote u borbi protiv fašizma, i zaključio da bi se rado odazvali pozivu ukoliko bi Srbija obeležavala poraze ili bila na nekoj muci, pri čemu su, pre svega američki ambasador, našli vremena da prisustvuju čak i pri (ne)kulturnim događanjima u organizaciji nekih udruženja i grupa, ali ne i na manifestaciji u organizaciji države Srbije!!!

A svoje nepoštovanje prema srpskim žrtvama i narodu Republike Srbije, ambasadori zapadnih zemalja NATO-a, sramnim činom ponovili su 24.03.2015. uveče, kada nisu želeli da prisustvuju obeležavanju godišnjice bombardovanja Srbije, pokušavajući da sakriju svoje saučesništvo!!!

Pa sam ja ove godine, obeležavajući godišnjicu bombardovanja Srbije, u ime korektinih odnosa sa Zapadnim državama i u skladu sa odredbama IPAP sporazuma, skup  izmestio u   Varvarin!

Ali sam imao toliko crn obraz, pa sam dozvolio i lako progurao potpisivanje IPAP plana sa NATO, kao i potpisivanje i usvajanje u Skupštini Srbije, Sporazuma o statusu snaga NATO u Srbiji , jer rekoh, ako je to isto mogao da uradi Tadić 2006. (dajući veća prava američkim vojnicima u Srbiji nego što imaju građani građani sopstvene države), to i ja mogu da uradim, dajući ista takva veća prava svim NATO vojnicima!!

Ali smo mi pružili ruku saradnje NATO snagama, potpisujući nekoliko sporazuma u ime bolje budućnosti Republike Srbije kao neutralnoj državi!!!

Takođe nam je poznato da EU i njena mašinerija preduzimaju razne vrste aktivnosti da Srbiju “dignu na noge“ – do onog trenutka kada bude bila spremna da redovno vraća dugove, (jer im ovakva kao invalid nije potrebna)!

A u pozadini toga vrebaju "finansijski stručnjaci" iz EBRD -a , MMF-a i ostalih svetskih finansijskih institucija koji se ponašaju k`o lešinar kada čeka svoj umoran plen, da planiraju, raspolažu i raspoređuju novac koji će biti sakupljen od naroda Srbije, i da se jeftino dočepaju preostale imovine Srbije, a posebno one na teritoriji Kosova i Metohije!!!

Isto tako, znamo da se u međuvremenu, na raznim treninzima po inostranstvu, a posebno među “domaćim izdajnicima” kojih ima previše, već vrši izbor i porojektuje se “novi čovek” koji će naredne četiri godine Srbiju voditi ne u nepovrat i iscrpljivanje na svim nivoima, već u budućnost bez alternative u cilju dostizanja evropskih vrednosti, i priključivanja Srbije evropskoj zajednici naroda!!! 

A tada Srbijom i srpskim narodom, slobodno može da upravljaju i Vuk Drašković i Čeda Jovanović, jer ja sam dovoljno povukao izdajničkih poteza , sve u ime Srbije i njene budućnosti, zato što sam sprovodio i Čedinu i politiku LDP-a!!!!

Pa valjda sam i ja nekakav Premijer “Vlade u Srbiji”, za koga bi trebalo da bude bitnije mišljenje i stav sopstvenog naroda, od mišljenja, procena, spekulacuja, pogleda, zaključaka, preporuka, i na žalost ucena onih evrospkih foteljaških birokrata koji odrađuju posao za multinacionalne kompanije i njihove Vlade, uništavajući našu domaću privredu i ponižavajući srpski i ostale nacije koji Srbiju smatraju svojom državom, još ovih nekoliko godina dok potpuno ne predamo svoju nezavisnost drugima u ruke, pa nam tada ni Vlada, ni Narodna Skupština neće više biti potrebni, a Srbijom će se upravljati iz Brisela….!!!

Nama je jasno da igramo u kolu koje se svira u Briselu, i da svako naše zaklinjanje u evropski put, kao i na sva usta silni hvalospevi o radu i vrednosti briselske mašinerije, samo njima podižu rep i duvaju u njihova jedra, pa još po hitnom postupku donosimo stotine nekakvih zakona čiji sadržaj nije razumela ni većina Narodnih poslanika, i koji često ne mogu ni biti upotrebljeni a namećemo ih našem narodu i iscrpljujemo ga, i time direktno razgrađujemo sopstvenu državu, a još imajući u vidu jasan stav EU da do 2020. neće biti prijem novih članica u njihov tabor, onda bi valjalo da poslušamo i glas naroda i da malo ohladimo…!!!!!!!!!

Ali nikako ne smemo da izgubimo iz vida da ne postiji alternativa ovom putu Srbije u budućnost…..

A i mediji u Srbiji su maestralno odigrali ulogu da se srpskom narodu i ostalim građanima planski poremeti sistem vrednosti, zatrpavanjem nevažnim i manje važnim informacijama tabloidne sadržine, čije teme su nedeljama razvlačili i usmeravali svest naroda, da od drveta ne vidi šumu…!!!

U takvim napisima, nedeljama smo mogli da čitamo nametnute teme počev od od parade osoba homoseksualnih sklonosti gde je uzgred govoreći učešće uzeo i američki ambasador; zatim su se ređali napisi o prekoračenju ovlašćenja žandarmerije zbog nanošenja povreda Andreju; pa napisi o albanskom dronu ali bez ukazivanja na mlake reakcije svih struktura države; pa napisi o ubistvima od strane običnih ljudi i tragičnim sudbinama žrtava; a kada još dodamo i programsku šemu TV stanica u kojoj dominiraju emisije zabavnog, igračkog i pevačkog sadržaja, kao i prikazivanje gomile nevažnih serija i rijaliti emisija sa sadržajima ispod svakog nivoa, i kojima su obični ljudi podredili svoje vreme i aktivnosti, zaključujemo da su mediji odradili posao za Zapad i dodatno anestezirali narod Srbije!!!

Ali su zato vešto izbegavane informacije i teme u kojima bi se govorilo o životu Srba na Kosovu i Metohiji i njihovim problemima različitog oblika, zaštiti njihove imovine kao i imovine Srbije!!

Zatim se nedovoljno raspravlja o podacima o visini dugova države, o stanju privrede, stanju zapošljenosti; pa o neredovnoj isplati ličnih primanja malom broju zapošljenih u malobrojnim firmama koje imaju tu sreću da još rade; stanju zdravlja stanovništva i problema sa lečenjem; urušavanju školskog sistema kroz nedisciplinu učenika i nezainteresovanost roditelja, kao i otvaranje mnoštva privatnih škola sa svojim programima u vaspitavanju naše dece; smanjenje plata i penzija i njihova posledica na kvalitet života zbog visokih cena, a da ne pričamo da je svako novo otvaranje tzv. Poglavlja EU, pretstavljano kao vrhunsko dostignuće srpske politike, lažući narod da su EU integracije instrument u sprovođenju reformi, a svesno zaboravljajući na nepobitnu činjenicu da to ima za cilj da dokusurimo sopstvenu državu , i da se Evropa, SAD i NATO potpuno operu od zločina učinjenih bombardovanjem i Srbiju pretvore u region bez nacionalnog identiteta …itd, itd …

 

Zato je potrebno da se hitno osvestimo da bismo povratili nedostajalu ljubav prema Srbiji!

Potreba je da se izvučemo iz krize srpske postojanosti, ako narod to želi!!

Da se povratimo iz krize srpske časti i savesti, kao i krize srpskog nacionalnog karaktera, ako narod to želi…!

Da izađemo iz krize srpske porodice, krize srpske kulture, religioznosti i krize osećanja za pravdu, ako narod to želi…!!

Svima je potrebna jaka Srbija ali ne i prodata, jer ako sam do sada dao sve, preambulu ne bih smeo da dam!!!

Ali NAROD mora da se pita…!!!

Zato ću smatrati da su rezultati ovih izbora već postali obavezni referendum i blanko dozvola o pojedinim važnim zakonima, a posebno o onim u kojima se odlučuje sudbina države, (a ne bi trebalo imati straha od odluka  skupštinske većine, pa čak ni kada se zakoni donose po hitnom postupku i preko noći, iako ni većina ne bi razumela ni da su usvajani redovnim putem), i posledice istih po Srbiju u budućnosti!!!

Naravno, moje i njihova imena će biti zapisana u istoriji Srbije!! A narod zna da na mene ne mogu lako da vrše pritiske ni sa koje strane…

A odluku o mojoj ostavci, doneo sam onda kada sam zaključio da je mom ostanku na čelu države potrebna puna podrška naroda i poverenje u moje evopske vizije koje su proširivane i pokušajem angažovanja gospodina Tonija Blera, čija će akvitnost biti usmerena na dovršetku privatizacije i gašenje ono malo preostalih preduzeća u Srbiji!!! 

A ako narod odluči da ne treba dalje da idemo u tabor EU, onda moram da im skrenem pažnju da smo jedino Toma, Tadić, Čeda, Čanak, Dačić i ja, sposobni da ih odvedemo u EU na putu bez povratka, ili u suprotnom otići ćemo sami….”

Ovakvom glumačkom rolom, Predsednik „Vlade u Srbiji“ bi možda pokušavao da dubokom demagogijom opravdava stanje izdaje i poniženja (a kome je i sam doprinosio) države na čijem je čelu, i pokušavao da nevešto otvori oči i uši i onom nedovoljno aktivnom delu srpskog naroda i ostalim građanima koji još Srbiju smatraju svojom državom, a u suštini prebacujući krivicu na narod, i naglasi da je navodno važno da narod mora da se pita za sve (jer on se već odavno ne pita za vođenje Srbije)…!!!!!!

Pa ako narod njemu da podršku, on će nastaviti da savesno i   odgovorno izvršava sve preuzete obaveze i zadatke dobijene od strane EU!

Ne bi nas začudilo da bi možda ovom mešavinom reči izdaje i patriotizma podigao sebi politički rejting za 10%!!?????????

A ako narod  ne bude želeo da uvidi suštinu izgovorenih reči i bude opčinjen njegovim oratorskim sposobnostima u borbi za vlast, onda je saučesnik u izdaji i urušavanju ostataka Srbije, znajući da se sprema i promena Ustava države po željama angloamerikanaca…!

         

©Geto Srbija

BIOGRAFIJA NOVOG NAČELNIKA POLICIJSKE UPRAVE PANČEVO ZA SVAKU OSUDU…

 

Rešenjem ministra unutrašnjih poslova Srbije dr Nebojše Stefanovića, načelnik Policijske uprave (PU) Pančevo Zvezdan Radojković je vraćen na mesto pomoćnika direktora policije, javila je Agencija Beta. Odluci ministra prethodili su javni protesti i izlivi nezadovoljstva njegovim radom. Naročito kriminalom kojim se bavio. Radojković je za pomoćnika direktora policije Milorada Veljovića, imenovan 2010. godine, ali je nastavio da obavlja i dužnost načelnika PU Pančevo. Njegovim povratkom na mesto pomoćnika direktora policije, na mesto načelnika policije u Pančevu biće postavljen Nikola Popovac, čovek koji je dokazani kleptoman, reketaš i nasilnik. U njegovoj radnoj biografiji nema ništa osim krivičnih dela i skandala koje neko želi da prećuti i sakrije.

 

                  major Goran Mitrović

 

Kako je agenciji Beta rekao izvor u policiji, na upražnjeno mesto načelnika pančevačke policije biće imenovan Nikola Popovac, dosadašnji pomoćnik načelnika Policijske uprave za grad Beograd. On je karijeru počeo kao policijac u Beloj Crkvi, a pre odlaska na službu u Beograd, bio je zamenik načelnika Odeljenja policije u Pančevu.

Da li će dolaskom ovog policijskog službenika za prvog čoveka Policijske uprave u Pančevu vratiti poverenje u organe reda? Redakciji dostavljen je “Izvod iz kretanja u službi" novog načelnika Policijske uprave Pančeva. Proverom na terenu, istraživači Redakcije su dobili potvrdu za većinu navoda iz ovog “izveštaja“.

“Novi načelnik pančevačke policije, bivši komandir PS Bela Crkva, a sada je pomoćnik gradskog sekretara PU za grad Beograd. Njegov kum je Mladen Kuribak general MUP-a, doskorašnji načelnik Uprave policije MUP-a Srbije.

Nikola Popovac se zajedno sa Čigoja Stevanom, sadašnjim načelnikom Odeljenja policije PU Pančevo, pre dolaska u policiju, nalazio na Vojnoj akademiji, međutim, verovatno od malih nogu Nikola Popovac ima bolest koja se zove ‘kleptomanija’.

On je na Vojnoj akademiji u Beogradu ukrao kompjuter, što može da se proveri kod vojnih organa. Tu svoju sklonost je preneo i na policiju, gde je radeći na rukovodećim mestima dolazio do povoljnih trenutaka i uzimao novac kao i druge predmete, a s obzirom da je bio starešina, njegovu kancelariju i njega, niko nije kontrolisao.

Tako je u 2004. godine, u zgradi PU Pančevo nestalo 250.000 dinara, gde su vršene kontrole svih kancelarija, osim Nikole Popovca. Ne bi se na njega ni sumnjalo, da isti nije triputa hvatan od strane obezbeđenja (i to dva puta u uniformi , i jednom u civilu) u bivšem Maxi Diskontu u Pančevu, u ulici Vojvode Radomira Putnika, preko puta zgrade Opštinskog suda u Pančevu, gde inače iznad tog Maxi Diskonta stanuje i Nikola Popovac, .

Možda bi se i ranije završilo sa ovim kleptomanom da nije bilo njegovog prijatelja sa vojne akademije Stevana Čigoje, koji je ove događaje ispeglao sa radnikom obezbeđenja Maxi Diskonta Ivković Željkom, rekavši mu da je Nikola Popovac isprobavao kako radi obezbeđenje, i da li rade kamere?!

Ovo je mogao da potvrdi inspektor u PU Pančevo Toni Radeski, koji je takođe bio na licu mesta, ali je nesrećnik tragično izgubio život u Hrvatskoj, pri povratku za Pančevo, kada su mu iz nepoznatih razloga otkazale kočnice na kombiju!?

Radeći u policijskoj stanici u Beloj Crkvi kao komandir, Nikola Popovac je zajedno sa tadašnjim načelnikom OUP-a Bela Crkva Živković Živkom izvršio krivično delo ubistva mučenjem i vešanjem, gde je u kancelariji Nikole Popovca prvo mučen, a zatim ga je Nikola Popovac želeći od njega da izvuče još nešto, stavio mu kaiš oko vrata, međutim, čovek se okliznuo o stolicu, i obesio se.

Taj slučaj je zataškan, i prikazan da se čovek sam obesio u hodniku OUP-a Bela Crkva, dok su Nikola Popovac i Živković Živko (sada u penziji – advokat), prebačeni u druge policijske stanice ( jedan od svedoka je Heraković Radojica iz Bele Crkve, policajac u penziji… ).

Radeći u Beloj Crkvi Nikola Popovac je kradene kompjutere iz kasarne u Požarevcu ( u periodu od 2001-2003 godine ) prebacivao vatrogasnim kamionom iz Bele Crkve u Kovin, kod svoje mame u stan u centru Kovina, na 4 spratu, a zatim iste prodavao.

Dok je radio u Pančevu kao komandir PS, preko Popović Gorana sektorskog operativnog radnika na buvljoj pijaci, od šibicara, keglaša i džeparoša uzimao je određenu mesečnu sumu novca, i upućivao oštećene da podnesu prijave putem suda. Zauzvrat, kada je postao načelnik Uprave policije u PU Beograd, on je Popović Gorana zaposlio u Odeljenju policije PU Beograd…".

U “izveštaju“ koji nam je dostavljen, navode se i druge “aktivnosti“ načelnika PU Pančevo Nikole Popovca, ali ih do zaključenja ovog broja nismo mogli proveriti.

 

     A ovo je njegov prethodnik…..

Redakciji se obratila grupa policijskih službenika Policijske uprave Pančevo, Odeljenja policije i Odeljenja kriminalističke policije

……

„Povod je samo jedan, tortura i pretnje prema radnicima ove Uprave, bahatost i kriminal počinjen od strane Zvezdana Radojkovića, načelnika PU Pančevo, koji se na tom mestu nalazi već sedam godina. Spisak radnika ove Policijske uprave, koji su izloženi pretnjama i pritiscima je podugačak, a nezadovoljnih je mnogo i sve njih može svako vrlo lako identifikovati ukoliko se malo ozbiljnije pozabavi radom ove Uprave.

Naglo materijalno Radojkovićevo bogaćenje vidljivo je na svakom koraku. S obzirom da je njegovo materijalno stanje pre nego što je postao načelnik bilo poznato svima nama, i može se opisati najkraće tako da nije imao sredstava ni za redovno plaćanje redovnih mesečnih obaveza za stan u kojem je živeo, a sada se to bogatstvo meri sazidanim stambenim zgradama, stanovima u Pančevu i Beogradu, automobilima, onda se postavlja samo jedno pitanje: ko ovde štiti zakon, a ko od zakona štiti njega?

U trenutku kada policajac na ulici nosi izlizane pantalone, pocepanu jaknu i probušene cipele, sa platom od 35.000 dinara jedva sastavljajući kraj sa krajem, kada se inspektori voze u vozilima sa probušenim patosom, dotle gospodin Radojković i njegovi najbliži saradnici čine čuda u svetu biznisa, a navešćemo primere:

– Radojković se bavi zidanjem stambenih zgrada sa venčanim kumom, koji je inače lice iz kriminalne sredine i čiji je nadimak opštepoznat u gradu,

– učestvuje u ilegalnoj trgovini cigaretama na graničnom prelazu "Vatin" kod Vršca, preko fri-šopa koji je u vlasništvu njegovog prijatelja, takođe lica iz kriminalne sredine, koji se preziva Uzelac (proverite ko, kako i za čiji račun prebacuje cigare iz i u Rumuniju, fiktivne cene i ostalo).

– obezbeđuje ilegalnu trgovinu nafte i naftinih derivata preko granične linije sa Rumunijom, kopnom i rekom Dunav, preko lica iz kriminalne sredine, čije nadimke i imena nismo naveli jer su opšte poznati u ovom gradu i na području opštine Kovin i vrlo lako ćete utvrditi o kome se radi i kako to rade,

– preko posrednika je obavio nekoliko zanimljivih transakcija sa preduzećemPetrohemija, preko posredne firme. O kojoj firmi je reč, saznaćete proverom preduzeća iz Pančeva, koja su u toku prošle godine radila sa Petrohemijom, a čiji vlasnik je odličan prijatelj sa gore pomenutim. Inače, direktor Petrohemije je zaposlio i švalerku dotičnog na mesto šefa svog kabineta, a ona je prethodno radila u PU Pančevo i o tome ceo grad bruji,

– poseduje više tezgi na buvljoj pijaci u Pančevu, preko rođenog brata, i pruža zaštitu trgovcima ilegalne robe (petarde, devize), na koji način to radi i koga u tim poslovima štiti, nije teško otkriti…

– Radojković se takođe bavi zloupotrebom mera nadzora nad telefonskim komunikacijama političara iz ovog grada i policijskih službenika naše Uprave.

(Zloupotrebio je tužioca i prikazujući nedokazane činjenice naveo ga da potpiše predlog o primeni mera nad ovim licima, dovodeći ga u zabludu.) Treba proveriti ko, kad i zašto je bio na merama i koja je osnovanost primene, odnosno da li je mera dala rezultate ili je služila privatnim potrebama Radojkovića.

S obzirom da Radojković po gradu priča da ga niko ne može smeniti, jer je kum sa Jelenom Trivan, pitanje je da li je u funkciji njegovih kriminalnih radnji i Demokratska stranka, odnosno ko mu daje legitimitet da se u ovom gradu ponaša kao da je njegov?

Pošto MUP Srbije nije do sada reagovao na mnoge činjenice na koje su mnogi iz ovog grada ukazivali, jer se zna da Radojković preko svojih prijatelja u MUP-u unapred sazna radnje koje se prema njemu preduzimaju, odlučili smo da se više ne obraćamo MUP-u, jer isti očigledno ne rade svoj posao profesionalno.

Grupa policijskih službenika PU Pančevo“

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

ODVAŽNOST: SAOPŠTENJE “VLADE U SRBIJI” U VEZI OPASNOG NAGOMILAVANJA NATO TRUPA NA ISTOKU EVROPE

 

U ovakvom ili bilo kakvom drugom kritičkom obliku dole prozvanih evropskih i svetskih institucija, „Vlast u Srbiji“ nikada neće imati hrabrosti da izađe pred javnost, uputi poruku i saopšti svoju zabrinutost Republike Srbije zbog mogućeg ugrožavanja mira i stabilnosti u Evropi!!!

Ali se zato danima preko medija citiraju zaključci, saopštenja, analize ili tobožnja zabrinutost nekog (hiljadama kilometara udaljenog) pododbora američkog Kongresa, ili nekog birokratskog tela iz sastava EU upućenog Srbiji (preko obaveznog  portparola), ili kritika nekakve NVO (zbog npr. nekog dešavanja u medijima ili novinarima, ili poštovanja i podizanje nivoa iz domena rodne ravnopravnosti, ili poštovanja prava različitih nametnutih grupa i populacija, ili izražavanja brige za zaštitu životinja lutalica…), i to će se pretstavljati kao vrhunski sadržajni akt od čijeg ispunjavanja zavisi postojanje Srbije kao samostalne države, kao i život srpskog naroda i ostalih građana Srbije!!!

 

 

 

„Odbor za bezbednost Skupštine Srbije, Savet za nacionalnu bezbednost Republike Srbije i Vlada Srbije na čelu sa Predsednikom „Vlade u Srbiji“ , upozoravaju i izražavaju veliku zabrinutost zbog mlake ili nikakve političke reakcije Evropske Komisije, Evropskog Parlamenta, kao i svih zemalja Evrope kroz čije teritorije se vrši prevoženje različite sadržine ratne tehnike NATO pakta, i njegovo gomilanje na granicama država severoistočne Evrope, što može dovesti do ratnog zaoštravanja!!!

Imajući u vidu da je EU, kao velika zajednica država (tzv. „evropska porodica“ i naš strateški cilj) koja je 2012. god. postala nosilac Nobelove nagrade za mir zbog „uspešne borba za mir i pomirenje i zalaganje za demokratiju i zaštitu ljudskih prava“, s’ pravom izražavamo zaprepašćenje i ogorčenje zbog  krajnje nonšalantnog odnosa i ponašanja briselskog aparata, na prećutno odobravanje pomenutih dešavanja koji mogu ugroziti mir i stabilnost u Evropi, pa dičenje Nobelovom nagradom u ovom slučaju, postaje bespredmetno, zato što nije opravdana suština „nagrade za mir“, dobijena iz navedenih razloga!!!

Takođe ukazujemo na pažnju i izražavamo zabrinutost zbog nepoštovanja odredbi iz Helsinškog završnog akta OEBS (o evropskoj bezbednosni i saradnji) čije je narušavanje ozbiljno započelo u martu 1999.god. a zadnjih meseci nepoštovanje tih principa je postala laka svakodnevica, što dovodi do opasnih zapletanja na međunarodnom planu!!!

Posebno nezadovoljstvo, ogorčenje i dodatnu zabrinutost u Republici Srbiji, izaziva nemo posmatranje i odsustvo reakcije običnog građanstva država na čijoj teritoriji se gomilaju sredstva ratne NATO tehninke kao i krstarenje uniformisanih lica drugih država, što može dovesti do izazivanja incidenata, a zatim i nastanka i širenja ratnih sukoba sa mogućnošću eskalacije i na onim teritorijama koje su daleko od postojećih dešavanja, sa nesagledivim posledicama po život ljudi u Evropi i šire!!!

Takođe, Republika Srbija, skreće pažnju i na potpuno marginalizovanu ili nikakvu rakciju OUN-a u vezi pomenutih događaja, a zbog kojih je dužna da preduzima mere na ostvarenju svog cilja prema članu 1. Glava I Povelje UN , i opominjemo i izražavamo našu zabrinutost zbog izostanka istih, čime se kod naše javnosti potvrđuje da UN odavno ne predstavljaju najviše svetsko telo čija uloga može svojom aktivnošću obezbediti sigurno mesto za život ljudi, što u krajnjem slučaju može dovesti do otpočinjanja opasnih sukoba koji mogu izroditi planirani haos, posle koga mogu opstati samo oni koji su ga i isplanirali, i posle čega neće biti ni od kakve važnosti ko je krivac, a Povelja UN će postati nevažeći istorijski pojam!!!!“

P.S. Ovakvo ili bilo kakvo upozorenje slične sadržine od strane najviših institucija „Vlasti u Srbiji“, kojim bi Srbija pokazala makar minimum samostalnog odlučivanja u domenu vođenja spoljne politike države, još nije napisano i upućeno međunarodnim i evropskim institucijama, zato što nemaju dozvolu iz Brisela…

             

©Geto Srbija

 

I ALBANCI NA KOSOVU I METOHIJI FORMIRAJU VOJSKU, A VLAST SRBIJE JE SVOJU UNIŠTAVALA

 

Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane, umesto da brinu o održavanju politike vojne neutralnosti, svakodnevno salutiraju interesima SAD i NATO pakta u ovom delu sveta. U tome im pomaže državni vrh, takozvana politička elita, zapravo, skup korumpiranih skorojevića, spremnih da satru i državu i narod, a ne samo vojsku koja više i ne postoji. Više od deset godina trajalo je ubijanje Vojske Srbije (VS), svih njenih resursa, topljenje tenkova u železarama, uništavanje raketa, municije…

 

          Nikola Vlahović

 

Ukinuto je obavezno služenje vojnog roka, uvedena je profesionalna vojska sa mizernim platama, broj pripadnika VS sveden je na malo veće lovačko društvo, a estradni oficiri i ministri odbrane, više se bave televizijskim promocijama nepostojeće vojne sile nego što vrše svoju zakonom propisanu dužnost. U međuvremenu, kancelarija NATO pakta u Beogradu, uradila je impresivan posao: Srbija je "pacifikovana", zapravo, razoružana, bez snage da se odbrani u slučaju potrebe…

Politika vladajućih partijskih oligarhija u Srbiji poslednjih deset i više godina, ubila je i poslednje tragove suverenosti države. To se posebno vidi u potpunom odsustvu brige za njen odbrambeni sistem. Vojni piloti stradaju u neispravnim avionima na aeromitinzima i rutinskim zadacima, dešavaju se eksplozije u vojnim fabrikama, profesionalni vojnici ne mogu da se prehrane od svoje plate…

O katastrofalnom standardu profesionalnih vojnika u Srbiji, najbolje govori i podatak da je mesečna plata jedne cele čete na zadatku u kopnenoj zoni bezbednosti (Bujanovac-Preševo) pre par godina manje vredela nego jedan ručni sat bivšeg ministra odbrane Dragana Šutanovca. Danas je situacija još gora. Lako je zaključiti da su i ove sadašnje i sve prethodne vlasti, od oktobra 2000. godine, imale strogi zadatak da Vojske Srbije unište do temelja. U tome su skoro uspeli…

Od državnog i političkog prevrata 5. oktobra 2000. godine do danas, američka agencija USAID je zajedno sa ministrima odbrane i drugim korumpiranim državnim činovnicima Srbije, sprovodila sistematsko uništavanje Vojske Srbije. Bio je to političko-operativni nastavak bombardovanja NATO alijanse iz 1999. godine. Novac koji su SAD uložile u takozvanu pacifikaciju Srbije, odnosno, masovno uništavanje vojnog potencijala, smešno je mali u odnosu na efekat koji je postignut. Srbija je danas, tako reći, bez odbrambenog sistema. Njena vojska više liči na kulturno-umetničko društvo nego na ozbiljnu armijsku strukturu prikladnu novom veku.

Veleizdajnički plan kojim su bezbednost građana Srbije i opstanak države dovedeni u pitanje, kreiran je još 2004. godine, kad je doneta odluka da 450 vojnih objekata bude prodato za "elastičnu" cenu od 1 do 4 milijarde dolara

! Pojedini članovi tadašnje vlade Srbije bili su do detalja upoznati sa ovim destruktivnim planom. Tokom te i sledeće godine, čak 19 službenika srpske vlade putovalo je službeno u Ameriku, kako bi dobili detaljna uputstva za sistematsko uništavanje Vojske Srbije.

Proces razbijanja vojske svom snagom je započeo u vreme kada je ministar odbrane bio Boris Tadić, a ušao je u završnu fazu kada je ministarstvom dirigovao Dragan Šutanovac, koji se tokom svog mandata pretvorio u pravog ministra okupacije.

U međuvremenu je otvorena kancelarija NATO pakta u sred zgrade Ministarstva odbrane Srbije. Tako su široko otvorena vrata ovoj vojnoj alijansi, koja je uz sadejstvo USAID-a krenula u projekat uništavanja osam hiljada tona municije iz skladišta viškova Vojske Srbije. Procenjena vrednost tog posla bila je je između 1,5 i dva miliona evra.

Na jednom od "seminara" takozvanog Atlantskog saveta u Srbiji, u delu posvećenom "partnerskim programima i inicijativama", jedan od predstavnika NATO pakta tvrdio je tom prilikom i da će iz svega proisteći "razne koristi za zemlju". Odmah posle toga, urađen je i "projekat" uništavanja 27.500 komada lakog naoružanja.

Sledeći "projekat", koji je sproveden 2007. godine, bilo je uništavanje čak 1.404.000 protivpešadijske mine iz vojnih skladišta. Tom akcijom rukovodila je Norveška, koja je istovremeno rukovodila i kancelarijom za logistiku (pomoć) u Beogradu. Tokom 2009. i 2010. godine, uništene su i sve ručne kumulativne protivoklopne bombe. Pola od tog kontigenta bilo je domaće, srpske proizvodnje, a pola ruske.

Lako naoružanje i municija za lako naoružanje, takođe su temeljno uništavani, punih dvanaest godina. U kancelariji NATO pakta u Beogradu, ozbiljno je razmatrano i razoružanje građana (oduzimanje ličnog naoružanja poput lovačkih pušaka, pištolja i sl.), kako bi se kroz zakonske okvire sproveo i ovaj vid "pacifikacije" Srbije.

Sa najvećom strašću, operativci NATO pakta uništili su više od 2000 ručnih, prenosnih raketa ruske proizvodnje (Strela 2M). U vreme "ministrovanja" Dragana Šutanovca, podmetnuto je i više požara u skladištima municija u Srbiji, tako da je i ono što nije uništeno, otišlo u vazduh.

Pre masovnog uništavanja naoružanja, na vojnim stokovima najviše je bilo protivavionskih i protivoklopnih raketa, ali i tone granata za top tenka T-55 i haubice 105 milimetara. Danas od toga nije ostalo ništa.

Mada je proces razoružavanja i "pacifikacije" Srbije, započeo masovnim topljenjem topova i tenkova u smederevskoj Železari, sa sigurnošću se može reći da još uvek nije sve zgaženo i nije još sve gotovo! Jer, NATO pakt je "prepoznao" da Vojska Srbije ima još oko 9.000 tona municije, pa je dala rok do 2015. godine da se i ona uništi. Sistem odbrane je već otpisao ova ubojna sredstva.

U NATO bombardovanju 1999.godine, uništeno je i oštećeno više od 26.000 kvadratnih metara vojnih skladišta. Oko 11.000 tona municije je zbog toga završilo pod vedrim nebom. Teškom mukom, kasnije su sve rakete, granate, mine i ostala eksplozivna punjenja, uskladištena. Tek onda je na red došlo uništavanje "po standardima NATO pakta".

I dok je Srbija vojnički ponižavana na svakom koraku, SAD su pokrenule proces stvaranja vojske Kosova od 44 hiljade vojnika. Poređenja radi, Srbija danas ima manje od deset hiljada profesionalnih vojnika, sa tendencijom daljeg opadanja! Stanje je takvo da, na primer, od bugarske granice do Niša uopšte nema vojske!

Do kojih granica je Vojska Srbije postala igračka u rukama političkih spletkaroša, govori i podatak da su na inicijativu NATO pakta zakazivane i "zatvorene sednice" Skupštine Srbije, koje imaju za cilj "jačanje civilne kontrole Ministarstva odbrane", uprkos tome što takve zatvorene sednice može da odobri samo Vlada Srbije "na obrazložen predlog".

 

     NATO nas razoružao, Rusija nudi zaštitu

 

Uprkos masovnom razoružavanju, načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Ljubiša Diković, "svečano se obavezao" pred Patrikom de Rusijeom, predsednikom Vojnog komiteta Evropske unije, da će reforma sistema bezbednosti na putu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, teći po planu: "…Što se tiče Vojske Srbije i pridruživanja Srbije EU, sigurno smo ispunili 80 odsto uslova". Naravno, jedan od tih uslova bio je i da Srbija bude "pacifikovana" do mere koja je zbrisala svaki trag državne suverenosti.

Sa druge strane, načelnik Generalštaba ruskih oružanih snaga general-pukovnika Jurij Balujevski govorio je, ne tako davno, da će Rusija svoje saveznike zaštititi ako treba. A, kao što je poznato, Srbija je odmah posle potpisivanja sporazuma sa Rusijom oko gasovoda „Južni tok" i nezvanično ušla u sistem zemalja koje će Rusija, zbog protoka gasa, posmatrati kao deo sopstvenog bezbednosnog koridora.

Na naučnoj konferenciji Akademije vojnih nauka u Moskvi, Balujevski je objasnio da neko ne mora imati zvanično potpisan ugovor o vojnom savezu sa Rusijom, da bi se smatrao saveznikom. U slučaju Srbije, neke stvari, osim energetskog sporazuma, jednostavno se podrazumevaju. Narod, vera i istorija, jači su od prolaznih ambicija malih političkih kreatura.

Stav generala Balujevskog je da „ruska vojna sila može i treba da bude upotrebljena radi demonstracije odlučnosti najvišeg rukovodstva zemlje da brani njene interese, i kao krajnja mera, kada se pokažu neefikasnim sva druga sredstva". Za Srbiju i srpski narod, za odbrambeni sistem zemlje koja je bila i još uvek je žrtva NATO pakta, ovo može biti lekovita izjava, koja daje nadu i oslobađa od briga.

Ali, u Srbiji i dalje snažno deluju organizacije poput Atlantskog saveta i ISAC fonda koje su saglasne sa idejom da je Srbija mala NATO kolonija i da tako treba da ostane. Pored toga njihov zadatak je da što više udalje Srbiju od Rusije. Atlantski savet se otvoreno bavi promovisanjem NATO pakta u Srbiji i pored svih zločina koje je ova organizacija počinila i koje čini širom sveta. ISAC fond se takođe bavi pitanjima bezbednosti i jedan od glavnih ciljeva mu je "privođenje" Srbije Evropskoj uniji i NATO paktu.

Ove organizacije su dobro poznate po širenju rusofobije. ISAC fond već nekoliko godina sprovodi „nadzor nad rusko – srpskim odnosima", a taj "projekat" se ostvaruje uz pomoć Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu.

Na svojoj internet stranici oni navode da je njihov poduhvat nastao iz potrebe da se rusko-srpski odnosi počnu sagledavati u realnoj i faktografskoj ravni, lišenoj krajnosti i mitova. Zato im je glavni udar usmeren na negiranje srpsko – ruskog savezništva i zajedničke borbe dva bratska naroda. U stvarnosti, ISAC fond ne koristi činjenice, nego samo verno tumači antiruske stavove Vašingtona i Brisela.

Da postoji kontinuitet u vrbovanju istaknutih državnih funkcionera za interese takozvanog Atlanskog saveza, pokazuje i slučaj ministarke energetike Zorane Mihajlović koja je saradnik ISAC-a. Ona je radila i na projektu nadzora srpsko-ruskih odnosa od njegovog početka 2008. godine do 2010. godine.

Zorana Mihajlović je blizak saradnik Aleksandra Vučića i njih dvoje su zajedno u Srbiju doveli jednog od najvećih svetskih zagađivača – multinacionalnu kompaniju sa većinskim nemačkim udelom – RWE. Ovaj potez je povučen kako bi se na perfidan način ograničio uticaj Gasproma u Srbiji budući da je RWE njegov konkurent u energetskoj sferi.

Ne treba zaboraviti ni to da je ministarka Mihajlović, jednostranim izmenama već usaglašenog sporazuma o isporuci ruskog gasa Srbiji, a u želji da iz njega izbaci „Jugorosgas", izazvala diplomatski skandal jer je Moskva odbila da potpiše takav izmenjen ugovor. Njen šef u Srbiji Aleksandar Vučić otvoreno stavlja Evropsku uniju iznad svega.

 

     Da je moglo, moglo je…

 

Dok je bio ministar odbrane, Aleksandar Vučić je bacao prašinu u oči narodu pričom da je otkrio silne pljačke i zloupotrebe u sistemu odbrane. Za glavne nosioce krađe i uništavanje voje imovine, optužio je, a koga bi drugo, nego samu vojsku: oficire, podoficire…Rezultat njegove galame bio je tragikomičan.

U međuvremenu, dešavao se pravi pogrom nad Vojskom Srbije, i to na najvišem nivou. Naravno, putem masovnog razoružanja, svođenja vojske na "sparing partnera" američkoj nacionalnoj gardi iz Ohaja…

Ipak, Srbija je mogla, kad god je htela, da sklopi ugovor sa Rusijom i potpuno opremi svoje Ratno vazduhoplovstvo letelicama. Eskadrila lovačkih aviona i dve eskadrile helikoptera, jedna borbenih a druga transportnih, mogle su sada da stoje u hangarima na vojnim aerodromima u Batajnici, Kraljevu i Nišu. Sve je moglo, ali nije, jer gazde u kancelarijama NATO pakta ne žele da vide vojno neutralnu Srbiju, ili, ne daj Bože, Srbiju u vojnom savezu sa Rusijom.

Dok je prethodna vlast punila svoje džepove i bankarske račune, Vojska Srbije je krajem svake godine dobijala zadatak da pravi novi petogodišnji plan opremanja gde je nabavka letelica uporno odlagana i planirana u petoj godini. Remont dela starih aviona i helikoptera, koji je odrađen u vreme prethodne vlasti, bio je samo još jedna prilika za krađu novca u Srbiji. Sve to je dovelo do toga da naše Ratno vazduhoplovstvo trenutno ne predstavlja nikakvu snagu čak ni u regionu.

Sa novcem koji je za deset godina opljačkala mala grupa lešinara koja se ostrvila na vojnu industriju, Vojska Srbije je mogla da finansira ozbiljan kopneni sastav, i to kupovinom 200 modernih tenkova i 300 oklopnih transportera. Time bi svima bilo stavljeno do znanja da u slučaju komadanja i otimanja naše teritorije, svako mora da računa na ozbiljnost i rešenost države da zaštiti svoju celovitost.

 

     Manevarske (ne)mogućnosti

 

Ljudski faktor, odnosno vojnik-borac, uvek je bio najveća prepreka za potencijalnog agresora. To pravilo posebno važi i za jednu državu sa jakom vojničkom tradicijom, kakva je Srbija.

Srpski vojnik XXI veka morao bi da ima vrhunsku opremu, uključujući uniformu, streljačko naoružanje, savremena sredstva za osmatranje i dejstvo u noćnim uslovima, sredstva komunikacije i druga neophodna sredstva. To u ovom trenutku košta manje od 10.000 evra.

Srbija koja se zvanično opredelila za brojčano manju, ali vrhunski obučenu profesionalnu vojsku je za ovu sumu mogla da potpuno opremi čak 70.000 vojnika. Umesto toga, njena vojska danas je svedena na tragikomičnan konglomerat loše plaćenih profesionalnih vojnika, estradnih oficira i političkih vođa koje sprovode komande NATO pakta.

Jedan od boljih poznavalaca vojne doktrine u Srbiji tvrdi da bi pravi odgovor na ovo stanje bila nabavka više komada borbenih i transportnih helikoptera čime bi značajno bila povećana vatrena moć i manevarske mogućnosti Vojske Srbije. Nabavkom više desetina savremenih tenkova i oklopnih transportera uz opremanje više hiljada vojnika savremenim naoružanjem i vojnom opremom, svima bi bilo stavljeno do znanja da narod želi da se pita za sudbinu Srbije.

Ali, očigledno, korumpirano državno rukovodstvo samo odrađuje ono što mu se kaže u kancelariji NATO pakta. Srbija je dobra samo kao poražena, bedna i nedostojanstvena. Srpski vojnik je dobar, ali samo kao konjušar ove alijanse, ili da obavlja njihove prljave poslove u nekim udaljenim zemljama.

 

     Služenje vojske…Kome?

 

Preko 2.000 kadeta, vojnika i oficira Vojske Srbije, voljom bivšeg ministra odbrane Dragana Šutanovca, bilo je prisiljeno da učestvuje u snimanju televizijske serije za potrebe RTS, pod nazivom "Vojna akademija". Iza ove lažne, providne, ali preskupe slike stanja, nije stajalo ništa osim još jedne forme degradacije Vojske Srbije i vojničkog duha u Srbiji uopšte.

Kakvo je realno stanje u Vojnoj akademiji, nedavno je na jednom Internet forumu ispisao bivši pitomac Vojne akademije:

"…Nećeš ti tamo naići na trnovit put na kakav ti misliš – radiš sklekove na pesnicama na betonu po kiši i košavi, to postoji samo u američkim filmovima i spotovima…A, to što se u tim spotovima događa i vidi, to dobije da radi 200 ljudi u celoj vojsci, a Akademija sa time baš nema nikakve veze.

Tamošnje trnje se odnosi na to da dobijaš angažmane tipa: istovaraj kamion, utovaraj kamion, kreči, nosi, čini drugima usluge iz sfere njihovog ličnog života…Pa onda da dežuraš noću – sediš u mračnom i hladnom hodniku gde ti promaja produva mozak nakon cele noći, nema veze što ujutru imaš ispit. Generalno, učenje i te stvari – su samo tvoj problem. Kada bi te ostavili da se samo time i baviš, može. Ali ne, niko ne meri koliko si angažovan na svim stranama za svakojake gluposti koje veze nemaju s tobom i tako ostaješ žrtva igre slučaja.

A jako se ružno osećaš kada ti budućnost zavisi od pukih slučajnosti. Tako se noću ne može zaspati. Barem svestan i savestan čovek ne može. Ja sam godinu dana spavao na jedno oko, stres me uništavao, jer vidim da ništa ne zavisi od mene, a ja ću plaćati cenu.

Da sam imao oružje kod sebe, ubio bih se sigurno u tim trenucima. Ne zato što rano ustajem, nego zato što dolazi još jedan dan svega. Isti i nimalo bolji od jučerašnjeg. A kada sam konačno teško presavio tabak i napisao da odlazim, tu noć sam spavao kao beba. I svaku sledeću od onda…A kad dođe na red nešto na temu vojne obuke, odnosno njeno izvođenje, zainteresovanost predavača i učesnika, to je kao da ste na konferenciji o heklanju čipki i stolnjaka. To se uradi ofrlje i ubedljivo najmanje truda i resursa se potroši na obučavanje i edukovanje budućih oficira. Demotivisani i nikog ništa ne interesuje. Samo gledaju kako da odu kući u 14h…".

 

    A 1.

   Gey armija, po zakonu!

Iz Ministarstva odbrane, više puta je saopšteno kako Vojska Srbije poštuje Ustav i zakone Republike Srbije, pa u tom smislu i ne toleriše diskriminaciju u svom sastavu ni po jednom osnovu, pa ni po osnovu seksualne orijentacije.

Svojevremeno je major Jovan Krivokapić, portparol Ministarstva odbrane doslovno rekao: "…Seksualno opredeljenje nije, niti će biti prepreka za nekoga ko želi da bude profesionalni vojnik u Vojsci Srbije. Pitanje o seksualnom opredeljenju se nije postavljalo u regrutnom sistemu obaveznog služenja vojnog roka, a ne postavlja se ni danas ni u jednoj od faza prijema u profesionalnu vojnu službu".

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije