Архива

Posts Tagged ‘lopovluk’

NIJE PRIORITET SAMO LEČENJE: TESNA SPREGA VLASTI I KRIMINALNIH RADNJI U VRHOVIMA ZDRAVSTА!!???

18. августа 2018. 1 коментар

 

Objavljujemo pismo grupe lekara Kliničkog centra Srbije o stanju u srpskom zdravstvu koje traje već tri decenije. Lopovluk je neuništiv. Izgleda da može samo prepadni vod da ga reši…

 

    ……….

MALI DEO LOPOVLUKA

 

Dugogodišnja direktna povezanost BIA sa narkomafijom vidi se kroz angažovanje ministra Lončara za predsednika Komisije za drogu Vlade Srbije, ali njegov boravak na splavovima i noćnim klubovima po Beogradu u prethodne dve godine nije bio slučajan. BIA je pripremala svog masovnog ubicu za ovo mesto, pošto Vučić mora sve da aminuje, što dođe iz BIA, jer su ga ucenili radnjama njegovog brata i drogiranjem sina Danila.

Naime, po kafićima oko hrama Sv. Save, agenti BIA i navijači navukli su Vučićevog sina Danila da šmrče drogu i kamere obezbeđenja su ga snimile u nekoliko lokala. Onda su Lončar (koji je često u tim kafićima sedeo sa predsednikom Višeg suda), sa Aleksandrom Stepanovićem, i njegova ekipa iz BIA prikazali Vučiću kako vlasnici tih kafića imaju ucenjivačku dokumentaciju o malom Danilu. Vučić i onako nervno rastrojen, naređuje Neši (Stefanoviću) da vrši racije i pozatvara određene kafiće oko hrama Sv.Save sa spiska koji su mu doturili Lončar i ostaci zemunskog klana u BIA.

Ovakvo manipulisanje Vučićem ta mračna ekipa vrši već pet godina, a sada im je preko MUP i Neše raščistio teren za mirno dilovanje narkoticima, jer je policija očistila konkurenciju. Lončar mu se onda žali kako ima pune ruke posla i ne može da stigne da sređuje KC Srbije i ostale afere u zdravstvu, što sumanuti vođa aminuje iz navodnog razumevanja. Lončarovo često iznajmljivanje elitnih kurvi nije bilo samo zbog njegovih perverzija, već i za ucene kojima su ga agenti BIA naučili da se bavi putem podmetanja kurvi raznoraznim protivnicima, pre svega u zdravstvu.

Zacementirana pozicija ministra ogleda se i u izjavi Milovana Bojića kako su evidentni pozitivni radovi u zdravstvu, a poznato je da je Bojić bio tekstopisac svih konferencija za štampu koje je Šešelj sazivao o Lončaru. Prosto je sramota koliko se odjednom Bojić plaši Lončara, da je Šešelj morao da pređe na svog sina Aleksandra, pa njemu da uruči tekstove o Lončaru da čita u skupštini, jer ga se drugi radikali plaše.

Naši izvori pouzdano znaju da je prilikom protivljenja Lončara oko postavljenja Bojića na Dedinju, Vučiću iz štaba radikala sve predato Lončaru, a da je on, pregledavši dokumentaciju, rekaoznam ja sve to i mnogo više – ali ga nije smenio nego ostavio, a ucenio postavljenjem Bojića na Dedinje, tako da Lončar u medijima objavi da je to njegov lični izbor. Kakva parodija.

Dok se obaveze oko učrvšćivanja glavnog dilera narkomafije sa korenima u Milogori, Lončaru, učvršćuju, Vučić se bavi pranjem brata-lopova i sina-narkomana, umesto da se zapita gde je 437 miliona evra iz poliklinike KC Srbije nestalo za useljenje preostalih osam spratova te zgrade, koji su prazni 30 godina.

Milika Ašanin, pion Zlatibora Lončara, to pitanje nikad nije smeo da pokrene, a kada ga je prof. Miljko Ristić sa šefom pravne službe Jovom Atanasijevićem pokrenuo, ubrzo je bio smenjen a Atanasijević penzionisan.

Reč je o bandi istih ljudi u KC Srbije, koji jatakuju lica gonjena od pravosudnih organa po klinikama u KC Srbije, među kojima je najdrastičniji slučaj koji su mediji propratili, ležanja prestupnika na plastičnoj hirurgiji ni manje i više nego tri godine!

Lončar čestite i poštene lekare zlostavlja i tera na emigraciju. Dopustio je agentima stranih ministarstava zdravlja da drže kurseve stranih jezika, čak i u prostorijama državnih bolnica, otvoreno pozivaju kolege na emigraciju, što nije zabeleženo u radu ni jednog ministra zdravlja na svetu, ali nije zabeleženo ni javno i otvoreno nagrađivanje kriminalaca u zdravstvu, kakvo vrši Lončar ovih dana. Što veći kriminalac, to brze napreduje u bolnici!

Što veći kriminalac, to brže napreduje u bolnici, a ni jedna vlast niti služba BIA, UBPOK…u poslednjih 25 godina nije rešila problem pljačke u zdravstvu započete početkom devedesetih godina sa uvođenjem sankcija, kada su Miloševićevi kadrovi otpočeli kriminalne radnje i prema osoblju i prema pacijentima. Tada se to tolerisalo da ne bi zdravstveni sistem propao zbog sankcija koje su pretile da ugroze normalan proces rada, od nabavke osnovnih medicinskih sredstava pa do odlaska najučenijih u inostranstvo.

O tome je nešto više govorila dr Slobodanka Gruden, sa mesta gradonačelnika Beograda, koja nije nikad svoje kolege i struku zaboravila, ali kada je dotakla ovu temu, na volšeban način isplivao je njen potrčko Nebojša Čović, kome je u centrali SPS kod Kolarca data kompromitujuća dokumentacija o dr Slobodanki Gruden. Reč je bilo o nekim papirima oko poslovanja gradskih službi sa kojima dr Slobodanka Gruden nije imala nikakve veze, ali se smatrala odgovornom po funkciji, tek da se Nebojša Čović kao hijena posluži otpacima i sedne u njenu fotelju.

Prvi koji se takvom načinu rada priklonio bio je akademik Ljubiša Rakić, koga je u CK KPJ Srbije izgurala kao svog ljubavnika, žena Jovana Veselinova,pa je napravio niz afera na prištinskom univerzitetu. Međutim, kao osnivač Munove sekte za Balkan (osnivački kongres bio u Sava Centru), uspeo je da ubedi neke policajce željne napretka u karijeri, kako je članstvo u sekti moderno u svetu, pa je imao operativne podatke o toku istraga. Pred njegovo hapšenje dobio je informaciju i otišao kod Slobodana Miloševića u predsedništvo da moli za milost.

Posle osam sati čekanja dočekao je predsednika, koji nije imao pojma za ovu istragu i čuvši od Rakića čarobnu rečenicu: "…Druže predsedniče, nezgodno je da se hapsi jedan Srbin, profesor Prištinskog univerziteta, baš sada…"

Milošević je sve istrage obustavio. Rakić potom prelazi u Beograd i počinje njegov vrtoglavi uspon, velika karijera, pre svega u SANU, gde je danas potpredsednik, ali i zaštitnik svih kriminalaca u zdravstvu, koji su od pre 25 godina shvatili da je on jedini koji može da ih pomiluje kad zagusti. Ovim primerom smene dr Slobodanke Grudeni napredovanja akademika Ljubiše Rakića, želimo da vam prikažemo metodom komparacije dva slučaja, kako je vrh SPS-a počeo da uništava čestite i poštene kadrove, a dovodi šljam u vrh zdravstvenog sistema.

To je posle 5. oktobra na žalost nastavljeno još daleko više i drastičnije, a glavnu ulogu su imalu kadrovi SPS-JUL koji su prešli u DS, kao na primer direktor i Hirurške klinike Predrag Peško, koji je bio na svim plakatima JUL po gradu, a onda, 6. oktobra 2000., osvanuo je u Demokratskoj stranci, postao direktor klinike, osnivač Novog sindikata zdravstva (za koji se danas vezuje za milionske afere!) i glavni zaštitnik kriminalaca u zdravstvu.

Nije to jedini primer. I ti primeri se ponavljaju i 2012. godine kada kadrovi DS prelaze u SNS i već šest godina besprizorno pljačkaju i građane i kolege, bez imalo straha da će biti procesuirani. Slika u zdravstvu je slična kao na primer u Vladi Srbije, u kojoj su od bivših radikala samo Nebojša Stefanović i Jadranka Joksimović, dok su svi ostali ministri SPS-JUL-DS-G17, dakle eksponenti stare pljačkaške garde.

Državni sekretar u ministarstvu zdravlja, stari kadar SPS koji nikada nije menjao stranku, prof.dr Vladimir Đukić, rekao je na više sastanaka u ministarstvu da nigde ne može da se uđe u trag nestalom novcu za poliklinike KC Srbije (437 miliona evra), ili, prevedeno na srpski, toliko je ukradeno.

Na sajtu Evropske investicione banke jasno piše da je za rekonstrukcije Kliničko-bolničkih centara po Srbiji povučeno u dva navrata ukupno 800 miliona evra, ali ovde se taj novac nigde kroz papire ne vidi. Prof.dr Dragana Jovanović je insistirala u vreme DS da je G17 u sprezi sa tajkunom Miškovićem izvršio pljačku zdravstvenog fonda i zbog toga postala savetnik ministra Lončara sa zadatkom da se afera razotkrije. Umesto toga izmarširana je iz ministarstva nazad na plućnu kliniku i rečeno joj je da ćuti do penzije, što ona i radi, a milioni koji su nestali iz fonda nikada nisu ispitani do kraja, jer se dolazi do novopečenih naprednjaka, nekada članova DS i G17.

Ugledna profesorka Zorica Kojić iz Nemačke, prošle godine je dolazila u Srbiju da pomogne svom narodu najnovijim dostignućima svetske medicine. I ministar Lončar je lepo primio. Međutim, kad je došlo do konkretne realizacije i pomoći pacijentima, pre svega deci oboleloj od raka, profesorka je naišla na neshvatljive problem od hohštaplera koji su postavljeni na funkcije u zdravstvu, da je glavom bez obzira napustila Srbiju.

Svojoj prijateljici iz Nemačke žalila se kako je imala i podršku školskog druga, dugogodišnjeg radnika DB, koji je išao s njom i na razgovore s ministrom i po srpskim bolnicama, ali da su klanovi i mafija po bolnicama takvi da im ni bezbednjaci ne mogu ništa! To je i dokaz zbog čega uspešni lekari iz inostranstva, srpske patriote koji žele da pomognu svom narodu, ne mogu u Srbiji ništa da urade zbog bande koja drži srpsko zdravstvo u kriminalnim raljama već pune tri decenije.

Poslanička grupa SRS je 2017. godine u parlamentu postavila pitanje tada novoj premijerki Ani Brnabić, oko funkcije jednog od načelnika na plastičnoj hirurgiji KC Srbije, koji ima obiman dosije u MUP i tužilaštvu, te uz poslaničko pitanje dostavila i tu kompletnu dokumentaciju. Brnabićka se uznemirila, naredila je ministru Lončaru da joj napiše izveštaj o tom kriminalcu i načinu kako je dospeo na funkciju s koje je počinio veliki broj krivičnih i prekršajnih dela.

Lončar se onda, sav orošen znojem, obratio nekom iz poslaničkog kluba SNS i pitao ga: "…Jel’ ti to guraš?" Međutim, ovo govori i o neslozi u SNS, jer je očigledno da je neki naprednjak – bivši radikal, kome je prekipelo, dao dokumenta svojoj bivšoj poslaničkoj grupi, pošto naprednjaci ne smeju da postave pitanje o kriminalcu – načelniku Klinike za plastičnu hirurgiji, a radikali smeju. Uglavnom, jad i beda vladaju srpskim zdravstvom i pacijenti su dovedeni do stanja da se "na knjižicu" leči samo teška socijala, a ko god ima imalo novca, plaća privatne usluge.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

RATEL: “NE”STRUČNA AGENCIJA SA “STRUČNIM” ŠTETOČINAMA

28. јануара 2013. Коментари су искључени

U podivljaloj srpskoj tranziciji, prostor telekomunikacija bio je i ostao poprište najprljavijih obračuna između državne mafije i moćnih pojedinaca sa neprijatnim biografijama. 

Mnogi od tih sukoba preneli su se i u politički život.

Piše: Vuk Stanić

Ratel

Jedan broj pionira elektronskih komunikacija potpuno je zaboravljen, a oni koji su pokušali da komercijalizuju njihove inovacije, doživeli su gorke trenutke.

Pozabavili smo se prošlim i sadašnjim trenutkom ove krivično-pravno zapuštene oblasti, sa osvrtom na dramatične otimačine Telekomovih resursa, ali i na sadašnje masovne elektronske prevare i pljačke koje traju uz podršku države…

Rad Republičke agencije za elektronske telekomunikacije, loše je ocenjen od strane Evropske unije u godišnjem izveštaju o napredovanju.

RATEL nije uspeo da sa tržišta iskoreni kriminalan način poslovanja kakav sprovodi  firma Verat.

Agencija je  izgubila sudski spor sa TV kanalom SOS, dok je Telekom protiv RATELA pokrenuo jedanaest postupaka!

Sa druge strane, RATEL je izgubio upravni spor protiv TV emitera „SOS kanala“.

Slede sporovi u kojima će od građana Srbije, ova i druge privatne kompanije imati pravo da potražuju desetine miliona evra, jer su ih RATEL i RRA, oštetili nezakonitim poslovanjem.

„SOS“ je oštećen dodelom felerične frekvencije, u koju se konstantno meša drugi program Rumunske nacionalne televizije.

Umesto da im dodele drugu frekvenciju, službenici RATELA vode rat za funkcije u Upravnom odboru agencije!

Baveći se sami sobom umesto regulisanjem telekomunikacionog tržišta, stvorila se situacija u kojoj firma „Verat“ može godinama koristi radijske frekvencije, bez dozvole RATELA!

U normalnoj državi odavno bi bio pronađen način da se ovakvo poslovanje propisno kazni, a takve kompanije bi bile oterane sa tržišta.

Ipak „Verat“ korisnicima uredno fakturiše usluge bežičnog interneta čiji se signal emituje preko pomenutih radijskih frekvencija.

Te frekvencije su nacionalno dobro, čiji se zakup mora plaćati, a RATELU i RRA je poveren posao naplate i raspodele.

Pojašnjenja radi treba reći da je kompanija „Verat“  uspela, u vreme kada su dozvole za rad u etru dodeljivane prema političkoj podobnosti, da ostvari monopolski položaj.

Kada je kasnije raspisan konkurs za legalne dozvole po novom Zakonu bili su toliko bezobrazni da su se pozivali na ranije „stečena prava“.

„Verat“ je bio firma iz „BK grupe“ koja je pripadala porodici Karić u vreme kada su bili na vrhuncu moći.

Tada im je obezbeđen povlašćen položaj na tržištu.

Kompanija je potom zvanično prodavana više puta i danas su njeni vlasnici KRESEYCO TRADING LIMITED sa Kipra.

„Verat“ se i danas ponaša kao da je  jači od RATELA i Ministarstva telekomunikacija.

U bilansima uspeha već duže vremena iskazuju gubitak, pa je nejasno zašto, finansijska policija do danas nije proverila da li oni novac iz Srbije izvlače na Kipar.

Svakako je u nacionalnom interesu, da se firme koje su stekle monopolski položaj u vreme sankcija isključe iz tržišnog poslovanja, a da se firmama koje pokušavaju da legalno posluju to i omogući.

Situacija na tržištu je takva da Verat, može da radi i ostvaruje prihod koristeći nacionalne frekvencije bez dozvole, dok „SOS“ kanal sa dozvolom RATELA i RRA, a ne može da posluje jer mu agencije nisu obezbedile slobodnu frekvenciju.

Prethodno pomenuta presuda u kojoj je „SOS“ kanal dobio RATEL sada je otvorila put da ovaj TV emiter, legitimno pokrene novi spor.

Ovog puta spor za naknadu materijalne štete.

Ukoliko sud ponovo presudi u njihovu korist, novac bi im bio isplaćen iz sredstava RATELA, odnosno RRA, čiji  viškovi treba da se prelivaju u budžet Srbije.

To bi značilo da državni novac, odnosno novac građana Srbije zbog grešaka RATELA i RRA, odlazi u džepove privatnih kompanija.

„SOS kanal“ će u sporovima potraživati 6 miliona evra, plus kamate, ako se ne postigne vansudsko poravnanje sa RATELOM, objavljeno je ranije.

Ovde treba podsetiti da je razvoj telekomunikacija u Srbiji, doneo i rat oko pejdžera.

Vlasnik pejdžer firme „Belpadžet“ saopštio je ranije javnosti da su njegovo poslovanje prvo špijunirali preko „Karić banke“, a da su ga potom iz njegove  kompanije izbacili uz pomoću bombi i pušaka.

 

Ne pomaže ni evropska „medijacija“

U domaćem filmu „Rane“ prikazano je kako su  kriminalci išli u korak sa razvojem telekomunikacija.

Prvo su na trenerke kačili pejdžere, a potom su jedni drugima pretili preko mobilnih telefona.

Posle zlatnih lanaca marka mobilnog telefona bila je drugi najvažniji statusni simbol, kriminalnog miljea.

Srećom kriminalci više ne nastupaju u javnosti kao što je to bilo u vreme devedesetih.

Danas su kriminalce, zamenili stranački aktivisti, komesari NGO sektora,  menadžeri stranih banaka i firmi koje radijske frekvencije koriste bez dozvole RATELA.

Oni svojim skupocenim „tač-skrinovima“ šalju poruke poštenom svetu da najskuplji komunikacioni uređaji nisu za sirotinju.

Baš kao što nisu bili ni devedesetih.

Ipak upravo sedam miliona ljudi iz grupe u koju spadaju, siromašni, srednji sloj, penzioneri i različiti gubitnici tranzicije  su ciljna grupa, internet provajdera, mobilnih operatera, TV i radio stanica.

Narod Srbije sve više vreme, umesto na poslu provodi na društvenim mrežama, blogovima, uključuje se u živi program radio stanica, SMS porukama glasa na estradnim takmičenjima.

Za njih se podjednako interesuju RTS, Pink, SBB, Verat, Telenor, VIP, Telekom.

Telekomunikacije definitivno poseduju čarobni štapić koji od sirotinje izvlači velike novce.

Pojedini ovisnici spremni su da gladuju, ali pod uslovom da budu prisutni svakog dana na Fejsbuku i Tviteru.

Odrećiće se nove garderobe i kupovaće kod Kineza, ali će uvek učestvovati u SMS glasanjima rijaliti programa (cena prosečne poruke je od 100 do 400 dinara).

EU je dugo pritiskala Srbiju da se na evropski način reguliše telekomunikacioni sektor, kako bi njihovi kapitalisti mogli da uđu na naše tržište i obogate se iz poslovanja sa našom sirotinjom.

Plan EU je istina mnogo humaniji od onog koji nad nama primenjuju naši tajkuni i političari.

Evropljani su predlagali osnivanje nezavisnih tela koja bi regulisala ovu oblast.

Na papiru, takva tela trebalo bi osim interesa investitora da štite i interese korisnika.

U skladu sa ovim predlozima u vreme Vlade Vojislava Koštunice 2005. godine, osnovan je RATEL.

Pored RATELA postoje i Republička radio difuzna agencija (RRA), Republička agencija za poštanske usluge (RAPUS) i Registar nacionalnih internet domena (RNIDS). 

RATELU i drugim agencijama je data potpuna nezavisnost u radu.

Zaposleni u ovim agencijama primaju evropske plate koje u proseku iznose  21.750 evra za godinu dana.

Ili, izraženo u nekretninama, jedan manji stan u Zrenjaninu svake godine!

Po Zakonu o elektronskim komunikacijama (ZEK) iz 2010. godine i Zakonu o Telekomunikacijama koji je važio do tada, RATEL je trebalo da na fer način zajedno sa drugim telima reguliše oblast telekomunikacija.

RATEL za sedam godina koliko postoji nije sastavio šest meseci poslovanja bez da budu tema medija i društvenih grupa u negativnom smislu.

Ovo nezavisno telo osim troškova od 65.101 evra po zaposlenom, primenjuje malo proklamovanih „evropskih vrednosti“.

Ranije izvršni direktor, a danas direktor RATELA dr. Milan Janković, često je nezakonito zastupao ovu agenciju

Izvršni direktor mogao je RATEL da zastupa samo uz odluku Upravnog odbora,  samostalno zastupanje nije bilo u skladu sa zakonom.

On je odluke donosio  i samostalno.

Neke od odluka su:

Izdavanje dozvole za nabavku i korišćenje radio stanice „SOS“ kanalu i odluku da se televiziji Bačka Palanka ne dozvoli promena emisione lokacije koju su tražili od RATELA.

Nisu sve odluke RATELA, donošene bez odluke Upravnog odbora, ali su članovi upravnog odbora donosili i odluke kada im je istekao mandat, kao što je bila odluka na sednici 153. održanoj 7. septembra 2010. godine.

Tada  je doneta odluka o raspisivanju konkursa za izbor direktora Agencije.

Za direktora je izabran  pomenuti Milan Janković. 

Interesantan je i slučaj predsednika UO RATEL-a dr. Jovana Radunovića.

On se juna 2006. godine obratio zaposlenima i javnosti navodeći da je podneo ostavku Narodnoj Skupštini.

Ostavka je uredno zavedena na pisarnici Skupštine pod brojem: 03-118-1634/10.

Po tada važećem Zakonu mandat u UO mu je prestao momentalno.

Istekom dana prijema ostavke Skupštini, više nema zakonskih mogućnosti da se ostavka povuče.

Ipak, profesor Radunović smatrao je da njegov odlazak sa mesta predsednika ne znači i odlazak iz rada UO.

Posle ovakvog Radunovićevog ponašanja, UO RATELA je razmatrao ceo slučaj, tada su upućeni i pojedinačni zahtevi članova da on prestane da radi.

Ništa nije pomoglo, on jednostavno nije hteo da se povuče… 

Stvar je otišla toliko daleko da je „evropski nezavisno“ telo, zbog srpskog načina rada moralo da traži medijaciju od državnih organa, čije mešanje u njihov rad evropljani ne vole.

Potpredsednik UO Milenko Ostojić obratio se bivšoj predsednici skupštine Srbije, Slavici Đukić Dejanović i Administrativnom odboru Skupštine.

U skladu sa ovdašnjim poslovnim običajima iz Skupštine odgovor i mišljenje nikada nije stiglo.

Iz navedenog je jasno da umesto okončanja rata za telekomunikacione resurse, i uvođenje reda u sistem korišćenja i raspodela frekvencija, sad imamo i rat u samom RATELU.

 

Svakog meseca jedan stan!

Sve ovo dokaz je da telekomunikacije u Srbiji jesu tehnološki napredovale, ali da su igrači u igri vrednoj više milijardi evra na istom nivou kao i u vreme pejdžera.

Neki se ponašaju tako da su zaslužili da im se za Božić pokloni pištolji i  trenerka. 

Primer nesavesnog odnosa prema učesnicima telekomunikacionog tržišta je svakako spor „SOS“ kanala i RATELA.

„SOS“ je frekvenciju dobio na javnom konkursu prilikom raspodele još 2005. godine.

Ubrzo se ispostavilo da od emitovanja na toj frekvenciji u Vojvodini i istočnoj Srbiji nema ništa, jer je sve pokriveno signalom drugog programa Rumunske Televizije.

Emitovanjem na istoj frekvenciji signal „SOS“ je neupotrebljiv.

„SOS“ je prvo pokušavao da na miran način reši situaciju, ali RATEL nije imao sluha, pa su tužili.

Spor je postao medijski interesantan kada se kao advokat RATELA pojavio bivši šef BIA, Rade Bulatović.

Odmah je u javnosti pokrenuto i pitanje da li je Bulatović imao veze sa izborom članova RATELA.

Mediji su podsetili da su članovi birani u vreme kada kada je on bio na čelu BIA, a njegova stranka većinski partner u Vladi Srbije.

Bulatović je u izjavi za medije tvrdio da ne postoji bilo kakva odgovornost RATELA, ali je Upravni sud u Beogradu suprotno njegovoj izjavi presudio u korist „SOS“ kanala.

Spor je trajao godinama, a na sednicama UO RATELA od 2005. godine do marta 2011. godine nije bio tema o kojoj se razgovaralo.

Kada je o ovom slučaju stigao izveštaj u Evropsku komisiju, ljudi su shvatili da model nezavisnih regulatornih tela jeste funkcionalan u EU, ali da su Srbi sposobni da od  evropskih modela naprave, balkanski neodgovorni cirkus.

U istom periodu RATEL je zaključio ugovor o zakupu zgrade po ceni od 4,1 miliona evra, za šest godina.

Kirija na mesečnom nivou je 59.197 evra.

Odnosno jedan dvosoban stan na periferiji Beograda, svakog meseca!

Da su odgovorno poslovali, „menadžeri“ RATELA bi uzeli kredit i za 4,1 miliona evra kupili dve zgrade.

U jednoj bi radili, a drugu bi oni izdavali.

Knjigovodstvena imovina agencije bila bi veća.

Deo novca od kirije koju bi oni uzimali bi odlazio na njihove visoke plate, a novac od zakupa državnih resursa ne bi odlazio privatnoj firmi „Farman“ koja im sada izdaje zgradu, a koja je u vlasništvu biznismena Branislava Grujića.

Osim spora sa „SOS-kanalom“, i nekoliko manjih kompanija, RATEL se sudi i sa državnom firmom „Telekom Srbija“ koja je do sada podnela 11 tužbi protiv agencije.

RATEL je svojim odlukama naterao „Telekom“ da „Telenoru“ na raspolaganje stavi svoje resurse za fiksnu telefoniju.

Dakle resursi koji su građeni novcem građana Srbije, poput troškova naknade za uvođenje telefonskog priključka sada su odlukom RATELA  gotovo besplatno stavljeni na raspolaganje stranim kompanijama.

RATEL je dalje odlučio da „Telekom“ ne može da odredi komercijalno isplative cene za korišćenje ove infrastrukture, prema „Telenoru“.

Naprotiv „Telekomu“ su propisane komercijalno neisplative cene po kojima mora da stavi na raspolaganje svoju infrastrukturu.

Sve to nije bilo dovoljno pa je agencija dodatno „Telekomu“ odredila i cene poziva i vodova za interkonekciju, sa kojima se posluje na rubu isplativosti.

Prema rečima direktora RATELA, Milana Jankovića, Telekom je protiv njih podneo tri vrste tužbi.

Devet tužbi se tiču odnosa Telekoma i Telenora, odnosno odluke o izdavanju druge licence za fiksnu telefoniju.

Jedna tužba zadire u odnose „Telekoma“ i firme „Orion“ koja se registrovala za poslove fiksne telefonije, odnosno odluke da RATEL-a da cene interkonekcije budu iste u svim mrežama.

Jedanaesta tužba tiče se novih cena telefonskih usluga-, kaže Janković.

RATEL kupio geografske karte od 25.000 evra koje na Googl-u koštaju 500 evra

Republičkoj agenciji za elektronske telekomunikacije (RATEL) u radu su potrebne geografske karte terena, jer različit teren utiče na emitovanje TV i radio signala. 

Nemoguće je signal iz Srema poslati za Bačku, a da se prijemnik ne stavi na Frušku goru.

Isto važi i za signal za mobilnu telefoniju i internet.

Imajući u vidu da RATEL dodeljuje frekvencije i naplaćuje takse za njihov zakup, u obavezi su da budu upućeni sa geografskim terenom.

Oni do detalja vode evidenciju o načinima na koji se odrđena frekvencija pokriva nacionalno ili regionalno.

Za te potrebe RATEL je započeo rad sa kartama Vojno Geografskog zavoda koje daju tačnost od 200 metara.

Čak i u centralnoj Srbiji gde je teren raznolik i gde se signali sudaraju sa brdima i planinama tačnost do 200 metara je više nego dovoljna za pravilnu evidenciju kretanja signala.

Ipak RATEL je 2010. godine za 25.000 evra nabavio karte sa tačnošću gustine naseljenosti od jednog metra.

U međuvremenu Google je ponudio softverska rešenja za mape sa preciznaošću od šest centimetara, za svega 500 evra!

 

250.000 evra za službena putovanja

Zaposleni Republičke agencije za elektronske telekomunikacije RATEL, godišnje potroše više od 200.000 evra  na službena putovanja.

Prema ranije objavljenim podacima u 2010. godini potrošili su na službena putovanja 230.000 evra, dok je 2011. i 2012. potrošeno još više novca na „turističke aktivnosti“.

U 2012. godini, direktor agencije Milan Janković i drugi zaposleni RATELA službeno su putovali u Barselonu, od 26.02. do 01.03.

Od 19.03. do 22.03. u Kan, putovali su direktor RATELA i njegova pomoćnica Mirjana Arsekić Kraković.

Od 22.3 do 28.3. Direktor je putovao u Ženevu zajedno sa pomoćnicom Mirjanom Arsekić Kraković.

Od 28.03. do 30.03 bio je na putu za Bukurešt.

Od. 19.04. do 20.04. u Zagreb je putovalo šest zaposlenih RATELA.

Od 20. 04. do 25. 04. Direktor je bio na putu do Hajldelberga.

Od 07.05. do 15.05. Janković i predsednik Upravnog odbora Jovan Radnović putovali su u Peking i Šenšen.

Od 20.05. do 26.05 Sa pomoćnicom Ljiljanom Matavulj, Janković je bio u Dubrovniku.

Od 05.09. do 08.09. Na programu je bilo putovanje za Štokholm, koji su posetili pomoćnice Mirjana Arsekić Kraković i Ljiljana Matavulj i pomoćnik Vladica Tintor.

Od 05.09. do 07.09. Direktor je putovao u Tiranu.

Od 25.09. do 28.09. Janković je „posetio“ Kipar.

Od 09.10. do 10.10.  Bio je u Beču.

Od 13.10.  do 18.10 direktor RATELA, morao je da putuje i u Dubai.

Od 14.11. do 17.11. U Letoniju su putovali: Pomoćnice Mirjana Arsekić Kraković i Ljiljana Matavulj i pomoćnik Vladica Tintor.

Od  14.11. do 16.11. Janković je bio na putu za Brisel.

Od 03.12. do 07.12. Bio je na Malti.

Od 07.12. do 15.12  Ponovo je “službeno” otputovao u Dubai

Potrebu za ovolikim i ovako skupim putovanjima u RATELU pravdaju kao neophodno praćenje trendova i edukaciju zaposlenih.

Zvanično razlozi putovanja su međunarodne konferencije iz oblasti telekomunikacija.

Iako zvanično direktor i drugi povlašćeni članovi RATELA putuju edukacije radi, nije im zabranjeno da se pre i posle konferencijskih skupova okupaju, na plažama Dubaija i Dubrovnika, niti da sa visokim dnevnicama za putovanja obave i ugodan šoping.

 

RATEL-ov sporedni trošak, 52.188.000 dinara!

Pored astronomskih plata u RATELU koje u proseku iznose  u proseku 1.379 evra po zaposlenom, RATEL troši i pedeset dva miliona dinara različite projekte poput edukacije zaposlenih.

Deo sporednih troškova su i  usluge prevođenja (4.788.000 dinara), obrazovanje zaposlenih (2.500.000 dinara), odnosi sa javnošću ( 2.900.000 dinara), ugostiteljske usluge (1.000.000 dinara), reprezentacija (500.000 dinara), pokloni (2.000.000 dinara), nagrade za zaposlene (15.600.000 dinara), putovanja (24.788.000 dinara)…

 

Budžet regulatornih agencija 24.473.951 evra!

Telekomunikacijsko informacionu oblast regulišu četiri agencije sa ukupnim budžetom većim od dvadeset četiri miliona evra.

Agencije su po direktivama iz EU, nezavisne, pa se o novcu koje prihoduju od taksi za oblast koju regulišu malo zna.

Ministar finansija Mlađan Dinkić je ranije obećao smanjenje broja ovakvih agencija koje osim u oblasti telekomunikacija postoje u gotovo svim grana privrede.

Obećao je Dinkić i njihovu veću efikasnost, a predlagao je i da novac koji prikupe od taksi bude uplaćen direktno u budžet države umesto u njihove budžete.

Da je ovakva obećanja Dinkić i ostvario, agencije bi i dalje bile nezavisne u radu, ali bi se moglo uticati na na njihovo rasipničko trošenje novca koje prikupe od taksi.

Dinkić je iz nekog razloga posle formiranja Vlade prestao da priča o ovoj temi. 

U oblasti telekomunikacija postoji prostor da se od četiri agencije spajanjem naprave dve ili čak jedna, da se tako uštedi na visokim platama zaposlenih ali da se postigne veća efikasnost, jer operateri ne bi morali da traže dozvole od dve tri ili više agencija već bi sve završavali na jednom mestu.

Agencije za regulisanje oblasti telekomunikacija su: Republička radio difuzna agencija RRA, Republička agencija za poštanske usluge RAPUS, Registar nacionalnih internet domena RNIDS.

Ove četiri agencije su u budžet 2010. godine prihodovale 24.473.951 evra i od tog novca u budžet Srbije uplatile 13.408.408 evra.

Razliku su trošili na visoke plate, i druge troškove njihovog skupog nezavisnog postojanja.

Iz navedenog je jasno da su agencije skupe i neracionalne.

Formiranjem jedne nove regulatorne agencije za ovu oblast sa nadležnostima svih pomenutih agencija, privredi bi olakšalo poslovanje, dok bi troškovi njihovog rada bili manji, a godišnja uplata u budžet od korišćenja taksi veća. 

 

U godišnjem Izveštaju o napretku u pridruživanju Srbije EU,  u okviru poglavlja 10 piše:

Napredovanje telekomunikacionog sektora u Srbiji je malo i neznatno.

Tržište telekomunikacija je zatvoreno.

Postoji dosta administrativnih prepreka.

Srbija nije pogodno tle za ulaganja u sektor telekomunikacija.

 

 

©Geto Srbija

List protiv mafije

DRSKA BESTIDNOST SRPSKIH POLITIČARA

25. априла 2012. Коментари су искључени

 

Prateći predizbornu kampanju koja se zahuktava u Srbiji, trezveni posmatrači predizbornog srpskog cirkusa lako dolaze do zaključka da je, u odnosu na naše političare, one  koji već 12 godina pljačkaju i uništavaju Srbiju, i čuveni lažov baron Minhauzen, bio amater u laganju!

 

tadic vlahovic djelic dinkic vekaric sreckovic malovic mesarovic djelic

 

Zaista, da li je neko u  demokratskim i pravno uređenim državama Evrope i Sveta, u kojima na sreću ne vladaju nekakvi Tadići, Dinkići, Dačići, Đelići, Srećkovići i drugi, a pravdu ne kontrolišu neke Malovićke, Mesarovićke, neki Vekarići ili kako se već zove ta bratija, ikada u predizbornim kampanjama čuo toliko preteških laži?

 

Doduše, budimo iskreni i recimo da lažu, donekle, i zapadni političari. Ali ne toliko, tako beskrupulozno i providno, kao što to rade ove „koruptne i prodane duše srpskog nazovi pravosuđa“.

Takve i tolike laži niko od nas, koji živimo u demogratskim zemljama Evrope nije čuo. Ako slažu i ako ih javnost raskrinka, kao nedavno nemačkog predsednika vlade Vulfa, oni lete iz fotelja, a neki možda i u zatvor! A kod nas- ništa. Čak i kada su dokazani lopovluci, predmet se jednostavno gurne u neku od brojnih fijoka, dok se stvar ne zataška i zaboravi.

 

Pogledajmo  samo onog, kako ga Beograđani zovu, „tamburaša“ Dinkića.

Uveo je PDV (Porez na dodatnu vrednost) koji se jedino u Srbiji plaća državi, odmah sa ispostavom računa. U Evropi se PDV plaća tek kada  kupac, klijent ili investitor plati račun.

Sada taj isti Dinkić tambura i „grmi“ širom Srbije protiv sopstvenog (ne)dela i tvrdi da to, između ostalog, koči strane investitore. Slično je i sa gomilom finansijskih propisa i zakona koje su on i njegovi satrapi uveli i zagorčavali život građana, poslovnih ljudi i investitora i otimali im novac.

Doveo je strane banke koje su aktivno učestvovale u pljački naroda, a uništio je naše, između ostalih i Beogradsku banku. Stručnjaci kažu, da ta banka još nije likvidirana jer je aktiva još uvek veća od pasive a „tamburaš“ iz muzičke bande „Monetarni udar“ je tvrdio da je banka u bankrotu!?

Sada protestuje protiv svega i svačega, praveći se lud da je upravo on ljude gurnuo u bedu a brojne firme otero u propast.

 

Doskorašnji predsednik Republike Srbije Boris Tadić koji je protivno Ustavu bio sve i svja, pregovarao sa strancima, „izvinjavao se“ i za mnoge zločine, pa i one koje Srbi nisu počinili. Poklanjao je tuđe i potpisivao međudržavne ugovore.

Komandovao je i vojskom i državom, a ujedno vodio svoju partiju „žutih“ i uvek aktivno odlučivao o guranju sopstvenog naroda, posebno onog na Kosovu u propast.

Sada, kao i do sada, naveliko obećava bolji život.

A bradati Deda-Mraz, u liku tobožeg predsednika vlade, na Borisova prisvajanja kompetencija, uvek je samo klimao glavom! Čime će da klima sutra, videćemo.

 

Omaleni, ustvari mali Piroćanac, „spavač na tetkinom kauču“ na Senjaku u Beogradu, je danas vlasnik vile na prestižnom Topčiderskom brdu i, po sosptvenoj izjavi, sa 12 miliona evra na štednoj knjižici, svuda se trtio.

Na svakom mestu izigrava dresera Srbadije koju, kao divlje zveri u neki kavez, treba uterati u Evropsku uniju. On nas i dalje uči pameti duvajući u isti rog kao i bivši mu predsednik.

 

Tu je i novokomponovani milioner Vlahović, nekadašnji šerif privatizacije, pa kolega na sličnom položaju, danas „glumac“ predsednik vlade Cvetković, zatim bivši „duvač u trube i dobošar u šerpe iz Otpora“ Homen, koji pomaže deljenju pravde, čiji otac “nekažnjeno” otima tuđu imovinu u Beogradu.

Pomenimo i  Homenovu šeficu Malovićku, koja je uzela od države tri stana, ukupne površine od oko 6 ari.

Jedan stan od 250 kvadrata je u ulici Andre Nikolića na Topčiderskom brdu, a od ministarske platice kupila je čak i stan u prestižnom delu Vašingtona!

 

Tu je, naravno, i gomila drugih ministara i ministarki koji su u Beograd došli kao golaći a sada su višestruki milioneri, kao i mnogi drugi koji horski obećavaju Srbima bolji život.

Naravno, samo ako im svojim glasom omogućimo dalji  nastavak njihovog “samopregornog rada! – PLJAČKE!

O tome se pomenuti, mudro, zar ne, ne izjašnjavaju kada  ih ponekad potkači ono malo opozicione štampe koju u Srbiji oni još nisu uništili.

Traže „departizaciju“ privrede i državne uprave, a baš oni su zaposlili desetine i desetine hiljada svojih partijskih članova na dobro plaćena radna mesta, dok su preko milion drugih ljudi gurnuli u besposlenost i bedu. 

(Pre)Zadužili su generacije naših tek dolazećih praunuka kako bi se obogatili, najeli i napili, bančili i raskalašno živeli na teret dolazećih generacija.

Sada opet traže naše glasove  obećavajući nam nemoguće, obećavajući raj u koji čak ni oni sami ne veruju, jer se ponašaju kao da sve Srbe žele da strpaju u pakao.

 

#Geto Srbija

Materijal:Koreni 

Creative Commons лиценца

OLIVER DULIĆ: BOGATSTVO PO SVAKU CENU !

24. фебруара 2012. Коментари су искључени

 

Brzina savremenog života, večita borba za što bolje pozicije i neprestana jurnjava za profitom,

 

načinile su od nas površne ljude koji utehu nalaze samo u materijalnom,

 

previđajući da su jedine prave vrednosti one duhovne, prožete koloritnim folklorom našeg podneblja.

 

Srećom, tu je Oliver Dulić da partijski, bratski i očinski upozori raskalašne Srbe kako nije sve u parama.

 

Nešto je i u novcu, rekla bi njegova strateški raspoređena i dobro uhlebljena rodbina.

 

Građani moraju da štede, ministri moraju da troše:

Politički program ekološkog uma Olivera Dulića.

 

Dugo je Oliver Dulić ćutao o pojavi koja je razarala njegovu dušu, sve nadajući se da će građani i sami uvideti pogubnost rasipničkog života. Kako, međutim, avangardne ideje nikada nisu imale prođu u raskalašnoj dekadenciji, raznovrsni ministar je rešio da lično, a i personalno, ukori bestidnike koji, uporno, iz dana u dan, pokazuju ničim opravdanu želju da  nešto pojedu, makar i ne bilo čorbasto.

 

Moramo više da štedimo ako želimo da izađemo iz ‘začaranog kruga’ siromaštva”, rekao je ministar životnog rudarstva Oliver Dulić, osvrćući se samo na problematične resore: “Neštedljivi smo u gotovo svim resorima, neštedljivi smo u korišćenju prirodnih resursa i energije. Kao društvo smo siromašni (kao DS pojedinci nismo) upravo zato što se ponašamo rasipnički.

 

Čvrsto rešen da raspojasanosti stane na put i promeni svest ljudi u Srbiji kojima je samo do Aspena, Palma de Majorke i drugih destinacija gde će trošiti basnoslovne plate, Dulić je odlučio da sprovede nezapamćenu štednju, tako što će iz grbavog budžeta republike, uredbom na kraju mandata, izbiti još 12 miliona evra za ekološke projekte “sa ciljem poboljšanja energetske efikasnosti”, bez obzira na netom otkrivena nalazišta uljnih škriljaca, zlatnih žila i solarnih panela.

 

Ministar Dulić, istinski predstavnik škole mišljenja nemačkog profesora Grunta (koji je posle bekstva u SAD korenito promenio prezime u Grunf), naglasio je neka svoja promišljanja sa nesagledivim, ali pogubnim posledicama.

 

Otprilike, “Bogata društva su bogata jer na svemu štede”, “ko štedi vredi, ko špara kara”, “Bogatstvo je alternativa siromaštvu”, “Štedi uprkos bedi”, “Ko nema, imaće još manje”, “Nema bogate države bez siromašnog društvai sve tako, jer mu se može, da nas zajebava u zdrav mozak. Ali samo do izbora, do novih iskaza, ali ne za medije, već za medijske saradnike iz MUP podruma u Ulici 29. novembra.

 

#Geto Srbija

Materijal:eNovine

%d bloggers like this: