УРУШАВАЊЕ ЕПС: ВЛАСТ У СРБИЈИ И ДАЉЕ ТОЛЕРИШЕ РАД НЕСТРУЧЊАКА И „ЛОПОВА“ НА КОЛУБАРСКИМ КОПОВИМА!!?

 

Мада је РБ Колубара средиште српске енергетске моћи, овај привредни гигант је данас у рукама нестручних кадрова, које је Српска напредна странка масовно запошљавала, без обзира на последице које су већ сада катастрофалне.

Колубаром владају дилетанти, каријеристи и бескрупулозни мафијаши. Владајућа странка и њен Вођа који је недавно обишао општину Лазаревац и "место злочина", колубарске копове, командују читавом овом деструкцијом. У међувремену, струја у Србији је све лошијег квалитета и све је мање има.

 

               Пише: Инсајдер Е-9

 

Производња струје је никад мања! Српски енергетски ситем постао је завистан од увозног угља! Увозимо и струју! Увозимо у месецима током којих никада у историји струја није увожена! У Новом Београду, читави блокови остали су без струје на неколико сати, прошле недеље! За овакву ситуацију крив је лично ВД директор ЕПС-а Милорад Грчић!

Наиме, Грчић, није благовремено усмерио инвестиције у алтернативне изворе електричне енергије, мада је имао строгу обавезу да то уради, али пре свега, није на време ремонтовао мрежу. Није ремонтовао ни производне капацитете!

Колико је ситуација алармантна најбоље показује и недавна изјава министра финансија Душана Вујовића који је признао да оволики пад производње струје није нормалан!

-Није пала производња у првом тромесечју јер је то неко желео, већ због тога што су се тада догодиле разне промене. Између осталог било је лоше време. Било је лоше време, али оволики пад није нормалан, закључио је Вујовић!

Вујовић, Антић и раније Зорана Михајловић упозоравали су председника државе, Александра Вучића, да Грчић није "баш најбоље решење" за руковођење Електропривредом. Новине су узалуд писале о томе да он има купљену диплому и да му је једино радно искуство пре ЕПС, било у обреновачкој печењари.

Вучић је међутим свима који су критиковали Грчића, поручио да треба да зачепе изјавом да је Грчић за њега један од најбољих руководиоца у државним фирмама, јер, наводно, једини има вишак средстава на рачуну рекавши и ово: "…Финансијски, Електропривреда Србије је стабилна и уз све муке и проблеме које је имала: на рачуну ЕПС-а има 440 милиона евра".

Истовремено док је Вучић то изјављивао урушавање ЕПС је од стране Грчића убрзавано!

Откад је Грчић постављен у фотељу генералног директора Колубаре, касније и на место ВД директора ЕПС-а, на руководећа места, шефова служби, постављени су кадрови сумњивих квалификација они су науштрб развоја форсирали дневну производњу и тако креирали статистички лепе резултате. На пример, ремонти електрана су одлагани да статистички не би пала производња струје пре него се одрже председнички избори.

Набавка ХТЗ, опреме и резервних делова рађена је преко везе, па често није стизала одговорајућа опрема одела и резервни делови у ЕПС-ове системе. На крају је крчмар испоставио рачун када су машине на коповима и системи у електранама почели да отказују…

Министар Душан Вујовић је током Скупштинске расправе уздржано критиковао овакво управљање електропривредом, али епилог свега је да се Грчић и даље грчевито држи фотеље ВД директора ЕПС!

По Закону, конкурс за директора ЕПС је требало одавно да буде расписан, јер је Грчић већ дуже од годину дана у статусу ВД-а. Конкурс се не расписује, а штета коју ова компанија и народ трпе због његовог незнања и нестручности је из дана у дан све већа.

Две трећине струје у Србији производи се у термоелектранама у Костолцу и Обреновцу, а до пре неколико година односно до пре чувених мајских поплава, ове две електране снабдеване су домаћим угљем углавном из Колубарских рудника. Тако је требало да буде до 2050. године, до када је процењено да има довољно залиха.

До тада би морали или да ослободимо окупирано Косово где су залихе угља за још пар стотина година, или да нађемо алтернативу за угаљ као извор струје. Ипак у време док је Грчић био директор Колубарских рудника, производња овог енергента је пала, а већ тада је почео да се увози део неопходног угаља за електране у Костолцу и Обреновцу…

Средином прошле године председнику Владе Александру Вучићу саопштено је да Србија већ дуго времена увози угаљ како би производила струју! Речено му је и да постоји опасност због не вршења редовних ремонта на електранама да дође и до пада производње струје.

Предложено му је да се хитно инвестира новац у алтернативне изворе, као и да на време треба ремонтовати постојеће производне системе, који због не редовних ремонта не раде пуним капацитетом. Вучићев омиљени руководилац јавних предузећа, ВД ЕПС Милорад Грчић, је све урадио да се по том питању ништа не уради...

Запошљавао је страначке кадрове у електранама Костолац и Обреновац, као и на коповима у Колубари, а стручњаци су шиканирани и њихово мишљење није уважавано. Резултати оваквог Грчићевог рада сада су више него видљиви, српски енергетски ситем је у никад горој ситуацији…

Чињеница да електране у Костолцу и Обреновцу дуже од две године не добијају довољно домаћег угља за континуиран рад, била је и разлог првомајске посете Колубарским коповима када је председник државе Александар Вучић изјавио да ће радници напокон добити ХТЗ опрему, нова одела и резервне делове како би ремонтовали машине и напокон вратили производњу угља на ниво пре мајских поплава 2014.

Вучић се "искрено надао" да ће се наћи решење за подизање производње угља, али је приликом посете обавештен и да то није могуће. У Колубари се пре неколико месеци догодио "руч" лоше наслагане јаловине која је затрпала копове угља, преко је пала киша, а машине са којима је требало да се нагомилана јаловина расклонити не раде. Не раде, јер на њима месецима није извршен ремонт.

Такође, Вучић је од својих чауша обавештен и да копање угља на новим локацијама, за које су доказане веће залихе, неће почети ускоро јер људима који треба да се иселе није плаћена експропријација земљишта. Али, Вучић се ни овом приликом није запитао где одоше вишкови од 400 милона евра са ЕПС-ових рачуна. Истовремено, пропустио је и прилику да јавно, на коповима, пита шта је са тим парама, зашто се ради на томе да се експропријације не уради!

Иначе Милорад Грчић био је на председничким изборима координатор за општину Лазаревац, где је Вучић уз сва намештања, остварио један од најлошијих резултата на последњим изборима.

Првог маја, он се на колубарским коповима званично, састао вођама подобних синдиката Миодрагом Ранковићем Пицијем и Милорадом Ђорђевићем Ђокином. То су синдикалци које је Вучић, док је био опозиција, оптуживао да им је Борис Тадић финансирао политичку организацију "Наша кућа", преко које су они постали део локалне власти у Лазаревцу.

Иначе те оптужбе су биле тачне, променило се то да је Вучић сада прихватио да му командују исти они који су Тадића држали на вези. Зато му данас Ђокин и Пици не сметају, већ заједно са њима политички наступа.

Пред камерама, Вучић је обећао да ће рудари напокон добити ХТЗ опрему, одела са којима је могуће радити. Иначе Магазин Таблоид већ четири године пише о томе да радници рударског басена Колубара немају одговарајуће ципеле и рукавице, да се на посао превозе распалим аутобусима, али до сада по том питању није ништа урађено.

Може се рећи да је наше писање делимично уродило плодом, пошто је Вучић изјавио: "…Биће набављене нове радне униформе, и безбедносни услови за рад ће бити унапређени на виши нивоу. Ове године уложићемо око 250 милиона евра за набавку неопходних машина и опреме у Рударском басену Колубара…"

Изјавом да ће његова Влада уложити 250 милиона евра у набавку машина и опреме, Вучић је уствари потврдио свима знане чињенице, да се у овој фирми већ годинама краду алат и резервни делови и да због тога машине годинама не могу да се поправе.

У РБ Колубра запослено је превише нестручног кадра, који и када буде добио резервне делове и алат, неће умети у разумном року да ремонтује машине и да ће проблем решавати ангажовањем подизвођача.

Иначе један од добављача ХТЗ опреме за Колубару је Слободан Пантелић, звани Жока, који је и члан Ђокиновог синдиката. Жока ће, како је Вучић обавестио Пиција и Ђокина, ускоро добити подршку од турске фирме којој је СНС продао конфекцију "Беко" из Лазаревца".

Та продаја је обављена тако што су из лазаревачког "Бека", отпуштени сви вишкови радника, онда је купцу гарантовано да ће све што произведе од опреме откупити јавно предузеће ЕПС, огранак Колубара, а онда су Турци, пристали да у ратама исплате ову компанију. На локалним телевизијама је обећано и да ће ускоро запошљавати 1.200 радника, али то су обећања партијских функционера, а не и турског инвеститора.

У другом неформалном делу посете, Вучића су вероватно обавестили о малверзацијама које су спроведене у договору са СНС, у циљу финансирања председничких избора.

Наиме, превоз угља за раднике намештен је фирми синдикалца Ђокина, а та фирма је финансирала предизборне активности СНС-а у Лазаревцу. Од вишка новца, Ђокин је у Лазаревцу купио пет станова. Он заправо има само један камион, за тај посао, а превоз организује тако што као под превознике ангажује оне које је СНС означила као подобне.

Активисти једног грађанског удружења кажу да је важно знати и то да је Грчић у Колубари запослио гомилу партијских кадрова без квалификација, са дипломама конобара и медицинских сестара, док Лазаревачка деца са дипломама рударског факултета раде на киосцима. Нико се не запошљава преко конкурса у огранку ЕПС Колубара, већ сви добијају такозване ПП уговоре, које је им касније преводе у стално запослење.

Иначе, у Лазаревцу против Ђокина и Пицина постоји неколико кривичних пријава, које се не процесуирају, њих за сада успешно стопира локални тужилац Гајић звани Фиока.

Судство у Лазаревцу је на најнижем нивоу, председник суда јесте учио право, али има и споредни посао! Бави се израдом слова за надгробне споменике, а повезан је и са синдикалцем Ђокином. У ЕПС је преко тог синдиката убацио и своју жену, која сада под заштитом Ђокина, ведри и облачи!

Истовремено, у Лазаревцу парнични случајеви масовно застаревају, јер судије за паре врше разне манипулације, попут незаказивања рочишта, а један број судија је одавно испунио услове за пензију али их је као добре послушнике руководство СНС оставила да им "врше посао".

У општини Лазаревац влада потпуно расуло. Начелник општине је поднео неопозиву оставку, а његову функцију преузео је Драгиша Живић, "дипломац" са Приштинског универзитета (огранка у Косовској Митровици).

 

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије

BOLESNO ZDRAVSTVO SRBIJE I SIVE TARIFE ZA OPERACIJE U DRŽAVNIM BOLNICAMA!??

 

Zdravstveni sistem Republike Srbije se urušava, od javnosti se krije podatak da će u 2016. godini Srbija imati 50.000 obolelih od raka, a istovremeno najbolji i najstručniji lekari beže iz ove države, usled mizernih plata, a često i mobinga.

U srpskim bolnicama pacijentima se kradu organi. Liste čekanja na specijalističke preglede su takve da pacijenti koji nemaju vezu, mogu da, ili umru u hodnicima bolnice čekajući da dođu na red za pregled, ili da odu u privatnu kliniku u kojoj isti oni lekari iz državnih bolnica ljubazno i uspešno leče bolesti od kojih se umire u Zemunskoj bolnici, na Bežanijskoj kosi, Urgentnom centru…

 

                     Vuk Stanić

 

Sunovrat srpskog zdravstva počeo je dolaskom DOS-a na vlast, a ministar zdravlja, u četiri mandata, Tomica Milosavljević, sa svojom kriminalnom grupom, doveo je farmaceutsku mafiju u Srbiju, bolesne građane je izložio besplatnim eksperimentima za ispitivanje novih lekova.

Ovog zločinca na ministarskom mestu zamenila je psihijatar Slavica Đukić Dejanović, koja se bavila samo svojim biznisom, haljinama, izgledom i telohraniteljima. Onda je na vlast došla SNS koja je, iz usta svog vođe, obećavala kule i gradove. Pošli smo s njima u budućnost, i stigli do BU.

Dolazak Zlatibora Lončara na mesto ministarstva zdravlja pre nekoliko godina delovalo je ohrabrujuće. Naprednjaci su najavili “bespoštednu bitku protiv korupcionaša, lopova svih boja, a naročito u zdravstvu. Očekivalo se da će bivši četvorostruki ministar Tomica Milosavljević biti izvede na sud, da će objašnjavati gde su nestale milionske donacije, koliko je farmaceutska mafija odvojila novca za njegovu promociju.

Kliničkim centrom Srbije, pod Milosavljevićevim patronatom drmali su Predrag Peško, potom Đorđe Džo Bajec. Moglo se desiti da prodaju i zgradu oronuog i nezavršenog Kliničkog centra Srbije. Mnoge lokacije su prodali, izdali.

Ako se od novog ministra Lončara očekivalo da se “napije krvi“ onima koji su sisali krv pacijentima u zdravstvenim ustanovama, nada je ostala samo nada. Naprednjačka vlast je amnestirala sve lopove iz Dinkićevog tabora, a Vučić je za svog šefa kabineta doveo Ivicu Kojića, Dinkićevog savetnika. Da li je novi ministar mogao, ili nije hteo, da uđe u obračun sa lopovlukom, sa nepotizmom, sa mnogim mafijama koje drmaju srpskim zdravstvom?

Očigledno je da bez Vučićeve saglasnosti nije moguće rasvetliti nijednu aferu, pa ni u zdravstvu.

Bolnice nam i dalje liče na klanice, lekari beže iz zemlje koliko ih noge nose, najsavremenija oprema se krade iz instituta i bolnica i domova zdravlja, i nosi u privatne klinike. Ali, građani za njih nemaju novca.

Veliki novac iz budžeta Srbije preusmerilo je ministarstvo zdravlja u Odeljenje za transplantacije Urgentnog centra. Ovo odeljenje najbolje je opremljeno i izgleda kao da je u pitanju VIP sprat neke američke privatne bolnice. Ni tu nije kraj investicijama, jer je u planu da posle izbora podigne još jedan sprat odeljenja za transplantacije.

Na prvi pogled sve deluje odlično. Ipak, u ovom odeljenju se radi sve osim transpalantacija. Srbija je od kada je ovo odeljenje za transplantacije proradilo, doživela propast programa za transplantaciju kojim se ministarstvo zdravlja hvalilo.

 

       "Uput" u privatnu kliniku

 

Hrvatski lekari koji su dolazili da u Beogradu na Urgentnom centru urade transplantacije smatraju da je reč o bespotrebnom utrošku para, a i nije im jasno zašto oni dolaze da u Srbiji obavljaju ovu vrstu hirurških zahvata, kada i u Srbiji ima dovoljno stručnih lekara.

Poražavajuće što je kapacitet “VIP salona" ostao potpuno neiskorišćen. Za četiri godine na njemu je urađeno manje od deset transplantacija. Više od tri puta ove transplantacije radili su lekari iz Hrvatske! Istovremeno je i broj ukupno urađenih transplantacija u Srbiji smanjivan.

U toku 2013. Srbija je imala 71 kadaveričnu transplantaciju bubrega. Naredne, 2104. taj broj je smanjen na 37, dok je 2015. kada je "Vip salon“ radio punom parom urađeno tek dvadeset. Inače, komšije iz susedne države su nam spočitavale i to da imamo deset puta manje donora od Hrvatske, kao i očajnu organizaciju.

Najbolji primer koliko su naš zdravstveni sistem i naše ministarstvo zdravlja loše organizovani u ovoj oblasti govore i sledeći zvanični podaci: godine 2015. u Srbiji je bilo 14 donora, srca 17 ili po nekim izvorima 19 onih kojima je bilo neophodno novo srce. Transplantirano je ukupno pet, dok je devet srca ostalo neiskorišćeno! Transplantirane su četiri jetre, a 10 je propalo…

Istovremeno u “VIP salonu" gostovali su posle pijanstva i konzumiranja droge, deca srpskog establišmenta…U operacionim salama izgrađenim za transplantaciju, tašte, tetke, babe, uticajnih naprednjaka operisale su slepo crevo, žuč i druge rutinske operacije.

Zapravo, ovo u Srbiji više nisu rutinske operacije o čemu govori slučaj Zemunske bolnice, gde je devojka koja je razgovorala sa novinarom Tabloida operisala slepo crevo, puštena kući da bi sutradan počela da joj krvari rana.

Jasno je da su nestručni lekari, koji su ovu devojku zamalo ubili, svakodnevica srpskog zdravstvenog sistema, a čini se da je i to razlog zbog kojeg su odeljenje za transplantacije pretvorili u salon za VIP lečenje.

Ovde treba naglasiti i da nisu ni svi pacijenti u Urgentnom centru bili zadovoljni. U ovom odeljenju ležao je i poznati glumac Dragan Nikolić, dok je njegova žena Milena Dravić tražila da bude premešten sa tog odeljenja…

A opet, prosečan građanin ne može da se nada da će biti primljen u neko od VIP odeljenja u kojima se leči srpski politički džet set i njihove porodice. Ostatak građanstva ministarstvo je podelio u dve kategorije: one koji imaju da plate i na one koji nemaju da plate.

Svi građani koji čekaju u hodnicima srpskih bolnica su na neformalan način, od nekog pacijenta koji je tu, a da ni sam ne zna zbog čega, ili neke medicinske sestre tetkice, električara dobili obaveštenje koje nisu ni tražili.

"To što vi treba da lečite, može mnogo bolje da se uradi privatno, u … privatnoj klinici. Ovde će te predugo čekati."

Istina, ponekad se pojavi i radnik obezbeđenja koji vam saopšti da se sve to može platiti hirurgu, ili lekaru iz oblasti u kojoj se lečite. Zapravo sive tarife za lakše operacije su 300 do 500 evra, u bolnicama, dok iste te operaciji isti doktori obavljaju za oko 1.000 evra u privatnim ustanovama.

Isto je i sa svim ostalim bolničkim uslugama. Oni koji nemaju novca da plate imaju pravo da sačekaju i da na njima svoje hirurške veštine usavrši neki mladi neiskusni hirurg bez ičijeg nadzora. Kome sudbina dodeli ovakvu situaciju taj posle neke lakše operacije dobija ožiljak od pola metra, i pravo da dan kada je operisan slavi kao novi rođendan, jer je moglo da se desi da operaciju i ne preživi…

 

       Najbolje rešenje: bekstvo u inostranstvo

 

Pacijenti u srpskim klinikama često umiru od sepse, pogrešno određenih anestezija, pogrešno povezanih krvnih sudova….

Istražujući gde zdravstveni radnici najviše preusmeravaju pacijente koji imaju da plate istražitelji Tabloida su otkrili da se najčešće pominje ime mreže privatnih klinike "Medi group" koja je blisko povezana sa ministarstvom zdravlja.

Medi group je sastavljen od više privatnih klinika. Srž ove grupe činila je "Jevremova klinika", gde su sa Andrejem Jovanovićem, Bojanom Milovanovićem bivšim većinskim vlasnicima kompanije Marbo, suvlasnici bili i mnogi lekari.

Lekari suvlasnici su se pokazali kao loši poznavaoci obligacionog prava pa su potpisujući različita dokumenta istisnuti iz vlasničke strukture. Ipak, svi oni su ostali honorarno zaposleni u Medi group, gde im se plaćaju veliki honorari, da sa boljom opremom od one koja im je na raspolaganju u državnim bolnicama, po višim standardima leče one koji imaju da plate. Medi group najviše novca uzima od trudnica, koje koriste usluge održavanja trudnoće. Posle lečenja starijih trudnica, najunosniji posao je veštačka oplodnja.

Prva dva pokušaja veštačke oplodnje plaća država, i on se radi u privatnim klinikama. Osmamdeset odsto ovih veštačkih oplodnji se odvija u okviru Medi group.e, i to iz razloga što pacijente iz državnih ustanova, zdravstveni radnici upravo tamo upućuju.

Osim održavanja trudnoće Medi group obavlja poslove iz oblasti: hirurgije, ortopedije, dijagnostike, urologije, oftamologije, uho grlo nos, integrativna medicina, dermatologoja, pedijatrija, opšta i interna i fizikalna terapija, a sposobniji su i od bilo koje državne ustanove u obavljanju laboratorijskih poslova…

Najkvalitetniji zdravstveni radnici Srbije, lekari i tehničari su u sličnoj situaciji kao i pacijenti, oni imaju mogućnost da postanu robovi ove klike. A, u tom slučaju, dobiće lepe radne rasporede i mogućnost da na privatnim klinikama zarade još novca.

Druga opcija im je da se suprotstave korupciji i u tom slučaju biće mobingovani, dodeliće im desetine noćnih smena, u kojima će imati pravo da rade do smrti. Istovremeno će ih optužiti i da su oni upravo ti koji šire korupciju.

Ipak, lekari i tehničari imaju i treću opciju, koja za pacijente ne postoji, a to je bekstvo u inostranstvo.

Po važećim pravilnicima direktori zdravstvenih ustanova imaju pravo da zaposlenima koji to zatraže odobre neplaćeno odsustvo do godinu dana, ukoliko ga zatraže zbog pokušaja odlaska u inostranstvo.

Posle nekoliko godina broj naših zdravstvenih radnika koji su otišli meri se hiljadama, a u domaćem zdravstvenom sistemu počeo je da se stvara deficit pojedinih lekarskih specijalnosti, ali je i sve manji broj kvalitetnih i iskusnih tehničara.

Logično bi bilo da se u ovom trenutku zbog takve situacije reaguje i prekine sa nenormalnim međuljudskim odnosima u srpskom zdravstvu, koje kreiraju ministrovi bliski saradnici. Kako se srpski zdravstveni sistem ne oslanja na logiku, takvi potezi se i ne povlače, već se skoro svaka medicinska sestra i svaki lekar koji pokušaju da dobiju neplaćeno radi odlaska u inostranstvo dodatno mobinguju.

Istraživač Magazina Tabloid se detaljno upoznao sa više takvih slučajeva, a kao najskandalozniji primer navešćemo ponašanje Božice Novaković, direktorke doma zdravlja u Bloku 44 na Novom Beogradu  .

Ova žena dinosaurus, koji se mesta direktora doma zdravlja domogla preko stranke G17 plus još u vreme dok je ministarstvo vodio Tomica Milosavljević, u odličnim je odnosima i sa ministrom Zlatiborom Lončarom.

Ona je bliska sa gotovo svim farmaceutskim kućama koje su spremne da lekarima pruže proviziju, ukoliko prepišu njihove lekove. Ona redovno mobinguje zaposlene u ustanovi gde radi.

Pre nekoliko meseci Novakovićeva je medicinskoj sestri koja je ujedno bila i samohrana majka, na zahtev da dobije neplaćeno kako bi pokušala da nađe posao u inostranstvu odgovorila negativno.

U tom domu zdravlja inače postoji deficit medicinskih sestara, i da je Novakovićeva ovoj medicinskoj sestri odobrila neplaćeno od godinu dana, a mogla je da na njeno mesto na određeno primi drugog zaposlenog.

Umesto da donese takvu ekonomski opravdanu odluku ona je zahtev odbila. Medicinska tehničarka i samohrana majka nije imala izbora i dala je otkaz, posle čega je prošla pakao, ali se na kraju ipak snašla i sada radi u Nemačkoj.

Među zaposlenima ovog doma zdravlja se priča da uopšte nije nemoguće dobiti posao u njihovom domu zdravlja, uprkos zabrani zapošljavanja u državnim institucijama. Svi koji su dobri prijatelji sa mužem direktorke Božice Novaković, ili su prijatelji njegovih prijatelja, mogu se nadati poslu u ovom domu zdravlja.

Božicin muž je taksista, ali upućeni kažu da on ima dobre menadžerske sposobnosti, i da je pomogao mnogima da se zaposle u domu zdravlja kojim već dugi niz godina rukovodi njegova žena.

 

    A 1. Narod umire ministri se provode

Srbija je prva zemlja u Evropi po stopi smrtnosti od raka, a godišnje ta stopa raste u proseku 2,5 odsto, što govori da je problem malignih tumora kod nas veoma ozbiljan. Razlog za sve veći broj obolelih i umrlih od malignih tumora je posledica NATO bombardovanja u kojem je korišćen osiromašeni uranijum.

Osim osiromašenog uranijuma broj obolelih povećava i loš kvalitet hrane, vode i sve veće prisutnost genetski modifikovane hrane. Nekvalitena i nezdrava hrana manje doprinosi broju novoobolelih, ali je najveći uzrok malog broja onih koji uspeju da se oporave od ove teške bolesti.

Na osnovu izveštaja Registra za rak Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut"  o kretanju malignih tumora za 2012. godinu, ukupan broj novoobolelih je bio 36.408, dok je umrlo 21.269 osoba.

Prema ovom izveštaju, kod muške populacije dominira rak pluća, dok je kod žena najčešći uzrok smrtnosti rak dojke.

U 2014. godini je broj obolelih bio oko 40.000, sledeće godine se broj popeo na više od 44.000 obolellih, dok se očekuje da broj ljudi koji boluju od raka u Srbiji u 2016. godini bude veći od 50.000…

U Srbiji je za 2014. godinu otkriveno 2,8 puta veći broj novoregistrovanih malignih tumora na milion stanovnika nego u svetu. Za razliku od Srbije, u razvijenim zemljama stopa mortaliteta od malignih tumora u poslednjih 20 godina opada u proseku jedan odsto godišnje.

U Srbiji su sekundarna onkološka preventiva kao i palijativno zbrinjavanje pacijenata na nultoj poziciji, dok je jedan od ključnih terapijskih modaliteta – radioterapija na najnižoj lestvici u odnosu na evropske standarde.

Može se reći da tim povodom ministar zdravlja Zlatibor Lončar proteklih godina nije preduzeo skoro ništa, ali su u istom periodu ministri i predsednik vlade potrošili veliki novac na skupe provode, zimovanja i letovanja.

U slučajevima kada su se članovi porodica vladajuće klike razboljevali, lečeni su u inostranstvu.

 

Još jedna žrtva kriminalnog srpskog zdravstva: čekajući na lečenje katarakte, skoro oslepeo

Ni zdravlja ni pravde

               A. Nađ

Pišem vam ovo pismo zbog nepravde koja mi je učinjena u zdravstvu. Zovem se Dušan Radosavljević iz Novog Sada (ulica Cankareva br 27/3). Penzioner sam, imam 76 godina, tačnije rođen sam 23.08.1939. godine u Novom Sadu. U penziju sam otišao sa 48 godina staža. Moja nevolja datira od 2008. godine, kada mi je u domu zdravlja "Jovan Jovanović-Zmaj", kod doktora Vesića, dijagnostikovana katarakta senilis (jedno oko dobrano zahvaćeno, a drugo u začetku), odakle sam upućen u očnu kliniku radi operacije. Tom prilikom, na klinici su mi rekli da treba da "sazri" iako je već "sazrela" (navodim reči dr. Vesića).

Posle dve godine, ponovo sam otišao u kliniku gde su mi rekli da sam stavljen na listu čekanja. Posle punih četiri godine čekanja, ispostavilo se da me nisu ni stavili na listu čekanja. Tom prilikom mi je dr. Lješević rekla da idem kući i donesem nalaz na šta sam joj odgovorio da neću izaći iz ordinacije dok mi ne urade drugi nalaz i odrede datum operacije na šta je jedva pristala sa rokom čekanja još te godine. Otišao sam kući i našao stari nalaz to je bilo 2014. godine i odneo sekretarici koja zakazuje datum operacije i koja mi je sa zaprepašćenjem rekla: "…Pa mi sada radimo 2012!" A, nalaz iz 2010! I tom prilikom mi je zakazala za 21.jul 2014.

Konačno, zahvat je obavio dr Nikola Babić koji po nekim nepotvrđenim pričama radi i u privatnoj klinici. Dr Babić mi je pre samog zahvata rekao možda nećemo imati sočiva za ugradnju. Zahvat je uradio a sočiva nije stavio sa obrazloženjem da nema. Moje muka tek tada nastaju…

Došlo je do zapaljenskog procesa u oku. Zakazivali su mi kontrole, prepisivali stotinu vrsta kapi, ali ništa nije pomoglo dok nisam na svoju ruku kupio mast i rešio problem. Jednom prilikom mi je dr Sanja Latinović rekla "…Idi kod Babića koji te je operisao ja ne znam šta dalje!"

Kada je upala sanirana, trebalo je ugraditi sočivo koje nije ugrađeno do danas, bezmalo dve godine. Rečeno mi je da dođem u januaru. To mi je rekao upravnik, inače sin nekadašnjeg vojvođanskog političara, Mirka Čanadanovića. Kada sam u januaru došao rekao mi je, dođu u februaru. Devetog marta ove godine, pozvao sam ga i pitao: "…Hoćete li mi ugraditi sočivo?" Usledio je odgovor: "…Nećemo. Mi iz Beograda dobijamo uputstva šta i kako da radimo imaš prava da se žališ, tužiš…"

Da zlo bude veće, zahvaćeno mi je i drugo oko, otežano mi je kretanje dioptrija, pa je sa plus otišla na minus. Ne mogu da raspoznajem ljude, vozačku ne mogu da produžim.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

PROSVETARSKE EGZIBICIJE MINISTRA VERBIĆ SRĐANA

 

Mada je prosveta jedan od najvažnijih stubova svakog zdravog i uspešnog društva, u Vučićevoj Srbiji ona je svedena na najbedniji nivo u svojoj istoriji. Država koja se ponosi Nikolom Teslom, Mihailom Pupinom, Milutinom Milankovićem, Jovanom Cvijićem, Mikom Alasom i čitavom plejadom veličanstvenih naučnika, danas pristupa đacima kao "klijentima", a nastavnom kadru kao "osoblju".

Vučićev gej-ministar, Srđan Verbić, sasvim očekivano, odmah je okrenuo leđa prosvetnim radnicima, čim je stigao nalog iz Brisela da počne otpuštanje nastavnog kadra. U tako opasnoj pozi, ubrzo će ga zateći jesen, kad će ogorčeni i besni prosvetari potražiti pravdu mimo kriminalnih sindikata. Kažu, brža će biti njihova batina od Verbićevih tanušnih nogu.

 

                    Nikola Vlahović

 

Zbog izričitog zahteva evropske administracije iz Brisela, Vlada Srbija je dobila zadatak da što pre uđe u proces masovnih otpuštanja zaposlenih iz prosvete, koja takođe spada u "ciljnu grupu" za likvidaciju kao i svi drugi iz javnog sektora. Zbog toga će u narednih tri meseca, Vučićev ministar Srđan Verbić pokušati da na ulicu istera oko 10.000 prosvetnih radnika iz osvnovnih i srednjih škola.

Hoće li mu to poći za nejakom rukom?

Naime, prosvetni radnici već uveliko prete da će braniti svoje ustavom zagarantovano pravo na rad, i to svim sredstvima, sve do građanske neposlušnosti. Zbog ovako oštre reakcije, uplašio se grdno "svileni" Verbić, pa je već počeo da izmišlja razne načine kako da izbegne direktan sukob sa ogorčenim prosvetarima, izjavivši pri tom i nešto skandalozno:

"…Viškove u prosveti rešićemo ukrupnjavanjem norme. Ako postoje četiri nastavnika sa 25 odsto časova, onda ćemo nastojati da to dobije jedan nastavnik. Ostala tri nastavnika ćemo pokušati da raspodelimo na druga mesta, a nekima ćemo ponuditi otpremnine. Verujem da mnogo njih želi da dobije pristojnu otpremninu jer s onim što zarađuje ionako ne mogu da prežive…".

Bes prosvetnih radnika tek će se videti u septembru i oktobru mesecu, a mnogi od njih ga već odavno optužuju da se ni on ni njegovi saradnici ne bave problemima prosvete, već traganjem za načinom da otmu ogroman novac iz budžeta.

Od kako ga je Vučić doveo u Ministarstvo prosvete, ovaj tunjavi gej, napravio je toliko štete, da će neki sledeći kandidat za ministra morati dobro da razmisli hoće li se prihvatiti te funkcije.

Jer, pošten čovek na groblju (u ovom slučaju prosvetnom) može samo da plače i da tuguje. Između ostalog, Verbić je u Ministarstvu zadržao i vratio skoro sve kompromitovane i nesposobne kadrove pokojnog Gaše Kneževića, nekadašnjeg ministra prosvete, koji su jedino sposobni da opljačkaju sopstvenu državu i narod.

Od prvog dana ministrovanja, Srđan Verbić i njegova mala grupa "nežnih prijatelja" uporno smišljaju načine kako da što više i što lakše otmu ogromne količine novca iz budžeta i to preko nekoliko fantomskih agencija, poput Jedinice za upravljanje projektima, istraživanje i razvoj, Centra za promociju nauke i Fond za inovacionu delatnost, Nuklearni objekti Srbije…naime, reč je o Agencijama koje nemaju nikakvu stvarnu ulogu u našem naučnom i prosvetnom životu.

Oko Verbića, kome je glavna preporuka bila naučna stanica Petnica (odakle su ponikli i drugi, mlađani i "talentovani" gejevi, poput Lazara Krstića), nalaze se ljudi koji imaju problematične akademske biografije.

Tu se posebno ističu pomoćnik za visoko obrazovanje Milovan Šuvakov (1979) i šef kabineta, umetnik Nemanja Đorđević (1984) kome je ovo prvi pravi posao u životu (do tada je radio samo kao honorarac). Tu je i Vigor Majić, nekadašnji zamenik Gaše Kneževića, za koga nije bilo dokaza da je završio ijedan fakultet, ali je kasnije, kažu, "pribavio" neku diplomu.

Okružen ovim i sličnim profilom saradnika, Verbić samo obavlja uslužne poslove u korist svoga gospodara Vučića. Njegova profesionalna i naučna biografija takođe je prepuna nejasnih detalja i problematična je s vrha do dna. Ni on nije imao u trenutku imenovanja na tako odgovornu funkciju nijednog radnog dana u prosvetnim ustanovama Srbije, niti je ikakve direktne veze imao sa nastavom ili slično.

 

       Lopovi sa licencom

 

Ali, to je tek deo problema, jer srpska prosveta grca u haosu koji je sve širi i sve dublji. U centru tog vrtloga su glavne žrtve: đaci i nastavni kadar. Tu je i problem udžbenika, jer nema škole bez knjige, a školske knjige u Srbiji danas piše i štampa ko god hoće i kako god hoće! Prema izjavi Tabloidovog sagovornika iz Zavoda za izdavanje udžbenika, školske knjige u Srbiji štampa čak 89 izdavača, i to bez ikakve povezanosti i smisla!

Postoje čak i udžbenici za fizičko vaspitanje u nižim razredima osnovne škole, a nisu definisani ni kompleti udžbenika po predmetima, tako da ni učenici više nemaju pravilan odnos prema njima.

Među učenicima šestog i sedmog razreda osnovnih škola u Srbiji, više od 90 odsto njih uopšte nije koristilo udžbenik iz matematike! Razlog je više nego jasan: ima ih više, piše ih svako i izdaje svako.

Nastavnici matematike u toj situaciji sami "kreiraju" nastavu "iz više izvora". A, kao što je poznato, u matematici nema dve istine, nego samo jedna! "Više izvora" može samo da pomuti razum mladih ljudi.

U srednjim stručnim školama, „pokrivenost" predmeta udžbenicima ne prelazi 50 odsto, a ima i knjiga starijih od 25 godina! Ovi udžbenici, kao i oni za pripadnike nacionalnih manjina i za decu s posebnim potrebama, smatraju se niskotiražnim, te izdavači izbegavaju da ih štampaju. Poseban problem je nepostojanje udžbenika i nastavnih sredstava za talentovanu i darovitu decu.

Neko je iz Verbićevog ministarstva i ovde došao na "epohalnu" ideju, da se udžbenik jednog izdavača koristi određen broj godina (najmanje četiri), "radi ekonomičnosti". I ne samo to, nego je predloženo da problem izbora udžbenika bude rešavan nekakvim sistemom licenciranja izdavača, što bi se, naravno, plaćalo i otvorilo nove mogućnosti za korupciju.

Naime, svi licencirani ušli bi u registar izdavača, samo ako ih odabere minimum deset odsto škola! To bi značilo da izdavač pozove telefonom deset direktora škola, dogovori se sa njima i podeli pare!

Sve ovo će se najverovatnije naći u novom Zakonu o udžbenicima i nastavnim sredstvima, a nacrt će, kažu, biti na javnoj raspravi tokom oktobra. Baš u vreme kad će deset hiljada prosvetnih radnika krenuti da juriša na nadležno ministarstvo.

Velika je tajna kako je sve ovo rešeno sa elektronskim udžbenicima, gde je, formalno, predviđeno redovno godišnje "usklađivanje njihovog sadržaja s naučnim dostignućima". A, ko ih i kako "usklađuje", to je najblaže rečeno državna tajna!

Preti ministar Verbić svojim unjkavim i otegnutim glasom ovih dana, pa između ostalog, preko svojih seiza, kaže: "…Gotovo je i s vikend-seminarima za stručno usavršavanje, a predložiće se novi načini obrade lektire. Ocenjivači će biti proveravani, posebno ako isti uporno ima sve najviše ocene za udžbenike koje pregleda ili najniže…".

Verbić uporno pokušava da se predstavi kao "avangarda", da smišlja nove načine kako da šokira one koji zagovaraju ozbiljne reforme školstva a ne njegove gej-fantazije od kojih je svima muka, osim nekolicini sindikalaca koji se već godinama ničega ne gade. Samo da se režim na vlasti oseća što ugodnije.

Dakle, Verbić se javno zalaže za preispitivanje predmeta Priroda i društvo, tj. pita se on iz svoje gej perspektive, da li taj predmet uopšte pripada društvenim ili prirodnim naukama!

Dalje, ovaj zloćudi Vučićev ministar poteže i pitanje građanskog vaspitanja i verske nastave, koja i dalje ostaju otvorena. Međutim, i ovde njegova gej-psihologija ovako razmišlja: udžbenici za građansko vaspitanje biće standardizovani, a o verskim pitanjima, radije se ne bi izjašnjavao.

 

       "Ukrupnjavanje" sirotinje

 

Uskoro se u srpske škole, po svemu sudeći, uvode novi izborni predmeti i povećava broj onih koji se mogu birati. Besplatnih udžbenika neće biti, bar ne u sadašnjem obliku.

Da bi ipak nekako pokazao da ima "plemenitu misiju", Verbić je došao na ideju da "razmatra mogućnost" da se obezbede besplatne knjige, ali samo đacima iz socijalno ugroženih porodica.

Verbić veselo dodaje: "…I to trajno, bez vraćanja knjiga". Kao da je nešto senzacionalno u pitanju, a ne obaveza države prema najsiromašijoj deci. Uzgred, u svim evropskim državama, knjige su besplatne sve do prvog razreda srednje škole, a u nekim zemljama su besplatne tokom celog školovanja jer država dotira prosvetu kao jedan od najbitnijih stubova društva.

Najavljeni Verbićev plan nekakvog "ukrupnjavanja" u prosveti, dugoročno gledano je podla zamisao nastala na temelju ideje da se Srbija u što kraćem roku nađe među onim državama takozvanog trećeg sveta, gde inače u jednom odeljenju sedi i po 130 učenika (u nekim islamskim zemljama centralne i istočne Afrike)! Konačan cilj je da jednog dana Kuran zameni srpski Bukvar!

Udarac koji će Srbija na taj način dobiti preko prosvete (ubrzanom promenom svesti najmlađih), imaće nesagledive posledice. Naime, siromaštvo je već odavno ovde postalo način života, a kad su đaci siromašni, pa još "ukrupnjeni", onda će ostvarenje zločinačke ideje odbegle Mirjane Marković, da Srbija "realno pripada civilizaciji siromaštva", doživeti svoju najperverziniju formu.

Njen nekadašnji saborac, Aleksandar Vučić, taj lažno preobraćeni vampir iz devedesetih, garantovao je lično svojim nalogodavcima u Briselu i Londonu, da će i prosveta u Srbiji biti zbrisana.

Uz prećutnu saglasnost servilnih prosvetnih vlasti, i po blagoslovu iz Vučićevog kabineta, na jug Srbije, u Preševo i Bujanovac, svakog avgusta meseca stižu sveže odštampani udžbenici na albanskom jeziku, za đake albanske nacionalnosti.

Ovoga puta to se nije dogodilo, pa je Jonuz Musliju iz Preševa, zapretio da će započeti proteste zbog nedobijanja odobrenja da se uvezu udžbenici štampani u Albaniji i Kosovu i Metohiji!!!

Tako je i ove godine, još u maju mesecu, ministar obrazovanja, nauke i tehnologije, u vladi separatističkog Kosova, Arsim Bajrami, "ponudio" Albancima u Preševu i Bujanovcu pomoć kosovske vlade u obrazovanju – snabdevanje udžbenicima na albanskom jeziku.

Bajrami je u opštinama na jugu Srbije otvoreno govorio o nesposobnosti srpskih prosvetnih vlasti, te da će Vlada Kosova "pružiti svu svoju podršku" kako bi Albanci s juga Srbije imali "povoljne uslove za obrazovanje". Još je blagonaklono dodao da se nada da će Vlada Srbije imati razumevanje za saradnju kosovske vlade i Albanaca u Preševskoj dolini u oblasti obrazovanja!

Da Srbija zaista ima ozbiljnu vladu, ovako nešto je izdaja bez presedana. Ali, ne i za Vučića. Njemu ovakav skandal znači manifestaciju "demokratija bez presedana"!

Na ovaj način, već godinama, i spoljni i unutrašnji remetilački faktori ne dozvoljavaju da srpska inteligencija, posebno ona u prosveti, ima život dostojan veka u kome živimo. Sa druge strane, puno je talentovane dece u Srbiji, velikih pobednika na međunarodnim takmičenjima iz nauke i obrazovanja, koje Zapad sistematski, preko institucija sistema, odmah stavlja pred izbor: ili će gladovati kod kuće, ili će otići u neku od stranih zemalja i tamo dati doprinos razvoju tuđiih zemalja.

To je suština i smisao Verbićevih "ukrupnjavanja" i Vučićevih "ušteda". Da ostanemo i bez mozga.

 

       Ministar proizvodi 1.000 nastavnika viška

 

(Verbić započinje rat sa sindikatima i prosvetnim radnicima)

Forum srednjih stručnih škola iz Beograda, i predsednik ove organizacije, Milorad Antić, uputili su 30. jula ove godine otvoreno pismo javnosti povodom ideje resornog ministra Srđana Verbića, da za početak "proizvede" prvih hiljadu "prekobrojnih" prosvetnih radnika. U pismu se između oslaog kaže:

"Prema mišljenju Foruma srednjih stručnih škola (FSSŠ), poslednji potezi prosvetnog ministra gospodina Srđana Verbića, umalo da  1. septembra izazove veliki haos u srpskoj prosveti i najverovatnije još jedan veliki štrajk prosvetnih radnika.

Naime, ministar prosvete je zaboravio šta je potpisao ili njegov potpis možda nije validan. Nakon dugog štrajka i potpisanog Sporazuma (dva sindikata su to učinila 18. februara, a druga dva 24. aprila), formirana je radna grupa predstavnika sindikata i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (MPNTR) sa ciljem da se naprave izmene Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV).

Kroz rad ove radne grupe, došlo se do nekih novina koje je MPNTR kategorisalo kroz nekih sedam glavnih izmena: precizniji uslovi za registrovanje proširene delatnosti škole, centri kao podrška multifunkcionalnosti škola, jačanje kolektiva u upravljanju školom, čvršća saradnja roditelja (staratelja) sa školom, blagovremeno isticanje svih informacija i procesa kao baza transparentnosti sistema obrazovanja, svaka škola i predškolska ustanova obavezna je da ima svoj zvanični sajt, a lokalna samouprava mora da bude deo ovog interesnog procesa…

Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja zatim organizuje „putujući cirkus" sa javnim raspravama: prvi okrugli sto, u okviru javne rasprave o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, održan je u sredu, 1. jula u Nišu. Tema okruglog stola bile su ustanove i druge organizacije.

Drugi okrugli sto je održan u Kragujevcu, u četvrtak 2. jula. Tema zaposleni i zapošljavanje. Na okruglom stolu u Novom Sadu, u ponedeljak, 6. jula, razgovaralo se o obavezama i pravima učenika i roditelja. U Beogradu, skup je bio održan u utorak i sredu, 7. i 8. jula. U utorak, 7. jula tema okruglog stola – organi ustanove, a 8. jula razgovaralo se o svim novinama koje donosi zakon.

Na zadnjoj seansi tog Verbićevog „putujućeg cirkusa", kao sasvim slučajno, penzionisani pravnik MPNTR (uz otpremninu od 15.000 evra) gospođa Smilja Krneta, navodi da se članovima 130 i 131 krši Ustav Republike Srbije, jer zaposleni u prosveti ne smeju da imaju veća prava od nezaposlenih i da će svaki ustavni sud oboriti te članove.

U tom momentu, niko od prisutnih nije mogao da replicira pomenutoj gospođi, pošto je ovaj skup izuzetno dobro izrežiran od strane prosvetnog ministra gospodina Srđana Verbića ili nekog drugog ostala je nepoznanica. Toliko uvređeni i poniženi, prosvetni radnici napustili su ovu poslednju javnu raspravu.

Da je ovo bilo očigledno zamajavanje svih prosvetara i njihovih sindikata, kao i da Sporazum pro-forme postoji potvrdila je Vlada Republike Srbije 18. jula kada je na svojoj sednici usvojila Zakon o izmenama ZOSOV-a sa izmenom samo člana 144: Prestanak radnog odnosa.

Član 144: Radni odnos zaposlenog u ustanovi prestaje u skladu sa zakonom, na osnovu rešenja direktora.

Nastavniku, vaspitaču ili stručnom saradniku prestaje radni odnos na kraju školske godine u kojoj navrši 40 godina staža osiguranja ili 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.

Iako je ministar, gospodin Srđan Verbić, posle tih pet meseci štrajka, dao čvrsto obećanje da će se do 1. septembra usvojiti izmene ZOSOV-a sa tačno definisanim članovima 130 i 131, očigledno je da od toga neće biti ništa.

Ovo je još jedan veliki šamar prosvetnim sindikatima kao i svim prosvetnim radnicima. Pa se postavlja pitanje ministru Verbiću i MPNTR: „Zašto toliko varate i ponižavate prosvetne radnike?"

Neusvajanjem ova dva člana u potpunosti nije primenljiv ni član 5 PKU. Odnosno primenljiv je samo u prvom stavu koji se odnosi na to da će preuzimanje važiti samo na nivou lokalne zajednice – grada, dok će neko iz susedne sredine koji je ostao bez dela norme biti uskraćen. Kolege koje su radile sa nepunim radnim vremenom neće moći da popune svoju normu, pa je ukrupnjavanje sistema samo prazna priča.

Posebno zabrinjava ćutanje sindikata koji su štrajkovali i borili se za svoje koleginice i kolege da ne ostanu bez radnog mesta i pripremljene otpremnine od 200 evra po godini staža, jer je ministar Verbić u pravu kada tvrdi da će 1.000 prosvetnih radnika biti višak.

Očigledno je da u MPNTR postoje lica koja povlače poteze u skladu sa dnevno političkim potrebama. FSSŠ još jednom apeluje na MPNTR da se urazumi i da što hitnije uvrsti dogovorene članove u Zakon o izmenama ZOSOV-a kao i izmenu člana 142 koji se odnosi na disciplinski postupak, čiju smo izmenu mi predložili, da ne bi bilo po principu „kadija te tuži, kadija ti sudi".

FSSŠ je ogorčen i na ministarstvo i na sindikate, što radna grupa nije u uvrstila u Zakon o izmenama ZOSOV-a, zaštitu nastavnika, pa se nadamo da će uvrstiti naš predlog, vezan za to, a koji smo takođe predali MPNTR."

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

ONLAJN MUDRACI I ŠIRENJE LAŽI: VOLONTERSKA INTERNET PROPAGANDA KAO SREDSTVO OBMANE GLASAČA VLADAJUĆE STRANKE

 

Aktuelna predizborna kampanja će, izgleda, biti najprljavija do sada. Da bi u očima birača ocrnila svoje protivnike Srpska napredna stranka koristi hiljade mladih, nezaposlenih ljudi, od kojih neki učestvuju u njenoj kampanji i na internetu. Za svoj trud oni su plaćeni novcem iz budžeta ili će posle dobijenih izbora da se zaposle u državnoj službi, kao što je učinio veliki broj njih iz kampanje 2012. kako otkriva tajna prepiska članova internet timova naprednjaka.

 

          Milan Malenović

 

Do izborne kampanje 2012. godine internet je smatran medijem drugog ranga što se mogućnosti uticanja na potencijalne birače. Te godine su stranke otkrile da je pravo izlaska na izbore stekla generacija odrasla uz modernu tehnologiju za koju je normalno da informacije razmenjuje, ali i prima, putem četova ili internet foruma. Upućeni onlajn stratezi tvrde kako je SNS bila prva stranka u Srbiji koja je u svojoj kampanji masovno koristila njuz portale i društvene sajtove.

Među prvima koji su shvatili značaj interneta u političkoj kampanji bio je Slaviša Mićanović Mićan koji je 2012. preplavio onlajn forume hvalospevima o tadašnjoj zvezdi u usponu – Aleksandru Vučiću.

Centrala stranke se odmah za njega zainteresovala prepoznajući u njemu potencijal koji sa sobom nosi svaki priglupi, ali zato do smrti odani pristalica. U međuvremenu je Mićan postao nadkoordinator svih internet propagandnih službi Srpske napredne stranke.

Zbog ograničene inteligencije i zanemarljivog obrazovnog nivoa njega Centrala koristi samo da ostale koordinatore tera da rade, dok se kampanja osmišljava na drugom mestu, kome Mićan nema pristupa. U pojedinim slučajevima, međutim, Mićan se odlučuje i na samostalno delovanje, pa to onda do suza od smeha dovodi onlajn zajednicu koja prati rad SNS botova.

Bot je skraćenica od reči „robot" i originalno je označavala softver napravljen da radi nešto umesto svog vlasnika – bilo da sakuplja nešto sa interneta, bilo da šalje elektronsku poštu ili popunjava onlajn formulare. U Srbiji gde je cena radne snage beznadežno niska posao bota često preuzima čovek.

Ljudski bot tako piše poruke, a softver ih zatim uz promenu IP adrese korisnika i njegovog internet imena automatski šalje na više različitih adresa. Na taj način se zaobilaze kontrole neželjene pošte (spamova) koje imaju svi ozbiljni sajtovi i stvara se utisak kako veliki broj različitih ljudi deli isto mišljenje.

Najbolji primer za kliširan rad na društvenim mrežama su čuveni Hrvoje i Janez čiji su komentari na twiteru već postali legendarni, jer su ponavljali iste fraze, jedino uz promenu naziva zemlje na koju se odnose – kod Hrvoja je to bila Hrvatska, kod Janeza Slovenija.

Predizborna kampanja 2014. ostaće upamćena po dve stvari: po do sada najmasovnijem korišćenju interneta kao medija i po najmasovnijem curenju informacija iz internet štaba SNS-a. Ono što su onlajn mudraci naprednjaka zaboravili jeste da je internet dvosmerni medij – informacije (i željene i neželjene) idu u oba pravca.

"…Bobane, sve po kratkom postupku!"

Odmah pošto je Saša Radulović napustio mesto ministra privrede u srpskoj Vladi i Aleksandra Vučića označio kao glavnu prepreku privrednih reformi, oglasio se nadkoordinator Slaviša Mićanović i svojim potkoordinatorima preneo sledeću poruku: "…Kolege, imamo naređenje da se danas SVI maksimalno fokusiramo na vesti vezane za Radulovićevu izjavu."

Odmah posle toga Đorđe Libero Škorić objavljuje na svom Fejsbuk profilu sledeću informaciju: "…Kolege, videli ste poruku koju je postavio Mićan. Imamo hitnu situaciju i moramo odmah reagovati. Moramo se svi angažovati i komentarisati izjavu Saše Radulovića. Predstavite se kao obični građani i ismevajte ga. Pustite mašti na volju. Budite radnici FAP ili Železare. Niko ne sme spominjati stranku ni Vučića."

Odgovorila mu je Ana Lukić: "…Ja sam se predstavila kao Milena iz FAPA i da su mi deca gladna. Eto, najpametnija sam."

Ostali sagovornici nisu bili toliko "pametni". Korisnik Marko Milenković je napisao svom koordinatoru Bobanu Nikoliću Bombašu:

„…Bobane, ti radiš i primaš platu, a mi? Gde je taj Saša Simonović da komentariše? A posao preko reda?" Odgovorio mu je Ivan Stojić: „Polako Mare, biće za sve. Obećao je Mićan. Ide sada Kolubara, a ide i Pro Tet."

Na to je korisnik Dejan Kamber uzviknuo: „Ja hoću TENT!" Aleksa Ristivoj je pokušao da smiri situaciju: „…Sramotimo se. Biće za sve.", ali mu je uzvratila Kristina Blažić: „Lako je tebi, ti si se ubacio na sud."

Dejan Kamber je ostavio još jedan komentar: „…Pustite me tih priča, dok mi dočekamo naš red, prođe i druga godina." Diskusiju je završio Marko Milenković rečima: „…Ljudi, terate nas, bre, da širimo laži za džaba. Pa, dokle više?!"

Posle je Milenković revidirao svoj stav, verovatno pod utiskom plate koju je Glavni odbor SNS-a u međuvremenu odobrio da se deli botovima, pa je napisao: „…Ja znam da je istina šta državni vrh radi i radi to dobro i pisaću i komentarisaću i lagati ako treba i za džabe."

Posao ručnog kuckanja komentara uglavnom za relativno male pare rade "stranački vojnici", nisko pozicionirani ljudi u stranci, međutim, u organizovanijim strankama ih polako zamenjuju posebno urađeni softveri.

Nezanemarljiv je broj i onih koji posao ručnog zatrpavanja komentarima rade volonterski, u nadi da će isticanjem u stranci kasnije profitirati na konto svog angažmana. Postoje, međutim, i oni koji se ne slažu sa stavom izbornog štaba SNS-a kako treba lagati, lagati i samo lagati.

Više naprednjačkih botova je zato odlučilo da, uprkos plati, koja za prilike u gladnoj Srbiji nije zanemarljiva, i uprkos obećanim radnim mestima "kada stranka pobedi" u javnost iznese istinu o SNS-u.

Boban Nikolić Bombaš je zbog toga obavestio članove grupe: "…Ljudi, neko iz ove grupe nas je izdao, ali taj će da najebe od mene lično." Milan Vićentijević mu je predložio: "Bobane, sve po kratkom postupku!".

Koordinatori su zbog toga preneli upozorenje vrha stranke, odnosno samog Mićana, kako je moguće pomoću IT adresa otkriti ko je odao tajne rada internet tima SNS-a, zaboravljajući da su upravo oni svome roblju podelili softvere pomoću kojih se menjaju IT adrese. Kako je akcija "otkrivanja neprijatelja u sopstvenim redovima" ostala bezuspešna, Centrala je nastavila da deluje u stilu "laži dok ti svi ne poveruju".

Tako je SNS Zrenjanin obavestio svoje članove: "…Otkrili smo krticu u našoj tajnoj grupi gde se dogovaramo sledeći uputstva Glavnog odbora o načinu i vrsti internet kampanje, tako da sada opet možemo slobodno da se dogovaramo. Glavni odbor je odlučio da nagradi najaktivnije, tako da će pored osnovne nadoknade krajem nedelje biti isplaćeno i po 100 evra. Broj onih koji će to dobiti nije ograničen."

Upućeni procenjuju da je broj botova koji rade za SNS do 1.000, pa se pretpostavlja da će samo za njih ova stranka u predizbornoj kampanji da potroši milion evra. Po već ustaljenoj praksi naprednjačke stranke finansije za partijske aktivnosti dolaze iz državnog budžeta, odnosno sve te botove, od kojih su mnogi polupismeni, plaćaju svi poreski obveznici u Srbiji.

 

     A 1.

   Sto evrića, bez pića

SNS Novi Beograd obaveštava jednog zainteresovanog za posao bota, Sinišu Nikića: "Mi plaćamo 100 evra. Kome odgovara odgovara, kome ne, pozdrav."

Nikić ih zatim pita: "100 evra kada plaćate? Odmah ili da čujem uslove." SNS Novi Beograd: "…Plaćanje je oko prvog… Ako se dobro pokažete onda će biti i pre, sve zavisi od vaših rezultata. Naš tim će nadgledati svakog aktivistu, tako da ćemo uvek znati ko radi, a ko ne."

Nikić: "…Ipak je malo, a do prvog treba dosta vremena. Pola za dva dana, a ostatak oko prvog. ako može, dogovorili smo se."

SNS Novi Beograd: "…Nama se javlja na hiljade takvih kao vi i mi kada bismo svima davali novac unapred, šta bi smo uradili? Realnost".

Realnost je zaista da je Srbija osiromašena do gole kože, da niko nema para i da je jedini izvor prihoda za većinu mladih svojevrsna internet prostitucija: da zastupaju interese onih sa kojima se ne slažu, koji su im čak i gadni, ali koji imaju para da ih plate. Žalosna realnost.

 

     A 2.

   Nije Mercedes, nego šasija od Mercedesa

Bivši ministar Saša Radulović se naprednjacima nije najviše zamerio svojom izjavom kako Aleksandar Vučić koči reforme. Razlog zašto su ga uzeli "na zub" i prozivali po Internetu je jedan njegov blog koji ni jedan medij do danas nije objavio, a redakcija ga ekskluzivno prenosi.

Prvo se pojavila Tanjugova vest: "Čuo sam da su neki rekli da Mercedes nikad neće doći u Srbiju. Boš je već otvorio fabriku u Pećincima, a za manje od mesec dana prvi srpski mercedes će se pojaviti na našim ulicama", rekao je Vučić u obraćanju polaznicima Londonske komercijalne škole."

Posle toga Radulović je obelodanio:

"…U novembru mesecu imali smo u kabinetu PPV-a sastanak sa jednim od direktora Mercedesa u vezi sa njihovom saradnjom sa Ikarbusom. Pored PPV-a i direktora Mercedesa, sastanku su prisustvovali i nemački ambasador u Srbiji, ministar finansija, ja kao ministar privrede, Siniša Mali i par savetnika. Ono što je nedvosmisleno rečeno na tom sastanku je da Mercedes nije zainteresovan za investiranje u Srbiji. Ni za investiciju, ni za privatizaciju bilo koje firme u Srbiji, pa samim tim ni Ikarbusa ni FAP-a.

Ono što interesuje Mercedes je javno iskazana namera grada Beograda da kupi nove autobuse. Kako su Mercedesovi autobusi preskupi i ne mogu da prođu javni tender, ideja i pre rekonstrukcije Vlade je bila da Mercedes Ikarbusu umesto šasija koju je Ikarbus koristio, proda svoje šasije starije generacije sa sve motorom i prenosom, da Ikarbus nadogradi šasiju i da takav autobus bude ponuđen gradu Beogradu. Mercedes bi izvršio i kontrolu kvaliteta i autobus bi dobio Mercedesov znak.

Kratko smo pričali i o tome da je u drugoj fazi možda moguće da umesto gotove šasije, Mercedes šasiju isopruči u delovima, i da se onda šasija sklapa u FAP-u. Međutim, pošto su već bili posetili FAP, bili su prilično rezervisani oko ovoga. Takođe, nisu bili spremni da razgovaraju ni o tome da taj novi autobus preko Mercedesa nađe i neka treća tržišta.

Bili su veoma jasni i po tom pitanju. Nemački jasni. To da Mercedes neće doći u Srbiju (Vučić) nije čuo samo od mene, već i od direktora Mercedesa, ali je taj deo prećutao. Ali pre svega njihov dolazak je važan da bi se promenila svest i odnos prema kapitalu, poslu i profitu".

Bivši ministar privrede dodao je i ovo: "…Onaj ko misli da je kupovina Mercedesovih šasija od strane Ikarbusa važna za promenu svesti u Srbiji, očigledno ima problem sa sopstvenom.

Da li grad Beograd treba da kupuje ove autobuse? Da li je upravo ova šasija najbolja za grad Beograd, ili nam možda trebaju niskopodni autobusi? Da li postoji potencijal baš za ove autobuse na svetskom tržištu?

To bi bila neka od važnih pitanja na koja bi menadžment i inženjeri Ikarbusa i grada Beograda trebalo da daju odgovore. Međutim, za tu analizu ostaćemo uskraćeni. Zato što nikada nije ni sačinjena. Ministarstvo privrede je tražilo od Ikarbusa ove analize, i dobili smo neke analize troškova izrade jednog ovakvog autobusa, ali ne i bilo kakvu smislenu analizu tržišta, konkurencije i potencijala ovakvog partnerstva.

A i šta će nam, kada imamo kabinet PPV-a da donese sve potrebne odluke. Od Feketića do Mercedesa, Katica za sve svojeručno već rešava sve što je potrebno. U skladu sa marketinškim potrebama naravno.

Najvažnije od svega je da možemo da pokažemo kako privlačimo investitore. Nema veze što se ovde ne radi o investiciji, ne radi o otvaranju fabrika, već o prodaji šasija. I nema veze što je sve ovo posao menadžmenta Ikarbusa, ne kabineta Aleksandra Vučića…".

 

     A 3.

   "Svaka čast Vučiću", 720 puta

Jedan od primera kako rade naprednjački botovi sledi. U oktobru 2012. na internet izdanju lista Alo pojavio se sledeći komentar korisnika pod nadimkom „Alo man": „Svaka čast Vučiću, za samo par meseci je svojim predanim radom …i požrtvovanjem doprineo da veliki broj ljudi oseti nešto novo na političkoj sceni..nešto što će uspostaviti red i poštenje…u Srbiji koja je bila prekorumpirana."

Identičan tekst, sa sve tačkicama na pogrešnim mestima, pojavio se u internet izdanju istog lista (koji je, očigledno, najotvoreniji za botove) još najmanje jednom u oktobru 2012, zatim u decembru iste godine, u leto 2013…

Kada u pretraživač Gugl ukucate zahtev da traži frazu "svaka čast Vučiću, za samo par meseci je svojim predanim radom" dobićete preko 720 rezultata!

 

     A 4.

   "Visokoobrazovani Slovenac" inspirisan "visokoobrazovanim Hrvatom"

Srpsku javnost su krajem januara i početkom februara zabavljali naprednjački botovi pod nadimcima Hrvoje (iz Hrvatske) i Janez (iz Slovenije) koji su internet zapljusnuli "svojim" jednoobraznim komentarima.

Hrvoje je napisao: "…Kao visokoobrazovani Hrvat, moram reći da Aleksandar Vučić zaslužuje sve pohvale, kao i njegova stranka. Šteta što u Hrvatskoj nemamo osobu kao što je Aleksandar Vučić, koja je u stanju dovesti do velikih investicija, borbe protiv korupcije i kriminala, ekonomskog uspona države.

Zaslužan je za projekt Beograd na vodi, Air Serbiju, dolazak Mercedesa (koje će stvoriti stotine radnih mesta) a najvažnije je da je zaslužan za skori ulazak Srbije u EU. Da sam građanin Srbije, dao bih glas za Aleksandra Vučića i njegov tim i stranku, jer je to čovjek koji radi i drži svoju riječ. Pozdrav iz Zagreba."

Janez je isto to ponovio, ali je naveo da je visokoobrazovni Slovenac iz Ljubljane.

Posle toga ismejavanju naprednjaka nije bilo kraja. Čak se jedan od komentara u stilu "svaka čast Vučiću" pojavio i na nekom porno sajtu ispod eksplicitnog filma: "…Dobro je*** ovaj, ali svaka čast Vučiću, za samo par meseci je svojim predanim radom doprineo da veliki broj ljudi oseti nešto novo na političkoj sceni…".

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

IZ FONDA ZA “RASTURANJE” SRBIJE, PARE DOBIJAJU SRPSKI OLIGARSI, A NE MALA I SREDNJA PREDUZEĆA

 

Fond za razvoj Srbije ima kapital od 84,9 milijardi dinara, odnosno 746 miliona evra, a na kraju prošle godine je imao potraživanja po datim kreditima 80 milijardi dinara, ili 704 miliona evra. Najveći korisnici sredstava su upravo oni koji imaju najviše para, kao što su tajkuni, ali i preduzeća koja nisu u stanju da pozajmicu vrate.

 

          Milan Malenović

 

Fond za razvoj Srbije predstavlja instituciju preko koje Vlada Srbije realizuje podsticaje privredi, kreditima, koji često imaju niske kamatne stope, pa i niže od inflacije u tekućoj godini. Ali, ipak se prikupe sredstva, uglavnom po osnovu kamata, a delimično i kursnih razlika, za tekuću potrošnju. Tako je u celoj 2012. godini ukupan poslovni prihod, po tim osnovama, iznosio 15,5 milijardi dinara, uz iskazanu neto dobit u iznosu od 458,8 miliona dinara, ili nešto više od četiri miliona evra.

Dok je u prethodnoj 2011. godini Fond imao poslovne prihode od čak 78 milijardi dinara, uz iskazani gubitak u poslovanju, usled otpisa potraživanja preduzećima u stečaju kod kojih je zaključen stečajni postupak i otpisa dugova preduzećima koja su privatizovana, pa je u toj godini, iskazan gubitak u poslovanju od, čak, pet milijardi dinara.

Fond za razvoj raspolažene kapitalom od 84,9 milijardi dinara, ili 746 miliona evra. Ova sredstva Fond je uglavnom formirao iz sredstava od prodaje Telekoma Srbije, 50,9 milijardi dinara, tačnije 60 odsto ukupnog kapitala Fonda potiče iz tog izvora.

Ukupna potraživanja po datim kreditima na kraju 2012. godine iznosila su nešto više od 80 milijardi dinara, ili 704 miliona evra. Ali teško se dolazi da podataka ko su najveći dužnici. Međutim, pouzdano se zna da se tamo novac usmerava ne gde je potreban, već gde partija ministarstva za privredu i privatizaciju, Ujedinjeni Regioni Srbije, ima politički interes.

Novac se troši i na plate zaposlenih u samom Fondu (po trenutno važećem zvaničnom izveštaju u Fondu radi 61 osoba). Prema godišnjem bilansu Fonda, za neto zarade i naknade zarada u 2012. godini (tada 70 zaposlenih) isplaćeno je 127,56 miliona dinara, što po zaposlenom, u proseku, iznosi 1.822.285 dinara, ili mesečno 151.857 dinara. Dakle, tamo ima dosta tehničkog osoblja, pa je jasno da nadležno ministarstvo dozvoljava visoka lična primanja, da bi zid ćutanja o partijskim nalozima rukovodstvu Fonda bio obezbeđen. Koliki je prosek neto plata u Fondu za razvoj, toliko ne primaju ni ministri u Vladi Srbije.

Najteže je saznati ko je uopšte proteklih godina dobijao pare iz Fonda, a razlog za ovu tajnovitost leži upravo u činjenici da nisu finansirana mala i srednja preduzeća, kako tvrde u Fondu i vladi, već najbogatiji i najveći tajkuni u Srbiji.

Najviše je, po nezvanično dobijenim podacima, dobio Vojin Lazarević. Njegovo preduzeće "Rudnap Group – Minel Kotlogradnja" samo u periodu od 2007. do 2010. dobilo 508 miliona dinara.

Ni Miodrag Kostić Kole, u svetu poznat po tome što je od države Srbije kupio tri šećerane za ukupno šest evra, nije prošao mnogo lošije od Lazarevića. Iz republičkog budžeta preko Fonda za razvoj on je dobio oko 320 miliona dinara, što je tada vredelo oko četiri miliona evra, bez da je novac ikada vratio.

Među korisnicima sredstava Fonda za razvoj nalaze se i Željko Žunić (Beohemija, dobio ukupno oko šest miliona evra) i Miroslav Bogićević (njegova tri preduzeća su dobila ukupno 380 miliona dinara). Na spisku dobitnika sredstava prethodnih godina nalazi se i Zoran Drakulić (ukupno dobio 360.000.000 dinara), a sredstva je dobio i PZP Beograd u vlasništvu Mila Đuraškovića (200.000.000 dinara).

Vlasnik "Ružičaste imperije" Željko Mitrović takođe je dobro prošao u Fondu. Njegovo u međuvremenu finansijski ruinirano preduzeće dobilo je svojevremeno oko dva miliona evra kao pomoć za proizvodnju CD-a i DVD-a!?

Iako u Fondu zvanično tvrde da ne odobravaju kredite preduzećima koja su u blokadi ili posluju sa gubitkom poslednje dve godine među najvažnijim i najvećim korisnicima su upravo firme koje su u stečaju ili restruktuiranju, te tako nisu u zakonskoj obavezi da dobijena sredstva vrate.

Ko je sve dobijao namenske kredite za podsticanje proizvodnje iz Budžeta Republike Srbije za 2012. godinu, u ukupnom iznosu od 3,2 milijarde dinara, gde je Fond bio komisionar, dakle, kredite je davao u ime i za račun i iz sredstava Republike, po nalogu Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, u prvom polugođu, a kasnije po nalogu Ministarstva finansija i privrede (preduzeća u restruktuiranju navedena po redosledu davanja kredita u milionima dinara):

23.02.2012.

Zastava oružje 80

IMT 20

Livnica Topola 32

Vulkan, Niš 10

Simpo ŠIK 50

RTB Bor 1.500

09.03.2012.

Elan, Prijepolje 15

Vršački vinogradi 20

Zastava Kamioni 30

Industrija kablova 25

IHP Prva petoljetka 8

Šamot 10

03.05.2012.

Jagodinska pivara 15

AD Gibnjara 15

Simpo, Vranje 90

Industrija kablova 65

28.05.2012.

Industrija kablova 25

Magnohrom 25

20.06.2012.

Industrija kablova 100

31.08.2012.

Industrija kablova 110

22.10.2012.

Jagodinska pivara 70

IMK 14 oktobar 60

Internacional CG 35

Zastava kamioni 25

HI Župa 20

F-ka reznog alata 25

Krušik-Plastika 50

05.12.2012.

Simpo, Vranje 220

Utva, avio indust. 60

26.12.2012.

Vulkan Niš 10

Internacional CG 8

Pzp Beograd 10

Vojvodina,Starčevo 10

AD Dolovo 5

PIK Zemun 15

Dragan Marković 25

Javor, Ivanjica 10

21. oktobar, KG 10

MIN Lokomotiva 250

Zavarivač, Vranje 10

Metal Sistemi, KG 8

FAP Korporacija 19

Spisak nije konačan, jer u Fondu smatraju da su podaci ko je i koliko para dobio službena tajna. Ovu praksu je uvela još bivša direktorka Olivera Božić, a nastavila i aktuelna, Slađana Backović.

Predsednica Upravnog odbora Fonda je Verica Kalanović, ministarka regionalnog razvoja i lokalne samouprave, a članovi su: Ivica Kojić, Aleksandar Ljubić, Jovan Krkobabić, Sulejman Ugljanin, Velimir Ilić, Tatjana Matić, Zorana Mihajlović i Dejan Popović.

 

     A 1.

Puno kradu, a puno im dadu

Budžet Fonda za razvoj iznosi 17 milijardi dinara godišnje. Mada mu je zvanična namena podsticaj razvoja malih i srednjih preduzeća, istina je znatno drukčija.

Naime, najveći korisnici Fonda za razvoj su srpski multimilioneri. Na primer, za samo tri godine „Rudnap Group – Minel Kotlogradnja", preduzeće koje se nalazi u vlasništvu tajkuna Vojina Lazarevića, dobilo je milionske kredite u nekoliko navrata. Na visokom mestu među korisnicima kredita nalazi se i ime Miodraga Kostića, vlasnika „MK grupe". Njegovo preduzeće je od Fonda dobilo više nego celokupna srpska privreda.

I Kostić i Lazarević su tim parama kupovali jahte kojima krstare Jadranom. Samo jedno od ovih luksuznih plovila vredi čak 28 miliona evra. Od Fonda je dva miliona evra dobio i Željko Mitrović, tačnije preduzeće „Pink digital" koje se bavi štampanjem CD diskova!

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

U SRBIJI JE KRIMINAL OZAKONJEN: SVAKA VLAST JE IMALA SVOJE BAJKE U BORBI PROTIV KRIMINALA

 

Samo par dana od kada je predsednik Nikolić u Novom Sadu održao govor prilikom proslave dana policije kada je rekao da je "…odlučnost Vlade Srbije u proteklih godinu dana građanima vratila nadu u pravdu i da pravo i pravda opet stanuju u Srbiji kao i da su do pre godinu dana korupcija i organizovani kriminal vodili državu, da je politika Srbije pa i bezbednosna bila u rukama organizovanog kriminala, dileri droge su postrojavali i davali naređenja", došla je vest da je u tom istom gradu bačena bomba na službeni automobil jednog funkcionera, i tako ga na nagrublji način demantovala za sve što je izgovorio, konstatuje Tabloidov urednik Josip Bogić, bivši pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala.

 

 

                       Josip Bogic   

 

Najbolji pokazatelj koliko se kriminalci plaše srpskih eli(o)tnih jedinica a i koliko Evropa veruje u iskrenu borbu ove vlasti, je informacija da nemački Bundestag traži između ostaloga i da se sprovede reforma pravosuđa, borba protiv korupcije i kriminala. Istovremeno, umesto smene Veljovića, Tomislav Nikolić se narugao celom MUP-u, na čelu sa ministrom Dačićem. Pričati o tome kako su dileri droge postrojavali čelnike MUP-a, a ne reći koga, skandal je najvećeg ranga.

Još smešnija je Veljovićeva izjava da policije ima podršku države, predsednika Republike i Vlade u borbi protiv kriminala i to je za nas najvažnije!

To je i ranije imao pa šta je epohalno uradio da bi Veljović ostao ponovo direktor policije naročito što je predsednik dao ovakvu ocenu o stanju u državi i „postrojavanju!".

Za sprovođenje zakona ne treba politička volja niti podrška bilo koga. Policija i direktor moraju da rade po zakonu i na osnovu zakona a ne da mu bilo ko daje podršku ili da mu „drži strah". Direktor policije je rekao novinarima, posle obeležavanja Dana MUP-a i Dana policije u Novom Sadu, da policija pripada svim građanima.

„Policija nije ničija, ne pripada bilo kom pojedincu jer ona je policija svih građana Srbije". Samo nije rekao da on ima političke farbe za sve aktuelne vlasti. Veljović će progoniti izvršioce krivičnih dela samo kada vidi „mig" nekoga iz izvršne vlasti kao što je to i do sada radio a naročito kod Mikija Rakića. Ukoliko kao sada od izvršne vlasti zavise progoni pojedinaca onda treba ukinuti i tužilaštva i sudove pa uvesti preke sudove!

Pre samo godinu dana, bivši državni sekretar u ministarstvu pravde, Slobodan Homen, dao je izjavu da "posle gotovo 20 godina Srbija nema nikoga za koga bi se moglo reći da je koordinisani šef podzemlja. Svi koji su imali tu ulogu ili o kojima su mediji pisali kao o vođama organizovanog kriminala u Srbiji, danas se nalaze u zatvoru ili su u bekstvu u nekim dalekim zemljama".

Na žalost, organizovani kriminal i te kako postoji u ovoj zemlji samo što se prilagodio novim uslovima na tržištu. Da je to tačno govore podaci o tome koliko ljudi i dalje ima 24-časovno obezbeđenje od strane pripadnika MUP-a Srbije.

Ako je tačno što priča predsednik tada treba raspustiti sva obezbeđenja političara i lica koja imaju zaštitu države jer nemaju koga da se plaše, a i sam predsednik treba da se odrekne ove privilegije pošto organizovanog kriminala nema.

Nedavno objavljeni podaci iz Lazarevca o tome kako se sami građani organizuju u borbi protiv trgovine narkoticima i da sami objavljuju imena glavnih dilera najbolje demantuju predsednika i uspešan rad policije na čijem čelu je ovaj direktor policije.

Politička volja u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije ne znači da bilo ko iz izvršne vlasti, na bilo koji način sme da se meša u rad organa koji su zaduženi za to. Ranije je Tadić bio i tužilac i istražni sudija, a čini mi se da se sad na sličan način ponaša i Vučić. Šta znači koordinacija nego direktno mešanje u rad tužilaštva. Vučić to radi zbog toga što je ima „veliko i neizmerno poverenje" u policiju i njenog ministra.

Ali sve dok tužilaštvo ne postane samostalno u progonu izvršilaca krivičnih dela ništa nema od iskrene borbe protiv kriminala i korupcije. Svaki put kada dođe do promene vlasti izvršna vlast će disciplinovati i tužioce i sudije. Reforma je to najbolje pokazala. Insistirati na pravnoj državi koju treba da štiti policija na čelu sa Veljovićem neće nas uskoro uvesti u Evropu pogotovo što nemačka kao ključni akter insistira na rešavanju paljenja njene ambasade u Beogradu, a i tada je direktor bio Veljović.

Što se tiče preispitivanja „spornih" privatizacija većina ili gotovo sve te privatizacije su istražene, a istrage treba usmeriti na prašnjave fioke tužilaca i tužioce koji su te predmete „zaključali" i drže ih tako godinama. Na omotima spisa sigurno stoje napomene, po čijem su nalogu tu boravili i borave, pa kada se to istraži doći će se i do rešenja enigme. Nakon toga i te tužioce i političare treba procesuirati. Sa druge strane mnoge privatizacije su r

ađene u skladu sa zakonima. Nije toliki problem sa onima koji su kršili zakone. Mnogo veći problem je sa onima koji su „nameštali" zakone da rade sve po zakonu. Zbog toga što su mnogi radili „po zakonu" dosta procesuiranih slučajeva je završilo oslobađajućim presudama zbog „nedostatka dokaza". Ne može se neko osuditi zato što je radio u skladu sa zakonom.

Sve je u Srbiji dolaskom naprednjaka "procvetalo". Verovatno da pristalicama te partije i jeste, jer su „visokokvalifikovani" kadrovi rešili svoje egzistencijalne probleme. Neće biti da su samo DS i DSS opustošili Srbiju a da niko iz redova koalicionih partnera nije učestvovao u tome jer su i oni bili u gotovo svim Vladama od petog oktobra pa naovamo.

Sve vlasti su zadavale smrtonosne udarce organizovanom kriminalu i korupciji a oni su svakim njihovim odlaskom bili sve veći i žešći. Po većini definicija organizovani kriminal je sprega aktuelne vlasti i kriminala, a nikako sprega bivše vlasti i kriminala. Ovo iz razloga što aktuelna vlast ima sve poluge i finansije i represivne organe i moć. Kada neko iz aktuelne vlasti bude procesuiran tada ću poverovati da počinje iskrena borba protiv korupcije. A ono što niko ne pominje je da je prava borba protiv korupcije ukidanje svih ozakonjenih privilegija. A to neće niko. Zbog toga se osvaja vlast, a ne da bi se domaćinski upravljalo Srbijom.

Od ukidanja ozakonjenih privilegija i „raznih drugih povlastica" još nema ništa. Od najavljenih 150 agencija ukidaju se samo njih nekoliko s time da zaposleni dobijaju „pravičnu naknadu". Prava borba protiv korupcije je ustvari borba protiv ozakonjenih privilegija, borba da se osnaže institucije sistema koje treba da budu brana od bahatog ponašanja i uzurpiranja vlasti od predsednika države pa do najnižih činovnika.

Pre svega treba pod hitno ukinuti koalicioni sporazum na osnovu koga su partije na vlasti podelile Srbiju kao plen. To su putevi koji vode do nekoliko političkih stranaka. A to je zabranjena zona. Sprega između aktuelne vlasti i kriminala jedan je od važnih elemenata u definisanju organizovanog kriminala i korupcije. Pravi šefovi podzemlja odnosno ove države nisu Šarić, Bojović, i „begunci", nego vlasnici velikih preduzeća koji se kod nas nazivaju kontroverznim biznismenima, ili tajkuni i koji se nude državi da pomognu oko krize, pri tom duguju desetine miliona eura na ime poreza i doprinosa!

Tomislav Nikolić koji priča o pravnoj državi i pravdi, mnoge je osuđene za kriminal pustio na slobodu! Ta amnestija mu osporava bilo koje pravo da priča o pravu i pravdi. Ovaj govor pre liči na predizborni nego na pravu i iskrenu borbu. To nije posao predsednika. Po svemu sudeći i sadašnji predsednik pomalo liči na svog prethodnika. Ali razlika je samo u tome što je ovaj ipak dobio orden i to koji: Jakov Nenadović!

Sve dok u Srbiji bude više uhapšenih nego otvorenih radnih mesta neće biti ulaska u Evropu. Evropa se protiv organizovanog kriminala bori prevencijom u kojoj učestvuju svi građani a ne represijom kojom rukovodi jedan čovek. I zato Bundestag insistira na tome da se Srbija sistemski bori protiv „sramote" svakog društva kako reče predsednik a ne da to radi pojedinac pa bio on koordinator ili Predsednik. Narod ipak više voli Grimove i Andersenove a ne predsednikove bajke.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

NOBELOVCI: NAGRADE ZA MARIONETE I PETOKOLONAŠE, I ZA RUŠENJE LEGITIMNIH VLADA

 

Prošle godine u oktobru dodeljena je Nobelova nagrada za mir. Srećan dobitnik je bila EU, koja već 60 godina radi na očuvanju mira i širenju toplog bratstva i bankarskog jedinstva. Ima li lepše ideje od original hipi filozofije, Peace and Love! Samo, treba znati da naj-nagradu za čovekoljublje ne dodeljuje neki kolegijum svetskih predsednika i ministara, niti sabor naučnika i filosofa, pa čak ni penzionersko društvo starih nobelovaca. Ne. Nagradu za mir dodeljuje ista ona organizacija koja vodi sve "mirovne operacije", zapravo, agresivne ratove, a to je CIA.

 

       Mile Urošević (dopisnik iz Pariza)

Posredno, preko Stejt departmenta i uticajem jednog jedinog čoveka, Komitet za Nobelovu nagradu postaje deo američke spoljne politike. Svi važni ljudi to znaju a zašto o tome do sada niko nigde nije pisao, pita se poznati francuski profesor i bivši vladin inspektor finansija, Fransoa Aselino

Sve je danas moguće i logika nije dobar savetnik. Na primer, čovek koji je izmislio dinamit i implicitno usmrtio bar pola milijarde ljudi, već preko sto godina je simbol mira i humanosti!

Da nije u pitanju jedna cenjena i skupa nagrada, čovek bi pomislio da je neka zafrkancija. Osim Evropske Unije koja je nagrađena prošle godine, nobelovu nagradu za mir su od 1990 dobijali sve veoma cenjeni mirotvorci: Barak Obama, Marti Ahtisari, Kofi Anan, Kušnerovi "Lekari bez granica", Jaser Arafat ili Gorbačov?

Ali, i ranije je bilo lažiranja kako bi pojedine ličnosti zaradile u autoritetu i kešu…

Mnogo toga se krilo od javnosti. Tek kada otvorene tajne arhive Nobelovog instituta za period od 1930. do 1953. ispostavilo se da su za nagradu bili predlagani i neki drugi mirovnjaci kao što su: Adolf Hitler, imenovan 1939. od strane Erika Branta, člana švedskog parlamenta.

Benito Musolini je takođe bio predlagan još 1935. a Staljin je čak dva puta (1945. i 1948. god.) mogao da ponese nagradu kojom se danas diči EU! Kako je krenulo, možda će uskoro istu nagradu ponuditi Tačiju i Ketrin Ešton za večni mir na Kosovu, ili humanitarnom kolektivu NATO Sarkoziju za njihove mirnodopske operacije u Libiji i Avganistanu!

Da se čovek zapita ko to određuje nosioca ovako važnog priznanja? Ispada da je norveški ček od milion dolara jedna super diploma za poslušnost ili neka vrsta mita za usluge koje zapad očekuje od eminentnih ličnosti ili belosvetskih poturica.

Cinizam bez granica se tako služi plemenitim idejama za svoje prljave poslove i preko marioneta na vlasti ili petokolonaša u opoziciji uspostavlja novi svetski poredak. Od kako je Ruzvelt uveo tehniku postavljanja marioneta po savezničkim državama i finansiranje izdajničkih opozicija po ostalima.

Kada se polovinom XIX veka Florens Najtingejl vratila sa ratišta krimskog rata, ona se obratila Gustavu Nobelu sa predlogom da pakleni naučnik nakon svoje smrti svu svoju imovinu ostavi fondu za iskup grehova, koji će nositi njegovo ime. Ova mlada Engleskinja je bila prva medicinska sestra na svetu čije je angažovanje izazvao horor strave i užasa prvog modernog rata. Tada je Nobel, tata dinamita, sročio testament i zaradio rajska vrata na onom svetu 1896. godine, dok je velikim ljudima na ovom svetu odredio čistu desetku, u milionima švedskih kruna, naravno.

Pored klasičnih predmeta iz literature, fizike, hemije ili matematike, koji se nagrađuju u Švedskoj 1900. godine, u Norveškoj je uvedeno i pomoćno odelenje za nagradu iz dobrog vladanja i mir u društvu. U to vreme Švedska i Norveška su bile jedno Skandinavsko carstvo sa zajedničkim parlamentom i jednom krunom.

Balkanizovali su se (čitaj, podžapali i definitivno rasturili), tek 1905. Prvu Nobelovu nagradu za mir, bratstvo i humanost dobili su osnivači crvenog krsta; Anri Dunan i Frederik Pasi.

Već 1906. godine nagradu za pacifizam je dobio gore pomenuti militarista; Teodor Ruzvelt. Bilo je i drugih lažnih pacifista. Ipak najveće promene su se dogodile nakon hladnog rata i pada Berlinskog zida. Razlog je jednostavan. CIA je tada nesmetano umešala svoje duge prste i pripitomila žiri za izbor mis mirovnjaka. Ovako se izjašnjava francuski profesor Fransoa Aselino, politički toliko nepogodan čovek da mu se već više puta onemogućilo da se kandiduje na predsedničkim izborima.

Za Norvešku se zna de je jedna od glavnih pudlica u NATO paktu, gde ima za zadatak da čuva granicu NATO-Rusija i tako štiti svet od boljševičke invazije sa poluostrva Koli. Takođe je interesantno za naše politikaše kako je norveški narod na dva referenduma odbio da uđe u EU. Verovatno jer je njihovo morsko dno veliki rezervoar petrola.

Zbog pomenutih objektivnosti nije ni čudo da je američka ambasada, predimezionisano velika zgrada za ovako malu državu. U toj zgradi, koja je na samo sto koraka od ambasade, zaseda komisija za dodelu Nobelove nagrade za mir. Odluka se donosi većinski. Da ne bi bilo primedbi, imena i funkcije tog žirija od pet lokalnih političara su javna i njih imenuje norveški parlament, poznat kao Stortinget.

Prvi i najvažniji član nobelovog komiteta je čovek sa dva kačketa, Jagland Thorbord. Iako autodidakt ovaj pametnjaković je već bio ministar spoljnih poslova Norveške da bi kasnije ubo ni manje ni više nego fotelju sekretara Saveta Evrope. Te iste EU, u koju njegova zemlja neće da se upiše! I sad je on taj koji je odlučio prošle jeseni da se Nobelova nagrada dodeli EU, firmi, koja ga zapošljava!

Ostali članovi komiteta za dodelu Nobela su dame: Kaci Kuliman je potpredsednik, Berit Rais Andesrson i Inger Mari Iterhorn su u opoziciji i nacionalisti, dok je peti član ekipe, Agota Vale, socijalista ali i aktivni član anti-evropske organizacije Nei Til EU, koja je većinska u Norveškoj.

Vrlo je interesantna činjenica da je na dan glasanja za dodelu nagrade Evropi ova dama bila na bolovanju. Da je bila zdrava, Evropa bi izvisila. Zato je umesto Agote glasao jedan šaptač ili čovek iz senke, misteriozni Geir Lundestad. Iako je zvanično samo sekretar komiteta on već 23 godine okupira i kancelariju direktora Nobelovog Instituta.

Tako, od sedam milijardi ljudi na svetu, spada na jednog jedinog koji treba da nam kaže koga teba nagraditi.

Ne treba zaboraviti: Institut Nobel i Komitet su dve firme. Prva je neka vrsta biblioteke i tu je da sakuplja podatke i predlaže kandidate komitetu. Ponekada od 200 kandidovanih izaberu jednog. U principu je tako, ali je u stvarnosti malo drugačije…

Da bi se shvatilo u čemu je razlika treba pogledati u radnu knjižicu svuda prisutnog Geira Lundestada. Geir je od 1978. do 1983. radio kao istraživač na čuvenom Harvard univerzitetu. Kasnije je proveo dve godine u Vašingtonu kao istraživač u Njoodronj Njilson centru čiji je član i Hilari Klinton. Koje slučajnosti!

Čim su ga postavili na mesto sekretara Nobelovog Komiteta 1990, iz šešira je za nagradu izvučen Mihail Gorbačov. Od tada pa na dalje, sve su nagrade pomalo sumnjive, a neke su i očigledno zlonamerne. Pre EU, milion i po dolara i lovorike je dobio mirotočivi Barak Husein Obama. Čovek koji izmislio novu vrstu ilegalnog ratovanje putem igrački za ubijanje. Svakog meseca u podrumu Bele kuće sastaje se neko društvance stručnjaka za prisluškivanje i likvidaciju nepodobnih, da odrede plan leta ubojitih dronova.

Na čiju adresu da se programira dronska letilica. Pre Obame za svetskog šampiona u humanosti određen je kineski disident Liu Xiaobo, koji je već bio u zatvoru lokalne diktature.

Bilo bi nepošteno prećutati da je hrabri nobelovac Liu imao privilegovane odnose sa SAD. Do 1989. je radio kao profesor na Havajima i na Kolumbija univerzitetu. Kao predsednik CPC organizacije za demokratiju i slobodu u Kini, čiji je centar u Švedskoj, Liu prima platu pa je 1995. naplatio 23. 000 dolara što je u Kini ogromno bogatstvo.

U nekoliko navrata Liu tvrdi da su svi američki ratovi opravdani i da su primer kako treba ratovati u modernoj civilizaciji. Čestitao je Bušu za agresiju na Irak i napisao famoznu frazu kako bi trebalo 300 godine kolonizacije da bi Kina dostigla zapadnu civilizaciju.

Iako je sve to hrabro i u mnogome može da se opravda, borba opozicije protiv vladajuće klase ipak bode oči pravi razlog zbog koga je Liu postao nobelovac. Nagrada je vrsta oružja na međunarodnom planu i ohrabrenje svim opozicionarima da ruše svoje sisteme i uvode mondijalizam na čelu sa SAD kao spasiocima sveta.

Ima i drugih primera omalovažavanja Nobelove nagrade. Šta je to tako veliko učinila Elena Džonson Sirleaf predsednik Liberije, da zasluži put u Oslo? Doduše, pre Nobela ona je bila proglašena za najhabriju ženu godine i dobila medalju lično od Hilari Klinton. Poreklom Turkinja i gospođa Karman Kavakul je dobila isto priznanje.

Mlada članica islamske partije Al-Islah Karman je postala i najmlađa nobelovka kada je sa svojih 32 godine smislila Jemensko udruženje novinarki bez lanaca i tako, verovali ili ne, spasila svetsko novinarstvo i sve medije svemira, cinično primećuje autor predavanja o zakulisnim radnjama Nobelovog komiteta.

Za to vreme Džulijan Asanž je proglašen za svetskog neprijatelja broj jedan, i čuva glavu od evroameričke demokratije sakriven u jednoj ambasadi u Londonu. On sigurno neće dobiti Nobela za mir ove godine kao ni udruženje Džejn Fonde koje se na američkom tlu bori protiv hegemonije svoje vlade i njene desnice, ali zato obnažena Femenke ili bradati Rami Abulrahman koji iz Londona vodi sirijsku opoziciju, imaju velike šanse da bude sledeći nobelovci i da dobije sve što ide uz titulu, pa i vojnu pomoć da i u Siriji kao i u ostalim zemljama u tom delu sveta islamisti dođu na vlast. Istorijska nelogičnost je i u tome da, na primer, Gandi, nikada nije imao tu čast da ode u Oslo po Nobela za mir.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije