PRISLUŠKIVANJE: PROJEKAT „PRISM-A“

 

Svi smo čuli vest da je Američka bezbednosna agencija prisluškivala i prikupljala lične informacije sa faktički svih velikih centralizovanih društvenih mreža i servisa.

Fotografije, video snimci, tekstualne poruke i glasovne komunikacije – sve.

Godinama već pričamo o ovome, a označeni smo kao čudaci i ludaci koji zagovaraju teoriju zavere; dobro je što napokon svi mogu da vide zvanična dokumenta crno na belo.

 

 

 

Kada  je eksplodirala  vest da je Američka bezbednosna agencija (NSA) još od 2007. godine pod okriljem programa pod nazivom PRISM, imala direktan pristup zapravo svim društvenim mrežama.

Veliki broj društvenih servisa je u okviru ovog programa dobrovoljno je pohranjivao lične informacije i podatke ljudi pravo u NSA.

Ukratko, ukoliko ste koristili ili izbacivali na internet:

• E-mail
• video ili glasovnu komunikaciju
• video klipove
• fotografije
• skladištili podatke
• koristili VolP pozive
• razmenjivali fajlove
• držali video konferencije
• (i ostalo)

…koristeći pri tom bilo šta od…

• Microsoft-a (uključujući i Hotmail), od 11. septembra 2007.
• Google-a, od 14. januara 2009.
• Yahoo-a, od 12. marta 2008.
• Facebook-a, od 3. juna, 2009.
• PalTalk-a, od 7. decembra 2009.
• YouTube-a, od 24 septembra 2010.
• Skype-a, od 6. februara 2011.
• AOL-a, od 31 marta 2011.
• Apple-a, od oktobra 2012.

…onda ste prisluškivani i još uvek ste.

Ova vest je procurela odmah nakon što se otkrilo da ista ta NSA zahteva podatke o telefonskim razgovorima od jedne od najvećih telekomunikacionih kompanija u SAD, a pretpostavlja se i od svih drugih.

Ukratko, praktično svaka usluga koju ste ikada koristili i koja se zasniva na principu “verujte nam” , je vaše privatne podatke pohranjivala direktno u bezbednosnu agenciju koja se može porediti jedino sa istočnonemačkom Štazi policijom.

Apsolutno svaki podatak o vama.

Jedini lako uočljivi izuzetak na spisku predstavlja Twitter (ali Twitter koristi princip javnih poruka – pre svega ne preporučuje se ni pisati bilo šta na Twitteru).

Obratite pažnju, jer ovaj PRISM program nije isključiv samo za teritoriju SAD: nekoliko evropskih država koriste isti tip prisluškivanja.

Bezbednosne agencije među sobom slobodno dele sirove podatke bez problema obilazeći sve zabrane prisluškivanja sopstvenih građana (“Ja ću prisluškivati vaše, ako vi prisluškujete naše”).

Ova vest je praktično ekspoldirala kada se pojavila.

Mi smo već nekoliko godina unazad govorili da je ovo verovatno stanje stvari – nakon svih dokaza koji su prikazani, prija konačno se osloboditi pogrdnih reči kojima smo nazivani.

Kao što se moglo i pretpostaviti, kompanije i društvene mreže koje se spominju na dokumentima procurelim iz NSA pokušavaju da se izvuku uz pomoć izjava i komentara.

Google je na primer u svojoj izjavi za Gardian rekao: “Google veoma brine o sigurnosti podataka naših korisnika.

Podatke o korisnicima otkrivamo organima vlasti u saglasnosti sa zakonom i sve takve zahteve pažljivo razmatramo.

S vremena na vreme pojedini ljudi tvrde da smo napravili sporedni ulaz za naš sistem koji za pristup koriste organi Vlade, ali Google nema sporedni ulaz koji organi Vlade mogu koristiti kako bi pribavili privatne podatke naših korisnika.”

Veoma je upečatljivo koliko je ova izjava pažljivo sročena kako bi dala privid odbacivanja optužbi, a da to zapravo ne čini.

Ona prestaje taman tu gde njeno značenje prelazi u “izrečene optužbe su laž”.

Izjava koja je usledila od strane google-ovog generalnog menadžera je u potpunosti promenila stvari.

„Ukoliko koristite neku centralizovanu komunikacionu uslugu i dalje vas prisluškuju ali za to Google nije kriv.“

Na primer, može se napraviti takav sistem koji sa google-ovih servera u saglasnosti sa dokumentima o NSA konstantno pohranjuje podatke u njenu bazu podataka, a gore citirana izjava bi i dalje bila istinita (ukoliko Google sam pohranjuje podatke u NSA, umesto da NSA uzima podatke od Googlea).

Microsoft – čiji je moto “Privatnost je naš prioritet”, Guardian naglašava – je bio prvi koji se pridružio PRISM programu u 2007. godini.

Sa druge strane, ta kompanija nikada nije ni uživala neko poverenje pa prema tome njihovo pridruživanje mnogo i ne iznenađuje.

 

Ono što se može naučiti iz svega ovoga je ono što smo mi aktivisti u borbi za slobodni internet odavno znali i prema čemu smo se sve vreme rukovodili: ukoliko želite da vaši podaci budu zaštićeni, ne možete ih nikome poveriti.

Nikome. 

Morate se postarati da sami izvršite enkripciju.

Tek tada ih možete predati u ruke nekome drugom.

Stavljanje nekriptovanog falja na Dropbox, Google Drive, slanje istog mejlom itd. jeste i uvek je bilo isto, kao da ste ga poslali čitavom svetu na izvolte.

Sistem koji zahteva privatnost, a koji se zasniva na pretpostavci poverenja u treće lice je u startu loš.

Možete se uzdati samo u one sisteme čiji je osnovni princip nepoverenje u čitav svet (poput bitcoina ili nota bene), ili u sisteme koji su pod vašom fizičkom kontrolom.

Obratite pažnju na šta mislim kada kažem fizičkom: nije dovoljno da imate virtualne servere “u oblaku” jer će administrator tog oblaka bez ikakvih problema moći da uđe na vaš server i imaće uvid u sve što ste radili, a ukoliko poželi moći će i da te podatke prosledi trećoj strani i to se mora uzeti kao pretpostavka.

Iz istog razloga nije dovoljno imati iznajmljeni sopstveni server u nekom datacentru: administrator tog datacentra može dati pristup vašem kompjuteru kome god želi. 

 

Upravo iz ovog razloga Dropboxu, Gmailu, Skajpu i drugim sličnim servisima ne možete poveriti ništa što je čak i iz daleka iole osetljivo.

Ukoliko posedujete poverljive podatke potrebni su vam vlastiti serveri za skladištenje i korišćenje. Serveri koji su pod vašom fizičkom kontrolom.

Eto zašto se morate koristiti kriptovanim SparkleShareom na vašim fajl serverima umesto da koristite Dropbox u oblaku; zbog toga na vašim serverima umesto Skajpa morate koristiti Mumble koji u podrazumevanim podešavanjima koristi enkripciju; zato morate koristiti RedPhone na vašem mobilnom telefonu umesto da koristite običan glasnovni poziv.

 

Vać sada je to pitanje života ili smrti u mnogim delovima planete.

Takođe, imajte u vidu da možda ne morate da brinete zbog zakona koji su trenutno aktuelni: sve se snima i skladišti, a vaše reči koje danas deluju nevino se mogu kroz 30 godina vratiti da vas zakonski progone usled neke drugačije administracije.

Privatnost je vaša odgovornost.

Nikome ne možete verovati.

Dokumenta, šta sadrži program „PRISM“, možete pogledati i preuzeti OVDE.

 

 

©Geto Srbija

Materijal: Falkvinge.net

SONJA BISERKO: “ISKOMPLEKSIRANA ŽIVOTINJA SA ŽENSKIM LIKOM”

 

Sonja Biserko vlasnica je Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, sa sedištem u Beogradu.

Već godinama Biserko na sva usta predstavlja Srbiju kao bastion mraka, a Srbe kao patološke ubice i zločince.

 

 

Pravo je Biserko da otvoreno iznosi svoja mišljenja. Demokratija podrazumeva slobodu javnog istupa.

Ipak, vredi prelistati biografiju Sonje Biserko.

Rođena je 14. februara 1948. godine u Beogradu.. Iz mesovitog je braka, od oca Srbina i majke Hrvatice.

Njen otac Đuro Biserko rođen je 28. aprila 1925. godine u zaseoku Biserci kod Knina, a majka Marija (od oca Šime) rođena je 4. septembra 1924.  godine u selu Sutomisica kod Zadra. Završila je osnovnu skolu i domaćica je.

Đuro Biserko stanuje na Novom Beogradu, ulica Pariske komune broj 33 stan 20, na istoj adresi je prijavljena i Sonja Biserko.

Đuro je radio u saveznom ministarstvu unutrašnjih poslova,  bio je službenik u ambasadama u Egiptu i Alžiru, i po povratku sa službe nastavio je da živi u Beogradu.

Željko Biserko brat Sonje Biserko, rođen je 6. novembra 1950. godine, i bio je prijavljen na očevoj adresi.

Bio je oženjen sa Ružicom Trazivuk koja se odselila za Split. Njihov sin Marko, rođen 1980 još je prijavljen na adresi kod dede, na Novom Beogradu.

Brat Sonje Biserko poginuo je kao pripadnik Zbora narodne garde u borbama sa krajiskim Srbima.

Njegova smrt teško je pogodila Sonju Biserko, i ona na sva usta Srbe predstavlja kao patoloske ubice.

Njena rođena sestra Ljiljana, jedno vreme nosila prezime Gligić, koja živi na Novom Beogradu, zbog njene anti srpske histerije ne kontaktira sa Sonjom.

Biserko u svom helsinškom odboru vodi projekat „prikupljanje dokaza o ratnim zločincima od strane srpskih i jugoslovenskih snaga”.

U januaru 2000 godine zajedno sa Natašom Kandić, na skupu albanskih intelektualaca sa kosova i Zapadne Evrope, održala je govor u Ženevi kojim je okupljenim Albancima poručila da  ”Albanci svoju perspektivu treba da vide van Srbije”,  što je oduševilo sve prisutne.

OBAVEŠTAJNI RAD SONJE BISERKO:

U ambasadu Hrvatske ulazi kao u svoju kuću.

Ima hrvatski pasoš, a za potrebe ambasade njeni saradnici po Srbiji tragaju za izbeglim srbima iz Hrvatske, koji su pred tamošnjim sudovima optuženi za ratne zločine, i prikupljaju sve podatke o njima – gde žive, koji su im brojevi telefona, kuda se kreću, a sa ciljem da ih hrvatske obaveštajne službe likvidiraju.

Od ambasade Hrvatske dobija značajna sredstva za svoj obaveštajni rad.

Njen višegodisnji zaštitnik bio je Dušan Mihajlović.

Glavni saradnik Biserko u njenom odboru je Boris Delić, poreklom iz Drvara, po opredeljenju peder, koji je ujedno i šef organizacije ”Izbeglički servis za povratak”,  koji ima za cilj da optužene Srbe namami na povratak, radi hapšenja.

Način na koji Biserko vršlja po Srbiji zaprepašćujući je, a direktora BIA, čija sluzba toleriše njenu aktivnost treba izvesti na sud.

Javno priča kako je osvetila bratovljevu smrt.

ANTI-SRPSKA DELATNOST

Sonja Biserko je radila u SSIP na odgovornim poslovima (kabinet Budimira Lončara). Takva mesta su podrazumevala članstvo u SKJ i pripadnost „kadrovskoj listi”.

U to vreme, SKJ je sprovodio lov na veštice na nezavisne intelektualce. (Đogo, Šešelj, mnogi drugi).

Tada to drugarici Biserko nije smetalo, jer je ona bila na strani koja je držala batinu (Miloševićeva partijska drugarica). Bila član komunisticke partije do raspada SKJ.

Drugarica Biserko je bila i ostala partijski batinaš, koji radi bez grize savesti za frakciju koja je na vlasti.

Juče Tito, danas Soroš, sutra ko plati više.

To je njeno shvatanje ljudskih prava.

Sve što je dobro za Sonju Biserko, je loše za srpski narod.

Pre bombardovanja nato pakta širila je laži, koje su potpomogle da do bombardovanja Srbije i dođe.

Za vreme bombardovanja otvoreno pozivala na ubijanje civila.

To je zločin za koji se sudi u svim demokratskim zemljama, samo ne u Srbiji. (u anglosaksonskom pravu „aiding and abetting the enemy during the hostilities”

Uvela komunistički pojam „čistka” (samo preveden na latinski kao „lustracija”)u post-komunistički politički govor u srbiji.

 

 

 

Sonju Biserko bi trebalo KRIVIČNO GONITI, za anti-Srpsku delatnost, izdaju zemlje i pozivanje na ubijanje civila od strane NATO-a, za vreme bombardovanja.

Da li će i kada biti procesuirana ova NAKAZA, ostaje da se vidi.

© Geto Srbija

KILL SWITCH: OPASNOST ZA LJUDSKA PRAVA I SLOBODU INTERNETA !

 

13 minuta je trebalo egipatskoj vladi da isključi Internet u celoj državi i time ukine komunikaciju između 83.000.000 građana.

To su građani, koji, površno gledano, traže svoje pravo na demokratiju i slobodu.

Jednim potezom vlada je hladnokrvno iskoristila mogućnosti tehnologije, pa se slobodno može pričati o novoj tehnološkoj katastrofi,

i udaru na osnovna ljudska prava i slobode.

 

 

„Kill Switch“ ima ulogu zaustavljanja internet saobraćaja, u svim državama koje ovaj sistem budu omogućile, a pod izgovorom: “u slučaju cyber napada”.

 

U kabinetu austrijskog kancelara se radi na jednom projektu koji bi trebao omogućiti gašenje interneta u slučaju cyber-napada na prostoru Evropske unije.

Austrija već ‘duže vreme’  radi na tzv. ‘Kill Switchu“ za Internet.

Zanimljivo je, da se u ovom slučaju poziva na osnov međunarodnih dogovora koji definišu gde i kada bi se Internet mogao isključiti na teritoriji EU, javlja Futurezone, pozivajući se na jednu odgovornu osobu iz GovCERT(Government Computer Emergency Response Team) koji je deo kabineta austrijskog kancelara i nešto kao krizni menadžment u slučaju da dođe do problema u nacionalnim IT-sektorima.

 

Dakle, može se zaključiti da će uskoro u Austriji, u okviru programa za zaštitu kritične infrastrukture, postojati jedno dugme za gašenje interneta.

 

Zakonski osnov za ovaj postupak u Austriji ne postoji , ali se kabinet kancelara u ovom slučaju oslanja na jednu deset godina staru, od strane Nacionalnog veća odobrenu doktrinu po imenu: „Doktrina bezbednosti i odbrane“.

Tamo piše npr. da je bezbednost Austrije i Evropske unije neodvojiva, da se ne može nikako razlikovati i da se u najvećem smislu gradi po okviru donesenom u EU.

Čitajući rečenicu na prvi pogled zvuči vrlo logično ali se može i izvući zaključak kako strateški potezi u ovom slučaju dolaze preko direktive sa vrha Evropske unije, koja to želi da uvede kao standard.

Poznato je svima da su građani zahvaljujući internetu, dobili veću mogućnost međusobnog komuniciranja.

Informacije više ne putuju jednosmerno od emitera prema građanima, nego se i uzvraća informacijama i komunicira međusobno.

Otkud sad ideja da se takav protok informacija mora kontrolisati ili čak razmišljati o jednom sistemu preko koga bi se taj „dar“ i sloboda interneta mogla po hitnom postupku i po odluci vlasti, preko jednog dugmeta, sasvim onemogućiti?

 

Obama dobio ovlašćenje o gašenju interneta u SAD-u – počela diktatura?

 

Na isti datum kada je u Egiptu „ugašen“ internet, američki Senat je izglasao zakon o takozvanom „Kill Switch“ koji ima ulogu zaustavljanja internet saobraćaja u celom SAD-u.

„Kill Switch“ ima ulogu da zaustavi internet saobraćaj u celom SAD-u, u slučaju cyber napada.

Ceo sistem funkcioniše po principu da američki predsednik ima ovlašćenje, “u slučaju opasnosti”, da jednim pozivom postavi svojevrsnu internet branu.

 

Mnogi koji prate stanje internet sloboda postavljaju pitanje ne daje li možda ovaj zakon malo previše moći vlastima SAD-a.

Prevelika je možda odgovornost omogućiti jednoj osobi da jednim pozivom vrati zemlju par decenija unazad, i prekine sve popularne načine internet komunikacije.

 

Kao što vidimo iz aktuelnih događanja, internet je veoma moćno oružje građana u obezbeđivanju osnovnog ljudskog prava, – “prava na slobodu govora i komunikacija”.

Sa pravom je briga svih nas, koji se bojimo, da vlasti u većini zemalja sve više svojataju to snažno oružje.

 

#Geto Srbija

INTERNET POD NOVIM NAPADOM–POKUŠAJ KONTROLE U.N.

 

Autor: IVAN VUKOVIĆ

 

Od trenutka kada se Internet zajednica odlepila od poda i krenula u nešto što se može okarakterisati kao težak kontra-napad u slučaju SOPA predloga, došlo je do prave eksplozije novih pokušaja da se isti zameni nekim novim, naprednijim predlogom sa istom svrhom: Regulacija interneta.

 

 

Situacija se, po tom pitanju, nije poboljšala nimalo. Neki su čak, kao sigurnosnu meru, počeli da razvijaju paralelnu, necenzurisanu i otvorenu mrežu (o čemu je pisano i ranije na ArsTechnica). Mi smo na drugoj liniji fronta. Mi smo informaciona artiljerija.

 

Vlade zemalja su konačno shvatile koliku moć ima Internet. Moć koja je van njihovog domašaja. Još uvek. Neće se zaustaviti u pokušaju da se dokopaju „vlasti“ nad Internetom.

 

U sred bitke protiv ACTA sporazuma, posle uspešnog smirivanja SOPA i PIPA zveri (da, smirivanja, SOPA i PIPA trenutno samo spavaju i čekaju da budu ponovo probuđene), dolazi nam nova pretnja, ovaj put dosta direktnija i opasnija.

U pitanju je pokušaj Ujedinjenih Nacija da, putem Internacionalne Telekomunikacione Unije (ITU) sprovedu rušenje poretka na Internetu koji je uspostavljen 1988. godine (.pdf verzija sporazuma iz Melburna). Te godine su se delegati 114 zemalja okupili u Australiji i potpisali sporazum koji je dramatično liberalizovao telekomunikacije. Desila se izolacija Interneta od ekonomske i tehničke regulacije.

Danas, Rusija, Kina, Nemačka, SAD i njihov 191 saveznik, članovi ITU sada žele da preprave sporazum iz 1988. kako bi se njegov uticaj proširio na tada nepokrivene oblasti. Od samog pogleda na delimičnu listu predloga koji će u decembru biti razmatran na konferenciji u Dubaiju, ledi se krv:

 

• Internet bezbednost i privatnost podataka se stavljaju pod međunarodnu kontrolu,
• Stranim telefonskim kompanijama se omogućava naplata taksi za „internacionalni“ Internet saobraćaj, možda čak i na „po-kliku“ bazi za određene Web destinacije, sa ciljem sticanja profita za državne telefonske kompanije i državne kase.
• Uspostavljanje ekonomskih regulativa bez presedana, kao što su ovlašćenja za naplatu i regulisanje uslova korišćenja do sada neregulisane razmene sadržaja poznatije kao „pirovanje“ ili P2P.
• Premijerno uvođenje dominacije ITU nad bitnim funkcijama Internet upravljanja koje je do sad bilo decentralizovano, u rukama nekoliko odgovornih strana koje su se bavile koordinacijom .com i .org veb adresa kroz ICANN.
• Stavljanje mnogih funkcija IETF (Internet Engineering Task Force), IS (Intenet Soceity) i ostalih grupacija koje se bave inženjerskim i tehničkim standardima koji omogućavaju rad Interneta pod unutrašnju kontrolu vlasti.
• Regulacija internacionalnih mobilnih tarifa i uslova za roming.

Prvi razgovori o ovom projektu počinju u Ženevi 27. decembra.

 

Mnogim zemljama u razvoju se ovakve ideje jako dopadaju (Indija, Brazil).

Iako otvorene Internet tehnologije dokazano pomažu razvoju čovečanstva (ima li boljeg primera od Wiki tehnologije koncepta komunikacije i informisanja koji je fundamentalno promenio svet informacija), neke vlade se osećaju pomalo izostavljeno.

Vlasti su ćudljive, a kao takve su vrlo opasne, pa smo zato u obavezi da opet pokažemo koliku zapravo moć ima neregulisani internet.

 

#Geto Srbija/Piratska Partija

ACTA SPORAZUM – NA SRPSKOM JEZIKU !

 

GOSPODO IZ VLADE REPUBLIKE SRBIJE, MINISTARSTVA NAUKE I GOSPODO U PARLAMENTU:

AKO DO SADA NISTE ZNALI ŠTA SADRŽI I KOLIKO JE ŠTETAN ACTA SPORAZUM PO OSNOVNA LJUDSKA PRAVA,

MOLIMO PROČITAJTE I PROUČITE DOBRO, DA VAS NE DOVODE U ZABLUDU KOJEKAKVI MAŠNSKI INŽINJERI I NEZNALICE,

KOJI POJMA NEMAJU ŠTA JE IT SEKTOR I ŠTA PREDSTAVLJAJU LJUDSKA PRAVA !!!

 

 

Sporni ACTA ugovor preveden na Srpski jezik, možete videti i preuzeti   OVDE !!!

 

#Geto Srbija                                                             

 

 

 

ACTA: UPOZORENJE MINISTARSTVU NAUKE R. SRBIJE

Prema rečima Radivoja Mitrovića, državnog sekretara u Ministarstvu nauke, u interesu Srbije je da se pristupi ovom sporazumu jer postoji akcioni plan Vlade Srbije koji to podržava.

“U našem je interesu da to uredimo i to je preduslov za ozbiljnu ekonomiju. Već su krajem prošle godine uvedene izmene zakona o autorskim i srodnim pravima koje dodatno regulišu to polje” – kaže Mitrović.

 

ACTA nije moguća u Srbiji, jer Srbija ne može potpisivati ugovore koji nisu u skladu s domaćim zakonima, a ovaj to nije jer ograničava protok informacija na internetu.

 

Gospodo iz ministarstva nauke nemojte se igrati sa najosnovnijim ljudskim pravima, a sve pod plaštom nekakve ekonomije, akcionih planova i zaštite autorskih prava.

 

Mnogi od vas nisu nimalo kompetentni da raspravljaju i komentarišu na tu temu, pa zahtevamo da se manete takvih ambicija kao što je potpisivanje ACTA sporazuma, a sve zarad dobijanja jeftinih političkih poena kod zapadnih zemalja, i na štetu građana Srbije!

 

 

1. ACTA je odraz globalne nejednakosti i sredstvo ekonomskog podčinjavanja manje razvijenih zemalja.

2. ACTA stvara okvir za privatnu pravdu kompanija i zaobilazi osnovne pravne standarde: osnovno pravo da niko nije kriv pre nego što mu je krivica dokazana, pravo na sudski postupak i kaznu srazmernu pričinjenoj šteti.

3. ACTA ugrožava ustavne slobode građana na iskazivanju mišljenja, javnog govora i okupljanja građana.

4. Potrebna je reforma autorskog prava, a ne reforma tehnološkog i pravnog uređenja internet komunikacija.

Imajući, dakle, u vidu štetne učinke ACTA-e, od Vlade Republike Srbije, ministarstva nauke i parlamenta ZAHTEVAMO:

– da ne pristupaju sporazumu ACTA jer donosi opasnost po prava građana i prosperitet našeg društva, upravo kao što su to učinile Češka, Nemačka, Slovačka, Poljska;

– da u međunarodnim odnosima zauzmu kritičan stav protiv neujednakog razvoja nametanjem ovakvih trgovinskih sporazuma;

– da krenu u reformu autorskog prava za digitalno doba.

ACTA ima neizvesan učinak za zaštitu intelektualnog vlasništva, a donosi izvesan rizik po osnovna prava građana. ZAUSTAVIMO ACTA-u!

Obrazloženje:

1. ACTA je odraz globalne nejednakosti i sredstvo ekonomskog podčinjavanja manje razvijenih zemalja.

    ACTA je sporazum sastavljen u tajnosti, van okvira međunarodnih institucija, daleko od očiju javnosti.

    ACTA je nastala kao pokušaj najrazvijenijih zemalja da opstruišu donošenje pravednijeg sporazuma u okviru tela Ujedinjenih nacija, a nakon što su manje razvijene zemlje pokušale da ograniče štetan uticaj intelektualnog vlasništva na dostupnost životno važnih lekova, tradicionalnih znanja, naprednih tehnologija, najnovijih naučnih dostignuća i kulturnih dobara stanovništvima tih zemalja. Manje razvijene zemlje poput Indije, Kine, Brazila – a u pogledu intelektualnog vlasništva i Srbija spada među manje razvijene zemlje – odlučile su bojkotovati taj štetan sporazum. Podsetimo na kraju da je upravo zbog te maskarade, koja će ugroziti živote i prava građana, ostavku podneo Kader Arif, glavni raporter Evropskog parlamenta u procesu dogovaranja sporazuma.

2. ACTA stvara okvir za privatnu pravdu kompanija i zaobilazi osnovne pravne standarde: osnovno pravo da niko nije kriv pre nego što mu je krivica dokazana, kao i pravo na sudski postupak i kaznu srazmernu pričinjenoj šteti.

    ACTA omogućuje kompanijama da nameću sankcije koje su ranije iziskivale sudski postupak. Teret dokazivanja krivice prebacuje se sa tužitelja na optuženog. Krivično delo se proširuje na tzv. čin pomaganja. Dopuštaju se nerazumne finansijske kazne koje nisu u srazmeri sa pričinjenom štetom, a polaze od logike da je svaki ilegalni primerak jedan prodani primerak manje. Pod krivično delo prema odredbama ACTA-e spadaju podjednako prekršaji građana i komercijalne aktivnosti falsifikatora.

3. ACTA ugrožava ustavne slobode građana na iskazivanju mišljenja, javnog govora i okupljanja građana.

Proširenje kaznene odgovornosti na posrednike u internet komunikaciji – kao što su pretraživači, provajderi, poslužitelji ili naprosto stranice koje linkuju na sporne sadržaje –vodiće ka preventivnoj cenzuri sadržaja. Kako bi sproveli mere predviđene ACTA-om, zakonodavci i/ili posrednici u internet komunikaciji mogu se odlučiti i za aktivni nadzor internet prometa, ugrožavajući privatnost korisnika, ili pak za isključenje optuženih iz internet komunikacije – tzv. “three strikes” regulativa – čime ti korisnici bivaju diskriminisani i svedeni na građane lišene mogućnosti delovanja, rada i pristupa javnim uslugama.

4. Potrebna je reforma autorskog prava, a ne reforma tehnološkog i pravnog uređenja internet komunikacija.

U ovom sporazumu radi se o potkopavanju globalne ekonomske pravde, standarda krivičnog prava i prava građana kojih bi svaka Vlada trebala biti svesna. Međutim, ako raspravljamo o autorskim pravima, treba reći da su digitalne mreže donele obilje kulture i znanja tamo gde je u analognom svetu vladala oskudnost. Obilje se ne može vratiti u oskudnost bez pravnog, institucionalnog, tehnološkog ili ekonomskog nasilja. Stoga, zaštitu autorskih prava i prosperitet stvaralaštva treba tražiti unutar reforme autorskih prava, a ne zadiranjem u tehnološko i pravno ustrojstvo internet komunikacija,narušavanjem osnovnih prava i sloboda građana. Predlozi kako stimulisati stvaralaštvo i istovremeno osigurati univerzalni pristup njihovim delima u digitalnoj sferi postoje i ne treba zaobilaziti mogućnost uvođenja kriminalizacije većine građana zbog snage ekonomskih argumenata nekoliko velikih diskografskih kompanija i Holivuda.

Internet korisnici i građani Republike Srbije.

                                                                

#Geto Srbija

VIDEO: LJUDSKA PRAVA U SRBIJI !

 

DA LI SE U SRBIJI POŠTUJU OSNOVNA LJUDSKA PRAVA, I U KOJOJ MERI ???

SVI LJUDI NA SVETU IMAJU PRAVA KOJA SE MORAJU POŠTOVATI.

 

 

#Geto Srbija