Архива

Posts Tagged ‘kriterijumi’

„ПРОКЛЕТА АВЛИЈА“: КРИМИНАЛНА ГРУПА И ГОСПОДАРИ ТУЂИХ СУДБИНА У ПСИХИЈАТРИЈСКОЈ БОЛНИЦИ У НОВОМ КНЕЖЕВЦУ!?

14. децембра 2016. Коментари су искључени

 

Злочини у српским здравственим установама са нерегистрованим лековима и узимањем генетског материјала се слободно спроводе уз пуну сагласност и учешће српског министра здравља Златибора Лончара и директорке Републичког фонда здравственог осигурања Верице Лазић. Настављамо да описујемо злодела у Болници Свети Врачеви у Новом Кнежевцу, све док поменути не буду изведени пред суд.Већина пацијента се моли Богу и директорку др Петровић – Молим Те, ослободи ме и пусти ме да умрем…

 

                 мајор Горан Митровић, Арпад Нађ

BOLNICKI EKSPERIMENTI1

 

Истраживачи Магазина Таблоид описали су злочине у Специјалној болници за психијатријска обољења Свети Врачеви у Новом Кнежевцу. Описали смо експерименте над пацијентима који се спроводе за рачун страних фармацеутских компанија у испитивању нових лекова, муке којима се излажу неуки и душевно оболели пацијенти, количини новца које у свој џеп ставља директорка болнице др Јованка Петровић са својом лекарском камарилом.

Побројали смо насилне смрти пацијената, злостављање болесника и отимање њихове имовине под патронатом директорке Петровић, којој подршку и заштиту пружа брат Јован Дробњаковић, начелник оперативе у БИА. Министарство здравља се не оглашава.

Неколико фармацеутских компанија врши и у Болници Свети Врачеви експерименте са нерегистрованим лековима. Услови су да су пацијенти без органског обољења, ментални поремећај не смета, да су им здрави јетра, бубрези и срце, и да морају да живе најмање шест месеци, јер експерименти трају пет месеци и 11 дана.

За то време пацијенти не смеју да се лече лековима, осим капсула лекова који су у експерименту. Ако пацијент умре, нема исплате. У прошлом броју објавили смо Захтев за објављивањем одговора  који нам је доставила директорка болнице Свети Врачеви др Јованка Петровић.

Одговарамо на њен “деманти“…

 

       Без морала и стида

 

У Вашој болници пацијент који је на експерименту лекова не назива се именом и презименом, већ је он за Вас шифра: “С 1594/фемале“! Објављујемо факсимил једног таквог извештаја. Остаје само да овој несретници која је допала Ваших руку истетовирате ову шифру на њеној руци, па да експеримент у свему буде исти као они које је у нацистичким логорима вршио Јозеф Менгеле! Једина је разлика што је Менгеле радио злочиначке експерименте над људима јер је био луд, а у Вашој се болници експерименти раде за страни прљави новац  .

Такође је за нас, госпођо Петровић, шокантна чињеница да "Спонзор" експеримента у истом документу (који објављујемо у оригиналу) сигнализира лекару ове несретне пацијенткиње (др Емил Томас-психијатар) да види промене на ЕКГпацијенткиње, које указују на могућност да је током експеримента дошло до оштећења срца (могућа ангина пекторис, инфаркт…) обзиром да пацијенткиња није срчани болесник, тражи од Вас и њега објашњење.

На то др Емил Томас одговара да "промене на ЕКГ-у нису клинички значајне“ и наставља експеримент, јер ако се он не заврши до краја-нема исплате на девизни рачун.

Дакле важно је да пацијент остане жив до краја експеримента, а шта ће касније бити са њим-није важно. Ми би од Вас желели да знамо да ли је ова поменута шифра уместо имена и презимена још увек жива или је “нађена у кревету без виталних знакова“. Ако је којим случајем жива, волели би да нам покаже своју копију “Уговора“, да је пред нама прочита и објасни њен садржај.

За нас је скандалозно да пацијент у Вашој болници борави 161 дан на терет Фонда за здравствено осигурање (РФЗО) који све време плаћа болници тзв. “Болничке дане“, док Ваши лекари не заврше само једну од фаза експеримента. РФЗО то без поговора плаћа не питајући Вас за медицинску оправданост дужине боравка пацијента у болници.

Скандалозно је и то да пацијент који преживи претходну фазу експеримента, ставља се на списак за следећу, још агресивнију фазу (може их бити три, четири…), јер свака следећа фаза Вама и психијатру који наводно “лечи новим ефикасним леком“ жртву експеримента доноси много више новца на девизним рачунима.

У “критеријумима“ за укључивање или искључивање пацијената из експеримента, Ваш “спонзор“ (и у буквалном смислу речи) Вам је између осталог нагласио да пацијент на експерименту мора бити способан да разуме у потпуности садржај уговора (који иначе и нема код себе, јер сте му оба узели приликом потписивања, али их зато ми поседујемо!!!), да је Ваша обавеза да му објасните све могуће негативне последице по његово здравље које би могле да наступе и које најчешће и наступају: застој срца, застој дисања, оштећење јетре, оштећење бубрега, погоршање психичке болести итд.

За нас људе у годинама, посебно је шокантан “критеријум“ који каже да у експерименту не може учествовати пацијент за кога његов лекар– “истраживач“ (чији сте Ви шеф тј. "унутрашњи надзор" над експериментима-тзв.“главни рејтер“) процени да неће живети дуже од шест месеци од тренутка почетка експеримента , јер нећете моћи да експеримент доведете до краја и то наплатите.

Да ли сте Ви и Ваши егзекутори умислили можда да сте господари живота и смрти, да сте господари туђих злих судбина ? Ако је тако, онда заиста имате озбиљне психичке проблеме, који су иначе одавно јавна тајна.

“Критеријуми“ такође захтевају да лабораторијски резултати јетре (који су посебно издвојени) пре почетка експеримента буду нормални. То значи да пацијентима дајете непознату супстанцу која им оштећује јетру, па уколико пацијент већ има обољење на јетри (цироза, хепатитис…) и јетра му је већ оштећена, неће моћи да до краја издржи вишемесечни експеримент, па не би могли да наплатите новац из иностранства.

“Критеријуми“ кажу да предмет експеримента не могу бити пацијенти који болују од тешких обољења, као на пример, срчана обољења, шлог, обољења јетре и бубрега, обољења крви и имунитета, обољења жлезди са унутрашњим лучењем итд. и да за обављање експеримената над оваквим пацијентима одговорност сноси “Инвестигатор“ тј. ваш лекар-егзекутор и ви као његов надзорник и шеф свих експеримената који се изводе у болници. Имајући у виду старосну структуру пацијената, немогуће је да су сви они физички потпуно здрави и да могу да издрже Ваше експерименте, посебно они на три одељења мушке и женске геронтолошке психијатрије (од укупно пет).

“Критеријуми“ изричито предвиђају да предмет експеримента не може бити пацијент који није способан да прочита, разуме и схвати и својом слободном вољом потпише “Уговор“ који му по устаљеној пракси потурате без објашњења речима: “Потпишите се да сте стигли у болницу.“, а одмах затим узимате оба примерка уговора, тако да ни породица пацијента не зна да је пацијент себи потписао пресуду.

Ми бисмо заиста волели да упознамо само неколико од стотина пацијената, чију сте болест злоупотребили да би се богатили, који поседује и који је способан да прочита уговор који је потписао пре учешћа у експерименту и да га објасни, посебно пацијенти који болују од психозе или Алцхајмерове болести. Великом делу пацијената је одузета тзв. “пословна способност“.

У том случају сагласност за експеримент даје његов старатељ кога одређује надлежни суд. Ако је пацијент на издржавању обавезне мере лечења у психијатријској болници, сагласност Вам мора дати надлежни судија који води предмет (што је апсурд!).

Да ли сте у случају сада покојног Лабади Јожефа оба ова услова испунили пре почетка експеримента над њим, који је због његовог тешког срчаног и плућног обољења могао и те како допринети смртном исходу овог пацијента за време боравка у болници? Доставите нам обе ове сагласности, а ми ћемо их објавити као и Ваш одговор који смо објавили као прави професионалци.

Шокантно је и то, госпођо Петровић, што се међу документима које потурате жртвама експеримената, налази и њихова сагласност да се може анализирати њихов генетски материјал тј. ДНК.

На тај начин омогућавате страним фармацеутским кућама и агентурама да прикупљају податке о генетском саставу становништва Србије и праве базе података, на основу којих долазе до података:

на које вирусе и бактерије је становништво Србије посебно осетљиво (за прављење биолошког оружја), на које хемијске супстанце је наше становништво посебно осетљиво (за прављење хемијског оружја), на који део ДНК наше популације се може деловати путем ГМО итд. итд.? У Немачкој би сте само због тога добили двоцифрену затворску казну!

“Мониторинг и стални спољни надзор“ који помињете, састоји се у томе да представници компаније “спонзора“ стално налазе у болници, где путем електронске комуникације преко својих лаптопова уносе податке о пацијентима на експерименту директно у базе података у иностранству, а потом их уништавају (и на крају им из оближње пицерије о трошку болнице поручите пицу или роштиљ).

При томе ови ‘‘фантоми“ који се по читав дан шуњају управом као завереници, прикривају грешке причињене од стране Ваших егзекутора ( због непознавања страних језика, непознавања медицине, кршења лекарске етике), а резултате “прилагођавају“ потребама компаније спонзора.

На основу ових нетачних података наш РФЗО ставља лек на листу лекова. Дакле ни резултати експеримената нису релевантни нити научно утемељени. Тачно је једино то да се од прљавог новца купују станови, аутомобили, мотори, да се иде на крстарења крузерима, као и да ваша ћерка за једно вече провода потроши плату једног лекара.

Што се тиче Центра за ментално здравље у Кикинди, заборавили сте да кажете да се он само у почетку финансирао из ИПА фондова Европске уније, чије токове новца нисте објаснили, па Вас позивамо да нам их пошаљете, а ми ћемо их са задовољством објавити.

Заборавили сте да кажете да Европска унија овај Центар не финансира од јануара 2015. год. због анализе ефикасности и економске оправданости која је била негативна. Нисте навели да сте брже боље прогласили овај Центар у Кикинди организационом јединицом психијатријске болнице Нови Кнежевац и тако буџетским новцем настављате да финансирате “играчку“ Вашег верног слуге доктора Небојше Бабе психијатра, кога сте у болницу довели из једне фармацеутске куће.

Заборавили сте да кажете и да је комплетно особље центра примљено без огласа и да за Вас и Вашег “правника“ не важи обавеза објављивања огласа на сајту министарства здравља и националне службе за запошљавање (Посебни колективни уговор за запослене у здравству). Не кажете да их плаћате “из сопствених средстава“ јер РФЗО неће да плаћа овај циркус у Кикинди. Дакле, превише је тога што заборављате или прећуткујете, али довољно за једно десетак кривичних пријава.

Дакле, госпођо Петровић, све што пише у документима које поседујемо, у правно утемељеним државама назива се: “Принципи добре клиничке праксе “ за које Ви и Ваша организована криминална група нисте чули, неки јер не знају стране језике, неки јер их не занима, а неки јер поучени вашим примером мисле да ће проћи некажњено.

Поседујемо довољно материјалних доказа (али и сведоке) које смо спремни да презентујемо надлежним органима гоњења. Закону о заштити података о личности не подлежу подаци који указују на тешка кривична дела против здравља, људског достојанства и људске хуманости, која сте ви и ваша организована група некажњено вршили годинама.

Уосталом, за непоштовање Закона о заштити података о личности казне су новчане, а за кривична дела: несавесно лечење (недолазак на дежурство са смртним исходом по пацијента), злоупотреба психијатријских пацијената, прикривање кривичног дела убиства, помагање у избегавању кривичног дела напада на службено лице, фиктивни боравак полицијских службеника у болници у циљу остваривања права на инвалидску пензију итд. итд.-казна је затворска.

Дајемо Вам реч, да ћете Ви бити први који ће ту разлику да примети.

Судија Славица Бенседеш (Судска јединица Нови Кнежевац, Основни суд у Кикинди), коју такође злоупотревљавате и уцењујете због здравствених проблема ње и њених чланова породице које лечите у болници, неће моћи још дуго да задржава тужбе које су против Вас поднете.

На крају Вас питамо: Зашто више не станујете у Новом Кнежевцу? Ако сте све радили по закону, зашто избегавате сусрете са грађанима Новог Кнежевца? Да ли можете мирно да спавате и зашто повећавате дозе лекова које пијете, а узгред их не набављате на лекарски рецепт, већ нелегално? Да ли сте спремни на полиграфско тестирање и да ли сте спремни да дате крв на токсиколошку анализу како би се утврдило које лекове и у којој дози користите?

Сваки грађанин Србије који после овог текста прочита Ваш одговор који смо објавили, нека сам донесе суд о томе да ли сте достојни да будете директор ове болнице од 2001. год. до сада, какве сте штете овом народу могли да за то време нанесете и колико сте новца зарадили на туђој несрећи.

Да подсетимо читаоце, др Јованка Петровић са својим злогласним лекарима у Болници која има 250 пацијента, већ годинама врши експерименте са неиспитаним лековима, које потом Министарство здравља одобрава за употребу у Србији, трујући даље становништво.

Десетине милиона евра одлази у џепове мафије на релацији здравствена установа-министарство здравља-Републички завод за здравствену заштиту-Агенција за лекове. Неколико стотина пацијената само из болнице у Новом Кнежевцу платило је главом ове експерименте, које смо описали у претходним бројевима.

 

       Склониште за криминалце

 

За време деценије и по владавине Специјалном психијатријском болницом Нови Кнежевац, директорка болнице је ову установу претворила и у склониште за криминалце, који избегавају кривичну одговорност, после извршених тешких кривичних дела.

Наиме, у овој болници и по налогу Јованке Петровић и за одређену суму новца можете да добијете дијагнозу која ће Вас ослободити кривичне одговорности и вишегодишње затворске казне. Навешћемо само неколико примера. Пацијент Матијевић Марјан из Новог Кнежевца који је добро познат полицији) примљен је на мушко одељење Психијатрија 1, чији је начелник др Љиљана Николић, а по налогу директорке Јованке Петровић, после извршеног кривичног дела напада на службено лице.

За време боравка на одељењу, урађена је обрада психолога, која је указала на ментални проблем, који га не ослобађа кривичне одговорности. По већ устаљеном сценарију, пацијент М.М. је добио инструкције од обе напред поменуте докторке да стане пред камере у ходнику и изведе свој пред докторком Николић претходно увежбани "перформанс" у коме прави покрете рукама, смеје се и тобоже прича сам са собом.

Др Николић је “сасвим случајно“ на једној од камера одељења “ухватила“ баш тај тренутак (од двадесет четири часа, седам дана у недељи) видео надзора што је једнако вероватноћи да добијете премију на Лото-у. На основу тога је раструбила да је налаз психолога “неупотребљив“ и да је пацијенту М.М. “све намештено“ иако записник из полицијске станице Н. Кнежевац, као и подебљи досије овог пацијента не говоре баш у прилог томе.

Тако се М.М. уместо да се нађе у затвору, нашао у најбољој соби одељења где се неко време излежавао као на летовању. Успут је развио неке своје мале “бизнисе“ искоришћавајући остале заиста болесне пацијенте. Од илегално купљеног дувана правио је цигарете и позајмљивао другим пацијентима у односу 1:5 па и 1:10 (за једну позајмљену направљену цигарету, тражио је да му пацијенти врате 5, односно 10 цигарета, али купљених у продавници).

У послеподневним и вечерњим сатима, уз дозволу др Николић напуштао би одељење и хакујући Wи Фи мрежу на управној згради болнице својим мобилним телефоном “скидао“ са интернета филмове различите садржине. Које је такође продавао осталим пацијентима. На ове ствари је особље болнице више пута скретало пажњу др Николић и директорки Петровић, које нису предузеле ништа, све до самог отпуста, када је пацијент М.М. напустио болницу са огромном торбом пуном боксова цигарета и подебљим новчаником.

За време свог боравка на одељењу, пацијент је више пута изјављивао да му нико ништа не може, јер о свакоме од лекара зна по нешто, а посебно је наглашавао једног од лекара-миљеника Јованке Петровић др Бобана Васића, психијатра, кога је ословљавао са “комшија“ јер живе један близу другог, коме је достављао марихуану, а понекада је са њим и пушио достављену робу. На отпусту је од др Љиљане Николић пацијент М.М. добио дијагнозу која га ослобађа кривичне одговорности због напада на полицајца, и цинично се смејући отишао кући.

За време боравка на одељењу др Николић му је чак дозволила и приступ до њеног умреженог службеног рачунара, преко кога је практично “скидао“ шта год је хтео, па је успут “покупио“ и неке друге податке болнице. После тога је докторка Николић извела “перформанс“ у коме је раструбила како јој је неко од запослених упао у компјутер са подацима, па је чак успела да обмане и службенике Полицијске управе Кикинда, који су насели на ову представу.

 

       Дилери под заштитом

 

Други пример је пацијент Фајхнер Николас рођен 1995. год. из Новог Сада, против кога је поднета кривична пријава за растурања наркотика у Новом Саду, а кога је по налогу др Јованке Петровић, на одељење болести зависности-Психијатрија 2, примила др Сузана Стијовић, начелник овог одељења, са истим циљем- избегавање кривичне одговорности.

Тако је др Стијовић наставила са праксом да на свом одељењу држи људе који покушавају да се лече од болести зависности заједно са дилерима дроге. Остаје још само да се Ф.Н. повеже са локалним дилерима у Новом Кнежевцу, да почне “достава“ у болницу и растурање по другим одељењима, те да се круг затвори. Овако изгледа болница којом управља Јованка Петровић и њена организована криминална група.

Када смо већ код права пацијената, право пацијента је такође и да добија медицинску услугу под условима прописаним законом. То значи да сваки лекар, медицинска сестра, психолог, социјални радник и радни терапеут који ради у болници, мора имати лиценцу за рад. Да ли је то тако у тој болници?

Ето једног примера. На одељењу Психијатрија 5, чији је начелник др Бобан Васић, већ месецима наводно волонтира др Тимеа Варга из Аде, коју је др Јованка Петровић довела у болницу како би се додворила Савезу војвођанских Мађара и председнику управног одбора болнице Орош Урбан Чила.

Ако одете на интернет страницу Лекарске коморе Србије и потражите је на списку лекара који имају важеће лиценце, види се да ова докторка нема валидну лиценцу за рад! Имајући у виду да је због недоласка доктора Бобана Васића на посао, она по речима особља тог одељења, др Тимеа Варга најчешће једини лекар на том одељењу, где прегледа пацијенте, пише терапију, води медицинску документацију и ставља свој потпис и факсимил, поставља се питање ко је и зашто овој докторки дозволио рад без лиценце? Одговор: крив је правник Љубомир Арновљев (по налогу др Петровић), као и републички здравствени инспектор др Бранка Булатовић, због необављања свог посла.

Пружање здравствених услуга без лиценце тежак је прекршај закона. Услед незаинтересованости за посао и пацијенте који нису на експериментима лековима др Бобана Васића, на овом одељењу вршља и др Предраг Величковић, одавно пензионисани неуропсихијатар који се у одсуству др Васића представља као начелник одељења Психијатрија 5.

То исто ради и на одељењу неурологије болнице-у присуству начелнице одељења Иване Михаљев. Реалност је да овај пензионисани и радно нефункционални неуропсихијатар ради у болници по уговору о делу на пословима специјалистичко-консултативних прегледа искључиво у амбуланти болнице, те не може бити никакав начелник, како се лажно представља.

То му иначе не смета да поред пензије која је око 80.000 дин, са дежурствима у болници узме најмање још толико, не рачунајући приходе од експеримената на девизном рачуну у Интеса банци. И све то се дешава у време када млада паметна деца у пуној снази седе без посла, или беже у иностранство. Др Величковић и његова ванбрачна супруга др Весна Рафајловић, окупирали су половину болнице.

Може се лако проверити у бази података РФЗО, да у овој болници има пацијената који су месецима и годинама смештени без оправданих медицинских разлога! На пример, избегавање плаћања старачког дома, непотребно вишемесечно задржавање пацијената у болници док се не заврши експеримент са лековима (јер ако се не заврши-нема исплате на девизним рачунима!).

Тако је директорка Петровић већ 15 година ову болницу претворила у своју “проклету авлију" у којој пате и запослени и пацијенти. Па иако је додијала и једнима и другима, и даље планира да у јануару 2016. године поново буде изабрана за директора ове болнице! Она обилази министарства, покрајинске секретаријате, прети запосленима отказом ако се не ишчлане из синдиката УСС (које је једном приликом назвала “ секташима“)…

 

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије

NI GLADNOM NE DAJU DA JEDE: BUDUĆNOST RADNIKA NESIGURNA, PA SU I KRITERIJUMI ZA KORISNIKE NARODNIH KUHINJA POOŠTRENI!!

18. маја 2015. Коментари су искључени

 

Samo zbog aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom u Srbiji će u naredne dve godine bez posla ostati još 100.000 koji će se pridružiti armiji nezaposlenih koja je zvanično dosegla broj od preko 760.000 ljudi. Onaj ko u Srbiji ostane bez posla ne može da računa ni na kakvu državnu pomoć. U najboljem slučaju nekoliko meseci dobija naknadu za nezaposlene koja je obično manja od minimalca. Zbog raznih administrativnih prepreka broj korisnika ove naknade ne dostiže ni 10 odsto ukupnog broja zvanično prijavljenih nezaposlenih.

 

                   Milan Malenović

NI POSLA NI HLEBA

 

Bez obzira na sve pokušaje veštačkog održavanja preduzeća u životu, država će najkasnije do kraja leta morati da objavi kako nema rešenja za oko 175 firmi sa preko 55.000 radnika, što je samo jedan manji deo preduzeća koja ove godine moraju da se zatvore.

Za početak odabrana su preduzeća u postupku restruktuiranja koji mora da bude okončan, a njima treba dodati i radnike preduzeća koja su već sada u procesu privatizacije, ali za koje nema zainteresovanih kupaca.

Neće mnogo bolje proći ni radnici onih firmi koje budu uspele da se privatizuju, jer većina kupaca želi preduzeće, a ne njegove zaposlene.

Važeći Zakon o radu za koji svi osim ministra za rad Aleksandra Vulina tvrde da je za radnike najgori u istoriji Srbije, predviđa veoma jednostavan način rešavanja viška zaposlenih: dovoljno je da poslodavac smatra kako mu je određeni radnik višak i da ga otpusti uz davanje minimalne otpremnine (ako na računu firma uopšte ima para), koja se obračunava na osnovu minulog rada samo u toj firmi, ne i u odnosu na celokupni minuli staž.

Država je poslodavac u firmama koje usled neuspele privatizacije odlaze u stečaj, a zatim u likvidaciju. Za 188 preduzeća sa ukupno nešto manje od 5.000 zaposlenih država je već procenila da nema realnih mogućnosti da budu privatizovana i da moraju u stečaj, tako da zaposleni u njima sada mogu da biraju jedino između "socijalnog programa" i neizvesno iščekivanja da se u poslednjem momentu ipak desi neko čudo i preduzeće preživi.

Za "socijalni program", odnosno za uzimanje otpremnine od po 200 evra za svaku godinu provedenu u preduzeću koje se napušta, do sada se odlučilo 2.574 radnika, odnosno njih oko polovina od ukupnog broja.

Neki su odbili, jer su ucenjivani da se istovremeno odreknu naplate zaostalih plata, a neki još nisu ni obavešteni. Prema računici Ministarstva rada i socijalne politike, svaki radnik će u proseku dobiti po 4.500 evra.

Uzimanjem otpremnine, radnik se u Srbiji odriče svih ostalih prihoda koji mu po zakonu pripadaju kada ostane bez posla. Pomoć za nezaposlene u ovoj državi je nešto što skoro niko ne dobija, a i oni koji imaju tu "sreću" da nešto para dobiju, teško da od toga mogu da prežive.

Po procentu nezaposlenih koji primaju novčanu naknadu od Nacionalne službe zapošljavanja (NSZ) Srbija je skoro na afričkom nivou. Po poslednjim podacima u Srbiji svega 8,8 odsto nezaposlenih prima novčanu naknadu, a od evropskih zemalja iza nas su jedino Albanija, Makedonija i Bosna i Hercegovina. U Crnoj Gori naknadu prima 35,6 odsto nezaposlenih, Hrvatskoj 20 odsto, Rumuniji 35,6 odsto, a Bugarskoj 25,6 odsto, dok je, među evropskim zemljama, najveća pokrivenost u Nemačkoj i Austriji i iznosi oko 90 odsto.

Nezaposleni u Srbiji može u najboljem slučaju, ako uopšte nešto i dobije, da računa na dobijanje naknade u periodu od tri meseca do godinu dana (izuzetak čine oni kojima do penzije nedostaje manje od dve godine, koji sve vreme mogu da primaju naknadu) i to između 80 i 180 odsto minimalne zagarantovane plate u Republici.

Od dobijanja naknade su izuzeti svi oni koji sporazumno ili samovoljno raskinu radni odnos ili su pri napuštanju preduzeća dobili otpremninu. U slučaju dobijanja otpremnine, država se obavezala da otpuštenom radniku daje naknadu za nezaposlene samo u visini razlike između dobijene svote i onoga što bi se dobilo od NSZ-a, ali pošto su otpremnine po pravilu tako podešene da pokrivaju ceo period u kome bi se dobijala naknada, to znači da bivši radnici ne dobijaju od države ni dinara od para koje su godinama uplaćivali u fond za nezaposlene.

Otpremnine se isplaćuju u neto iznosu, ali pošto nisu mesečna zarada, na njih se ne plaćaju doprinosi, tako da radnik koji se odluči za takozvani "socijalni program" mora da računa sa tim da mu ubuduće neće biti uplaćivana penzija.

Zbog u proseku 4.500 evra, koji ni u siromašnoj Srbiji ne predstavljaju novac sa kojim može da se započne neki ozbiljniji samostalni posao, radnik rizikuje svoju i budućnost svoje porodice u vremenima koja dolaze, a u kojima iz zdravstvenih razloga ili zbog starosti neće moći da radi. O ovome malo ko razmišlja, a najmanje republička Vlada čiji osnovni zadatak bi upravo trebalo da bude da štiti narod.

Kao da ovo samo po sebi nije dovoljno da do kraja izgladni ono malo građana koji su nastavili da žive u ovoj zemlji, Vlada kroz najnovije izmene i dopune Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti dodatno smanjuje visinu naknade za nezaposlene time što određuje drugačije obračunavanje osnovice kojim se ona umanjuje.

U kriznim vremenima, kao što su ova, ozbiljna država mora da povuče dva poteza: prvo da proširi i ojača socijalnu mrežu kako bi sprečila gladovanje stanovništva, a da zatim povećanjem investicija pokrene privredu i poveća zaposlenost. Naprednjačka Srbija čini upravo sve suprotno od ovoga.

 

       Ankete i trikovi

 

Umesto da štiti radnička prava samozvani levičar Aleksandar Vulin, na žalost ovog naroda danas na mestu ministra za rad, ne tako davno je predlagao da se svaka pomoć nezaposlenima uslovi time da je primalac – zasluži.

Kao da nije dovoljna zasluga to što je trenutno nezaposleni godinama od svoje plate uplaćivao doprinose od kojih je jedan deo išao u fond NSZ-a iz koga se isplaćuju naknade nezaposlenima, Vulin je insistirao na radnom angažovanju onih koji od države traže naknadu za nezaposlene ili socijalnu pomoć?!

U oktobru mesecu je Vlada donela uredbu kojom je suspendovala i Ustav i sve relevantne zakone i odredila da svi radno sposobni korisnici socijalne pomoći moraju da se odazovu pozivu centra za socijalni rad i da prihvate zaduženje koje im se odredi.U slučaju odbijanja sledi prvo umanjenje ionako mizerne socijalne pomoći, a u ponovljenom slučaju i njeno ukidanje.

U većem delu države centri za socijalni rad su iz različitih, formalnih razloga odbili da primene ovu uredbu, ali je ona ponegde i zaživela.

U Smederevu se za poslednje dve godine broj nezaposlenih povećao, ali je broj osoba koje imaju pravo da koriste Narodnu kuhinju prepolovio – sa preko 1.000 sveo se na svega njih 500. Razlog za ovo je drakonsko pooštravanje uslova za dobijanje potvrde o pravu na uzimanje jednog besplatnog obroka dnevno (i to samo radnim danima). Između ostalog traži se i potvrda da je korisnik radno angažovan!?

Onaj ko radi, valjda, prima i platu, pa mu oskudni obrok iz kazana Narodne kuhinje nije neophodan. Smederevska birokratija, očigledno, misli drugačije.

Za celu ovu godinu u budžetu je predviđeno svega 16 milijardi dinara za otpremnine radnicima koji će ostati bez posla pošto im se preduzeća gase, ali i za pomoć onima koji bi da pobegnu iz nezaposlenosti kroz program samozapošljavanja. To je sva državna investicija u nova radna mesta u ovom vremenu nezabeležene privredne krize.

Prosečna predviđena otpremnina od 4.500 evra po radniku taman je dovoljna da se opremi jedan kiosk ili mala bakalnica. Ako nezaposleni još mora da plaća i kiriju za lokal u kome bi da privređuje, pomenuta suma mu nije dovoljna ni za jedan mesec rada. Toliko o državnim investicijama za pomoć nezaposlenima.

Još je gora situacija kod investicija lokalnih samouprava u programe samozapošljavanja. Broj korisnika je smešno mali, a birokratska procedura za dobijanje para toliko komplikovana, da to već na samom početku odbija mnoge koji bi se prijavili.

Konačno, kada uspe da prikupi i priloži svu neophodnu dokumentaciju "srećni" nezaposleni dobije svotu novca koja mu je jedva dovoljna da otvori ulični štand za prodaju švercovane robe, ali je zauzvrat obavezan da sebi najmanje godinu dana uplaćuje doprinose i porez na dohodak, od kojih para on faktički sa sve kamatama vraća ovu takozvanu "bespovratnu" pomoć.

 

       Država je potpuno zaboravila na narod, koji je za nju samo       opterećenje.

 

Umesto da počnu zaista da pomažu narod da preživi i da pokrene neki posao od koga bi mogao da se izdržava, aktuelni vlastodršci su pribegli spinovanju i izmišljanjem statističkih podataka od kojih razumnom građaninu može samo da pripadne muka. Ponovo vlast priča o navodnom padu stope nezaposlenosti, iako i Međunarodni monetarni fond govori sasvim suprotno.

Prvo treba razlučiti realnu stopu nezaposlenih od anketne i administrativne. Administrativna stopa nezaposlenih se dobija tako što se saberu prijavljeni nezaposleni i zaposleni građani, pa se taj broj podeli sa brojem nezaposlenih.

U ovom slučaju ostaje jedan veliki procenat stanovništva izvan statističkog posmatranja, a to su oni koji su nezaposleni, ali iz nekog razloga nisu obuhvaćeni evidencijom Nacionalne službe zapošljavanja.

Administrativna stopa nezaposlenosti je, međutim, najbliža onoj realnoj koja se dobija tako što se ukupan broj radno sposobnog stanovništva podeli sa brojem prijavljenih zaposlenih – razliku čine nezaposleni. I ovako po administrativnoj metodi umanjen broj nezaposlenih je u prošloj godini iznosio strašnih 30 odsto.

Do anketne stope nezaposlenosti se dolazi istraživanjem reprezentativnog uzorka, ali u skladu sa definicijama zaposlenih i nezaposlenih lica koje koristi Međunarodna organizacija rada.

Anketna stopa nezaposlenosti u trećem kvartalu 2014. u Srbiji je iznosila 17,6 odsto?! Između ostalih trikova, dovoljno je da neko u prethodnom mesecu bude jedan jedini dan radno angažovan, pa da statistički od nezaposlenog postane zaposlen.

Eto jednog bitnog dometa Vulinove ideje o prisilnom zapošljavanju.

Tako je vlast kao povećanje zaposlenosti prikazala rast od dva odsto uplata u PIO fond, ali je prećutala da je do tog rasta došlo administrativnim putem, tako što je novac sa računa Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje prebačen na račun PIO fonda kako bi se obezbedila isplata penzija.

Mešetareći dalje sa anketnim putem dobijenim rezultatima, vlast Aleksandra Vučića dolazi do zaključka kako broj nezaposlenih opada, a uskoro će narod da ubeđuje kako uopšte ni nema nezaposlenih, a oni nesrećnici koji kopaju po kontejnerima u potrazi za parčem hleba su obični plaćenici tajkuna koji bi da sruše ovaj režim.

Sve matematičke operacije mogu da se provere obrnutim redosledom, tako da se tačnost rezultata sabiranja vidi i kada od dobijenog rezultata odbijemo jedan broj koji smo sabrali i vidimo da li je preostao drugi sabrani broj.

Upoređivanjem realnih brojeva koje daje Zavod za statistiku sa procentima izraženim u vezi broja nezaposlenih u odnosu na ukupno radno sposobno stanovništvo vidimo da se broj radno sposobnih iz meseca u mesec smanjuje. To nije nemoguće, jer neki odlaze u penziju, drugi nestaju po nekom birokratskom razlogu iz evidencije NSZ-a, a dosta je i onih koji napuštaju zemlju u potrazi za srećom ili umiru od iznemoglosti i gladi.

Upravo zbog ovih poslednjih vlast bi trebalo manje da se hvali navodnim uspehom i smanjivanjem nezaposlenosti.

 

      A 1. Markovo štimovanje bilansa

Nezaposleni, koji su godinama uplaćivali u fond NSZ-a, u najboljem slučaju mogu da računaju sa kratkotrajnom pomoći u iznosu od 80 odsto najmanje zagaarantovane plate. Za razliku od njih, miljenici i poslušnici vlasti dobijaju daleko više.

Članovi Internet tima Srpske napredne stranke koji su se iskazali u pljuvanju po političkim neistomišljenicima i u veličanju lika i dela Aleksandra Vučića, dobili su od stranke dobro plaćene poslove u javnim preduzećima ili državnim organima. Pojedinci čak nastavljaju da aktivno rade za IT tim čak i u radno vreme u instituciji u kojoj su zaposleni i gde dobijaju platu iz budžeta u koji uplaćuju svi građani Srbije.

Oni koji iz nekog razloga nisu našli uhlebljenje u administraciji, a takvih je četrdesetak, od stranke mesečno dobijaju po 200 evra i jedan obrok dnevno, što je više od republičkog minimalca i za 50 odsto više od zagarantovane najniže naknade za nezaposlene. Novac je obezbeđen iz crnih fondova nastalih uzimanjem sredstava iz prispele pomoći za nastradale u prošlogodišnjim poplavama.

Direktor Vladine kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenih područja Marko Blagojević ranije se proslavio nameštanjem anketnih rezultata o popularnosti političkih stranaka. Danas štimuje bilanse Kancelarije kojoj je na čelu.

Po njegovim poslednjim nastupima u javnosti vidi se da je Kancelarija isključivo sprečavala zloupotrebe pomoći od strane građana. Niko se, međutim, nije bavio pitanjem tačnosti izveštaja o pristiglom novcu, odnosno činjenicom da nije sav pristigli novac zvanično evidentiran.

Grupa Srba iz Australije je još prošlog leta ukazala na to da je objavljeni izveštaj o prilivu australijskih dolara u Fond za pomoć postradalima netačan i da je sa ovog kontinenta poslato desetak puta više para i to samo od naših iseljenika (ne računajući pomoć australijskih državnih institucija). Niko se do danas od zvaničnika nije oglasio povodom ovoga.

Pare su nestajale i iz drugih donacija i najveći deo njih je završio u džepovima funkcionera na vlasti, a sada se ostatak preko bivšeg frizera iz Loznice, Slaviše Mićanovića, u gotovini isplaćuje naprednjačkim botovima.

 

       A 2. Proizvodnja nove sirotinje

Međunarodna organizacija rada (MOR) je oštro kritikovala sve zemlje, među kojima je i Srbija, koje u vremenima privredne krize smanjuju izdvajanja za socijalnu zaštitu i naknadu za nezaposlene.

"Teret sređivanja budžeta prebačen je na stanovništvo u trenutku kada je teško pronaći posao, pa je podrška potrebnija nego ikad", istakla je direktorka odeljenja za socijalnu zaštitu MOR-a Izabel Ortiz, ukazujući da je zaštita nezaposlenih, penzionera i nesposobnih za rad od 1947. prihvaćena kao univerzalno ljudsko pravo.

U Srbiji izdvajanja za pomoć nezaposlenima iznose tri odsto bruto domaćeg proizvoda, što je manje nego u većem delu bogatih zemalja, ali više nego u nekim zemljama regiona poput Crne Gore, Bugarske i Rumunije gde, međutim, i do tri puta veći procenat nezaposlenih dobija naknadu.

Sa druge strane, za penzije i druge vidove podrške penzionerima izdvaja se u Srbiji oko 13 odsto BDP-a, što je u samom vrhu i među zemljama s visokim prihodima, a na prvom mestu među zemljama sa srednjim prihodima, među koje je Srbija svrstana, zajedno sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom, Albanijom, Mađarskom, Bugarskom i Rumunijom. Kako su penzije ovde mizerne, jasno je da je bruto domaći proizvod Srbije u odnosu na broj stanovnika prenizak, što samo po sebi dovoljno govori o "uspešnosti" ekonomske politike ove i svih ranijih vlasti.

Države koje nisu u boljem položaju od Srbije, kao na primer Makedonija, kao jedan od vidova pomoći socijalno ugroženom stanovništvu donele su zakone o otpisu dugova prema javnim preduzećima, kao što je, na primer, EPS. Neke su otišle i korak dalje, kao Mađarska, pa su bankama naložile otpis dela duga za kamate na uzete kredite. U Srbiji u međuvremenu plene i kuće nezaposlenima koji duguju za struju, stvarajući tako nove socijalne probleme i beskućnike.

 

      A 3. Zatvaranje još 500 preduzeća

Međunarodni monetarni fond je prognozirao porast nezaposlenosti u Srbiji do kraja ove godine. Na ovo je republička Vlada spremno odgovorila promenom obračuna osnovice plate (kako bi se još više smanjilo izdvajanje za naknade nezaposlenima), kao i novim prepravljanjem statističkih rezultata.

Koristeći anketni metod izračunavanja stope nezaposlenosti u Srbiji, MMF je zaključio kako je krajem 2014. godine bez posla bilo 19.7 odsto radno sposobnog stanovništva Srbije. Po istom tom metodu, krajem ove godine, a po predviđanju MMF-a, ovde će bez posla biti 20,7 odsto stanovništva sposobnog za rad, dok će na kraju 2016. ta stopa iznositi čak 22 odsto. Realno je već sada jedna trećina stanovnika bez regularnog zaposlenja.

Stopa siromaštva je u Srbiji na kraju 2014. godine zvanično iznosila zastrašujućih 24,6 odsto, a novim Vladinim merama ona će još više rasti, bez obzira na svu statističku kozmetiku kojom pokušava da se sakrije činjenica kako u stvarnosti polovina stanovnika Srbije već danas živi ispod granice siromaštva.

Po dogovoru sa MMF-om Srbija do kraja godine mora da zatvori preko 500 preduzeća sa oko 30.000 radnika. Smanjenjem broja zaposlenih u javnom sektoru bez posla će ostati još oko 50.000 ljudi, dok će privatizacijom javnih preduzeća na biro rada biti poslato najmanje 27.000 radnika.

Sve u svemu, samo po aranžmanu sa MMF-om do 2017. godine oko 100.000 građana Srbije ostaće bez posla.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

%d bloggers like this: