Архива

Posts Tagged ‘loncar’

NIJE PRIORITET SAMO LEČENJE: TESNA SPREGA VLASTI I KRIMINALNIH RADNJI U VRHOVIMA ZDRAVSTА!!???

18. августа 2018. 1 коментар

 

Objavljujemo pismo grupe lekara Kliničkog centra Srbije o stanju u srpskom zdravstvu koje traje već tri decenije. Lopovluk je neuništiv. Izgleda da može samo prepadni vod da ga reši…

 

    ……….

MALI DEO LOPOVLUKA

 

Dugogodišnja direktna povezanost BIA sa narkomafijom vidi se kroz angažovanje ministra Lončara za predsednika Komisije za drogu Vlade Srbije, ali njegov boravak na splavovima i noćnim klubovima po Beogradu u prethodne dve godine nije bio slučajan. BIA je pripremala svog masovnog ubicu za ovo mesto, pošto Vučić mora sve da aminuje, što dođe iz BIA, jer su ga ucenili radnjama njegovog brata i drogiranjem sina Danila.

Naime, po kafićima oko hrama Sv. Save, agenti BIA i navijači navukli su Vučićevog sina Danila da šmrče drogu i kamere obezbeđenja su ga snimile u nekoliko lokala. Onda su Lončar (koji je često u tim kafićima sedeo sa predsednikom Višeg suda), sa Aleksandrom Stepanovićem, i njegova ekipa iz BIA prikazali Vučiću kako vlasnici tih kafića imaju ucenjivačku dokumentaciju o malom Danilu. Vučić i onako nervno rastrojen, naređuje Neši (Stefanoviću) da vrši racije i pozatvara određene kafiće oko hrama Sv.Save sa spiska koji su mu doturili Lončar i ostaci zemunskog klana u BIA.

Ovakvo manipulisanje Vučićem ta mračna ekipa vrši već pet godina, a sada im je preko MUP i Neše raščistio teren za mirno dilovanje narkoticima, jer je policija očistila konkurenciju. Lončar mu se onda žali kako ima pune ruke posla i ne može da stigne da sređuje KC Srbije i ostale afere u zdravstvu, što sumanuti vođa aminuje iz navodnog razumevanja. Lončarovo često iznajmljivanje elitnih kurvi nije bilo samo zbog njegovih perverzija, već i za ucene kojima su ga agenti BIA naučili da se bavi putem podmetanja kurvi raznoraznim protivnicima, pre svega u zdravstvu.

Zacementirana pozicija ministra ogleda se i u izjavi Milovana Bojića kako su evidentni pozitivni radovi u zdravstvu, a poznato je da je Bojić bio tekstopisac svih konferencija za štampu koje je Šešelj sazivao o Lončaru. Prosto je sramota koliko se odjednom Bojić plaši Lončara, da je Šešelj morao da pređe na svog sina Aleksandra, pa njemu da uruči tekstove o Lončaru da čita u skupštini, jer ga se drugi radikali plaše.

Naši izvori pouzdano znaju da je prilikom protivljenja Lončara oko postavljenja Bojića na Dedinju, Vučiću iz štaba radikala sve predato Lončaru, a da je on, pregledavši dokumentaciju, rekaoznam ja sve to i mnogo više – ali ga nije smenio nego ostavio, a ucenio postavljenjem Bojića na Dedinje, tako da Lončar u medijima objavi da je to njegov lični izbor. Kakva parodija.

Dok se obaveze oko učrvšćivanja glavnog dilera narkomafije sa korenima u Milogori, Lončaru, učvršćuju, Vučić se bavi pranjem brata-lopova i sina-narkomana, umesto da se zapita gde je 437 miliona evra iz poliklinike KC Srbije nestalo za useljenje preostalih osam spratova te zgrade, koji su prazni 30 godina.

Milika Ašanin, pion Zlatibora Lončara, to pitanje nikad nije smeo da pokrene, a kada ga je prof. Miljko Ristić sa šefom pravne službe Jovom Atanasijevićem pokrenuo, ubrzo je bio smenjen a Atanasijević penzionisan.

Reč je o bandi istih ljudi u KC Srbije, koji jatakuju lica gonjena od pravosudnih organa po klinikama u KC Srbije, među kojima je najdrastičniji slučaj koji su mediji propratili, ležanja prestupnika na plastičnoj hirurgiji ni manje i više nego tri godine!

Lončar čestite i poštene lekare zlostavlja i tera na emigraciju. Dopustio je agentima stranih ministarstava zdravlja da drže kurseve stranih jezika, čak i u prostorijama državnih bolnica, otvoreno pozivaju kolege na emigraciju, što nije zabeleženo u radu ni jednog ministra zdravlja na svetu, ali nije zabeleženo ni javno i otvoreno nagrađivanje kriminalaca u zdravstvu, kakvo vrši Lončar ovih dana. Što veći kriminalac, to brze napreduje u bolnici!

Što veći kriminalac, to brže napreduje u bolnici, a ni jedna vlast niti služba BIA, UBPOK…u poslednjih 25 godina nije rešila problem pljačke u zdravstvu započete početkom devedesetih godina sa uvođenjem sankcija, kada su Miloševićevi kadrovi otpočeli kriminalne radnje i prema osoblju i prema pacijentima. Tada se to tolerisalo da ne bi zdravstveni sistem propao zbog sankcija koje su pretile da ugroze normalan proces rada, od nabavke osnovnih medicinskih sredstava pa do odlaska najučenijih u inostranstvo.

O tome je nešto više govorila dr Slobodanka Gruden, sa mesta gradonačelnika Beograda, koja nije nikad svoje kolege i struku zaboravila, ali kada je dotakla ovu temu, na volšeban način isplivao je njen potrčko Nebojša Čović, kome je u centrali SPS kod Kolarca data kompromitujuća dokumentacija o dr Slobodanki Gruden. Reč je bilo o nekim papirima oko poslovanja gradskih službi sa kojima dr Slobodanka Gruden nije imala nikakve veze, ali se smatrala odgovornom po funkciji, tek da se Nebojša Čović kao hijena posluži otpacima i sedne u njenu fotelju.

Prvi koji se takvom načinu rada priklonio bio je akademik Ljubiša Rakić, koga je u CK KPJ Srbije izgurala kao svog ljubavnika, žena Jovana Veselinova,pa je napravio niz afera na prištinskom univerzitetu. Međutim, kao osnivač Munove sekte za Balkan (osnivački kongres bio u Sava Centru), uspeo je da ubedi neke policajce željne napretka u karijeri, kako je članstvo u sekti moderno u svetu, pa je imao operativne podatke o toku istraga. Pred njegovo hapšenje dobio je informaciju i otišao kod Slobodana Miloševića u predsedništvo da moli za milost.

Posle osam sati čekanja dočekao je predsednika, koji nije imao pojma za ovu istragu i čuvši od Rakića čarobnu rečenicu: "…Druže predsedniče, nezgodno je da se hapsi jedan Srbin, profesor Prištinskog univerziteta, baš sada…"

Milošević je sve istrage obustavio. Rakić potom prelazi u Beograd i počinje njegov vrtoglavi uspon, velika karijera, pre svega u SANU, gde je danas potpredsednik, ali i zaštitnik svih kriminalaca u zdravstvu, koji su od pre 25 godina shvatili da je on jedini koji može da ih pomiluje kad zagusti. Ovim primerom smene dr Slobodanke Grudeni napredovanja akademika Ljubiše Rakića, želimo da vam prikažemo metodom komparacije dva slučaja, kako je vrh SPS-a počeo da uništava čestite i poštene kadrove, a dovodi šljam u vrh zdravstvenog sistema.

To je posle 5. oktobra na žalost nastavljeno još daleko više i drastičnije, a glavnu ulogu su imalu kadrovi SPS-JUL koji su prešli u DS, kao na primer direktor i Hirurške klinike Predrag Peško, koji je bio na svim plakatima JUL po gradu, a onda, 6. oktobra 2000., osvanuo je u Demokratskoj stranci, postao direktor klinike, osnivač Novog sindikata zdravstva (za koji se danas vezuje za milionske afere!) i glavni zaštitnik kriminalaca u zdravstvu.

Nije to jedini primer. I ti primeri se ponavljaju i 2012. godine kada kadrovi DS prelaze u SNS i već šest godina besprizorno pljačkaju i građane i kolege, bez imalo straha da će biti procesuirani. Slika u zdravstvu je slična kao na primer u Vladi Srbije, u kojoj su od bivših radikala samo Nebojša Stefanović i Jadranka Joksimović, dok su svi ostali ministri SPS-JUL-DS-G17, dakle eksponenti stare pljačkaške garde.

Državni sekretar u ministarstvu zdravlja, stari kadar SPS koji nikada nije menjao stranku, prof.dr Vladimir Đukić, rekao je na više sastanaka u ministarstvu da nigde ne može da se uđe u trag nestalom novcu za poliklinike KC Srbije (437 miliona evra), ili, prevedeno na srpski, toliko je ukradeno.

Na sajtu Evropske investicione banke jasno piše da je za rekonstrukcije Kliničko-bolničkih centara po Srbiji povučeno u dva navrata ukupno 800 miliona evra, ali ovde se taj novac nigde kroz papire ne vidi. Prof.dr Dragana Jovanović je insistirala u vreme DS da je G17 u sprezi sa tajkunom Miškovićem izvršio pljačku zdravstvenog fonda i zbog toga postala savetnik ministra Lončara sa zadatkom da se afera razotkrije. Umesto toga izmarširana je iz ministarstva nazad na plućnu kliniku i rečeno joj je da ćuti do penzije, što ona i radi, a milioni koji su nestali iz fonda nikada nisu ispitani do kraja, jer se dolazi do novopečenih naprednjaka, nekada članova DS i G17.

Ugledna profesorka Zorica Kojić iz Nemačke, prošle godine je dolazila u Srbiju da pomogne svom narodu najnovijim dostignućima svetske medicine. I ministar Lončar je lepo primio. Međutim, kad je došlo do konkretne realizacije i pomoći pacijentima, pre svega deci oboleloj od raka, profesorka je naišla na neshvatljive problem od hohštaplera koji su postavljeni na funkcije u zdravstvu, da je glavom bez obzira napustila Srbiju.

Svojoj prijateljici iz Nemačke žalila se kako je imala i podršku školskog druga, dugogodišnjeg radnika DB, koji je išao s njom i na razgovore s ministrom i po srpskim bolnicama, ali da su klanovi i mafija po bolnicama takvi da im ni bezbednjaci ne mogu ništa! To je i dokaz zbog čega uspešni lekari iz inostranstva, srpske patriote koji žele da pomognu svom narodu, ne mogu u Srbiji ništa da urade zbog bande koja drži srpsko zdravstvo u kriminalnim raljama već pune tri decenije.

Poslanička grupa SRS je 2017. godine u parlamentu postavila pitanje tada novoj premijerki Ani Brnabić, oko funkcije jednog od načelnika na plastičnoj hirurgiji KC Srbije, koji ima obiman dosije u MUP i tužilaštvu, te uz poslaničko pitanje dostavila i tu kompletnu dokumentaciju. Brnabićka se uznemirila, naredila je ministru Lončaru da joj napiše izveštaj o tom kriminalcu i načinu kako je dospeo na funkciju s koje je počinio veliki broj krivičnih i prekršajnih dela.

Lončar se onda, sav orošen znojem, obratio nekom iz poslaničkog kluba SNS i pitao ga: "…Jel’ ti to guraš?" Međutim, ovo govori i o neslozi u SNS, jer je očigledno da je neki naprednjak – bivši radikal, kome je prekipelo, dao dokumenta svojoj bivšoj poslaničkoj grupi, pošto naprednjaci ne smeju da postave pitanje o kriminalcu – načelniku Klinike za plastičnu hirurgiji, a radikali smeju. Uglavnom, jad i beda vladaju srpskim zdravstvom i pacijenti su dovedeni do stanja da se "na knjižicu" leči samo teška socijala, a ko god ima imalo novca, plaća privatne usluge.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

DIGITALIZACIJOM DO KILAVOG ZDRAVSTVA SRBIJE: UMESTO BRŽEG I KVALITETNIJEG LEČENJA, NEKADA SE BRŽE DOLAZI I DO SMRTI!????

1. августа 2018. Коментари су искључени

 

Za više desetina miliona evra pacijenti u Srbiji su dobili Integrisani zdravstveni informacioni sistem koji ni do danas nije proradio kako treba. Pare su potrošene i podeljene između ministra Zlatibora Lončara, Aleksandra Vučića i pojedinih učesnika, a sada građani kroz doprinose, poreze i enormno uvećane cene lekova sve to (samo)finansiraju.

 

                       Milan Malenović

VISE KOL NEGO KUL LECENJE

 

U Srbiji se sve vrti oko novca, a najviše se obrće oko zdravstvenog sistema. Ko nema novac, a razboli se, najbolje je da sam sebi prekrati muke. Novac, koji je preko potreban za lečenje teških bolesnika, ali i žrtava različitih nesreća, preusmerava se u faraonske projekte koji više predstavljaju spomenik odnarođenoj vlasti, nego što služe svojoj svrsi.

Sredinom novembra 2016. sa radom je počeo nacionalni kol-centar Ministarstva zdravlja, koje je ministarstvo saznalo tek desetak dana kasnije.

Naime, iako je još 18. novembra 2016. osvanula vest kako je u „okviru implementacije Integrisanog zdravstvenog informacionog sistema (IZIS)"počeo sa radom pomenuti centar, Ministarstvo zdravlja je tu istu informaciju na svom sajtu objavilo tek 26. novembra iste godine. U međuvremenu je dogovarano sa ministrom Zlatiborom Lončarom ko će svečano da pusti u rad kol-centar i kako će da se podele pare. A uložena sredstva nisu bila mala, naprotiv.

Samo za opremu i softver koji koristi kol-centar Ministarstvo zdravlja je izdvojilo ukupno više od pet miliona evra. Uz to, dolaze softveri i oprema za svaku zdravstvenu ustanovu u Srbiji. Koliko je to na kraju bilo sredstava niko ne sme da saopšti javnosti. Ipak se ponešto zna: relativno mali dom zdravlja „Stari grad" u Beogradu je za pomenute svrhe izdvojio najmanje pola miliona evra.

Pacijenti su za taj novac, koji su dali preko plaćanja poreza i doprinosa, dobili – ništa. Umesto da zovu svog izabranog lekara, oni pozivaju centralni kol-centar (mada postoje i pokrajinski i lokalni) preko koga onda zakazuju pregled, ali samo kod svog izabranog lekara, stomatologa, pedijatra ili ginekologa. Ovo je, u suštini, pomoć medicinskim sestrama koje su se ranije javljale na telefon, a ne građanima.

Izrada idejnog rešenja za softver, kao i nadzor nad kasnijim radovima dobio je svojevremeno Elektro-tehnički fakultet u Beogradu, ali je izvođač radova bilo neko privatno preduzeće.

Kompletna oprema je kupovana od preduzeća bliskih vlastima, tako i od „Galeb grupe". Najveći deo provizije odlazio je od prvog dana resornim ministrima, koji su deo predavali prvo Borisu Tadiću, a onda novom vladaru Srbije, Aleksandru Vučiću. Tako su na jednom projektu povezane i zbratimljene dve vlasti.

Za najmanje pet miliona evra plaćenih za opremu i softver centralnog kol-centra, pacijenti kod svog izabranog lekara mogu da zakažu samo preglede kod specijalista koji su u istom domu zdravlja. Ako njih nema, ili pacijent želi nekog drugog, mora sa uputom da ode kod njega (isto kao i pre plaćanja pet miliona evra) i da zakaže pregled u nekoj doglednoj budućnosti.

Tako se pregledi za kardiologa zakazuju početkom maja tek za sredinu juna ili kasnije. I to uz pomoć IZIS-a!?!

Hitni slučajevi, koji su već u bolnici, imaju nešto više sreće – oni pregled specijaliste mogu da dobiju i na samrti. U najgorem slučaju, na obdukcionom stolu, odmah posle smrti.

Naš penzionisani kolega Milosav Jovanović nalazio se na Internoj B klinici u okviru Kliničkog centra Srbije, gde je prebačen preko Urgentnog centra, jer mu je pozlilo. Na prijemu je imao jako otečene noge i nepravilan rad srca, kao i otežano disanje. Sve je ukazivalo na insuficijenciju srca, posebno kada se dodaju i njegove poodmakle godine.

Krajem aprila mu je, dok se još nalazio na klinici, zakazana koronografija, što je jedan lak (mada ne i uvek bezazleni) hirurški zahvat. U određeno vreme je dogovorenog dana sa Internog B kolima prebačen u oko 250 metara udaljeni Klinički centar. Dan ranije mu je rečeno da ne doručkuje ili da, eventualno, uzme samo malo (zbog lekova). U KCS je prebačen u 13:00 časova, znači pre ručka. Ležao je na pomoćnom krevetu u hodniku i čekao svoju sudbinu.

Posle tri i po sata čekanja prišla mu je jedna sestra i rekla mu da tog dana neće stići na red i da se sam, pešice vrati na svoje odeljenje?!? Kolega je ovo odbio i pokazao na otečene noge primetivši, usput, kako ne može da se vrati, jer ne zna ni put. Posle toga su se smilovali i poslali kola po njega i ostale pacijente.

Pomenuti kolega je još imao i sreće, jer je gladovao „samo" pola dana. Na Drugoj hirurškoj klinici u Beogradu početkom decembra prošle godine, potpisnik ovog teksta je ležao u sobi sa pacijentom koji nije smeo ni da večera dan uoči operacije, a zatim da gladan čeka da ga prozovu.

Oko tri sata posle podne (ručak je odavno prošao) saopštili su mu da tog dana neće biti operisan. Mučenje je nastavljeno neki dan kasnije kada, takođe, nije smeo ništa da jede od podneva prethodnog dana. Ovog puta je odvezen na operaciju. Da li je, onako izgladneo, preživeo, potpisniku nije poznato.

Svakodnevne višestane gužve u skučenom i potpuno neuslovnom Urgentnom centru u Beogradu, koji je slika i prilika raspalog srpskog zdravstva, dovele su do toga da najbolji kadrovi iz urgentne medicine doslovno beže iz tog pakla koji dele zajedno sa pacijentima.

U prizemlju Ugrentnog centra, tačnije, u hodniku dugom jedva petnaest metara i širokom oko dva metra, nalazi se čekaonica za hitne slučajeve u gradu od dva miliona ljudi. Pregledi i administrativne procedure traju u proseku najmanje oko četiri sata.

Uprkos lažima režimskog ministra da je "sve digitalizovano", medicinsko osoblje osim registrovanja podataka u računaru, ručno i dalje popunjava "knjige" i svaki slučaj ponaosob stvara gomilu nepotrebnih papira. Na taj način, jedna trećina osoblja je potpuno izbačena iz svog posla, a ono malo lekara Urgentog centra koji su izloženi svemu i svačemu, obavljaju preglede kao u ratnoj bolnici: ozbiljno su posvećeni samo u drastičnim slučajevima.

U pomenutom hodniku, ljudi leže na kolicima (kreveti na točkovima), satima, bez kontrole lekara i medicinskih tehničara. Pa i tih pokretnih kreveta nikada nema više od dva do tri, pa ljudi doslovno padaju. Mrak, smrad, odsustvo svetla i ventilacije, bauljanje bolesnika, redovi ispred ortopedije, to je slika Urgentnog centra u Beogradu.

Pacijenti koji imaju sreću da dožive pregled kod specijaliste suočavaju se sa dodatnim problemom.

Magazin Tabloid je već u više navrata pisao o tome kako ovdašnji lekari prepisuju one lekove od čije prodaje imaju najvišu proviziju, ali se još nije desilo da počnu da prepisuju i lekove koji još nisu ni registrovani u Srbiji.

Naime, specijalisti se pozivaju na za njih besplatne „stručne seminare" (tako se danas zove ono što je do pre nekoliko godina nosilo narodsko ime „podmićivanje") i to obavezno u neko fensi odmaralište. Sve troškove snosi neka od farmako-kuća, a najbolji trgovci među lekarima dobijaju i vredne poklone ili mogućnost da o tuđem trošku povedu i osobu svoga srca. Oni na samom vrhu dobijaju i novac za „predavanja" (to je čitanje tuđih radova koji su od drugih „stručnjaka" pročitani već na najmanje tri takva seminara), a retki srećnici dobijaju i plaćeno „stručno usavršavanje" u inostranstvu, uz koje ide i mesečna plata.

Ove provizije su veoma privlačne za puno ovdašnjih lekara (čast izuzecima), pa se oni trude da se dokažu kao trgovci i kreću da prepisuju lekove od kojih imaju najviše koristi. Slučaj je hteo da je potpisnik ovih redova, prilikom otpusta sa Interne B krajem aprila, dobio otpusnu listu sa preporučenom terapijom, na kojoj je bio i lek „Aldactone" koji, po rečima apotekara, tada još nije bio registrovan za upotrebu u Srbiji.

Lekari su postali toliko alavi da prepisuju i neodobrene lekove, samo da bi na kraju godine imali bolji skor od drugih kolega. Pomenutu otpusnu listu su potpisali mrsci. med. Dijana Đikić i načelnik kardiologije III prof. dr Dragan V. Simić. Čija je bila ideja da se u terapiju uvrsti i neodobreni lek, neka utvrdi istraga.

U normalnom svetu, koji funkcioniše i bez IZIS-a, lekar je dužan, u slučaju da u istoj grupi postoje lekovi koji se dobijaju besplatno (uz participaciju) i oni koje pacijenti plaćaju, ako iz nekog razloga želi da prepiše ovaj potonji da o tome obavesti pacijenta i traži njegovu saglasnost. Tamo se poštuje tuđi džep. O mogućnosti da se prepiše neodobreni lek, medicinska struka u tom normalnom svetu ne zna ništa. Za to je, tamo, nadležan državni tužilac i sud.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

NEVIDLJIVI POKAZATELJI RASPADA ZDRAVSTVA I BOGATI KRIMINALNI DOSIJEI POJEDINIIH LEKARA POD ZAŠTITOM MINISTARSTVA!??

21. априла 2018. Коментари су искључени

 

Već danima preko svih te-ve stanica organizovana kriminalna grupa lekara pod patronatom ministra Lončara preti i zastrašuje građane da moraju obavezno da vakcinišu decu, pa i sebe, jer će umreti!

Takva zločinačka aktivnost ministra zdravlja Zlatibora Lončara i njegovih mentora, koji ga sponzorišu i trpaju mu milione evra u džepove, zbog trovanja srpskih građana, koje već truju preko vode, GMO hrane, koje tamani i radijacija kojom smo “čašćeni“ od NATO alijanse, postaje nepodnošljiva. Špricaju nas kao kučiće.

Eksperimenti nad građanima u srpskim bolnicama i institutima gori su od eksperimenata koje je sprovodio zloglasni dr Mengele. Bez oružane pobune građana, nema nam spasa. Sve će nas ova zločinačka banda Vučića i Lončara pobiti kao pokusne kuniće i pacove.

 

                     potpukovnik Goran Mitrović

SKRIVENA TRULEŽ ZDRAVSTVA SRBIJE 

 

Ministar Zlatibor Lončar je pompezno otvorio radove na dečjoj bolnici u Tiršovoj Beogradu, dok mu za dečje onkološko odeljenje u Nišu dvoje mladih volontera idu u donatorski hod kroz Srbiju, kako bi SMS porukama skupili pare za renoviranje.

Istina je da je pare za renoviranje Tiršove dao Duda Ivković, a ne ministarstvo, ali je Veliki Vođa zabranio da se ovaj trener pominje bilo gde u pozitivnom kontekstu, pa Lončar laže i skriva odakle pare za Tiršovu.

Istovremeno dečja onkologija u Nišu čeka godinama sredstva, pa su spali na to da mladić i devojka hodočasnim hodom po gradovima Srbije skupljaju sredstva, jer ministar ne da pare, a hvali se da u fondu za decu bolesnu od raka ima 2 miliona evra, a dečjoj onkologiji u Nišu treba samo 70.000 evra ? Nisu ova dva primera jedini pokazatelji raspada već trulog zdravstva.

Krije se da se bolničar M.D. iz KBC Zvezdara tukao sa dr Perom Svorcanom, direktorom, a da se ne bi otvorile afere koje sprovodi rukovodstvo te bolnice.

Bolničar M.D. je dugo radio u KBC Zvezdara, a Svorcan nije hteo da mu zaključi stalni radni odnos, jer je na njegovo mesto hteo da primi nekog iz SNS. Posle svih napora i prijava ovog bolničara, ministarstvo nije reagovalo i onda se M.D. upustio u razotkrivanje kriminala Svorcana i uprave KBC Zvezdara.

Vršio je snimanja sastanaka uprave sa kriminalcima koji učestvuju u tenderima za nabavke materijala, zatim i homoseksualna i heteroseksualna bludničenja uprave ove bolnice, kako bi dokazao ko vodi ovu bolnicu i ko mu je izrekao meru otkaza, umesto zaključivanja ugovora za stalno. Sve je dostavio ministarstvu zdravlja, tražeći samo da bude vraćen na posao, ali je ostao bez odgovora.

Poznata glumica Marina Maka Dimitrijević, pre glumačke karijere radila je u ovoj bolnici sa dotičnim tehničarom, o kome je imala samo reči hvale, dok za Svorcana i bandu oko njega nije imala ni jednu lepu reč da kaže, ali pošto je zbog pokušaja seksualnog zlostavljanja na radu , glavom bez obzira pobegla iz te bolnice, nije dalje isterivala pravdu.

Na Sv. Petku 27.10. 2017., ispred zgrade bolnice, na raskrsnici došlo je do fizičkog sukoba između otpuštenog bolničara i direktora Svorcana o kome se naravno u policijskom izveštaju navelo da je bolničar tukao direktora, kako svedoče očevici.

Država štiti bandu iz KBC Zvezdara i njihove milionske kombinacije, ali slično je svuda. Vučić nema kontrolu nad pojavama u zdravstvu niti ima nameru da ih kontroliše, osim sporadičnim pokušajima da personalnim rešenjima negde uvede red.

Posle smene Boška Đukanovića na Dedinju došlo je do velikog rata unutar BIA između onih koji podržavaju Lončara i onih koji su uz Boška, a bolnicom je pokušao da rukovodi dr Milojević, inače Lončarov pulen. Iz više izvora Vučić saznaje da bi se Milovan Bojić rado vratio na tu funkciju, koji je sve to tamo ionako izgradio i ipak bolji direktor od svih ponuđenih rešenja.

Međutim, Lončaru to ne odgovara i on preko BIA na RTS favorizuje Milojevića i njegov rad, čime pokazuje otvoreni otpor Vučiću, i to ne prvi put. Na sreću po bolnicu na Dedinju, Vučić zove Lončara na razgovor, izurla se na njega i naredi mu da u medijima prikaže Bojića kao svoj izbor, što je ovaj morao da uradi. Nažalost, slabašne su to reakcije predsednika za nagomlane probleme u zdravstvu koji se neretko čuju i za skupštinskom govornicom, pa čak i od naprednjaka.

Nedavno je bilo poslaničko pitanje o zlostavljanju na radu koje doživljava docent dr Alek Račić u KC Srbije od nekih kriminalaca i to od 2007. godine, ali pitanje je postavila SRS, a ne SNS poslanici, koji su nekada kao poslanici SRS to pitanje postavljali u skupštini 2007. i 2008.

Pošto problem nije rešen 10 godina,s ada je aktuelizovan, ali od onih radikala koji su ostali u SRS, dok se ovi koji su prešli u SNS, iako potvrđuju da problem postoji i hvale dr Račića, distanciraju jer su sada vladajuća stranka.

Toliko o časti, obrazu i moralu onih od kojih čestiti i pošteni građani očekuju pomoć, a da ne govorimo o radu za strane farmaceutske kuće i lobije za koje su srpski pacijenti pokusni kunići.

Direktorka Batut-a je izašla na RTS da urla na roditelje predškolaca o 40 dece obolele od boginja, a pomenula nije 250 obolelih od raka u Surdulici, gde je nemačka fabrika ispustila fenol u vodovod i potrovala narod.

To za direktorku Batut-a nije ništa, a 40 obolelih od boginja u zemlji od 7 miliona ljudi je epidemija! Jasno je da se ovde odavno otvaraju nemačke fabrike koje po propisima EU ne smeju da rade u Evropi, pa se truje naše stanovništvo, umesto njihovo, ali to sve se radi uz blagoslov hohštaplera iz EU.

Njima odgovara da su takvi ministri i direktori kako bi prodavali i pravili svoje proizvode kroz štetne procese proizvodnje, a uz jeftinu radnu snagu. Kako god okrene,spasa nam nema!

Već danima preko svih te-ve stanica organizovana kriminalna grupa lekara pod patronatom ministra Lončara preti i zastrašuje građane da moraju obavezno da vakcinišu decu, pa i sebe, jer će umreti!

Takva zločinačka aktivnost ministra zdravlja Zlatibora Lončara i njegovih mentora, koji ga sponzorišu i trpaju mu milione evra u džepove, zbog trovanja srpskih građana, koje već truju preko vode, GMO hrane, koje tamani i radijacija kojom smo “čašćeni“ od NATO alijanse, postaje nepodnošljiva. Špricaju nas kao kučiće. Eksperimenti nad građanima u srpskim bolnicama i institutima gori su od eksperimenata koje je sprovodio zloglasni dr Mengele.

Bez oružane pobune građana, nema nam spasa. Sve će nas pobiti kao pokusne kuniće i pacove, ova zločinačka banda Vučića i Lončara.

 

       Jovankina vesela družina

U seriji šokantnih, ali do poslednje reči istinitih i dokazima potkrepljenih tekstova u Magazinu Tabloid, opisali smo monstruozne eksperimente nad pacijentima Specijalne psihijatrijske bolnice „Sveti Vračevi" Novi Kneževac koji se više od decenije nekažnjeno vrše nad siromašnim i nezaštićenim psihijatrijskim pacijentima i koji se ni po čemu po svojoj brutalnosti i bezobzirnosti ne razlikuju od eksperimenata doktora Jozefa Mengelea i njegovih saradnika u nacističkim logorima.

Osim što je nemajući kud, pokrajinski sekretar za zdravstvo doc. dr Zoran Gojković, smenio vođu ovog zločinačkog udruženja dr Jovanku Petrović, psihijatra i postavio njenog dugogodišnjeg miljenika i seiza psihijatra Jovana Milovanovića da dovrši započeti posao tzv. „deinstitucionalizacije" tj. rasturanja bolnice na tri centra za mentalno zdravlje (Kikinda-Kanjiža-Ada), za koju su Jovanka Petrović i njeni seizi iz IPA fondova, uz pomoć belosvetskog prevaranta Jana Fajfera naplatili nekoliko stotina hiljada evra (o čemu postoje pisani dokumenti-predugovori i ugovori na koje je potpis stavila Jovanka Petrović, koji nikada nisu raskinuti !!!).

Ovaj ispodprosečni psihijatar i lekar Milovanović, koji ne zna imena svojih pacijenata, koji na posao dolazi poslednji, a sa posla odlazi prvi, ne dolazi na dežurstva- nema nikakvih organizacionih ni stručnih sposobnosti, osim da oko sebe okuplja sebi slične poltrone i da slepo sluša lokalni SNS-SVM kartel i da vrši partijsko zapošljavanje lekara i sestara.

Nedavno je po partijskoj liniji zaposlio dva lekara, od kojih je usput inkasirao pristojnu sumu evra, posebno od doktora Nikole Martaća iz Doma zdravlja Novi Kneževac, sa kojim se direktor Milovanović u poslednje vreme previše intenzivno druži i danju i noću.

Drugi primljeni lekar je doktorka iz Beograda, koja se do sada nije još uvek pojavila na poslu, zna da joj se mesto čuva jer je uplata izvršena. Nedavno je Milovanović u bolnicu doveo iz Beograda i psihologa koga je predstavio kao vrsnog stručnjaka koji je radio u bolnici „Laza Lazarević".

I sve je bilo lepo, dok nedavno ovaj „vrsni stručnjak" nije u napadu psihoze pobegao iz službenog automobila bolnice kojim je lično upravljao i koga je ostavio upaljenog nasred Karađoreve ulice u Novom Kneževcu, samo zbog toga što je ugledao policijsku patrolu koja ga nije uzgred ni zaustavila, niti je od njega bilo šta tražila. Šokirani policajci pozvali su bolnicu, da pošalje nekoga ko će službeni automobil skloniti s puta gde je ometao saobraćaj. Ovaj „stručnjak iz Laze" stavlja inače potpis na dokumente kojima se procenjuje nečije psihičko zdravlje.

Od januara 2017. godine, kada je imenovan od strane pokrajinskog sekretara na nezakonit način (tako što je prenebregnut raspisani oglas za direktora, na koji je istine radi formalno i namešteno od strane tadašnjeg upravnog odbora bolnice izabrana Jovanka Petrović, a koji do današnjeg dana nije zvanično ni poništen, te bi Jovanka Petrović mogla da tuži bolnicu pod uslovom da su joj ruke čiste, kao što nisu) za vršioca dužnosti direktora ove psihijatrijske bolnice, ovaj “stručnjak“ Milovanović je bolnicu doveo u stanje još većeg rasula, u kome je bila za vreme tiranije psihički bolesne Jovanke Petrović.

Što se tiče mentalnog zdravlja Jovana Milovanovića, javna je tajna da sa svojim pulenima svakodnevno pije na poslu i da je već ozbiljno uplovio u vode alkoholizma, sa svim njegovim posledicama uključujući i maltretiranje svoje supruge i pomoćnice za ekonomske poslove Jele Milovanović, koja je inače bila i pomoćnica za ekonomske poslove i bivše direktorice Jovanke Petrović, pored koje je ispekla sve tajne lopovskog zanata.

Tu je i pomoćnik direktora za pravne poslove Ljubomir Arnovljev-advokat kome je oduzeta licenca, koji je zadužen za falsifikovanje i retroaktivno zavođenje dokumenata bolnice i „peglanje" tenderske dokumentacije. U ovoj bolnici je moguće i sasvim „normalno" da pacijente leče lekari koji su i sami ozbiljni psihijatrijski bolesnici za posmatranje i lečenje, počev od v.d. direktora i načelnika odeljenja pa nadalje.

Jedan od najomiljenijih ljudi Milovanovića je i mladi lekar na specijalizaciji iz psihijatrije koji je u više navrata isprebijao svoju nevenčanu suprugu, a poslednji put joj je naneo i teške telesne povrede (prelom kosti lica) zbog čega je operisana na maksilofacijalnoj hirurgiji.

Zvanična verzija je da je neko ovu žrtvu dobro prikrivenog i zaštićenog lekara-psihopate „udario nepoznati vozač dok je vozila bicikl na putu za Čoku, i da se ničega ne seća, jer je izgubila svest".

Od ljudi iz neposredne okoline, dobili smo podatke da je ova žena više puta prebijana od strane ovog Milovanovićevog ljubimca i cinkaroša, sa kojim dele iste stavove i po pitanju alkohola i po pitanju maltretiranja žena.

O tome ćute i v.d. direktor bolnice i policija, pa čak i roditelji žrtve i sama žrtva koja trenutno kod njih živi jer su zaplašeni od strane ove kriminalne bande koja sebe smatra gospodarima života i smrti na ovim prostorima. Ovaj lekar-psihopata omiljen je među psihijatrima jer pokriva njihove nedolaske na posao i dežurstva.

Kao nagradu doživotni pomoćnik direktora bolnice Marica Radovanov neuropsihijatar ovom lekaru protivno zakonu omogućuje da samostalno dežura noću sam u bolnici 2-3 puta mesečno, čime direktno ugrožava zdravlje pacijenata. Kriminalni dosije, nasilničko ponašanje, problemi sa alkoholom i drogom, članstvo u verskoj sekti-u psihijatrijskoj bolnici Novi Kneževac su za njega prednost, a ne prepreka.

Ovaj zanat ovaj lekar i ostali ispekli su pored Jovanke Petrović koja im je pokazala da lekar psihijatar može da decenijama radi protiv naroda i svoje države i da zbog toga ne bude kažnjen.

Da ironija bude veća, u toku je serija predavanja u psihijatrijskoj bolnici Novi Kneževac o sprečavanju i prijavljivanju nasilja u porodici. Svi načelnici odeljenja ove bolnice su teški psihijatrijski bolesnici na teškim psihijatrijskim lekovima koje sami sebi prepisuju i ilegalno uzimaju iz bolničke apoteke i na crnom tržištu, a neki su uz to i alkoholičari , narkomani i homoseksualci.

Osim ove činjenice, neraskidivo ih međusobno povezuje umešanost u eksperimente nad ljudima i lepeza raznih drugih krivičnih dela kao što su otimanje imovine psihijatrijskih pacijenata, obračun sa političkim neistomišljenicima itd. Toksikološka analiza krvi lekara ove bolnice otkrila bi šokantne podatke o tome na kakvim su psihijatrijskim lekovima. Reprezentativni primer je načelnik odeljenja bolesti zavisnosti Suzana Stijović koja svakodnevno koristi šaku psihijatrijskih lekova koje nabavlja ilegalno, bez evidencije.

Zahvaljujući kompromitujućim podacima koje je o svakom od njih imala (i još uvek ima), bivša direktorica ih je sve držala na lancu da za nju obavljaju prljave poslove. Istina je da im nije rekla ko je finansijer eksperimenata i ko ih sve plaća, ali to njima nije ni bilo važno dok su trpali desetine hiljada evra u džepove i kupovali stanove, kuće, kola i putovali po svetu i na kruzerima o trošku stranih farmaceutskih kompanija, čijim su lekovima pobili pola Novog Kneževca i okoline prepisujući ih u što većim dozama onima kojima ti lekovi nisu ni bili potrebni.

Trenutno je jedna od najomiljenijih firmi drčnog v.d. direktora Milovanovića-„Novartis"  koja tradicionalno pobeđuje na tenderima (na kojima daje ponudu koja je za jedan dinar niža od najniže ponuđene !!!), sledi „Aktavis" koja plaća lekarima ove bolnice skupa putovanja u inostranstvu i isplaćuje „bonitete" pod izgovorom sponzorstva, zatim „Hemofarm" koga zastupa predstavnica koja je godinama radila za kompaniju „Lundbek" koja je samo preko ove bolnice budžet R. Srbije ojadila za milione evra i usput obavila seriju eksperimenata na pacijentima ove bolnice, a zatim uništila svu dokumentaciju.

Pošto većina tih pacijenata ne živi dugo posle eksperimenta, a mrtva usta ne govore, dokumentacija je izneta u inostranstvo, „Lundbek" je pobegao iz Srbije – zvanično eksperimenata nije ni bilo, a kada i poslednji pacijent na eksperimentima bude umro, o tome se neće više ni pričati. I sve bi to bilo lepo da informatička tehnologija nije napredovala.

Republički zdravstveni inspektor Branka Bulatović iz Novog Sada, godinama je „pravni zastupnik" ove kriminalne grupe. Ne samo što svojim nečinjenjem i uz stalnu apanažu koju prima, omogućava ovoj grupi kriminalaca da pustoši budžet R. Srbije i RFZO i da se iživljava nad pacijentima ove bolnice, već ih usput i podučava kako da izbegnu zakone R. Srbije i krivičnu odgovornost.

Tu je i epidemilog Zavoda za javno zdravlje Kikinda  Sandra Radlović, koja je takođe na mesečnoj apanaži ove kriminalne grupe, a čiji je zadatak da „zažmuri" na nepoštovanje Zakona o sprečavanju širenja zaraznih bolesti i Zakona o sanitarnom nadzoru.

Obe ove doktorice znaju na primer da je većina lekara i dobar deo sestara ove bolnice nevakcinisano protiv hepatitisa B (što zakon izričito nalaže), znaju da se u bolnici zarđalim i nesterilnim instrumentima previjaju rane, znaju još mnogo toga-ali mudro ćute.

Povrh svega epidemiolog Radlović sa v.d Milovanovićem nabavlja najjeftinija i po zdravlje najštetnija sredstva za dezinfekciju i proganja spremačice da troše što veće količine ovih sredstava, kako bi opravdala bonitete koje ona i Milovanović dobijaju od proizvođača ovih otrovnih hemikalija, kojima se između ostalog posle pranja po njenom nalogu obavezno „ispire" posuđe iz kojih jedu pacijenti i tako ove hemikalije unose zajedno sa hranom u svoj organizam.

Pored „epidemije" otkazivanja bubrega, jetre i srca u ovoj bolnici usled trovanja ovim hemikalijama, glavni uzrok smrtnosti u ovoj bolnici su nesavesno lečenje neproverenim lekovima i nepoznatim eksperimentalnim supstancama. Spremačice koje sa tim otrovnim hemikalijama rade, stalno su na bolovanju jer se konstantno truju, kao i pacijenti.

Nedavno je na odeljenju za bolesti zavisnosti u krevetu bez svesti i neočekivano pronađen pacijent doktorice Suzane Stijović inače lokalni alkoholičar na lečenju, koji je kasnije umro u subotičkoj bolnici pod „nerazjašnjenim okolnostima". Zvanična verzija je „poremećaj metabolizma", a da je urađena toksikološka analiza, videlo bi se da se pacijent predozirao drogom koja je na ovo odeljenje uneta spolja da bi se „testirala" na pacijentima pre nego što se pusti u promet na ulici.

Zamislite da se to desilo detetu nekog od članova lokalnog SNS-SVM kartela da droga prethodno nije proverena na pacijentima bolnice. Odeljenje psihijatrija 2-bolesti zavisnosti je dalji distributivni centar za ostala odeljenja bolnice, preko pacijenata-miljenika doktorice Stijović koja ih na ovom odeljenju drži godinama i pomaže im da izbegnu krivičnu odgovornost.

Kao zaslužnom građaninu, opština Novi Kneževac je doktorici Stijović dodelila kuću u Novom Kneževcu, a ove godine je njenom sinu predsednik opštine Radovan Uverić dodelio bespovratnu pomoć od 1.300.000 dinara da tu istu kuću u kojoj živi-„kupi" od svoje majke, a novac stavi u džep.

Jovanki Petrović savršeno su odgovarali lekari sa kriminalnim dosijeom. Stara , proverena metoda „službe" čiji je jedan od čelnika njen rođeni brat Jovan Drobnjaković. Oni koji nisu hteli da prljaju ruke stranim krvavim novcem, koji su radili pofesionalno i pošteno i na najsavesniji način zastupali interese države i naroda koji ih plaća, dobijali su i dobijaju stalne pretnje, prolaze kroz golgotu, u stopu bivaju praćeni i proganjani od strane „batinog tabora" Jovanke Petrović iz BIA-e, koji službenike i sredstva BIA-e koriste nezakonito u privatne svrhe i izlažu ih riziku da pri tome nastradaju ubeđeni da rade u korist države, jer je odavno poznato da: „…Nema ništa opasnije od čoveka koji nema šta da izgubi" .

Ovi hrabri ljudi koji ćutke trpe posledice svog poštenja, zaslužuju poštovanje i divljenje jer su „Apisi" našeg vremena. Ako u nečemu postoji njihova krivica, to je da nisu sazdani od licemerja, da razlikuju čoveštvo od nečoveštva i da nisu spremni da prodaju dušu đavolu za šaku stranog novca.

Profesionalnost i ljudska čast, ljubav prema svojoj zemlji i briljantna inteligencija, kandidovale su ih za opasne svedoke koji smetaju svojim prisustvom i činjenicom da su još uvek živi. Ni pretnje smrću ne mogu da ih zaustave, mnogo puta su već nosili glave u torbi. Odavno su se zakleli svojoj zemlji da su spremni „…da u borbi ne žaleći daju svoj život…" pod zastavom tadašnje i sadašnje države.

Umesto da budu odlikovani medaljom za hrabrost, ovi ljudi izvrgnuti su iživljavanju partijskih komesara SNS-SVM kvislinške koalicije: Radovana Uverića, Vladimira Rankova, Radovana Jančića, Renate Mikloš, Oros Urban Čile itd. kao i „Srba po zanimanju" poput Jovana Milovanovića i njegove klike, koji je u SNS iz demokratske stranke prešao mesec dana pre pobede. Ovom prilikom im mi „trećepozivci" odajemo priznanje i dajemo reč, da će vrlo uskoro ovo zločinačko udruženje u Novom Kneževcu biti izvedeno pred Tužilaštvo za organizovani kriminal. Dokazi su uredno dokumentovani, analizirani, provereni i pohranjeni na više sigurnih mesta. Na redu je država i njene institucije. Obruč se polako steže, naše pisanje i istraživanje neće biti uzaludno.

 

            Krici iz Majadnpeka

     Miljojko nikom nije mio

Pišemo u ime polovine stanovništva Majdanpeka, Donjeg Milanovca, Rudne Glave, Kučeva i okoline Požarevca. Mi smo ljudi koji uprkos ekonomskim nedaćama opstajemo na ovim prostorima, živimo, radimo, lečimo se, i baš u toj oblasti vidimo sve i svašta. Ovo što se dešava dolaskom SNS na vlast i postavljanjem kriminalca sa debelim dosijeom na funkciju direktora Doma zdravlja Majdanpeka ,,Dr Veroljuba Cakića" dr Miljojka Nešovića svet još nije video i doživeo a ni meštani celog ovog kraja.

Dotični direktor je pre ove funkcije bio u zatvoru 4-5 godina zbog kriminalnog dodeljivanja lažnih penzija, i dolaskom SNS na vlast dešava se njegovo vaskrsenje, rehabilitacija i počinje njegovo iživljavanje, kako na radnom mestu, tako i po ovim malim sredinama.

Zamislite radnički kraj Srbije, proste, vredne i mukom ubijene, bolešću načete ljude i okorelog kriminalca, neuropsihijatra koji je pored toga što je bio godinama u zatvoru, i danas u sukobu sa zakonom i protiv koga se vodi desetine krivičnih istraga.

Da bi vam bilo jasnije šta sve radi, potpisuje i kakve marifetluke radi, koga postavlja za načelnike, kome daje specijalizacije, kako nabavlja potrošni materijal, koga kinji i zagorčava živote, dovoljno je da Vam kažemo da ovih godina radi uporedo i na Kosovu, u Leposaviću, gde ima svoju ordinaciju i apoteku. Sve to isto, potpisivanje lažnih dokumenata, dijagnoza, lekarskih uverenja, slanja u penziju radi i tamo.

Međutim, ime ovog vajnog stručnjaka, poznatog kriminalca i nadrilekara vezuje se sa kriminalnim ljudima sa Kosova, a priča se da ga štite i u Ministarstvu Zdravlja, odnosno on se lično hvali da ga čuva dr Berislav Vekić, državni sekretar u Ministarstvu Zdravlja, i mu niko ništa ne može.

Možete samo da zamislite tu spregu, te interese, nabavke materijala, potpisane dokumente, tendere i kakve su sve nezakonite radnje u pitanju. Ustvari, ne možete da zamislite, jer tako normalan čovek ne razmišlja. U pitanju je bolestan um, bahati čovek, pokvaren i prljav, a samim ukucavanjem njegovog imena u pretragu na internetu, možda ćete mnogo više saznati o njemu.

Malo je ovde prostora za opisati sve njegove kriminalne radnje svima u ovom kraju poznate, ljudima je preko glave i samo pominjanje njegovog imena, ali, očigledno, nekome ide u prilog da ovaj čovek, kriminalac, bivši zatvorenik, koji i danas svoj debeli kriminalni dosije puni novim stavkama, bude na tom mestu, čovek koji je već stekao uslov za penziju, čovek koji bruka ceo ovaj radnički kraj, pored toliko dobrih, vrednih, kvalitetnih i požrtvovanih lekara.

Svesni smo naših mogućnosti, odnosno nemogućnosti da išta promenimo, ali i ovih nekoliko rečenica čine da se bar malo osetimo kao ljudi, da bar malo podignemo glave i da nas drži i to malo smo nade da će nešto možda da se promeni.

Znamo da ničija nije gorela do zore, ali ovo predugo traje i previše srozava i zdravstvo i zdravstveno osoblje koje mu ne može ništa, i pacijente, a i nas koji tu živimo i radimo i koji smo potrebni samo kad dođe neki političar, sa sve radničkim čizmama i šlemovima, da popunimo slikarski kadar za neku bajkovitu reportažu.

Potpisnici ovih redova i svih navoda, vrlo lako proverljivih su radnici, mučenici, pacijenti, roditelji, deca bolesnih roditelja, zdravstveni radnici pognutih glava.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

UNOSNO TRŽIŠTE „BELE MAFIJE“ I GODIŠNJI MARKETINŠKI PROGRAMI NVO I FARMACEUTSKIH KUĆA U SRBIJI!??

24. фебруара 2018. 1 коментар

Skoro hiljadu ljudi je, prema zvaničnim izveštajima, zaraženo malim boginjama u Srbiji, a po rečima nekih stručnjaka preti nam pravi Armagedon, ako se kompletno stanovništvo odmah ne vakciniše!

Od buke orkestrirane i dobro plaćene kampanje za vakcinaciju nikako da se čuje glas razuma koji postavlja jedno veoma jednostavno pitanje na koje niko iz domaće farmako-mafije nema odgovor: Kako je moguće da jedino Srbiji preti epidemija malih boginja? Iza ove lažne uzbune stoji ministar zdravlja Zlatibor Lončar sa svojom mafijom.

 

             Pišu: Insajderi L- 8 i L-6

BELA MAFIJA NA SRPSKOM TRZISTU

 

Srbija nije udaljeno ostrvo na sred nekog okeana, već država u srcu gusto naseljene Evrope, preko koje vode najznačajniji putevi koji povezuju Zapad sa Orijentom. Milioni putnika svake godine prelaze preko teritorije naše zemlje putujući na sve četiri strane sveta, a većina njih dolazi iz država čija vlast, za razliku od ovdašnje, vodi računa o zdravlju svojih građana. Uprkos svemu tome nijedna jedina država na svetu nije svoje građane upozorila da nevakcinisani ne putuju u Srbiju, jer ovde, navodno, vlada epidemija morbila?!?

Epidemija, očigledno, postoji samo u glavama dobro plaćenih predstavnika farmako-mafije čiji je jedini cilj da prodaju što je moguće više vakcina, makar time bilo ugroženo zdravlje stanovništva u većoj meri nego da smo dozvolili da zaista izbije epidemija.

Posmatrajući sa ove vremenske distance kako se sve odvijalo u vezi navodne „epidemije", jasno se vidi da je neko namerno, ili makar iz grubog nehata dozvolio da morbile stignu u Srbiju. Koliko je danas poznato, male boginje su u centralnu Srbiju dospele sa severa Kosova i to preko Niša, mada je još u aprilu bio jedan smrtni slučaj i to u Beogradu, ali se o njemu nije mnogo izveštavalo i to iz nekoliko razloga.

Sedmogodišnji Jovan iz Beograda je vakcinu primio 24. marta 2017, u komu je pao 31. marta, a umro je 18. aprila. Po lekarskom izveštaju, njemu su bukvalno svi organi otkazali. Pošto je bilo jasno da je uzrok smrti primljena MMR vakcina , slučaj se nije povlačio po medijima.

Sasvim drugačije se postupilo posle smrti dvogodišnjeg Vuka koji je od boginja preminuo 23. decembra u Nišu. U to vreme je kampanja za vakcinaciju bila na vrhuncu, tako da je farmako-mafiji ovaj slučaj došao kao poručen.

Ono što mediji nisu hteli ili smeli da objave, jeste činjenica da je Vukova smrt najverovatnije namerno izazvana, jer nesrećni dečak nije imao nikoga od rodbine ko bi se brinuo za njega i ispitivao uzroke smrti.

Nulti pacijent, koji je morbile doneo u Niš, bila je devojčica iz Gračanice koja je prethodno bila vakcinisana. Po informacijama koje sam mejlom dobio od jedne doktorke iz niškog Kliničkog centra (koja iz razumljivih razloga želi da ostane anonimna) događaj je ovako tekao: „…Iako je infektolog upozorio dr Draganu sa gastro odeljenja, gde je smeštena devojčica iz Gračanice, da je moguće da ima morbile, to niko nije shvatio ozbiljno, davali su joj antibiotike koji su samo zamaskirali kliničku sliku i što je najstrašnije – nisu je izolovali od ostale dece!

Tako je ona bila na istom spratu, u istoj zgradi sa svom bolesnom, imunokompromitovanom i životno ugroženom decom, pa i sa malim Vukom. Zarazile su se dve odrasle osobe, medicinsko osoblje, koje su dalje morbile odnele kući. Tako je epidemija u Nišu počela."

Bilo bi prosto neverovatno da iskusni lekari previde tako jasne simptome morbila, kao što su, na primer, koplici u ustima kombinovani sa visokom temperaturom i osetljivošću na svetlost (što su sve tipični simptomi malih boginja), zbog čega sa pravom mora da se posumnja da je u pitanju namera da se dodatno unese panika u već zaplašeno stanovništvo.

Nerazjašnjeno ostaje i da li su bezobzirni lekari iz niškog KC ignorisali saznanje da je Vukov imuni sistem, zbog urođenih bolesti, bio preslab da izdrži i najmanju infekciju, ili su to znali i namerno dopustili da se zarazi i umre kako bi upozorenje javnosti koja odbija obaveznu vakcinu bilo još dramatičnije.

Od tragedije sa malim Jovanom, pa do smrti malog Vuka desilo se još nešto: Srbija je uvezla nov kontigent MMR vakcina koje su morale da se potroše, pa je histerično objavljen početak epidemije koje nema.

Osim toga, krajem svake godine nevladine organizacije i velike farmaceutske kuće, koje finansiraju ovdašnje farmako-mafijaše, prave program marketinških ulaganja za narednu godinu, zbog čega ih zagovornici obavezne vakcinacije svojim stalnim nastupima po medijima u poslednjoj trećini godine podsećaju na sebe, da slučajno ne bi bili uskraćeni za neki evro. U odnosu na to, šta je život jednog mališana o kome ionako niko od porodice nije brinuo?

 

       Kriminal kao način života

Istraživači Magazina Tabloida su u poslednjem broju načeli temu kriminala u KC Srbije, ali na žalost to je samo vrh ledenog brega.

Pravna služba KCS je prelaskom gospodina Jovana Atanasijevića iz KBC Dragiša Mišović pre 5. godina dobila konačno oblike normalne pravne službe. Na konferencijama za štampu g.Atanasijević je izneo brojne malverzacije koje su godinama bile tema istraga u KCS, i tadašnji direktor prof. Miljko Ristić imao je odrešene ruke u rešavanju tih problema.

Aleksandar Vučić je tada bio prvi potpredsednik vlade i prilikom uručenja rešenja o postavljenju za v.d. direktora KCS prof. Miljku Ristiću, rekao mu je da gazi sve kriminalce. Nažalost, u praksi se to pokazalo drugačije, jer je Gradimir Dragutinović preko SNS zakulisno vladao u KCS i kao bivši član JUL-a sprečio hapšenje svojih kompanjona iz bivše stranke koji preko 20 godina uspešno pljačkaju, menjajući partije. Kriminalne afere zataškavane su, a svi bivši članovi nekadašnjih partija na vlasti prešli su u SNS i zajednički blokirali dalje istrage.

Atanasijević je pred tv kamerama nabrojao nekoliko milionskih afera za koje ima materijalne dokaze i predao kao šef pravne službe KCS dokumentaciju Višem javnom tužilaštvu, koje nikada nije pokrenulo tužbe protiv imenovanih, jer je kabinet tadašnjeg predsednika republike Tomislava Nikolića, to sprečavao.

Naša sagovornica, koja je nekada radila u pravnoj službi KCS opisala je događaj kada je pravna služba KCS slala svog predstavnika na suđenje povodom radnog spora koji je protiv uprave KC Srbije vodio jedan administrativni radnik klinike za plastičnu hirurgiju. Tokom sudskog procesa u korist tog administrativnog radnika svedočili su neki radnici KCS, pa čak i dva hirurga sa te klinike.

Detalji koje je naveo u svom tužbenom zahtevu taj administrativni radnik, sadržali su i najstravičnije moguće događaje na plastičnoj hirurgiji, od zlostavljanja na radu, preko zlostavljanja pacijenata pa do vršenja obrednih rituala u prostorijama klinike. Postupajuća sudija se zgražavala nad iznetim podacima zastupnika ovog administrativnog radnika, ali još više nad podnetim snimcima i materijalnim dokazima. Tek kada su dvojica hirurga potvrdila te navode i javno izneli ko je glavni počinioc ovih krivičnih i prekršajnih dela, bilo je jasno da su u sve upleteni ljudi iz vrha SNS.

Predstavnica KCS nije mogla da ospori podnete dokaze, ali nije čak ni iznosila bilo kakve protivdokaze pa je administrativni radnik na kraju spor dobio. Ovo naravno nije jedini slučaj javašluka koji vlada u pravnoj službi KCS, koja procesuira čestite i poštene lekare, a hohštaplerima omogućuje neometane pljačke i kriminal.

Posle pokušaja da nešto reši Atanasijević je unapređen u savetnika direktora, a na njegovo mesto je sa ginekološke klinike prebačena pravnica Rada Bulajić, ali ne sa odrešenim rukama.

Naime, iz Maksi diskonta je Gradimir Dragutinović doveo preko SNS izvesnu Bojanu Vujošević, koja je trebala da vodi kadrovsku politiku KCS i strogo kontroliše aktivnosti Bulajićke, kako bi se samo SNS kombinatorika sprovodila po Kliničkom centru Srbije.

Takođe, njena uloga je bila da se svi kadrovi DS i G17 zaštite od hapšenja, i umesto u zatvor, rasporede na druga radna mesta. Tako je na primer Biljana Dimitrijević iz pravne službe, umesto u zatvor, raspoređena u centralnu apoteku, da nastavi mahinacije sa lekovima koji su vršene tokom vladavine DS.

U tužilaštvu stoji predmet sa njenim imenom iz koga se vidi da je pljačkama po KCS došla do kafane VILIN K 2 u ul. Gospodara Vučića u Beogradu, ali i drugih materijalnih bogatstava, a na osnovu toga ko je sve intervenisao da se predmet fiokira se jasno vide i njeni saučesnici.

To je na žalost jedan od manjih slučajeva u KCS i po obimu mahinacije i po količini opljačkanog novca, pa onda možete da zamislite kakve su sve afere tamo. Zato je najbitnije da istraživači Magazina Tabloid nastave, kako Vučić kaže, da GAZE kriminal u KCS, jer će isplivati, po našoj proceni, oko 800 miliona evra, koje su bez traga nestale u Kliničkom centru Srbije od 5.oktobra 2000. godine!

 

       Za šaku lekova

Farmaceutska mafija u Srbiji nadigrala je ambicije Vučićeve mafije. Uprkos tome što je Vođa umislio da može zaraditi kontrolišući tržište lekova (gde je zarada veća nego od prodaje narkotika!), realnost je pokazala da mu je bilo lakše da kontroliše narko dilere nego tržište farmaceutskih proizvoda.

Farmaceutska industrija je u Srbiji privredna grana koja ostvaruje ubedljivo najveći prihod, a vodeće proizvođačke kompanije i veledrogerije čiji proizvodi imaju takozvanu Pozitivnu listu Zavoda za lekove, ostvaruju ogromne profite.

Samo u jednoj godini, vrednost ukupnog prometa lekova za takozvanu humanu upotrebu, iznosi blizu jedne milijarde evra! Procedura za nabavku lekova u Srbiji je takva da se izbegava postojanje konkurencije ponuđača, što za posledicu ima visoke cene, te su lekovi među najskupljim u Evropi. Državni kriminal je otišao toliko daleko da se čak i tender za lekove raspisuje po nazivu brenda u kom je često i naziv kompanije koja ga proizvodi, čime se eliminiše konkurencija.

Koliko je ovo vredan posao govori i podatak (reč je o zvaničnim informacijama), da ukupno šest proizvođača drži 70 odsto tržišta u Srbiji i nekim zagraničnim delovima regiona. Takođe, prema statističkim izveštajima, Srbija ima oko 4.000 privatnih i blizu 600 državnih apotekarskih ustanova.

I danas, kao pre četvrt veka, privatne apoteke su uvek "sumnjive" kad je u pitanju prodaja neregistrovanih lekova, među kojima su uvek veoma traženi preparati poput morfina namenjenog najtežim bolesnicima obolelim od karcinoma, antidepresiva ili antipsihotika, koje korisnici u nuždi uzimaju i na "crnom" tržištu (gde ih u poslednje vreme ima sve više). Kako uopšte teče legalna trgovina lekovima između proizvođača i nabavljača i okviru državnog monopola?

Republički zavod za zdravstveno osiguranje obezbeđuje novac za lekove, a apoteke ih nabavljaju bez tendera preko veledrogerija sa kojima imaju ugovore. Bolnice se snabdevaju prema posebnoj listi. I te lekove finansira Zavod. Svaki učesnik u ovom "lancu sreće" može milione da zaradi, samo mora da poštuje pravila. Da se zna koliko kome ide. A, to, naravno, određuje stranka na vlasti.

I danas, kao i pre četvrt veka, nema preciznog spiska pacijenata kojima su potrebni posebni neregistrovani lekovi, pa su širom otvorene mogućnosti ogromnih manipulacija, upotreba eksperimentalnih lekova i prodaja najskupljih lekova nabavljenih preko privatnih firmi.

Ovde nikako ne treba zanemariti ono što piše u Članu 79. Zakona o lekovima koji daje pravo Agenciji za lekove da "na zahtev zdravstvene ustanove odbori uvoz leka koji nema dozvolu stavljanja u promet a namenjen je lečenju određenih pacijenata…". Dakle, zvanično, neregistrovani lekovi stižu na naše tržište po posebnoj proceduri, a ko su "određeni pacijenti", to danas odlučuje ministar zdravlja Zlatibor Lončar i njegova "bela mafija" u srpskom zdravstvenom sistemu.

U poslednjih pet godina, Srbija je postala i jedna od tri najvažnije zemlje za međunarodni šverc lekova. Tome pogoduje "klima" koja vlada na domaćem farmaeustkom tržištu, gde se zapravo i ne zna tačno kolike su potrebe za neregistrovanim lekovima.

Takođe, ne postoje tačni i precizni podaci o broju ljudi kojima su ovi lekovi neophodni. Jasno je i zašto nema tih podataka. Naime, uređeno tržište donelo bi i državnom zdravstvenom sistemu znatno veće izdatke. A, građani Srbije ionako iz sopstvenog džepa plaćaju (pored obaveznog osiguranja) veliki novac i za registrovane i za neregistrovane lekove.

Ipak, činjenice govore da je Vučićeva državna mafija otvorila "koridore" za prolaz razne farmaceutske robe, pa tek ponegde, "padne" neki manji transport, što odmah dobije zapaženo mesto u medijima, kako bi se lažno prikazala borba protiv "nelegalnog prometa lekovima".

Tako su, na primer, carinski službenici su 26. novembra protekle, 2017. godine na punktu Merdare (granični prelaz sa Kosovom) zaplenili oko 5.000 raznih veterinarskih lekova. U slično vreme, na hrvatskom graničnom prelazu Bajakovo u jednom teretnom vozilu nađeno više od 50.000 komada takozvanih psihotropnih tableta

Takvih vesti u 2017. godini bilo je svakog meseca. Ali, onaj veliki posao, krupne transporte, državne pošiljke u kojima uvek postoji "poseban kontigent" lekova (u skladu sa već pomenutim Članom 79. Zakona o lekovima), slobodan je i nekontrolisan.

Privatne veze i nabavka lekova od švercera, uzela je maha, pa se procenjuje da je samo u prošloj godini, preko 55 odsto pacijenata kupilo lek bez recepta "na ulici" (poređenja radi, taj procenat je pre deset godina, kad je stanje navodno bilo gore nego sada, iznosio 54,2 odsto).

Mada svaki lek osim ispitivanja mora da ima i dozvolu Agencije za lekove, koja odobrava i pakovanje leka i uputstvo za upotrebu, a takođe, svaki lek mora da sadrži ime, zatim zaštićeno ime, rok upotrebe, datum proizvodnje, serijski broj, ime proizvođača, Srbijom cirkuliše i do 30 odsto farmaceutskih proizvoda koji nemaju tri od osam ovde navedenih informacija.

Kupiti lek u privatnoj apoteci bez recepta, nije ništa manje rizično nego ga "nabaviti" od švrecera, dakle, izvan sistema. U Srbiji se izdavanje lekova bez recepta novčano kažnjava: do 8.700 evra za pravno lice, odnosno do 430 evra za fizičko lice. No, uprkos svim zaprećenim zakonskim kaznama, ne postoje podaci o tome da je neko i zaista kažnjen za nepoštovanje pomenutog propisa.

U većini privatnih apoteka, vlasnici zapošljavaju kadrove sa srednjom školom (petostruko više od broja diplomiranih farmaceuta, dakle, onih sa fakultetskom diplomom). Nije redak slučaj da vlasnik apoteke istovremeno bude i vlasnik pečenjare ili auto – perionice. Država koja zakonski tretira farmakologiju isto kao i svinjsko pečenje, ne može očekivati da joj visoko stručna osoba sedi u apoteci puno radno vreme. Međutim, vlastima to odgovara. Što manje struke, to više šverca lekova i manje kontrole.

Naravno, ovo su samo fragmenti jedne opasne kriminalne piramide, tako reći osinjeg gnezda u koje niko ne sme ni da pogleda. Vučićeva vlast je ušla u posao sa farmaceutskom mafijom misleći da će njome upravljati. A, dogodilo se ono što i prethodnim režimima: njegov režim služi farmaceutskoj mafiji! Istina, u toj "kohabiticiji", svi su na dobitku osim građana.

 

       Banditi sa Onkološkog instituta

Pišem vam naterana mukom, a sa nadom…Medicinska praksa koju sprovodi Onkološki institut u Beogradu je bazirana na kombinaciji poluznanja, arogancije, i bahatosti. Učinak za pacijenta je – nezamisliva okrutnost.

Od početka se sa pacijentima razgovara kao da su manje vredni, pa čak kao i sa ljudima koji ne mogu sve da shvate. Ni u jednom trenutku se ne objašnjava plan lečenja, ne zakazuju se naredni sastanci sa lekarima, nego se paušalno odredi dan kada pacijent može da vidi "konzilijum".

Pacijenti se onda kao stoka sabijaju u uzani hodnik gde satima čekaju na nemušti "konzilijum" okrutnih stručnjaka. Konzilijum počinje onda "igru dodavanja". Ne postoji odgovorni lekar, pacijent nikome "ne pripada", jer je odgovornost prosuta na sve članove koje više niko ne može da nađe. Dr. Matković, na primer, obećavši pomoć, odlazi na mesec dana odsustva. Ostali nisu bolji.

Predloženi tretman se drži u polutajnosti, nemarom ili namerno – možda čekajuci da pacijent izgubi bitku gde svako lečenje postaje besmisleno. Lečenje malignog melanoma, situacija koja je meni poznata, je enigmatično.

Imunoterapija koja je odobrena i preporučena za lečenje melanoma, nije dostupna svima na Onkološkom institutu. Odobrava se samo pacijentima čiji tumor, nema specifičnu genetsku abnormalnost.

Ukoliko mutacija postoji jedini dostupni lek je inhibitor tirozin kinase, u obliku tablete, a najefikasniji lek – imunoterapija postaje nedostupan. Uzgred, kalupe tumora za genetsku analizu je teško naći, vreme prolazi, pacijent ne prima nikakvu terapiju – jer u toku je pretraga arhiva kalupa koji se čuvaju u Centralnom zatvoru. Pacijent, bez lečenja, u međuvremena, propada iz dana u dan.

U privatnoj praksi imunoterapija jeste dostupna svima i bezuslovno, tako da je ukoliko je moguće platiti 8.000 evra za jednu infuziju imunoterapije – najefikasnijeg leka za melanom – lek postoji.

Pembrolizumab, PD-1 inhibitor, kao vrsta imunoterapije, je odobren za lečenje malignog melanoma.

Farmaceutska kompanija Merck obezbeđuje lek za Evropu. Lek postoji na Onkološkom insitutu, za neke pacijente.

Na koji način lek dospeva do privatnih onkoloških ordinacija? Da li su privatne organizacije kupile lek od kompanije Merck? Od Onkološkog instituta? Od koga i po kojoj ceni? Nekoliko scenarija je moguće.

Lečenje je uskraćeno dugogodišnjem lektoru lista Politika, sada u penziji, koji dva meseca čeka na lečenje na Onkološkom, dok je okrutni konzilijum ili na produženom odmoru, ili ravnodušno prisutan.

Nameću se dva zaključka – pojedini ljudski životi za konzilijum nemaju vrednosti i konzilijum mrzi svoj posao i nema obraza.

Dodatno, lekovi za imunoterapiju se, verovatno, preprodaju. Prateći tok novca, naučićemo pravu istinu o operacijama Onkološkog instituta i mreže privatnih ordinacija. Do tada će pojedincima biti uskraćena šansa za adekvatno lečenje.

(Ime poznato redakciji)

 

©Geto Srbija

materijal: list protiv mafije

 

MEDICINA KAO TRGOVINA: STRANI DAVAOCI DONACIJA А FINANSIJSKI INTERES DOMAĆEG ZDRAVSTVA SU PARE OD PROVIZIJE!!?

27. новембра 2017. Коментари су искључени

 

Da bi zaradili proviziju koju plaćaju farmaceutske kuće, naši lekari prepisuju i lekove koji pacijentu ne trebaju, kao i one koji su štetni. Ministarstvo zdravlja se ne bavi takvim "sitnicama", jer njegovi čelnici zarađuju milione evra godišnje od uvoza tih lekova.

Novousvojenim pravilnikom predviđena je vakcinacija celokupnog stanovništva, a oni koji to prežive biće bolesni, ludi i neplodni.

 

                         Milan Malenović

NA PLATNOM SPISKU FARMAKOMAFIJE

 

U Srbiji je na snazi uzbuna zbog straha od predstojeće epidemije malih boginja, a kao žarište i rasadnik klica navodi se Kosovo gde je, navodno, izuzetno niska stopa vakcinisanja. Realni izveštaji, lišeni ostrašćenosti i ličnih interesa, pokazuju sasvim drugu sliku.

Od petoro do sada zaraženih na severu Kosova i Metohije, njih četvoro je prethodno primilo vakcinu, dok se vakcinalni status petog pacijenta ne zna. Ovo su rezultati analiza rađenih u beogradskom institutu „Torlak" .

U ostatku Srbije u trenutku kada nastaje ovaj članak zabeležen je 41 slučaj malih boginja što je deo stručne javnosti proglasio početkom kataklizme i epidemije mitskih razmera.

Sa druge strane, svakog dana u Srbiji u proseku jedno dete oboli od raka, a od ove bolesti prosečno jedno dete umre svake nedelje. O ovome se ne govori, bar ne na onaj način kao o malim boginjama, jer farmaceutskim kućama se daleko više isplati (neuspešno) lečenje od karcinoma, nego njegova prevencija.

Pri tome jedna doza terapije košta najmanje 10.000 dinara, a prodaju se lekovi koji u najboljem slučaju usporavaju bolest, neki nemaju nikakvo dejstvo, a postoje i oni koji izazivaju rak.

Prvi slučajevi malih boginja na Kosovu i Metohiji dijagnostfikovani su još u junu mesecu, ali se histerija oko navodne epidemije u Srbiji pojavila tek u oktobru.

Razlog za ovo je činjenica da su u međuvremenu kupljene nove vakcine, pa je Ministarstvo zdravlja odlučilo da krene u njihovu masovnu prodaju, pošto od svake prodate vakcine lekari i zaposleni u Ministarstvu imaju proviziju.

Medicina je sve manje lečenje, a sve više trgovina koja na globalnom nivou obrće hiljade milijardi dolara godišnje. Posle vojne industrije, ovo je najprofitabilnija privredna grana.

U prilog tezi da se potencira prodaja onih lekova koji donose dobit, a ne onih koji zaista i leče, govore podaci sa nedavno održanog seminara „Pedijatrijski dani" čiji je pokrovitelj bila farmaceutska kuća Glaxo Smith Kline (GSK), poznata po tome što proizvodi i prodaje dečije vakcine poznate pod nazivom MMR.

Od ukupno 110 pristigla naučna rada čak osam se odnosilo na vakcinaciju spornim vakcinama i oni su svi pročitani u udarnom terminu prvog dana, dok su samo dva posvećena raku kod dece, a nijedan se nije odnosio na leukemiju. Farmako-mafiji se ne isplati prevencija i izlečenje od raka, jer je smrt za njih unosnija.

Krajem oktobra u zgradi Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu bili su organizovani „Psihijatrijski dani" čiji je sponzor, takođe, bio GSK  koji je na ulazu u dvoranu postavio štandove za deljenje prigodnih poklona i reklamnog materijala. Nijedno predavanje se nije odnosilo na neku novu metodu lečenja, već su sva glorifikovala poznate preparate sponzora. Po rečima jednog od učesnika bila je to „parada sponzorstva i kiča".

U časopisu „Toscana Medica", regionalnom italijanskom mesečniku o zdravlju, moglo se pročitati da su toskanske vlasti sklopile ugovor sa regionalnim lekarima o novčanim iznosima koji im se svake godine isplaćuju za izvršeno vakcinisanje pacijenata: po 15 evra za svako vakcinisanje (monovalentnim ili viševalentnim vakcinama), te povrh toga po 1.000 evra za postignute posebne ciljeve u pogledu stope vakcinisanja.

Naše Ministarstvo zdravlja ne objavljuje ovakve podatke, ali je javna tajna da i lekari, ali i zaposleni u Ministarstvu i Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje imaju finansijski interes da se staraju da što je moguće više dece primi vakcine, ali i da se prepisuju neretko potpuno nepotrebni lekovi.

Najniža nagrada je plaćanje troškova za učešće na nekom od simpozijuma koje organizuju farmaceutske kuće, oni sa boljom prodajom imaju pravo da prilože i „naučni rad", odnosno da održe referat koji se nagrađuju sa između 300 i 500 evra.

Najmanje 1.000 evra za svoja predavanja dobija Slavica Đukić Dejanović, kolika je, otprilike, i „tarifa" nekog od zaposlenih u Ministarstvu ili RFZO, kao i onih koje preporuči ministar Zlatibor Lončar, odnosno neki od državnih sekretara u Ministarstvu zdravlja, s tim što takvi predavači polovinu honorara dele sa onim ko ih je preporučio.

Stotine hiljada evra se na ovaj način slivaju godišnje u ruke ministra Lončara i njegovih najbližih saradnika. Kako bi povećali sopstvene prihode, ali i smrtnost stanovništva, u Ministarstvu su odlučili da uvedu obaveznu vakcinaciju svih stanovnika Srbije.

Krajem septembra usvojen je novi Pravilnik o imunizaciji koji etapno stupa na snagu počev od 30. septembra 2017. On predviđa obavezni pregled vakcinalnog kartona pri prijemu u bilo koju državnu instituciju, kao što su predškolske ustanove, škole, fakulteti, ali i kod prijema u bolnicu!?

U slučaju da neko nije vakcinisan i da na prijemu odbije vakcinisanje biće odmah udaljen. Od 2020. svi radnici u zdravstvenim ustanovama, računajući i čistačice, moraće da budu vakcinisani raznim vakcinama, pa i onom ozloglašenom MMR.

Na ovaj način će ministar i njegovi najbliži saradnici godišnje na osnovu provizija za uspešnu prodaju vakcina dobijati više od pet miliona evra.

MMR vakcina, koja je obavezna nije bezbedna, i sve je više dokaza da izaziva nepoželjne efekte, kao na primer autizam, pa čak i smrt. U poverljivom izveštaju GSK-a od 16. decembra 2011. (potpisali kao autor Vanesa Koremans, naučnik za bezbednost, i revizor dr Feliks Arelano, MD), a do koga je došla redakcija Magazina Tabloid (iako je on namenjen isključivo nadzornim službama GSK-a) navodi se kako ne može da se isključi mogućnost da je MMR vakcina izazivač ili u najmanju ruku okidač autizma.

I u srpskom „Farmakoterapijskom vodiču za primarnu zdravstvenu zaštitu" iz 2014. nalazio se dokument „Autizam, farmakoterapijski protokoli" sa tabelom u kojoj se navode uzročno – posledične veze između različitih bolesti i određenih vakcina. Za MMR se tvrdilo kako izaziva autizam.

Ubrzo je ova stranica skinuta na urgenciju ministra Lončara. Ipak, savesni medicinski stručnjaci su kompletan Vodič sačuvali u memorijama svojih računara i prosledili našoj redakciji.

U više sudskih slučajeva u Sjedinjenim Američkim Državama (kao na primer u slučaju Said Modžabi i Parivaš Vahabi protiv Sekretara zdravlja, Vrhovni sud SAD, broj 06-227 V, presuda od 3. septembra 2009.) dokazana su neželjena dejstva MMR vakcine .

Lobisti proizvođača vakcina najčešće se pozivaju na stav američke državne institucije „Center for Disease Control and Prevention" („Centar za kontrolu zaraza i prevenciju" – CDC) kako ne postoje dokazi da je MMR uzročnik ili okidač autizma. Ovo mišljenje je zasnovano na radovima danskog istraživača Pola Torsena, koji je izričito negirao bilo kakvu povezanost vakcine i pomenute bolesti.

U međuvremenu je Torsen postao veoma tražena ličnost. Traži ga i Interpol zbog optužbe koju je protiv njega podigao sam CDC da ih je prevario za milion dolara. Toliko o moralnim kvalitetima lobista obavezne vakcinacije.

Glavni zagovornik vakcinisanja u Srbiji je dr Zoran Radovanović , poznat, između ostalog, i po tome što je svojevremeno žustro zastupao tezu kako osiromašeni uranijum kojim su nas američki bombarderi zasipali tokom agresije 1999. neškodljiv – još malo pa dobar za zdravlje.

Ako obični predavači na simpozijumima na kojima se promovišu lekovi sponzora za jedno predavanje dobijaju i po 1.000 evra, pitanje je koliko para za svoje piskaranje po novinama i društvenim mrežama dobijaju dr Radovanović i njegovi saučesnici: dr Predrag Kon, dr Vladimir Đurić i drugi.

Vladimir Cimerman iz Novog Sada je vođa medijskog tima lobista vakcinacije. Krivičnom prijavom Odeljenja za visokotehnološki kriminal MUP Srbije KU broj 34/17 od 8. marta 2017. na teret mu je stavljeno ugrožavanje sigurnosti dr Slađane Velkov, poznate protivnice obaveznog vakcinisanja.

Cimerman je prihvatio nagodbu sa tužilaštvom, priznao krivicu i obavezao se da plati novčanu kaznu u visini od 50.000 dinara. Postupak protiv njegove devojke za isto krivično delo još uvek se vodi, pošto je ona nesposobna da prisustvuje suđenju, jer je na lečenju u psihijatrijskoj ustanovi „Dr Laza Lazarević".

Dr Branislav Blažić je na jednoj sednici skupštinskog Odbora za zdravlje demonstrativno pokazao kako bi nogama gazio i rukama davio protivnike vakcinacije. Posle toga je Cimerman formirao internet tim da populariše ove šerijatske metode, zbog čega je i osuđen.

Sa druge strane, protivnici obaveznog vakcinisanja, kao što je dr Jovana Stojković, traže da Agencija za lekove i medicinska sredstva (ALMS) uradi nezavisnu analizu sadržaja vakcina i da se roditeljima prepusti da, nakon što ih lekar podrobno informiše kako o neophodnosti davanja vakcine, tako isto i o mogućim kontraindikacijama, sami odluče da li će njihovo dete biti vakcinisano ili ne.

Tako je, na primer, u Nemačkoj, u kojoj ne postoji obavezna vakcinacija, iako se ova zemlja nalazi na trećem mestu liste Svetske zdravstvene organizacije po broju obolelih od malih boginja, ali je na dnu liste po broju smrtnih slučajeva od iste bolesti. Male boginje nisu smrtonosne, a to znamo svi mi iz generacija kada nije postojala vakcina protiv njih.

Glaxo Smith Kline nije samo veliki davalac donacija, već ih on sam i prima. Jedan od najvećih donatora je jedan od najbogatijih ljudi sveta, Bil Gejts, poznati zagovornik depopulacije Zemlje. Zbog toga GSK raspolaže nezamislivo visokim budžetom iz koga se isplaćuju ne samo mito za lekare, već i za nadležne institucije da ne vrše dodatne kontrole sadržaja njihovih lekova.

Kod nas se, kao što smo videli, plaćaju čelnici Ministarstva zdravlja i ALMS-a. Kako se ovo sprovodi na globalnom nivou, pa i kod nas, objašnjava sociolog Nemanja Đukić.

Problem imunizacije treba sagledavati unutar konteksta globalne kontrole ukupne svetske populacije, koja predstavlja osnovni cilj projekta održivog razvoja, koji je definisan u dokumentu sa konferencije UN-a o demografskoj dinamici i održivom razvoju održanoj 1992. godine, tvrdi Đukić.

Prema ciljevima tog dokumenta i mehanizmima za njihovo ostvarenje, a koji će prema slovu tog istog dokumenta biti finansirani i realizovani uz pomoć MMF-a, Svetske Banke i drugih globalnih finansijskih institucija, te vlada i nevladinih organizacija („Fondacija Bil Gejts", „Otvoreno društvo" Džordža Soroša i slični), ukupnu svetsku populaciju potrebno je u značajnoj meri redukovati.

Naročito mesto u tom projektu pripada razvoju eksperimentalne medicine (poglavlje 6). U tom smislu, imunizaciju valja posmatrati kao direktnu, sistemsku i sistematsku kontrolu zdravlja (dovođenje i održavanje populacije u određenom zdravstvenom stanju) u cilju kontrole globalnog bio-suvereniteta (reproduktivne bio-moći).

Razvijene su i kontraceptivne vakcine, dizajnirane tako da indukuju imuni odgovor koji će sprečavati začeće.

Godine 1993. kampanja masovne vakcinacije protiv neonatalnog tetanusa je pokrenuta u Meksiku, Nikaragvi i na Filipinima. Ciljnu grupu su predstavljale žene u reproduktivnom dobu (12 do 45 godina). Godine 1994. meksičke organizacije povezane sa organizacijom Human Life International, postale su sumnjičave, započela je analiza nekih od seruma i otkriveno je da oni ne sadrže samo anti-tetanus, nego i humani horionski gonadotropin (HCG), osnovni sastojak vakcina protiv začeća.

Vakcina za koju je dokazano da je HCG-kontaminirana takođe je stigla i do Filipina, gde je vakcinisano preko 3,4 miliona žena tokom kampanje. Nijedna od njih nije znala ništa o tome da je iskorišćena u eksperimentu sterilizacije.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije ova anti-tetanus vakcina se koristi u više od 140 zemalja. O smanjenju ukupnog stanovništva za 10 do 15 odsto putem vakcinacije, te o smanjenju stanovništva u siromašnim zemljama primenom polio vakcine (koja se kao obavezna nameće i stanovništvu u Srbiji) u svojim javnim nastupima eksplicitno govori i Bil Gejts, tvrdi sociolog Đukić.

Zbog toga je hitno potrebno da se izvrši detaljna analiza svih lekova, posebno vakcina, i to od strane nezavisnih stručnih tela i da se rezultati daju javnosti na uvid . To, međutim, nije moguće dok su čelnici ALMS-a (direktor je dr Saša Jaćović) i Ministarstva zdravlja na platnom spisku farmako-mafije, na prvom mestu GSK-a.

 

       A 1. Daju mito od naših para

Glaxo Smith Kline i ostali iz farmako-mafije najviše su posvećeni podmićivanju načelnika odeljenja i upravnika bolnica, a posebno ustanova zatvorenog tipa (zatvori i specijalne ustanove za duševno obolele). Bolnice nabavljaju lekove širokog spektra, pri čemu se oni, uglavnom, razlikuju samo po nazivu.

Ustanove zatvorenog tipa, posebno zatvori, zbog ograničenosti budžeta najčešće nabavljaju samo jedan ili dva leka iz iste grupe. Kupovina se vrši putem javne nabavke i podmićeni upravnici obavezno kao najpovoljniju ponudu izaberu onu koju im je dostavio sponzor simpozijuma ili stručnog savetovanja na kome su oni održali nepotrebno predavanje za honorar od nekoliko stotina evra.

Problem u tim nabavkama je da se uzimaju, za velike pare, lekovi uskog spektra delovanja, tako da se određene bolesti nedovoljno ili se uopšte ne tretiraju. Veoma često se uzimaju isključivo vakcine (na primer protiv tetanusa) koje su najjeftinije, jer ih subvencioniše „Fondacija Bila Gejtsa" ili Međunarodni monetarni fond u sklopu neke „humanitarne" pomoći, a koje sadrže kontraceptivnu vakcinu (razvijenu u međuvremenu i za muškarce i za žene).

Pošteni lekari u ustanovama zatvorenog tipa (koji su u ogromnoj većini) upozoravaju da se zdravstveno stanje njihovih pacijenata, posebno psihijatrijskih slučajeva, pogoršava, jer im se prepisuju neadekvatni lekovi koje je odredilo ili nabavilo nadležno ministarstvo.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

ПРИВАТИЗОВАЊЕ СИТЕМА ЈАВНОГ ЗДРАВСТВА: ШИРОКО „ТРЖИШТЕ ЗДРАВСТВЕНИХ УСЛУГА“ И ЈОШ ШИРА ЗЛОУПОТРЕБА У ПОДЕЛИ ПЛЕНА!!??

13. маја 2017. Коментари су искључени

 

Како се убрзано распада српско здравство према "моделу Европске уније", ко је и како из Србије протерао најбоље здравствене кадрове, како је обављена криминална акција јавно-приватног партнерства у здравству, и на какав начин је Александар Вучић са својим братом, кумовима и пријатељима, постао владар приватног здравственог сектора преко инвестиционог фонда из Холандије под именом "Блуе сеа цапитал".

Ко је у Ургентном центру у Београду опремио посебно одељење којем ни запослени немају приступ, а на којем се лече и оперишу угледни чланови напредњачког картела и геy лобија? Да ли ће нас ускоро лечити бабе врачаре, јер лекара у Србији више бити неће, а у приватним клиникама места ће бити само за фину и пробрану господу.

 

                     Пише: Инсајдер Л-7

TRAUME ZDRAVSTVA SRBIJE

 

Криминал у Клиничком центру у Београду се неометано развија и још већим интензитетом, без наде да ће се зауставити и потпуно је ван контроле државе.

Министар здравља Златибор Лончар је започео реновирање Ургентног центра у Београду одлуком да се испостава МУП-а Србије, која је у Ургентном центру од његовог оснивања угаси и полиција најури из Клиничког центра.

Одлуку је потписао Милика Ашанин, без ваљаног правног образложења, а на позиве тадашњег начелника Полицијске станице Савски Венац Поповића није се јављао, да објасни овај скандал, него је потурио помоћника директора Клиничког центра задуженог за безбедност, који је рекао да БИА преузима КЦ Србије.

Стварни разлози протеривања полиције из Ургентног центра су у отварању луксузног одељења за криминалце и педере у Ургентном центру, чији је прави начелник и даље Златибор Лончар.

У тај део нико не позван не сме ни да уђе. Раде се операције у највећој тајности, без историја болести и било каквог трага о лечењу људи. Стога је јасно да ни Лончар ни Вућић немају намеру да искорене криминал у Клиничком центру, већ га поспешују.

И кад је Вучић хтео да смени Лончара стигла је подршка овом члану земнуског клана од Андреја Вучића и Мила Ђукановића, против којих Александар Вучић није смео нити могао, а нити ће смети у будућности.

Дакле, педери, политичка елита и “контроверзни бизнисмени“ се лече у Ургентном центру, без увида у њихове здравствени картоне, далеко од очију јавности, јер је Лончар убедио Вучића да са ВМА цуре информације, јер Војно-безбедносна агенција њушка по ВМА!

Ко плаћа лечење ове ВИП господе? Из којих фондова? Како се те услуге и коме фактуришу?

Да ли је, захваљујући овим информацијама, Златибор Лончар несмењиви уништитељ српског здравства?

На жалост честитих и поштених лекара по Клиничком центру, више их неће бити, јер ће по свим клиникама бити искорењени и остаће само хохштаплери без икакве стручности и знања.

Гама нож у Клиничком центру набављен је за 11 милиона евра, при чему се зна да је 10 милиона права цена, а са 10% се уградио министар Лончар, јер му је Вучић одобрио тако низак проценат, јер су његови претходници узимали од набавки и по 20 и 30%, и тиме се Вучић отворено хвали да је најмања провизија и рекет у историји српског здравства, а што је најгоре, у праву је.

Зато на пример сви који су учествовали у афери гама нож око тога ништа не причају, укључујући и професорку Даницу Грујичић, која се клела запосленима да ако динар буде фалио од гама ножа, све ће да изнесе у јавност, али на њеним интернет објавама само паушално се оцедњују криминалци у здравству одговорни за одлив интелектуалаца, а никако да се спомене конкретна афера.

Такође, њена канцеларија је прекопута нове зграде Клиничког центра Србије коју оптерећују милионске афере. Познато је да су повучене две транше кредита Европске банке – 2002. од 400 милиона и још толико 2010. а динара нема у новој згради.

Доктор Арсен Ристић је приликом преузимања функције директора нове зграде поликлинике, утврдио да недостаје 5.000 м2 керамичких плочица, највише могуће цене, које су уредно проведене кроз фактуре и наплаћене са рачуна Клиничког центра Србије, а нигде их нема по магацинима.

Залазећи све дубље и дубље у папире дошао је и до претњи смрћу, после чега је напустио ту функцију, као сви пре њега, док није довeдено уцењено лице које те афере неће отварати.

Министар Лончар је обећавао да ће решити питање криминала клинике за пластичну хирургију у којој 20 година ординира повереник новог синдиката здравства познат МУП и правосуђу по бројним кривичним и прекршајним делима, а због којих је клинику напустило 17 врхунских стручњака.

Шеф правне службе Јован Атанасијевић потврдио је да је тај преступник са пластичне хирургије има највећи број пријава у историји Клиничког центра и да је нејасно како је професор Предраг Пешко успео да га заштити од затвора, али и да истражни судија Снежана Кантар воид поступак против њега.

Међутим, после увида у документацију у којој се документују и сатанистички обредни ритуали које је повереник новог синдиката вршио на пластичној хирургији, Лончар се повукао, највероватније због савета једне видовите бабе из околине Арандјеловца, код које он често иде иде по савете.

СПЦ је око реновирања храма Светог Козме и Дамјана у Клиничком центру, апсолутно поверење дала свештенику Керезовићу. Међутим, Клинички центар је одредио др Арсенијевића из Ургентног центра за председника Црквеног одбора, иако се зна да је реч о наркоману и хомосексуалцу, па је тиме јасно какав став Клинички центар има и према СПЦ и свештеницима који покушавају да олакшају муке болесницима који тамо леже. Све у свему, Содом и Гомора!

Горка је иронија да се наводне реформе у српском здравству одвијају у форми "борбе против корупције" чији је главни узрок толерисање приватних пракси лекара запослених у државним здравственим установама.

У прошлој, 2016. години, по ко зна који пут је најављен почетак реформе здравственог система. У септембру 2015. године је на конференцији имена Сталне конференције градова и општина у Београду формирана некаква Мрежа за здравље чији је циљ побољшање основне здравствене заштите, а државни секретар Министарства здравља Србије, Берислав Векић, изјавио је том приликом да ће до 2016. бити завршено електронско умрежавање здравствених установа у Србији и да ће реформа моћи да почне.

Том приликом је дрско констатовао да је Уредбом о рационализацији у државном сектору коју је он назвао "природним одливом", отпуштено 4.500 и најавио отпуштање још њих 3.500. Од тада, па до почетка ове 2017. године, из Србије је отишло око 7.000 здравствених радника, међу њима и углавном угледних лекара специјалиста и мала армија медицинских сестара.

Читав здравствени сектор у Србији већ годинама пролази кроз трауме (које овде зову "променама") које се правдају процесом придруживања Европској унији. Истина је да се овде ради о интересима мале групе моћника на власти, укрупњавању капитала у здравственом сектору и повећању њихових интереса на "тржишту здравствених услуга".

Прва велика промена од које су све невоље српског здравства почеле, десила се неконтролисаним увођење приватне здравствене праксе почетком деведесетих година када настају прве приватне ординације од којих су неке током 25 година израсле у приватне поликлинике и домове здравља који запошљавају десетине, па и стотине лекара, медицинских сестара и другог особља.

О њиховом раду, квалитету посла који обављају и последицама које такав хаос има за сваког грађанина Србије, нико до данашњег дана није направио ниједан целовит и стручан извештај.

Корупцији на највишем нивоу приликом улагања у здравство и куповине опреме, траје већ четврт века. Право дивљаштво траје и данас, можда у још горем облику него мрачних деведесетих.

Нигде у данашњој Европи нема толико медицинског особља које истовремено ради и у државном сектору и одвлачи пацијенте у своје ординације закидајући тако буџет из кога и сами примају плату. У сређеним, правним државама, то је практично немогуће.

Прва Национална стратегија за борбу против корупције у Републици Србији усвојена је 2005. године, а Акциони план 2006. године. Осам година касније, у уводу Националне стратегије за борбу против корупције у Републици Србији за период од 2013. до 2018. године наводи се да је неконзистентна садржина Стратегије из 2005. године и Акционог плана из 2006. године, узроковала недоумице у погледу тога које је активности потребно спровести и у чијој су оне надлежности.

Из Извештаја Агенције за борбу против корупције о облицима, узроцима и ризицима корупције у систему здравства, лаконски је закључено да "…поље ризика на корупцију представљају јавне набавке, допунски рад лекара, трошење средстава (из буџета или донација), примање поклона, сукоб интереса, листе чекања, пружање ванстандардних услуга, однос између фармацеутских кућа и лекара, пријем у радни однос здравствених радника и сарадника…"

Преведено на једноставнији језик, свака власт, а посебно ова Вучићева, диктаторска, законски је омогућила пљачку на највишем нивоу. Отуда је битка за страначке директоре здравствених установа толико важна властодршцима.

Много раније, још 2008. године, усвојен је нови Правилник о раду лекара у коме је "тезгарење" регулисано тако да приватни послодавац, уколико жели консултанта из државне установе, мора да плати не само допунски рад, него и један део радног времена тог лекара.

Некадашњи министар здравља (у четири мандата), Томица Милосављевић, још некажњен за многе криминалне послове, први је увео такозвано приватно-државно партнерство у здравству, и то тако да је највећи број озбиљних стручњака напустио државне установе или, у "партнерству" почео да ради против здравствених институција у власништву државе.

Почетком 2010. године, јавни и приватни здравствени сектор у великој мери се преклапају, а у приватном сектору настаје све више приватних пракси и мањих медицинских установа.

Ово се битно мења крајем 2012. године када на сцену ступа приватни инвестициони фонд Блу си капитал (Блуе сеа цапитал) из Холандије који у новембру преузима поликлинику "Др Ристић", а која је са преко 170.000 пацијената годишње у том тренутку била, а и данас је, највећа приватна поликлиника у Србији.

Свакоме ко зна позадину овог случаја, свакако је јасно да иза тога стоји Александар Вучић, његови кумови, његов брат и њихови пријатељи и "стратешки партнери".

Наредне 2013. године Блу си капитал преузима још две приватне здравствене установе – приватну гинеколошку болницу Јевремова  и приватни дом здравља Једро који преузима од компаније Делта Генерали осигурање.

Оваква "консолидација тржишта" приватног здравства у Србији није ништа чудно или неочекивано, у већини земаља у окружењу увелико постоје ланци приватних здравствених установа. Блу си капитал затим крајем 2013. обједињује ове здравствене установе у "приватну здравствену платформу МедиГроуп" којој 2014. године придодаје и офтамолошку клинику Милош Клиника.

Врло брзо се у јавности поставило питање колика је вредност улагања Блу си капитал фонда приликом преузимања ове три установе у Београду. За јавност је далеко важније од питања висине улагања, остало питање идентитета власника финансијског капитала који су формирали Блу си капитал али је јасно као дан да без породице Вучић није могао ниједан евро некаквог "финансијског капитала" да прође, а да они нису учествовали у подели плена.

Ипак, оно што јесте јавно су подаци о менаџменту Блу си капитала. Реч је о групи људи у тридесетим и четрдесетим годинама, који су пореклом са наших простора али су факултетско образовање из области бизниса и финансија углавном стекли у англо-саксонским образовним установама, након чега су радили у финансијском сектору.

Такође, троје од шесторо руководећих људи Блу си капитала заузимали су врло високе позиције у Агрокору, највећој приватној индустријској групацији у Југоисточној Европи. Пре мање од годину дана, у априлу 2015., Блу си капитал је као део конзорцијума окупљеног око инвестиционог фонда Мид Еуропа Партнерс учествовао у преузимању компанија Имлек, Бамби и Књаз Милош.

Министар здравља, Златибор Лончар, говорећи стално о реформама здравства, најавио је да ће грађани "ускоро свог лекара опште медицине, педијатра и гинеколога моћи да изаберу о трошку здравственог осигурања и у приватном сектору", што су многи дочекали са одобравањем и похвалама.

Крајњи исход читаве игре је здравствени систем у коме ће, захваљујући "јавно-приватним партнерствима", корисници обавезног здравственог осигурања моћи да са здравственом књижицом иду у приватне здравствене установе.

На тај начин ће се новац из буџета Републичког фонда за здравствено осигурање, који износи око 1,5 милијарде евра годишње, у који сви запослени и пензионери у Србији издвајају за здравствено осигурање, одливати из јавног у приватни сектор уместо да буде искоришћен за обнову система јавног здравства.То су финансијски интереси који иза кулиса вуку конце реформе и у чијем се интересу мења здравствени систем Србије.

У међувремену, лекари, специјалисти, читави хируршки тимови, најбољи анестезиолози, најспособније медицинске сестре и медицински техничари, масовно одлазе. Својевремено је бивши министар здравља Томица Милосављевић подстицао њихов одлазак у земље ЕУ речима: "…Европска унија је наша породица кроз коју годину, и у њој, глобално гледано, постоји мањак и лекара и медицинских сестара…"

Исто то ради и Златибор Лончар, који спровођењем мафијашке политике у здравству, протерује најбоље кадрове из Србије. Да помогне "европску породицу", а Србија нека се распада од свих могућих болести и без лекарске заштите.

Министар је најавио да ће се ускоро расписати конкурс за пријем 2.000 медицинских радника. Колико треба да протекне времена да се примљени лекари оспособе, да заврше специјализацију и суб специјализације? Да ли ће и они, након специјализације, одбити да даноноћно раде за 500 евра, покупити се и отићи? Да ли ће нас ускоро од најтежих болести лечити видари, бабе врачаре?

Стотине хиљада болесних у Србији скуваће се у лонцу министра Лончара.

(Позивамо лекаре и запослене у здравству да нам описују криминал у својим установама.)

 

      А 1. И Дом здравља Земун у рукама напредњака

Октроисиани доктори-директори

Као и у бројним другим здравственим установама у Србији, насилно и по диктату из Вучићевог кабинета, и у Дому здравља Земун постављен је директор по партијском кључу, те је нас допала напредњачка узданица др Ксенија Узуновић. Од почетка управљања установом показује ароганцију и нетрпељивост према запосленима које је затекла кад је дошла ко зна одакле.

Прво што је урадила да збрине страначки кадар на већ познати начин, и то углавном немедицинско особље. Сви су добили незаконите стимулације и постављени су на непостојећа радна места. Једини критеријум за постављање сарадника је послушност и страначка припадност.

Од првог дана директорка је заузела став бахатог опхођења према свим запосленима. Иживљавање, психичко малтретирање, понижавање и исмевање колега је свакодневна појава. Сва средства која користи у комуникацији са запосленима, имају сврху застрашивања. Од њеног доласка Дом здравља као установа је у потпуном распаду. Награђују се нерадници, а вредни и паметни се ућуткују, и прети им се отказом.

Недостатак основних средстава за рад, материјала, резервних делова и свега осталог је такође свакодневно присутан. Не улаже се ништа у обнављање Дома здравља тако да је све у распаду. За наводне јавне набавке, задужен је, такође напредњачки кадар, која је за исте саветник у другој установи, док ми плаћамо човека са стране.

Не зна се где одлази новац који добијамо од фонда, од медицине рада, а за све што се тражи једини одговор је " нема пара " уз повишен тон, ругање, и исмевање колеге који јој се обратио.

Главне сестре не предузимају ништа да унапреде рад својих служби, јер се неактивност и незаинтересованост преноси са главне сестре Дома на све њих. Не постоји никаква комуникација између запослених и руководства Дома здравља.

Навала простаклука и примитивизма довела је до тога да су се фини људи и стручњаци повукли и заћутали. Последице њеног руковођења осећају и запослени и пацијенти, који се непрестано жале, јер недостатак кадра доводи до тога да нема ко да ради, да нема чиме да се ради , што изазива свакодневни хаос. Ово је само део проблема, слика целокупне ситуације у Србији.

Запослени Дома здравља Земун

 

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије

JOŠ JEDNO NETAKNUTO ZMIJSKO LEGLO ZDRAVSTVENOG SISTEMA SRBIJE!?

12. новембра 2016. Коментари су искључени

 

Glavnom uredniku Magazina Tabloid upućene su ovih dana od uglednih lekara teške reči, kojim ga sumnjiče da izbegava da ministra zdravlja, u dva mandata, Zlatibora Lončara stavi na stub srama, da izbegava da opiše i njegove lične zasluge što je srpsko zdravstvo dotaklo dno. Očekujemo da dobijemo konkretne dokaze, nećemo ih sakriti, odgovaramo razočaranoj lekarskoj eliti i ne sporimo da je krivica ministra Lončara nemerljiva.

 

                major Goran Mitrović, Arpad Nađ

SMENE BEZ KRITERIJUMA2

 

Pre dvadesetak dana ministar zdravlja Zlatibor Lončar doneo je rešenja o smeni 11 direktora opštih bolnica i domova zdravlja po Srbiji , “zbog lošeg stanja u kojem se nalaze zdravstvene ustanove“. Sigurno je da u ovim zdravstvenim ustanovama nisu okrečeni klozeti, jer šizofreni premijer Aleksandar Vučić, zbog suficita u budžetu, nije odvojio dovoljno para.

Tek kada završi sa „sečom knezova" (tačnije sečom „kumova" mafije), ministar bi tek na kraju trebalo da, bez izuzetaka, smeni sve direktore opštih bolnica i domova zdravlja u Srbiji. To su suštinske promene u zdravstvu, a ne kozmetičke. Dakle, naš ministar je počeo od kraja korupcije, a ne od početka.

Zmijsko leglo" zdravstvenog sistema Srbije, ostalo je netaknuto. I tako, dok srpsko zdravstvo sve dublje pada u ponor, naš ministar zdravlja vrši promene po principu „zažmuri da te lažem".

Odlazi u opšte bolnice na periferiji Srbije ( čiji nivo zdravstvene zaštite je u nivou pokretne poljske bolnice u prvom svetskom ratu), po dolasku u bolnicu odlazi u WC da se olakša, povlači ručicu vodokotlića i ukoliko vodokotlić ne radi kaže: „Reći ću te Vučiću. Videćeš…". U tome se sastoji njegova famozna „kontrola".

Očigledno je da ovih 11 smenjenih direktora opštih bolnica nisu okrečili toalete svojih bolnica. Ukoliko nekoga smenjujete, onda bi trebalo da za to postoje opravdani razlozi. Smenjeno je 11 direktora opštih bolnica, ali koliko je krivičnih prijava protiv njih podneto od strane ministarstva zdravlja ?

Toliko o navodnim „promenama u zdravstvu". Malo je poznato da smenjeni direktori nisu članovi Srpske napredne stranke, te je ministar Lončar iskoristio opšte nezadovoljstvo građana, da smeni nepodobne direktore i sve stavi u službu svog Vođe.

Nivo zdravstvenih usluga u Srbiji je gori nego u 19. veku. Profesorka Danica Grujičić, neurohirurg saopštila je na svom blogu da srpsko zdravstvo nepovratno nestaje, da uskoro neće biti lekara koji i nju mogu da leče.

Ministar Zlatibor Lončar je i krivično odgovoran za sunovart srpskog zdravstva. Sa obe šake Lončara za vrat drži v.d. direktorka Fonda zdravstvenog osiguranja Srbije.

A tamo gde su pljačke i kriminal, ministar Lončar ćuti. Da se ne zameri svom Vođi i njegovoj partijskoj mafiji i kartelima.

Direktorka Fonda zdravstvenog osiguranja je dično izjavila da se uvode u upotrebu, kao lekovi koje plaća Fond, inovativni lekovi, dakle oni čije dejstvo se ispituje na stanovništvu Srbije. Besplatno i uz saglasnost ministra zdravlja. Nije rekla, gostujući na RTS-u, koliko para će staviti u džep ona i ministar zdravlja.

Magazin Tabloid je opisao stanje u Neuropsihijatrijskoj bolnici Sveti Vračevi u Novom Kneževcu, u kojoj se nad pacijentima besplatno vrše eksperimenti lekova koji nisu izvršeni ni nad pacovima i kunićima, uzimaju uzorci biološkog materijala za potrebe stranih farmacutskih kompanija i obaveštajnih službi. Pljačkanje, nasilje, ubistva pacijenata u ovoj bolnici ne dotiču ministra. Važni su mu klozeti po zdravstvenim ustanovama. I on se time ponosi.

Sestra načelnika operative u Bezbednosno-informativnoj agenciji Jovana Drobnjakovića je direktorka NSP Sveti Vračevi dr Jovanka Petrović. Opasno pohlepna žena . Bila je poslanik Demokratske stranke u Narodnoj skupštini Srbije, ali je odmah promenila partiju.

Posle serijala o zločinima u ovoj bolnici, vlasti ćute. I ministar zdravlja.

Direktorka Jovanka Petrović zgrnula je milione evra na nesreći paora i građana iz Banata.

Kako smo saznali u ovoj ustanovi, nju BIA želi da zameni, ali opet sa svojim kadrom. Reč je o dr Suzani Stijović, načelnici jednog odeljenja u ovoj ustanovi. Ona je došla sa Kosmeta, i po svemu sudeći sa falsifikovanom diplomom.

Njen muž Goran je poreklom Crnogorac. Stijovići su od Vasojevića. On je 24. 9. 2005. godine u Kanjiži ubio iz pištolja vlasnika kafića “Baunti“ Jožefa Šarnjaia, sa kojim je bio i prijatelj, jer, navodno, nije poslužen u pripitom stanju. Osuđen je na 15 godina zatvora.

Pušten je pre dve godine na slobodu, jer je direktorka Jovanka Petrović sredila da posle polovine kazne bude pušten na uslovnu slobodu, jer “izdržava četvoročlanu porodicu, koja nema od čega da živi“! Inače njih dvoje žive odvojeno, on u selu Đala na samoj granici sa Mađarskom (gde se bavi prevođenjem ljudi) a ona u Novom Kneževcu. Dakle dve kuće i stan u N. Kneževcu u kome živi ćerka (dr Jovana Stijović, takođe zaposlena u bolnici, a u bolnici sujoj zaposleni i: još jedna ćerka, oba zeta i sin!).

Od doktorke Stijović muž ima rođenog brata koji je bio funkcioner BIA-e. On i Drobnjaković štite ove kriminalce. Sada spremaju sledeći manevar: da direktor bolnice bude dr Suzana Stijović , tako bi praktično Jovanka Petrović ostala zakulisni direktor bolnice, a kriminalni deo BIA-e bi i dalje bio njihova podrška iz senke.

Prema saznanjima istraživača Magazina Tabloid, dr Suzana Stijović, koja je došla iz Prištine, ima podršku načelnika u BIA Bojana Dimića, o kome smo pisali u serijalu o kriminalu u ovoj službi.I n je došao iz Prištine, u centralu BIA, a načelnik je vrlo važne uprave.

Direktorka Jovanka Petrović je potpuno izgubila razum, napada sve oko sebe i u svakoga sumnja, proradila je i kod nje paranoja.

Inače, koliko se ove dve doktorke vole govori način na koji dr Stijović naziva direktorku u njenom odsustvu-"psorijatična šizofreničarka" (jer pored mentalnih problema Jovanka boluje i od psorijaze).

Stijovići su došli sa Kosova, "junački su utekli" pre rata 1999. godine u svoj stan u Sutomoru. I ovde u N. Kneževcu primenjuju iste šeme, najveći su Srbi i ona i direktorka i dr Boban Vasić, takođe sa Kosova, dok ne bude zapucalo. Kad zapuca, odoše sa džakom para u beogradski pašaluk.Sada ovde grabe koliko mogu i uvek im je malo.

U ovom broju opisaćemo koruptivnu šemu za pljačku pokretne i nepokretne imovine psihijatrijskih pacijenata na lečenju u ovoj bolnici, u saradnji sa kamarilom ministra Aleksandra Vulina, koji lično postavlja direktorke centara za socijalni rad po Srbiji, uz dva uslova: da se učlane u njegov „Pokret socijalista" i da pristanu da budu Monika Levinski. U prilog ovoj tvrdnji, navešćemo samo neke od nebrojenih primera.

Pacijentkinja Smiljković Bojana i njen rođeni brat Smiljković Vladimir iz Beograda, nalaze se na meri obaveznog psihijatrijskog lečenja „na neograničeni vremenski period", koja im je izrečena rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu 28 K.br. 3557/13 od 27.06.2013.godine , koje je donela sudija Svetlana Aleksić, takođe besprizorna žena.

U Specijalnoj zatvorskoj bolnici Padinska Skela ( Beograd) bili su na lečenju u periodu od 23.07.2013. god do 09.10.2015., kada su u dogovoru sa direktorkom Jovankom Petrović premešteni u psihijatrijsku bolnicu Novi Kneževac na dalje izdržavanje izrečene mere, gde se nalaze do današnjeg dana.

Iako je učešće Smiljković Bojane u krivičnom delu izazivanja opšte opasnosti (umišljeno izazivanje požara u svom stanu) koje joj se stavlja na teret prilično sporno, namera nam nije da komentarišemo odluke suda niti postojanje ili odsustvo mentalnih poremećaja kod oba pacijenta.

Namera nam je da ukažemo na ustaljeni kriminalni mehanizam kojim su se ova dva nezaštićena pacijenta, brat i setra, čiji su roditelji pokojni, na prevaru ostali na ulici. Naime, na stan u centru Beograda u ulici Kraljice Marije br. 7 stan 14, neko je očigledno "bacio oko".

Dok je ovo dvoje nevoljnika bilo na izdržavanju mere obaveznog lečenja, odjednom se tokom 2012.god. pojavio izvesni Milen Janaćijević sa kupoprodajnim ugovorom, navodno sklopljenim sa majkom pacijenata, koja je inače preminula 2002.god!

Dakle posle 10 godina, se Janaćijević dosetio da stan koji je navodno kupio od majke pacijenata, prenese na svoje ime na osnovu očigledno ništavnog kupoprodajnog ugovora na kome čak nema ni validnog potpisa majke pacijenata i koji Smiljković Bojani nije ni stavljen na uvid, već joj je dat prepis ugovora !?

Ovakav ništavan kupoprodajni ugovor je u postupku pokušaja njegovog osporavanja od strane zakonskog zastupnika Smiljković Bojane, uvažio sudija nadležnog suda u Beogradu! Odmah po prenosu stana na svoje ime, Janaćijević je stan prodao izvesnoj gospođi Andrejić. Pri tome su iz porodičnog stana pacijenata izbačeni na ulicu nameštaj i sve njihove lične stvari !!! Nije im ostala ni slika pokojnih roditelja za uspomenu!

Pacijentu Smiljković Vladimiru oduzeta je poslovna sposobnost rešenjem nadležnog suda u Beogradu, a za staratelja mu je određen službenik Centra za socijalni rad Palilula-Katica Hodalić, čija je zakonska obaveza bila da između ostalog raspolaže imovinom pacijenta i da spreči njeno nezakonito otuđenje, koje se desilo zbog njenog pasivnog držanja i nečinjenja (ili možda nije tako?).

Mera suda koja je izrečena Smiljković Bojani " na neograničeni vremenski period" praktično znači da od njenog psihijatra dr Vesne Rafajlović u psihijatrijskoj bolnici Novi Kneževac zavisi koliko će još vremena provesti na meri obaveznog lečenja, jer je ona ta koja treba da predloži nadležnom sudu meru obaveznog lečenja na slobodi.

Od samog početka, sve do sada oba pacijenta, po rečima osoblja bolnice, nisu pokazala ni najmanji znak agresivnosti, a da li će život nastaviti na slobodi ili će biti "pronađeni u krevetu bez vitalnih znakova"-to će vreme pokazati. Apelujemo na nadležne organe i institucije da ovim pacijentima pruži pravnu zaštitu u skladu sa Zakonom o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama, koji je u ovom slučaju smišljeno i brutalno prekršen.

Pacijentkinja Smiljković Bojana odavno ispunjava uslove da joj se mera obaveznog lečenja u psihjatrijskoj ustanovi zameni merom obaveznog lečenja na slobodi ( ima čak i porodičnu penziju od roditelja), ali nema gde da se vrati-ostala je na ulici. Srbijo, pogledaj se na šta ličiš!

Pacijent Lubarda Borislav iz Novog Kneževca, koji je bio na lečenju na muškom odeljenju psihijatrije 1 (psihijatar Ljiljana Nikolić-zakleti sudski veštak !), u sobi doktorke Nikolić, pod njenim pritiskom (i po direktnom nalogu dr Jovanke Petrović, a u cilju dodvoravanja novom lokalnom kartelu "SNS-SVM" kojem su se obe priklonile posle sloma DS-a), potpisao je punomoć svom rođenom ujaku, koji je inače otac sadašnjeg predsednika opštine (i predsednika OO SNS) dr Radovana Uverića, da može raspolagati njegovom imovinom koja mu je kao jedinom nasledniku pripala posle smrti oba roditelja.

Na taj način je doktorka Nikolić omogućila porodici Uverić da protivpravno prisvoji bonove za gorivo i subvencije za poljoprivredu praktično nepostojećeg poljoprivrednog domaćinstva porodice Lubarda, koje je zadesila nevolja, kao i da prisvoji svu pokretnu i nepokretnu imovinu pacijenta Lubarde Borislava, koga su takođe na predlog doktorice Nikolić lišili poslovne sposobnosti i strpali u dom za lica sa mentalnim smetnjama o državnom trošku. Sve to u cilju dodvoravanja direktorke Jovanke Petrović predsedniku opštine Radovanu Uveriću i SNS-u u koji je preletela.

Da li će ih obe SNS zaštiti od krivične odgovornosti ? Kraj će pokazati, a on se nazire. Da li ove doktorke, psihijatri i zakleti sudski veštaci imaju savest ? Kod svakog iole normalnog čoveka, sve ovo što je do sada napisano trebalo bi da izazove gađenje.

Pacijent Novaković Nikola iz Čelareva (Bačka Palanka), siroče bez oba roditelja, jedini je naslednik roditeljske kuće i imanja u Čelarevu, na koje je stavila ruku direktorka Gradskog centra za socijalni rad Bačka Palanka Aleksandra Arsenin, koja je zemlju pacijenta već prodala svome rođenom stricu. Na redu je kuća.

Psihijatar Ljiljana Nikolić, kao i službenik Centra za socijalni rad Bačka Palanka koji je određena za staratelja pacijenta, po ustaljenom scenariju, smišljeno i u dogovoru nisu učinile ništa da zaštite imovinu ovog pacijenta, koji je pored porodične penzije koju podiže "neko drugi", željan svega, da se ne bi zamerile kamarili Aleksandra Vulina.

Malo mu je što je zaposeo carinu, pa je i od centara za socijalni rad napravio unosan biznis nekretninama nesretnika, a sve uz saradnju sa "zakletim sudskim veštacima" psihijatrijske bolnice u Novom Kneževcu i pod direktnim nadzorom direktorke ove bolnice.

Iako smo u više navrata upozoravali na kriminalne aktivnosti OKG (organizovana kriminalna grupa) psihijatrijske bolnice Novi Kneževac, do sada nije bilo nikakvih reakcija niti od strane ministarstva zdravlja, niti od strane javnog tužilaštva.

Eksperimenti lekovima i svi mogući oblici kršenja Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama se i dalje nastavljaju. Ali, ministar zdravlja Lončar ne reaguje. Da se ne zameri njenom bratu! A morao bi da smeni direktorku Jovanku Petrović (ukoliko ima imalo ljudske časti i dostojanstva), te da uvede prinudnu upravu u ovoj bolnici koja je pod njenom upravom postala leglo korupcije, nečoveštva i zla.

Krivična prijava protiv Jovanke Petrović biće znak iskrene namere ministra da se u zdravstvenom sistemu nešto promeni. Sve drugo je prodavanje magle zvane "borba protiv korupcije u zdravstvu". A i famozno "Radno telo za borbu protiv korupcije u zdravstvu" oko koga se digla tolika medijska buka i njegov predsednik gospodin Mario Spasić mudro ćute.

Državna revizorska institucija utvrdila je pljačku od oko 100 miliona dinara u Institutu za prevenciju i rehabilitaciju kardiovaskularnih bolesti "Niška Banja’`. Odgovornost je pripisana direktorki profesor Marini Deljanin Ilić. Ali, ona je i dalje na dobrom glasu kod ministra Lončara, jer iza nje stoji kosovski kartel.

Lončar je, nakon obilaska Instituta za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju kardiovaskularnih i reumatskih bolesti "Niška Banja", rekao novinarima 17. oktobra da taj institut neće biti odmah privatizovan pošto postojati mogućnost, prema odluci Vladine komisije za privatizaciju banja, da svaka banja odluči da li ide u neku vrstu privatizacije ili strateškog partnerstva.

"To je pre svega namenjeno banjama u koje mora da ulaže država koje ne mogu same da se izdržavaju, koje su u minusi ili problemima. Ako one nađu strateškog partnera da uloži, mi smo tu da podržimo, nije nam ova banja prioritet da ide u privatizaciju", rekao je Ločar odgovarajući na pitanja novinara.

Dodao je da se razmišlja o nabavci angio sale za Nišku Banju koja bi mogla da bude nabavljena sledeće godine ukoliko budu ispunjeni svi uslovi za dobijanje dozvole za njen rad, što bi mnogo rasteretilo Niš.

Lončar je naglasio da su pacijenti u Institutu u Niškoj Banji zadovoljni!

"Ova ustanova dobro radi, nije u dugovima i minusu, ali ovde mora da se uloži u obnavljanje i širenje kapaciteta. Dogovorili smo sada, a i sa Ministarstvom rada u čijoj je nadležnosti PIO fond, da damo saglasnost da se novac upotrebi za rekonstrukciju bazena i drugih delova, koja je potrebna zbog nerešenih imovinskih odnosa koji su na sudu", naveo je Lončar.Nijednom rečju nije pomenuo direktorkinu pljačku od 100 miliona dinara. To za ministra Lončara i nisu neke pare!

 

     A 1. Doktor za naručenu smrt

Možete li, molimo vas, da proverite šta se desilo sa krivičnim prijavama protiv doktora Predraga Veličkovića neurospihijatra, koje su mu podnete zbog zloupotrebe službenog položaja dok je bio predsednik opštine Novi Kneževac (ispred radikala, sada je neposredno pre izbora preleteo u SNS, i on i njegova ljubavnica dr Vesna Rafajlović).

Ovaj neurospihijatar je odavno u penziji, ali ga direktorka Jovanka Petrović. i dalje drži u bolnici po "ugovoru o delu", da bi joj obavljao prljave poslove. Jedan od najprljavijih poslova za koji sumnjamo da obalja odavno je "čišćenje" pacijenata visokim dozama lekova. U dogovoru sa njim, i za određenu sumu novca, rodbina smešta starog čoveka u psihijatrijsku bolnicu gde ga dr Veličković dovršava lekovima.

Da je ovo realnost i nije plod naše mašte možete pročitati ovde

U tome mu očigledno pomažu i neke sestre. Teško je to dokazati, jer se ne rade toksikološke analize posle smrti. Najviše je takvih slučajeva bilo na odeljenju Psihijatrija 5 (ženska gerijatrija), čiji je načelnik doktor Boban Vasić psihijatar (miljenik J.P), koji ne dolazi na posao, tako da po tom odeljenju vršljaju dr Predrag Veličković neuropsihijatar i dr Timea Varga lekar opšte prakse iz Ade, koja na ovom odeljenju navodno volontira (inače ova doktorka govori jako loše srpski, studirala navodno u Novom Sadu na engleskom (!?), ali je zato spremna na sve i miljenica je J.P. Poznata je po tome što je sestrama koje su je upozorile da će pacijentkinja umreti rekla: "Pa šta? Neka umre."!). Nju trenutno "obučavaju" dr Predrag Veličković i dr Boban Vasić kako da postane "egzekutor", kao što su njih dvojica pod komandom J.P.

Inače gore pomenuti dr Predrag Veličković je udovac i živi u vanbračnoj zajednici sa doktorom Vesnom Rafajlović psihijatrom, koju je kao predsednik opštine i direktor bolnice doveo u bolnicu iz doma zdravlja i dao joj specijalizaciju.

Poznat je po tome što za novac piše lažne dijagnoze za penzije, tuđu negu i pomoć, odlazak u banje, penzije u inostranstvu. Romi (cigani) u Novom Kneževcu ga obožavaju jer im piše lažne dijagnoze kojima u Centru za socijalni rad Novi Kneževac dokazuju da su radno nesposobni i ostvaruju pravo na socijalnu pomoć.

Zvanično se vodi kao konsultant u ambulanti bolnice, gde pregleda pacijente zajedno sa dr Timea Varga, a koriste pečate drugih lekara (napr. dr Suzane Stijović). Razlog je taj što posle uvođenja informatičkog sistema "IZIS" raspored lekara koji rade u ambulanti mora da se dostavi za dva meseca unapred.

Dakle da pojasnimo, u danu kada u ambulanti treba da radi dr Suzana Stijović, ona nije u ambulanti, a njen pečat praktično zloupotrebljavaju dr Predrag Veličković neurospihijatar i dr Timea Varga lekar opšte prakse, koji čine krivično delo falsifiikata. Polovina lekara ove bolnice na taj način nikada ne dolazi u ambulantu (dr Boban Vasić, dr Jovan Milovanović itd.), a zvanično se vode kao da su u njoj radili.

Dakle dr Predrag Veličković , neurospihijatar u penziji je saradnik J.P. i Suzane Stijović po istom osnovu (BIA), opasan kriminalac i dželat. Do sada nije osuđivan, a podnošene su mu krivične prijave 2008.god. (ali mislimo da nisu samo ove, ima ih još). Molim vas da proverite šta se sa krivičnim prijavama desilo.

Težak je to lopov, posle smene vlasti, kada su došle demokrate, lično su ga od krivične odgovornosti zaštitili Jovanka Petrović i novi predsednik SO Dragan Babić. Tako sadašnji predsednik opštine Radovan Uverić (SNS), takođe ne podnosi prijave ni protiv Dragana Babića ni protiv Predraga Veličkovića (oba bivša predsednika opštine), zbog evidentni krivičnih prestupa i zloupotrebe službenog položaja.

(Imena potpisnika poznata redakciji)

 

     A.2 Kontrolor, a lažni doktor!

Na čelo komisije koja je prošlog meseca utvrđivala nepravilnosti u radu domova zdravlja i bolnica, ministar Lončar je postavio izvesnog dr Aleksandra Stojanovića, funkcionera SNS-a, koji je lažni specijalista oftamolog. Bio je v.d. direktor DZ Barajevo, nanevši ogromnu štetu zdravstvu. Optuživan je za mobing, za nestručnost…

Istragom je utvrđeno da je dr Stojanović diplomirao na Medicinskom fakultetu u Tuzli 1992. godine, u vreme rata, nakon 11 godina studiranja. Specijalizaciju nije završio, a u vreme kampanje SNS-a pregledao je besplatno, navodno, 60.000 građana. Dr Stojanović nema licencu za rad Lekarske komore Srbije! Za lažnu specijalizaciju zna i ministar Lončar, ali…

Doktora sa lažnom diplomom, a što je specijalnost kadrova SNS-a, ministar Lončar je za nagradu postavio za direktora DZ Palilula, za člana nadzornog odbora Instituta za majku i dete. Sa te pozicije ovaj lažni specijalista, neznalica, nasilnik i kriminalac, na čelu je inspekcije koja je vršila kontrolu rada zdravstvenih ustanova, nakon čega je ministar smenio direktore tih ustanova.

A dr Stojanovuić je u Barajevu iza sebe ostavio pustoš. Sada sa tim nastavlja u DZ Palilula, jednom od najvećih u zemlji. Lekari ovih domova zdravlja znaju da Stojanović uopšte ne razume medicinsku terminologiju, jer mu je i diploma iz Tuzle sumnjiva. Kako Srbin da završi fakultet usred rata!Samo zbog ovog zla, ministar Lončar bi morao na višegodišnju robiju.

 

     A 3. Sindikalac pod zaštitom

“Već 15 godina traju problemi u Klinici za plastičnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije koji se iz poznatih razloga medijski propraćenih, namerno ne rešavaju. Samo u protekloj deceniji, promenjeno je pet direktora, i to prof. dr Predrag Stefanović, prof. dr Zoran Tačević, prof. dr Miodrag Colić, prim. dr Milan Todorović, i sada doc. dr Milan Jovanović, a problemi postaju sve gori i gori“ – piše u pismu zaposlenih upućenom i našem magazinu.

Iz klinike su proterivani, na različite načine i pod različitim pritiscima, specijalisti plastične i maksilofacijalne hirurgije Miodrag Colić, Boban Đorđević, Oliver Jevtić, Milutin Mrvaljević, Alek Račić, Zdravko Petković, Ljiljana Velimirović, Biljana Mumović, Vesna Rakić, Goran Bjelogrlić, Zlatko Vujačić, Dejan Milutinović i dr.

O broju sestara i nemedicinskog osoblja koje je prošlo kroz kliniku, bolje je da se ne piše, ali je reč o sposobnim i poštenim kadrovima. Uglavnom su svi sklonjeni kada su ustanovili ono što je za kliniku opšte poznato a to je da po klinici ordinira grupa predvođena poverenikom Novog sindikata zdravstva koja vrši različita krivična i prekršajna dela u cilju sticanja materijalne koristi.

Ko god se protiv te grupe pobunio ili nije hteo da učestvuje u određenim radnjama prošao je kao navedeni lekari. Reč je o krivičnim i prekršajnim delima nesavesnog lečenja, rada u alkoholisanom stanju pa čak i pod dejstvom narkotika, falsifikovanja medicinske dokumentacije, vršenju obrednih rituala u javnoj zdravstvenoj ustanovi, mobingu nad nepoželjnim članovima kolektiva, iznuđivanju mita za lekarske usluge od pacijenata i slično.

Ovakvo stanje precizno i dokumentovano su predočili upravi Kliničkog centra i ministarstvu zdravlja prethodna dva direktora klinike i oba su bila smenjena nedugo posle podnošenja dokumentacije.

U MUP, BIA, VOA i drugim agencijama nalazi se pregršt prijava protiv gotovo svih zaposlenih radnika u klinici pisanih u najvećem broju od strane poverenika Novog sindikata zdravstva za ovu kliniku gde se navode detalji kao što je čak i odlazak ranije sa radnog mesta.

Time su izvršioci najtežih krivičnih i prekršajnih dela u ovoj klinici pokušali da skrenu pažnju sa zlodela koja vrše i akcenat stave na nevažne stvari prikazujući se za samoinicijativne saradnike bezbednosnih službi. Međutim, pored toga, zabeleženi su i slučajevi anonimnih prijava porodicama pacijenata lečenih u klinici u kojima se upozoravaju da ih je određeni lekar nestručno lečio i lažno prikazuju rezultati lečenja u cilju kompromitacije pojedinih lekara koji nisu po volji ove kriminalne grupe.

Istovremeno, lekari koji su po volji ove bande mogu da rade šta god hoće, čak i da vrše operacije noću bez odgovarajućih uputa i medicinske dokumentacije za šta stiču veliku materijalnu korist, a oštećuju Klinički centar. Time se ova banda postavila kao grupa kriminalaca koji drže čitavu deceniju kliniku za svoje vlasništvo i uklanjaju bez milosti svakog ko im stane na put ili ko čak neće da učestvuje u kriminalu.

Hirurzi i drugi medicinski radnici koji su proterani sa klinike, žele što pre da zaborave da su tu ikada radili, a većina njih je već ranije pisanim putem uradila i jedan "siziforv posao"  , obaveštavajući upravu Kliničkog centra o pravom stanju stvari, mada ta uprava radi sve drugo, samo da problem ne reši. Nekadašnji ministar zdravlja Zoran Stanković, dobio je kompletnu dokumentaciju o krivičnim i prekršajnim delima poverenika Novog sindikata zdravstva, međutim, u razgovoru sa kolegom sa VMA koji ga je zamolio da pomogne poštenim ljudima u toj klinici, odgovorio je: "…Ne mogu ja ništa kad tog sektaša štite političari".

Radi pojašnjenja, u klinici se već vise od jedne decenije vrše obredni rituali posipanja praha i tečnosti po hodnicima, paljenja papira i ugljevlja, pa čak i obrednog klanja pernatih životinja!

Bivše rukovodstvo klinike je uhvatilo na delu poverenika Novog sindikata zdravstva u vršenju istih i prijavu prosledilo upravi Kliničkog centra dok su se lekari obratili sa ukupno 18 potpisa lekara specijalista (od ukupno 25 zaposlenih hirurga) Lekarskoj komori da mu se oduzme licenca za rad jer je u pitanju prekršaj člana 13 KZ R Srbije ali i člana 334 KZ Republike Srbije o lažnom prijavljivanju kolega.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

%d bloggers like this: