Архива

Posts Tagged ‘letenje’

POSLOVNA GUŽVA: ARAPSKO-SRPSKI AVIO-PREVOZNIK UGROŽAVA INTERESE AMERIČKIH KOMPANIJA!??

26. јула 2016. Коментари су искључени

 

Američke avio kompanije Delta, Ameriken i Junajted, besne su zbog činjenice da je predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić na mala vrata američkog vazdušnog tržišta uveo arapsku avio komaniju Etihad, koju oni već godinama optužuju za nelojalnu konkurenciju!

Sve je počelo onog momenta kad je Etihad u kriminalnom karakteru Aleksandra Vučića pronašao baš ono što mu treba: čoveka spremnog da im pokloni srpsku nacionalnu avio kompaniju, kako bi sa njom kao "trojanskim konjem" leteli za Ameriku. Zbog toga danas u SAD na Air Srbiju gledaju kao na nezvanog gosta.

 

                      Vuk Stanić

ODLETESMO U TRI.....

 

Hladan doček aviona Air Srbije koji je posle mnogo godina prvi put leteo na relaciji Beograd-Njujork, bio je najbolji znak da nešto nije u redu sa tom u Srbiji spektakularno najavljenom linijom. Nije bilo američkih zvaničnika da pozdrave otvaranje nove linije, čak ni njihovih lokalnih političara.

Treba podsetiti da je Rudi Đulijani, jedan od najpoznatijih među bivšim njujorškim gradonačelnicima, svojevremeno dolazio u Beograd da podrži Vučića u kampanji za gradonačelnika Beograda.

Ovom prilikom nije bilo ni Vučića u avionu, niti Đulijanija na aerodromu! Kada je sleteo, činilo se kao da svi okreću glavu od srpskog aviona koji, ustvari, i nije srpski već avion italijanske Alitalije, na koji su zalepljene oznake Air Srbija.

Mnogo je pitanja vezano za partnerstvo Etihada i Vučića, pitanja koja u našoj zemlji verovatno niko neće postavi i na koja verovatno niko ne bi ni dobio odgovor, čak i kada bi pitao…

Pitanje iznad svih pitanja je zašto je Vučić najavljivao da će biti u srpskom avionu, na letu za Njujork, a onda ipak nije bio u mašini? Rat američkih avio kompanija i Etihada nije počeo sa Vučićem, već mnogo godina ranije.

Naime, Etihad je firma iza koje stoji sumnjivi kapital koji je ovoj kompaniji u prošlosti omogućio da uprkos krizi nastavi da posluje i onda kada je njihovo poslovanje bilo bez ikakve tržišne opravdanosti.

Američke aviokompanije su prošle godine pokrenule spor u kome je dokazano da je Etihad primao protivzakonite subvencije! Kompanije Golf eirlajns emirati, Etihad i Katar primile su 39 milijardi dolara ilegalnih subvencija, dokazalo je istraživanje koje su sproveli američki istražni organi.

U izveštaju piše da su neke vlade sa bliskog istoka uložile napore da masivnim subvencijama podstaknu rast svojih avio kompanija. U istom se izveštaju navodi i da su subvencije sistematski knjigovodstveno prikrivane, u cilju maskiranja kršenja propisa koji su uspostavljeni međunarodnim sporazumom: "Sporazum o otvorenom nebu"

U pitanju je čitava mreža banaka koje su u vlasništvu "zalivskih" država, državnih institucija i drugih firmi sa državnim kapitalom, koje su u kompanije ulagale putem kredita bez kamate, koji su potom otpisivani, pozajmicama koje su davale državne firme, besplatnim uslugama, ali i direktnim keš donacijama. Dokazane su bliske veze između kompanija i država, a tim državama i kompanijama upravljaju iste porodice, čak ponekada i isti pojedinci, navode američki istražitelji, a prenose njihovi mediji.

Naravno, niko ne može državama iz Arapskog zaliva da brani da ulažu u avio kompanije, ali je problem nastao kada su te iste kompanije pokušale da preuzmu i prevoz putnika unutar Sjedinjenih Američkih Država. I to u trenutku kada je kompletna civilno američka avio industrija u krizi.

Tamošnjim kompanijama niko ne daje subvencije, a njihova propast značila bi desetine hiljada nezaposlenih. Istovremeno je sporazumom predviđen reciprocitet u prevozu putnika sa stranim kompanijama, ali sa onim koje ne primaju ilegalne subvencije država. Istina, više puta je kroz prste progledano evropskim, azijskim, latinoameričkim avio kompanijama koje tamo posluju za manje subvencije, ali 39 milijardi subvencija je previše!

-Toliko subvencionisanje je zapravo nelojalno dampingovanje cena i usluga radi stvaranja budućeg monopola – objašnjava za Magazin Tabloid dobro upućen izvor u ovo dešavanje i objašnjava putem primer:

"…U Americi se za damping često navodi primer dve teksaške železničke kompanije koje su početkom prošlog veka vodile borbu za prevlast u prevozu goveda. Stalno su spuštale cenu kako bi jedna drugoj uzele posao. Na kraju je jedan od gazda počeo da prevozi goveda potpuno besplatno i radio je tako dok konkurencija nije bankrotirala. Na kraju kada je ostao jedini u poslu, počeo je da diktira takve cene prevoza da su i mnogi farmeri bankrotirali. On je pokupovao tada i njihove farme i postao vlasnik biznisa prevoza i proizvodnje goveda."

Nenormalne subvencije od skoro 40 milijaridi dolara koje prima i Etihad, ali i njihovo preuzimanje delova drugih evropskih kompanija Eirberlin, Alitalija, Eirserbija, je nelojalno širenje u cilju stvaranja svetskog monopola u aviosaobraćaju-objašnjava naš sagovornik i navodi da možda sada deluje da je kupovinom udela u švajcarskoj avio kompaniji, Alitaliji, Eirberlinu i Eir Serbiji, Etihad, omogućio da se uštedi tako što će jedna kompanija drugoj u najam davati pilote, avione, kabinsko osoblje, osoblje na zemlji, ali u stvarnosti su sve te kompanije Etihadu dale svoje sigurne poslove, dok Etihad nije preuzeo njihova dugovanja.

Dugovanja Alitalije i Air Srbije, preuzele su Srbija odnosno Italija, a sigurni poslovi u prevozu italijanske i srpske dijaspore postali su deo Etihadovaog poslovanja. Razmena pilota i aviona naravno sada funkcioniše jer to odgovora Etihadu, ali šta ako Air Srbija u kojoj je naša država većinski vlasnik pokuša da napravi neki drugi dobar dil koji ne ide u prilog Etihadu.

Onda će arapski manjinski vlasnici jednostavno uticati da Alitalija ovaj put ne da svoj avion, a vi će te shvatiti da ste sve što vredi u vašem avio poslovanju uložili u zajedničku firmu u kojoj ste samo zvanično većinski vlasnik – objašnjava sagovornik Magazina Tabloid iz Sjedinjenih Država.

Podsetićemo da je Air Serbia nastala tako što je država Srbija preuzela sva dugovanja JAT, potom je profitabilno siguran prevoz srpske dijaspore i svu imovinu investirala u zajedničku kompaniju sa Etihadom, koji je širokogrudo dao kredit za pokretanje poslovanja.

Još tada su stručnjaci rekli da je na ovaj način mogla da se osnuje i sto odsto državna kompanija, a da je kredit mogao da se dobije zalogom imovine ili garancijom države.

Neko je tada procenio da je bolje da Etihadu poklonimo 49 odsto JAT-a i da im pomognemo da se ušvercuju na američko tržište, gde protiv našeg povratka ne bi imali ništa, ali sada kada dolazimo kao paravan za poslove Etihada, na nas tamo gledaju kao na nezvanog gosta.

Treba istaći da je Etihad manjinsko vlasništvo u našoj kompaniji nameravao da koristi na drugačiji način od direktnih letova za Njujork. Menadžment arapske kompanije je prošle godine procenio da Srbi nisu dovoljno bitni da bi direktno leteli za Njujork, već je po njihovom planu Er Srbija za Njujork trebalo da leti preko Abu Dabija.

Arapi su nam isplanirali, a Vučić se složio, da treba da prvo letimo više od hiljadu kilometara u suprotnom pravcu, odnosno na jugo istok pre nego što nam dozvole da krenemo za Njujork, odnosno na drugu stranu sveta.

U skladu sa ovim arapskim predlogom Er Srbija je prošle godine podnela zahtev regulatornim vlastima Sjedinjenjih Američkih Država da za Njujork letimo preko Abudabija?! Jasno je da Amerikanci nisu naivni, tražili su da im iz Srbije dostave podatke sa kojim mašinama ove letove planiramo da obavimo.

Kada smo dostavili sve što su tražili, Amerikanci su shvatili da nismo toliko velike budale da želimo da letimo iz Beograda za Njujork preko Abu Dabija. Nismo budale ali jesmo prevaranti koji su pokušali da Amerikancima podvale u prevozu putnika.

Er Srbija je trebalo da bude paravan za ilegalan prevoz putnika u Ameriku i to za račun Etihada. Ovoj kompaniji je ranije zabranjeno da zbog ilegalnih subvencija putnike iz evropskih gradova vozi u Ameriku, a srpski zahtev je bio upravo to, odnosno: dajte nam dozvolu da iz Beograda putnike prevezemo do Abu Dabija i da onda te iste ljude ukrcamo u Etihadove avione, gde će ih Etihad sa tom dozvolom koju ste nama izdali potom voziti u Ameriku.

Ovaj zahtev je odbijen!

Ta vest međutim nije dobila mnogo prostora u našim medijima. Jer da jeste neko bi možda opet pitao šta će nam Etihad. Istovremeno ta vest objašnjava kako je Vučić navodno uspešno isposlovao da Arapi budu manjinski vlasnici u Er Srbiji. Zapravo da je procenat obrnut, da je Etihad vlasnik 51 odsto akcija, nama Amerikanci ne bi dozvolili ni da iz Beograda letimo za Njujork

Treba podsetiti da je Magazin Tabloid u ranijem istraživanju u tekstu otkrio da je srpski predsednik Vlade od američkog biznismena Marka Krendala, čiji je otac blizak američkoj Republikanskoj stranci, tražio da svoje poslove u Srbiji proda njegovim prijateljima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata: “…Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, zaratio je sa američkim republikancem Markom Krendalom (Mark Crandall), vlasnikom firme Kontinental Vind Partners, koja u Srbiji pravi vetroparkove, za proizvodnju struje. Od ovog sukoba štetu bi mogli da imaju i građani Srbije. Markov otac je osnivač i suvlasnik Ameriken erlajnsa.

Krendalovi u Americi važe za uglednu porodicu naklonjenu tamošnjoj Republikanskoj stranci. Pretpostavlja se da su ljudi bliski američkim demokratama podstakli sukob Vučića i Krendala. Krendal je protiv Vučića organizovao proteste u Vašingtonu. Vučić je ovog Amerikanca preko domaćih medija označio kao čoveka koji pokušava da “reketira Srbiju“, – objavili smo ovu tvrdnju u tekstu u broju 348 Magazina Tabloid.

Očigledno je da je srpski premijer sada na crnoj listi američkih vlasti i centara moći. Uskoro ćemo saznati i kakve su razmere sukoba Vučića i uticajnih krugova u američkom svetu biznisa i administraciji. Njemu se, sigurno je, ne piše dobro.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

KONTROLA LETENJA: PORED ODGOVORNOG POSLA, STVORENA MOGUĆNOST I ZA NEOGRANIČENU PLJAČKU

25. маја 2013. Коментари су искључени

Posle više od decenije vladanja republičkom Agencijom za kontrolu letenja, kadrovi Mlađana Dinkića su državni budžet ojadili za najmanje 50 miliona evra, koliko su uspeli da pronevere u samo jednoj transakciji. Kolika je ukupna šteta nikada neće biti precizno utvrđeno, jer se ovdašnje pravosuđe plaši da se uhvati u koštac i sa daleko manjim lopovlucima. Kao i prethodno rukovodstvo i ovo nedavno smenjeno biće amnestirano u tišini i daleko od očiju javnosti.

Milan Malenović

Agencija za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore (SMATSA), nekadašnja Savezna uprava za kontrolu letenja (SUKL) jedinstven je slučaj u svetu. To je, najverovatnije, jedino društvo ograničene odgovornosti koje obavlja ovako važnu funkciju i sa sigurnošću jedina agencija te vrste koja umesto da puni državni budžet iz njega uzima novac.

SMATSA je, formalno, u vlasništvu Republike Srbije (92 odsto) i Crne Gore (8 odsto), ali je faktički u rukama male grupe pljačkaša koji su ovo preduzeće u suštini privatizovali. Preregistrovanjem nekadašnjeg SUKL-a u SMATSA d.o.o. iz budžeta nekadašnje savezne vlade izvučen je sav devizni prihod od napalate preleta koji se meri stotinama miliona evra na godišnjem nivou. Ovako izdvojen devizni prihod predat je novosnovanoj Agenciji za kontrolu letenja da samostalno sa njim raspolaže.

Tako je od jedne uprave savezne vlade stvoreno privatno preduzeće ograničene odgovornosti, a neograničenih mogućnosti pljačke, koje se, između ostalog, bavi i poslovima spoljne i unutrašnje trgovine

 

     Gde je nestalo 50 miliona evra?

 

Ovi pridodati trgovački poslovi imaju za cilj da se zatre trag deviznih priliva koji pristižu od stranih aviokompanija za radio-navigacione usluge. SMATSA kontroliše nebo na Srbijom i Crnom Gorom, ali i 55 odsto vazdušnog prostora Bosne i Hercegovine.

Kao i obično u Srbiji, ideju o preregistraciji SUKL-e u SMATS došla je iz redova samozvanih eksperata, odnosno Mlađana Dinkića i njegovog okruženja.

Pošto su interesi G17 Plus, odnosno sadašnjeg URS-a, tesno povezani sa prihodima pomenute Agencije, ne čudi to što je doskorašnji direktor Nikola Stankov preživeo sve dosadašnje republičke vlasti i nastavio da direktoruje i posle 2009. godine, kada mu je istekao mandat.

I njegov naslednik Slobodan Cvijan vezuje se za „dinkićevce„, a da bi ostao odan dobio je postavljenje samo za vršioca dužnosti direktora, na kom mestu će ostati do raspisivanja konkursa za novog direktora, a do koga će doći jedino ako Cvijan prestane da krade za one koji su ga postavili.

Da nešto odavno nije u redu sa finansijama SMATSA vidi se već na prvi pogled, listanjem finansijskih izveštaja…

Poslovni prihod ove Agencije u 2012. iznosio je 8.618.076.000 dinara, približno kao i 2011. godine. SMATSA ima 860 zaposlenih (u 2011.g. 852), a u prošloj godini je ostvarila čist dobitak od 724 hiljade dinara (u 2011. godini 329.303.000 dinara).

Zašto je nastala ova razlika? Možda zato što je 2012. bila izborna godina kada su URS-u trebali dodatni milioni da bi kupio glasove za ulazak u Republičku skupštinu?

Koliki je obim pljačke u Agenciji najbolje se vidi iz izveštaja Državne revizorske institucije za 2011. godinu, koja je finansijski bila skoro 500 puta uspešnija od 2012. godine!

Nikola Stankov je, protivno preporuci vlade, nabavio 11 novih automobila, za šta je potrošio 30.220.000 dinara. Revizori nisu našli dokaze da je strani dobavljač Tales er sistem SA iz Francuske isporučio Agenciji opremu za koju je ona od Evropske banke za obnovu i razvoj zatražila kredit od 698.599 evra.

Po osnovu 19 ugovora za projekte unapređenja civilno-vojne koordinacije plaćeno je 29.546.000 dinara, a DRI nije našao dokumentaciju koja bi opravdala ove troškove. Ne postoje ni dokazi da su čuvari radio-navigacionih objekata ispunili ugovorene obaveze za koje su naplatili 3.844.000 dinara.

Za izradu i održavanje softvera u 2011. plaćeno je milion dinara, iako je godinu dana ranije za istu uslugu plaćeno 141.000 dinara. Stankov je isplatio 281.712.000 dinara viška zaposlenima i to na osnovu odluke Upravnog odbora, iako sednica UO nije ni održana. Sa druge strane, članovima Upravnog odbora i Skupštine Agencije (?!) plaćeno je čak 192.000 dinara za troškove službenih putovanja.

Sve je ovo, međutim, sitnica u odnosu na glavnu pljačku koju je Stankov izveo, a koja se nigde ne spominje ni u medijima, niti u dokumentima Državne revizorske institucije ili nadležnog tužilaštva…

Naime, za izgradnju novog Centra oblasne kontrole letenja još 2005. godine, od Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke uzeta su dva kredita u ukupnoj vrednosti od 67 miliona evra. Početak gradnje je drastično kasnio, tako da je SMATSA godišnje plaćao penale u visini od 160.000 evra! Sa radovima se počelo tek 2009. godine, a novi Centar je u rad pušten krajem oktobra 2010. godine.

Iako je Republička skupština izglasala državne garancije za vraćanje pomenutih kredita, ona nikada nije obaveštena o stvarnim troškovima izgradnje Centra. Razlog za to je što je preko ovog projekta ukradeno više desetina miliona evra!

Prema medijskim izveštajima, zgrada Centra koštala je oko 1,8 milijardi dinara, odnosno oko 19 miliona evra. Do ovog podatka može da se dođe i prostom računicom, s obzirom da Centar ima 9.500 kvadratnih metara, a jedan kvadrat takve građevine ne košta više od 2.000 evra. Gde je nestala razlika od skoro 50 miliona evra?

Jedan od glavnih razloga zašto je svojevremeno SUKL pretvoren u društvo ograničene odgovornosti, a ne u akcionarsko društvo ili u javno preduzeće, leži baš u činjenici da su tako izbegnute rigoroznije kontrole.

Na osnovu zvaničnog izveštaja, objavljenog na sajtu Agencije za privredne registre, ukupna aktiva SMATSA vredi 17.241.571.000 dinara, što je prema trenutnom kursu 156.741.554 evra. Ukupni kapital, međutim, na kraju 2012. iznosio je 9.121.926.000 dinara (ispod 90 miliona evra), a dugoročne obaveze (krediti) bili su 5.237.610.000 dinara (ispod 50 miliona evra). Kada je SUKL ukidan, njegova celokupna imovina je uneta u novoosnovanu SMATSA, a ista je tada procenjena na 52.387.860 evra.

Samo na manipulaciji sa kreditima za izgradnju Centra, Stankov je iz SMATSA-e izvukao novca u vrednosti skoro celokupne imovine koju je svojevremeno unela Savezna uprava za kontrolu letenja, odnosno više od polovine kapitala kojim je Agencija raspolagala na kraju 2012. godine!

 

       „Potraživanje“ plata

 

Pre Nikole Stankova, do leta 2002. godine, direktor tadašnje Savezne uprave za kontrolu letenja (SUKL), bio je Miloš Obradović, koji je, pre isteka mandata, smenjen sa funkcije zbog sumnje da je prekoračio ovlašćenja, zloupotrebio službeni položaj i izvršio razne novčane malverzacije. Protiv njega i njegovih tadašnjih saradnika, nikada nije pokrenuta zvanična istraga. Po odlasku iz SUKL-a otvorili su privatna preduzeća koje i danas uspešno posluju…

Drugi od razloga zašto je stranka „eksperata“ odlučila da SMATSA bude društvo ograničene odgovornosti, jeste i taj da radnicima ne moraju da se podele besplatne akcije. Istovremeno su mnogi stari radnici od SUKL-a potraživali neisplaćene plate iz vremena devedesetih godina.

Uprkos međunarodnim sankcijama, strane avio kompanije su uredno plaćale usluge naše kontrole letenja. Novac su poverljivi ljudi ondašnjih državnih i funkcionera same Agencije u torbama donosili iz inostranstva.

Plate zaposlenih na ovako odgovornim mestima, kao što je kontrola letenja, do 2005. godine, bile su mizerne – između 80 i 120 tadašnjih maraka mesečno, kasnije toliko i u evrima. Ni tako male zarade nisu isplaćivane, a gde su nestali milioni maraka doneti tokom sankcija u kesama, ostala je misterija, jer tužilaštvo nikada nije saslušalo aktere ove krađe.

Uzgred budi rečeno: sve uplate iz inostranstva su uredno evidentirane u Službi naplate preleta, a dokumentacija i danas postoji, tvrdi bivša radnica SMATSA Jasmina Jovanović.

Posle preregistracije Uprave u Agenciju sa ograničenom odgovornošću Stankov se sa nekim radnicima nagodio da im zaostale plate budu isplaćene, ali je većina morala da nastavi da potražuje svoje plate na sudu.

Domaće pravosuđe je, međutim, bilo mišljenja da je SUKL na SMATSA-u preneo samo sva prava i imovinu, dok je svoje obaveze preneo na Republiku Srbiju. Javni pravobranilac, sa druge strane, mišljenja je da je SUKL zarađivao dovoljno para da iz sopstvenih, na Agenciju prenetih sredstava, plati zaposlenima plate, a ne da to ide na teret republičkog budžeta.

I dok je štedelo na taj način što radnicima nisu isplaćene zaostale plate, rukovodstvo SMATSA-e je prema sebi bilo više nego galantno. Naime, Nikola Stankov je 2006. godine imao mesečnu platu od 16.000 evra, što je onda iznosilo četiri prosečne godišnje zarade zaposlenog u Srbiji!

U međuvremenu je, da li zbog krize ili javnih kritika, postao skromniji, pa je u 2012. godine, prosečno mesečno zarađivao „samo“ oko 8.000 evra, ali je zato godišnje primao 13 plata. Valjda, da nadoknadi izgubljeno?

Novi direktor se još uvek nije oglasio po pitanju koliku je platu sebi odredio. Ništa nije poznatija ni situacija oko 109.451.000 dinara, odnosno oko milion evra, za koliko je prethodno rukovodstvo nezakonito u bilansima umanjilo dobitak SMATSA u 2011. godini, odnosno toliko je para opralo i dobro uhodanim putevima prebacilo na račune Mlađana Dinkića i njegovih saizvršilaca.

Nije poznato ni zbog čega je prethodno rukovodstvo za prelete preko BiH obračunalo za 698.644,26 evra manju naknadu koju je prijavilo Eurocontrol-u, krovnoj organizacijom koja obuhvata sve evropske kontrole letenja. Za one neupućene: samo ono što Eurocontrol odobri SMATSA može da naplati.

Ono što je najvažnije: Stankov jeste smenjen, a polako se čiste i njegovi kadrovi, ali tužilaštvo do trenutka nastanka ovog teksta nije pokazalo interesovanje da bar ispita navode Državne revizorske institucije, ako već misli da je nenamensko trošenje 50 miliona evra prekrupan zalogaj za zaplašene srpske tužioce.

   A1.

Ograničeno odgovoran, neograničeno ovlašćen

Srbija je 1. jula 2005. postala član Eurocontrol-a, koji je preuzeo naplatu preleta u našem vazdušnom prostoru. Zbog objedinjene naplate preleta Agencija ima obavezu da svaka tri meseca podnosi izveštaj radi dobijanja sredstava kako bi se isplatile plate zaposlenima.

Za istražne organe bilo bi zanimljivo da provere kolike je plate navodio direktor Nikola Stankov, budući da prosečna plata jednog kontrolora iznosi 2.000 evra mesečno, a plate pomoćnog osoblja su još niže. Još od 1. januara 2004. devizna sredstva ostvarena naplatom preleta stranih aviona izdvojena su iz saveznog budžetana slobodno upravljanje. Tako je direktor jednog društva ograničene odgovornosti dobio neograničena ovlašćenja.

   A 2.

Vesti iz nesvesti

Centar oblasne kontrole letenja nalazi se u novoj zgradi u krugu Aerodroma Nikola Tesla u Beogradu. Ceo taj kraj kao da je magnet za pljačke, prevare i skandale.

Direktor aerodroma Velimir Radosavljević je početkom marta meseca ove godine dobio izuzetna priznanja i čestitke od ministra saobraćaja Milutina Mrkonjića, koji je u zanosu čak rekao kako aerodrom Srbiju u svetu predstavlja isto tako dobro kao i Novak Đoković!

Razlog za ovo slavlje nađen je u izveštaju pres službe Aerodroma Nikola Tesla kako je prema anketi poznate agencije I-Dreams beogradska vazdušna luka proglašena za drugu najbolju u Evropi, odnosno sedmu u svetu!

Direktor beogradskog aerodrome Velimir Radosavljević rekao je da su rezultati i pohvale najznačajnije kada dođu iz inostranstva, kao što je u ovom slučaju došlo od miliona inostranih turista, preneli su režimski, odnosno skoro svi mediji u Srbiji.

Ubrzo je došlo otrežnjenje. Agencija I-Dreamsa je objasnila kako u anketi postavljenoj na njenom sajtu nisu učestvovali nikakvi milioni ljudi (zvaničnici Ministarstva saobraćaja i Aerodroma baratali su i cifrom od 17 miliona učesnika), već samo njih 57!

Osim toga, I-Dreams jeste renomirana kuća, ali ne za istraživanje javnog mnjenjaradi se o najobičnijoj turističkoj agenciji iz Amerike koja, između ostalog, na svom sajtu ima i upitnik o impresijama posetilaca u vezi različitih aerodroma na svetu.

Još dok je brbljao o navodnoj svetskoj slavi, direktor Aerodroma je najavio ulaganje od 40 miliona evra u rekonstrukciju i to u toku naredne dve godine i iz sopstvenih prihoda.

Začkoljica je u tome što je Aerodrom Nikola Tesla 2012. godine ostvario čist prihod ispod sedam miliona evra. Na pitanje kako misli da u naredne dve godine uštedi 40 miliona evra za planirane investicije, direktor Radosavljević nikada nije odgovorio.

P.S.

Obzirom da se redakciji javio Miloš Obradović već pominjan u tekstu, i demantovao neke navode o njemu, redakcija objavljuje deo njegovog obraćanja u kome je rečena suština, značajna za razumevanje njegove uloge u ovom slučaju…

“…Miloš Obradović je kao penzioner, pre odlaska na funkciju direktora Savezne uprave za kontrolu letenja, imao svoju privatnu firmu koja ništa nije radila u vreme direktorovanja. Njemu nije bilo potrebno donošenje Zakona o sukobu interesa. On je i pre toga znao šta je sukob interesa. Ta firma je propala kao i moj angažman u kontroli letenja.

Po prestanku funkcije direktora u Kontroli letenja, iako još uvek po godinama života relativno mlad (51 godina), Miloš Obradović je imao mogućnosti da još ostane u profesionalnoj vojnoj službi. Međutim, kada je shvatio ko su te DOS-ovske „glavešine“, ponovo, po drugi put, savio je papir i tražio prestanak profesionalne vojne službe sa obrazloženjem da pošto nisam spreman da saučestvujem u daljoj eroziji Vojske Jugoslavije i da trpim ponižavajuće i nipodaštavajuće odnošenje prema njenim pripadnicima, tražim hitan prestanak profesionalne vojne službe jer ne dozvoljavam da me gori od mene penzionišu.

Od tada Miloš Obradović nema nikakvu svoju firmu, a još manje firmu koja uspešno posluje, kako piše vaš nesrećni novinar. Od kraja 2005. godine kao fizičko lice, a od oktobra 2010. kao poslovođa u jednoj Agenciji za konsultacije u oblasti javnih nabavki, pomaže svome sinu da preživi, i bori se kao lovac bombarder za zakonito sprovođenja javnih nabavki. Miloš je uvek bio, i ostao je, na strani slabijeg i štiti prava ponuđača u postupcima javnih nabavki. Peške hoda, vozi se gradskim prevozom, izvan grada do udaljenosti ne većoj od 100 km vozi ženin Reno 5 proizveden 1992. godine, i dalje mnogo puši, ima divnu suprugu Koštanu, uspešnu ćerku i sina, slatkog unuka, savršenog zeta o odličnu snaju. To je njegovo bogatstvo.

Miloš Obradović je primao navodno veliku platu, ima pun radni staž, a pored njega pošteni mladi Bolonjci i stranačke junoše, sa pola godine radnog staža, jure džipovima, idu po svetskim odmaralištima, imaju vile i bazene, a on nije otišao na odmor od 1992. godine. To je gospodo iz Tabloida jedina istina o Miloševom direktorovanju u Saveznoj upravi za kontrolu letenja.

…Morali bi znati da je Miloš Obradović izabran na funkciju direktora Savezne uprave za kontrolu letenja kao sedmogodišnji penzioner, sa CV-jem na kome nije pisalo njegovo ime i prezime, a što je verovatno retkost u državi Srbiji. Da mu je 1994., na njegov pismeni zahtev, prvi put prestala profesionalna vojna služba jer je i tada bio neposlušan i nije hteo da radi ono sa čime se ne slaže. Da on nije smenjen sa dužnosti direktora zbog razloga koje ste naveli u svom listu, već da je razrešen dužnosti isključivo voljom Miroljuba Labusa, ili voljom njegovih nalogodavaca, svojevrsnim državnim udarom, bez znanja tadašnjeg Predsednika SRJ, Vojislava Koštunice, i uz protivljenje tadašnjeg ministra saobraćaja gospodina Božidara Milovića, smenio sa kratkim obrazloženjem: Ne možemo sa generalom na čelu kontrole letenja u Evropu. To mora da bude civilno lice.

Istinitost tvrdnje da sam kao general sa funkcije direktora Savezne uprave za kontrolu letenja smenjen državnim udarom, samo zato što sam uspešno obavljao svoju dužnost i što Miroljubu Labusu, i njemu sličnim ekspertima, jer nisam dozvoljavao da unište sistem kontrole letenja i na taj način nanesu štetu nacionalnim interesima SRJ (izgubili smo prvo nebo iznad Kosova i Metohije verujući KFOR-u), možete proveriti kod tadašnjeg Predsednika SRJ tadašnjeg ministra saobraćaja u Vladi SRJ…“.

S poštovanjem.

Miloš Obradović

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

%d bloggers like this: