PLJAČKA: SKRIVANJE KRIMINALNIH AFERA FUNKCIONERA VLADAJUĆE STRANKE

 

Primer ATP "Vojvodina" u stečaju pokazuje kako u Srbiji nije važno koliko se para ulaže u poslovanje, već koliki se mito daje vlastima. Ilija Dević je investirao milione evra svojih para, nije ni dinara uzeo od države, povećao broj zaposlenih i na kraju ostao bez svega, zbog sprege korumpiranih političara i sudija i njihove veze sa narko-mafijom.

 

                Milan Malenović

 

Evropska komisija je još 2012. od vlade Republike Srbije tražila da preispita 24 sporne privatizacije i da je obavesti o rezultatima. Uprkos silnim obećanjima da će to biti učinjeno, Vlada ništa nije uradila po tom pitanju.

Među spornim privatizacijama nalazi se samo jedna u kojoj je, po mišljenju Evropske komisije, oštećen investitor. U pitanju je Autotransportno preduzeće „Vojvodina" a.d.  i njen vlasnik Ilija Dević.

Po izveštaju Centralnog registra za hartije od vrednosti, na dan kada je nastajao ovaj članak, Agencija za privatizaciju poseduje 42,81 odsto akcija ovog preduzeća, dok Ilija Dević ima 38,84 odsto akcija nad kojima postoji zaloga prvog reda. A sve je počelo da bolje ne može da bude, i dugo je izgledalo da je ovo najuspešnija privatizacija ikada izvedena u Srbiji.

Već u prvoj godini po preuzimanju firme Dević je ispunio celokupne investicione obaveze. Proširio je i delatnost uzimajući na lizing 30 autobusa za nove međugradske i međunarodne linije. Potpisao je sa „Setrom" i „Mercedesom" ugovore o zastupništvu. Rezultat svega ovoga bilo je i zapošljavanje novih 200 radnika, a realizacijom svih započetih poslova ATP „Vojvodina" bi otvorila još 1.000 novih radnih mesta.

Za sve ovo Dević nije tražio ni dinara subvencija od države. Iako je sve lepo zamislio i veoma uspešno sprovodio, on je u svojim kalkulacijama, međutim, napravio jednu fatalnu grešku koja će ga skupo koštati: zaboravio je na obaveznu stavku „podmićivanje vlastodržaca" u Srbiji.

Iako to mnogima zvuči neverovatno, sadašnja autobuska stanica u Novom Sadu je – nelegalna. Vlasnik te stanice nije registrovan za međumesni i međunarodni saobraćaj, a da bi to učinio mora prvo da se promeni osnivački akt, za šta je zadužen grad Novi Sad.

Čak i kada bi se to desilo, mada je malo verovatno da bi GSP „Novi Sad" uveo međunarodne linije, stara stanica bi morala da bude rekonstruisana kako bi ispunila zakonske standarde, a to bi koštalo više od izgradnje nove stanice.

Da bi se prevazišao ovaj problem gradska uprava 2007. potpisuje ugovor sa ATP „Vojvodinom" da ona izgradi novu autobusku stanicu. Tadašnja gradonačelnica Novog Sada Maja Gojković  ovaj sporazum je javnosti predstavljala kao veliki uspeh, jer ni država, a ni lokalna samouprava za ovaj, inače hitan i neizostavan posao, neće potrošiti ni jedan jedini dinar iz budžeta. Sve troškove snosio je privatni investitor, odnosno Dević.

Finansijska konstrukcija je bila brzo sklopljena, jer su banke rado davale kredite, pošto je po poslovnom planu bilo predviđeno dnevno 2.000 polazaka sa stanice. Već 2008. objekat je bio gotov i mogao je da počne sa radom.

Da bi nova stanica, nazvana MAS (međumesni autobuski saobraćaj) / uspešno poslovala, stara stanica je morala da prestane sa radom. Ilija Dević tvrdi kako je Ministarstvo infrastrukture tek posle višemesečnog natezanja donelo rešenje o zabrani naplate staničnih usluga na staroj stanici (čime bi ona faktički prestala da posluje), ali da ono nikada nije potpisano ni realizovano. Kako tvrdi Dević, jedan izvor iz Ministarstva mu je poverio kako tadašnji ministar Velimir Ilić ne dozvoljava potpisivanje.

Prolazile su tako nedelje, pa i meseci. MAS nije mogao da ostvaruje prihode, pa tako ni ATP „Vojvodina" nije mogla da vraća dugove. Konačno je 15. decembra 2008. proglašen stečaj nad ovim preduzećem.

Zahtev za uvođenje stečaja podnela je „Čačanska banka", tada u većinskom državnom vlasništvu. Realnog povoda za ovakav zahtev nije bilo, jer je dug bio mali u odnosu na celokupnu imovinu preduzeća. Osim toga, kredit je bio osiguran hipotekom i garancijom „Dunav osiguranja". Međutim, pošto je država bila većinski vlasnik „Čačanske banke" odmah je upućenima bilo jasno da je naređenje o podnošenju zahteva došlo sa „više instance".

Ovo je posebno postalo jasno kada je samo osam dana po početku stečajnog postupka Agencija za privatizaciju raskinula ugovor o privatizaciji, iako je Dević blagovremeno podneo zahtev za odlaganje uplate pristigle rate. Iako je Agencija uvek bila više nego velikodušna prema privatizacionim kupcima i u pojedinim slučajevima čak na više godina odlagala uplatu već druge rate, u ovom slučaju je bila nemilosrdna.

Uopšte nije bilo teško utvrditi pravi razlog za eliminaciju ATP „Vojvodine" i MAS-a i čiji su interesi bili iza tog čina. Godinama pre toga je uočeno da autotransportna preduzeća i njima pripadajuće autobuske stanice u Vojvodini u najvećem broju slučajeva kupuju nepoznati ljudi koji se nikada ranije nisu bavili ovom delatnošću, a nisu bili poznati ni po tome da su dovoljno bogati za taj posao.

Kada je počelo da se razmotava klupko oko aktivnosti Darka Šarića, utvrdilo se da iza privatizacije pomenutih preduzeća u najvećem broju slučajeva stoji njegov kompanjon Anton Stanaj, ali i zaštićeni svedok protiv Šarića i ljudi koji su za njega „prali" pare, Mile Jerković.

Ovi ljudi su intervenisali kod tadašnjeg državnog vrha da se onemogući da lice koje im ne pripada preuzme najvredniji deo kolača – ATP „Vojvodinu" i MAS. Za Stanaja je utvrđeno da je bio jedan od najvažnijih finansijera Srpske radikalne stranke u Vojvodini, iz koje je ponikla Maja Gojković (čiji brat mu je bio advokat u krivičnom postupku). Višegodišnji predsednik Gradskog odbora SRS Novi Sad, a sadašnji visoki funkcioner Srpske napredne stranke, Igor Mirović, bio je u periodu od 2004. do 2008. direktor Zavoda za izgradnju grada u Novom Sadu.

Po tvrdnjama Ilije Devića, koje je izneo i u svojoj krivičnoj prijavi iz decembra 2014, njih dvoje su „2005. i 2006. godine prvo doneli odluku i sklopili ugovor s njim o izgradnji nove međumesne autobuske stanice u Novom Sadu, da bi potom počeli da opstruišu sprovođenje ugovora i da namerno ometaju početak rada nove međumesne autobuske stanice".

Kada se ova saznanja uporede sa onima iz postupka protiv Darka Šarića i njegove kriminalne grupe, postaje jasno da su Maja Gojković i njeni saradnici od pomenutih kriminalaca dobijali novčani podsticaj da ne dozvole da Devićev MAS zaživi.

Pomenutom krivičnom prijavom Dević je obuhvatio i bivšeg direktora javnog preduzeća „Urbanizam" iz Novog Sada Aleksandra Jeftića, sadašnjeg zamenika gradonačelnika Miroja Jovanovića i bivšeg predsednika Skupštine grada Novog Sada Zorana Vučevića, a protiv njegovog sina i aktuelnog gradonačelnika Miloša Vučevića podneo je prijavu Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu.

Konkretan razlog za podnošenje ovih prijava bila je pravnosnažna sudska presuda Privrednog apelacionog suda po kojoj je Novi Sad Deviću morao da isplati odštetu od 14 miliona evra zbog kršenja ugovornih obaveza.

Vrhovni kasacioni sud je sumu smanjio na 4 miliona evra, koliko je i uplaćeno "Vojvodini", tada već pod stečajnim upravnikom, a gde su pare otišle nije poznato.

Umesto da se regresno naplati iz imovine funkcionera koji su skrivili štetu, gradska vlast Novog Sada novac isplaćuje iz budžeta koji solidarno pune svi stanovnici ovog grada.

Iako se očigledno radi o organizovanoj kriminalnoj grupi, Više tužilaštvo ne prosleđuje predmet Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal, niti samo preuzima istragu, već prijavu šalje Osnovnom tužilaštvu, kao da se radi o krivičnom delu male vrednosti. Narko evrima dobijenim od Stanaja, Gojkovićeva u ovoj zemlji očigledno može sve da postigne.

Tužilaštvo za organizovani kriminal nije, međutim, bilo neodlučno kada je trebalo uhapsiti samog Iliju Devića  i to po iskonstruisanoj optužnici koju bi bolje sastavio neki prosečni osnovac.

Naime, srpska Vlada je do kraja decembra 2013. morala da obavesti Evropsku komisiju o napretku u istrazi 24 sporne privatizacije. Pošto je jedini investitor koji je oštećen u ovim slučajevima bio Dević, osoba bez odgovarajućih političkih veza, policija je predala tužilaštvu neke materijale navodno nađene u dokumentaciji ATP „Vojvodine", pa je Vlada mogla ovaj slučaj da proglasi rešenim i da se time pohvali pred EK.

Tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević je u februaru 2014. kao poseban primer „borbe protiv kriminala" označio privođenje Ilije Devića. Pošto su mediji zadovoljili svoju znatiželju, a Vlada dovoljno izeksploatisala ovaj slučaj za svoju sopstvenu promociju, Dević je pušten iz pritvora, a ceo slučaj zaboravljen. Ispostavilo se, naime, i to već u prethodnom postupku da su priloženi dokumenti u suštini fragmenti tendenciozno izvučeni iz konteksta i kao takvi nepodobni da se na njima zasniva optužnica.

U svom dopisu upućenom redakciji „Tabloida" Ilija Dević, osim pomenutih političara i državnih funkcionera, za glavne progonitelje smatra: zamenika načelnika UKP-a i šefa rasformirane Radne grupe za ispitivanje spornih privatizacija Bogdana Pušića, zamenike Republičkog javnog tužioca Đorđa Ostojića i Snežanu Marković, kao i sudije Stojana Jokića i Nevena Vukašinovića.

Lista bi mogla da se proširi sa još desetak imena, jer su mnogi pohitali da za novac narko-kartela upropaste jednu od najuspešnijih privatizacija u Srbiji. Konačno se u celu priču umešao i Vrhovni kasacioni sud sa namerom da ponovo nepravdu prikaže kao pravdu, pa je presudio kako je grad Novi Sad ispravno postupio što nije ispoštovao svoje ugovorne obaveze, jer bi time, navodno, bio uspostavljen monopol i to u korist privatnog preduzeća.

Sudije, verovatno, nisu čule da ni u jednom gradu u Srbiji ne postoje dve autobuske stanice za međumesni i međunarodni saobraćaj i da su u većini slučajeva one u vlasništvu privatnih pravnih ili fizičkih lica. Osim toga, da bi se sprečila zloupotreba monopolskog položaja, zakon predviđa da Privredna komora Srbije određuje cene korišćenja tih stanica, a ne njihovi vlasnici.

Kako god se ova afera bude završila, najveći gubitnici biće bivši zaposleni. Njih 500 je dobilo otkaze istog dana kada je pokrenut stečajni postupak. Radnika u ATP „Vojvodina" više nema, ali ima zaposlenih i to čak tri direktora: Bojan Škrbić, Ljubinka Živković i Milan Plećaš. Kako bi sakupili pare za svoje plate oni sprovode bezobzirnu rasprodaju pokretne i nepokretne imovine preduzeća.

Konačnu reč u ovom slučaju daće Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, kao i Evropska komisija koja i dalje vodi istragu, bez obzira što ovdašnja vlast tvrdi da je predmet rešen.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

SRBIJA I GLASAČKA MAŠINERIJA NAJPOŠTENIJE STRANKE

 

Izgleda da Srbiji sa naprednjacima nedostaje samo nadgrobna ploča, sve ostalo je tu! Ali, ostaje gorka istina da je ova Vlada napravila najveću i najbrojniju mafiju na ovim prostorima, a to je sirotinjska mafija!

Ova mafija napada kontejnere, duševne bolnice, baca se sa solitera, diže ruku na sebe i ubija svoje najbliže ne videći bolje sutra. Nadajmo se da će ova mafija uskoro presuditi ovoj političkoj mafiji….

 

                       Josip Bogić

 

Predsednik Republike Srbije, Tomislav Nikolić, za koga njegov dojučerašnji partijski saborac kaže da "nema fakultet ali ima diplomu fakulteta", potpisao je 4. marta 2016. godine, tačno u podne, Ukaz o raspuštanju Skupštine i Odluku o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora za narodne poslanike za 24 april.

U pomalo čudnom ambijentu, na radnom izrezbarenom stolu koji više podseća na mrtvački sanduk, ulepšalo je veštačko cveće baš kao na sahrani. Ništa čudno ako se zna da naš predsednik ima poseban nadimak, s obzirom na svoje ranije iskustvo.

Izgleda da ovaj ambijent na „dvoru predsednika" oslikava i sumornu situaciju u Srbiji. Kao da je Srbija na samrti. Više bi se reklo da je predsednik držao opelo nego da se radi o svečanom proglašenju početka izbora i borbi aktuelne vlasti za bolne reforme koje slede.

Predsednik je izbore raspisao na osnovu predloga Predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića, i na osnovu člana 109. stav 1. Ustava Republike Srbije, koji je uputio Predlog predsedniku Republike Tomislavu Nikoliću da raspusti Narodnu skupštinu i raspiše izbore za narodne poslanike.

U obrazloženju premijera je navedeno: "…Vlada Republike Srbije, u nepune dve godine, uspela je da spreči kolaps javnih finansija, da teškim ekonomskim reformama izvede zemlju iz recesije, kao i da otvori prva poglavlja na putu Srbije ka Evropskoj uniji.

Srbija je danas i politički i ekonomski stabilna zemlja sa jasnim perspektivama napretka i prosperiteta. Sve te rezultate Vlada Republike Srbije uspela je da postigne zahvaljujući poverenju građana i njihovom jedinstvu u podršci ostvarenju proklamovanih ciljeva Vlade.

Vlada Republike Srbije smatra da je prva faza u uspostavljanju drugačije, moderne i uspešne Srbije okončana time što su u potpunosti stabilizovane ekonomske i političke prilike, te da je za obezbeđivanje evropskog životnog standarda i utvrđivanje jasnog i nedvosmislenog puta naše zemlje u budućnost potrebna nova snaga ujedinjene Srbije sa jasnim mandatom da se reforme završe i da omoguće našoj državi da bude na ulaznim vratima evropske porodice naroda.

U skladu sa navedenim, Vlada Republike Srbije predlaže predsedniku Republike da raspusti Narodnu skupštinu i raspiše izbore za narodne poslanike".

Ako je sve to tako kao što je naveo premijer, a predsednik Nikolić potvrdio da je Vlada dobro radila, koja je to sila i koja logika je navela premijera da predloži raspisivanje vanrednih izbora?

On, najprvi i najvredniji od svih predsednika vlada u istoriji Srbije, sa radnim danom od 28 sati, u situaciji kada radi dobro i kada ima gotovo dvotrećinsku podršku u parlamentu, ide na vanredne izbore? Nešto tu nije u redu. Neko tu laže. Ili nije dobro radio ili nema dovoljnu podršku!

Ali to je manje bitno. Bitnije od toga je sama brzina prikupljanja potpisa i sama predaja istih RIK-u. Od momenta raspisivanja do momenta predaje nije prošlo ni 24 sata a SNS je predao listu. Ukaz i Odluka ni su ni objavljeni u Službenom glasniku, a vladajuća partija je imala sve obrasce i potrebne papire za listu.

RIK je u ponoć objavio obrasce i uputstva. Široj javnosti nije poznata činjenica da je sajt RIK-a bio blokiran skoro tri sata. Ostaju nejasna mnoga pitanja na koja verovatno nećemo nikada dobiti odgovore.

Izgleda da je SNS dobila obrasce za prikupljanje potpisa pre nego što su izbori raspisani. Kako su i kada predstavnici SNS-a sudskim overivačima i notarima dostavili zahteve za izlazak na teren? Kada su šefovi u sudovima zaveli zahteve, odobrili i odredili overivače?

Kada su stigli i kojim prevoznim sredstvima na odredišta? Kojom brzinom su štampani obrasci za overe? Kada su overivači overavali potpise? Kada su potpisi slagani po azbučnom redu i kada su sastavljene tabele i podaci?

Sama činjenica da je ova vodeća stranka za nepunih pet sati prikupila i obradila preko 30.000 potpisa navodi na ozbiljnu sumnju da je nešto trulo u državi Danskoj. Kada su subotom kandidati za narodne poslanike uspeli da pribave uverenja o državljanstvu, potvrdu o biračkom pravu kao i potvrdu o prebivalištu, ako je poznato da državni organi ne rade u svim mestima?

Možda je svemoćni Supermen sa planete Kripton pomagao u svemu tome! Primera radi ako je ova stranka prikupljala potpise u Vranju, sama logika nalaže da je bilo nemoguće, s obzirom na zakone fizike da se do Beograda „doleti" brzinom svetlosti.

Ali, javna je tajna da tu nije bilo tajne. Koristeći ranije iskustvo ova najpoštenija stranka je i sada koristila metod overe bez prisustva građana tako što su overivači „dobrovoljno" overavali blanko popunjene obrasce jer im je „pretio" otkaz na radnom mestu.

Da je to istina potvrđuje i činjenica da je u jednom mestu u unutrašnjosti Srbije, podršku SNS listi dalo desetak „mrtvaca". Ništa čudno ako se zna da Predsednik države ima jedan specifičan nadimak. Ali možda je najprvi od najprvih izumeo novu tehnologiju komunikacije sa onim svetom. Ostaje nepoznato da li je overu uradio sveti Petar ili sam Bog! Takođe ostaje nejasno kojim prevoznim sredstvom su listići stizali sa onog sveta. Možda je u pitanju Telepromptovanje?!

Umesto da se ovakva lista poništi listići su oglašeni nevažećim i nikom ništa. Vrli borac za istinu i pravdu, ministar pravde Nikola Selaković, pridružio se ovakvom skandaloznom činu. Da je ministar polagao makar državni ispit za rad u organima državne uprave ili ne daj Bože pravosudni ispit, tada bi znao šta mu je obaveza da čini!

Ali, ovaj ministar će ostati upamćen kao još jedan u nizu poluobrazovanih šarlatana kome su usta puna patriotizma, običan cirkuzant bez imalo stida s obrazom kao đon. Umesto ministra pravde imali smo ministra pravnog nasilja kakvo nije zabeleženo u novijoj pravnoj istoriji Srbije. U pitanju je pravni banditizam, gde je barabsko ponašanje sa ulice pretočeno putem glasačke mašinerije u Skupštini u zakonsko ponašanje. Svaka čast ministre!

Nakon prikupljenih i obrađenih potpisa brzinom svetlosti, uz pomoćne supermena, svečanom i sramnom činu predaje liste prisustvovali su i funkcioneri SNS Nebojša Stefanović, čudnog nadimka i sporne Dr diplome, Maja Gojković zvana balerina, bivši ministar vojni, mister Keramikus, lideri stranaka koalicionih partnera SDPS Rasim Ljajić, NS Velimir Ilić, PS Aleksandar Vulin, PUPS Milan Krkobabić i drugi ujedinjeni lopovi Srbije.

Predajući listu „Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje", sa 31.444 potpisa skupljenih za manje od pet sati širom Srbije, funkcionerka SNS Maja Gojković rekla je novinarima da su predstojeći izbori veoma važni jer će se građani odlučivati da li žele „u prošlost ili put moderne Srbije koji nudi SNS". Mislim da je bilo pametnije da su nakon predaje liste nastavili svoj put prema centralnom zatvoru. Zašto? Odgovor bi glasio: "znate vi zašto"!

Ponovo su oživele aveti koji Srbiju vraćaju u prošlost, a nikako je ne vode u budućnost. Treba se setiti ovih lica kako su izgledala dok su ratovala devedesetih godina sa Terazija protiv svojih neistomišljenika, kako su nakon pada Krajine kao zveri hvatali po Srbiji vojne obveznike sa tih prostora da ratuju i ginu u njihovo ime. Iste te nesrećnike su sada stavili na cedilu i ne priznaju im nikakav status, pravdajući se da Srbija nije bila u ratu. Izgleda da su oni bili na kampovanju i pikniku na ratištima?

Ne mogu političari koji su zagovarali ratove, napunili groblja mladošću Srbije, da budu mirotvorci i da Srbiju vode u budućnost. Nije dovoljno posuti se pepelom i reći idemo dalje. Gospodu na vlasti danas prozivaju duše izginulih mladića na ratištima. Ali, poučena tim strašnim iskustvom, današnja mladost nije ni glupa ni slepa. Ona beži što dalje od njih u beli svet.

Svake godine u Srbiji nestane oko 50.000 građana, a birački spiskovi vlastodržaca su svakim narednim izborima sve veći i duži! Nije onda čudno što trguju mrtvim dušama koje im "daje podršku". Da li je najprvi razjasnio i proverio džakove koje je nosio sa svojim političkim ocem, sadašnjim predsednikom Tomislavom Nikolićem ispred Skupštine kao što je onomad obećao? Po svemu sudeći, sačuvao ih je i za ove izbore! Možda zatrebaju, nikad se ne zna.

Glavni telal SNS-a, Dragan J. Vučićević, svakim danom na ružičastoj televizije riče: „držte lopova!!!" i izmišlja razne državne udare, razne mafije i napade na najprvog.

Izgleda da Srbiji sa naprednjacima nedostaje samo nadgrobna ploča, sve ostalo je tu! Ali, ostaje gorka istina da je ova Vlada napravila najveću i najbrojniju mafiju na ovim prostorima, a to je sirotinjska mafija! Ova mafija napada kontejnere, duševne bolnice, baca se sa solitera, diže ruku na sebe i ubija svoje najbliže ne videći bolje sutra. Nadajmo se da će ova mafija uskoro presuditi ovoj političkoj mafiji.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije