Архива

Posts Tagged ‘kosarka’

OPSTRUKCIJA IZVOZA: SVESNO NANOŠENJE ŠTETE DOMAĆEM PROIZVOĐAČU I POGAŽENA REČ KOJU ĆE NAM RUSIJA ZAPAMTITI…

15. септембра 2014. Коментари су искључени

 

Prikrivene sankcije koje je predsednik Vlade Aleksandar Vučić uveo Rusima neće moći večno da ostanu tajna. Vlada Srbije će pre ili kasnije morati da prekine ovu dvostruku igru i sa Ruskom federacijom započne korektne odnose, ili da se suoči sa potpunim sunovratom. Pokušaj zavođenja sankcija Rusiji, Evropsku uniju su do sada koštale 90 milijardi dolara, a šteta za Srbiju tokom narednih meseci popeće se na milijardu evra. Ali, bez obzira na to, Vučićeva vlada vrši opstrukcije izvoza u Rusiji tako što je izvozna procedura takva da izvoznici u Rusiju čekaju na neograničeno dugo.

 

                    Vuk Stanić

 

Zbog ovoga su kontigenti za Rusiju proteklih meseci stizali sa zakašnjenjem, dok su izvoznici ispadali neozbiljni. Veliki broj špeditera koji rade u Vojvodini, takođe učestvuje u rastezanju procedure, kada se pojave novi privredni subjekti koji žele time da se bave.

Usled smišljene opstrukcije izvoza u Rusiju od strane Vučićeve vlade, srpski privrednici su izgubili više od 300 miliona evra. Dodatnih sedam stotina miliona evra biće manji izvoz u Rusiju, jer su srpske mesne prerađevine dobile zabranu plasmana na ovo tržište.

Na prvi pogled delovalo je da će od EU sankcija Rusiji, Srbija imati velike koristi i izvoz u ovu zemlju je počeo da raste. Izvoz je još uvek u porastu, ali se privredni subjekti koji izvoze u Rusiju, sada nalaze pod pritiskom organa poreske uprave.

Nekoliko privrednika koji posluju sa ruskim firmama suočilo se proteklih nedelja sa nenajavljenim kontrolama poreske uprave. Ispostavilo se da poreski inspektori ne znaju šta traže, ali da od pretpostavljenih imaju naređenje da pronađu bilo šta. Ovakve kontrole usledile su nakon što je Evropska unija kontaktirala Aleksandra Vučića objašnjavajući mu putem demarša da Srbija nije samostalna i suverena država.

U demaršu koji mu je uručen pisalo je da će Srbija biti kažnjena ukoliko pomogne privrednicima da povećaju obim izvoza u Rusiju. Ono što ne piše, a rečeno mu je usmeno je da očekuju da izvoz Srbije u Rusiji prestane da raste.

Kako su kontrole privrednika usledile nakon ovih susreta, mnogi su pomislili da je naredbe o ovakvom postupanju izdao lično Vučić. Krugovi bliski premijeru, međutim, tvrde da nemaju veze sa tim i da je u pitanju igra koju im smeštaju, kadrovi G17 i DS, ranije instalirani u Poreskoj upravi.

Poreska uprava, na žalost, nije jedina državna institucija koja je udarila po onima koji sarađuju sa ruskim privrednicima. A, sve te ustanove, odgovaraju lično Vučiću! Jasno je ko ovde laže i vrši neviđenu presiju na izvoznike u Rusiju.

Pojavili su se carinici i službenici raznih ministarstava, koji opstruišu izvoz u Rusiju, tako da Vučićeve reči: "Nećemo uvoditi sankcije Rusiji" počinju da budu prazno slovo na papiru.

Podsetićemo da se zbog neprofesionalnog ponašanja službenika Ministarstva poljoprivrede Srbije, lista proizvoda koji mogu bez carine da se izvoze u Rusiju skratila. Sa liste su skinute mesne prerađevine koje je Srbija ranije mogla da izvozi u Rusiju. Sada to više niko ne može, jer je bivši ministar poljoprivrede Dragan Glamočić, nastavio praksu ovog ministarstva i dodatno srozao propise o kvalitetu hrane.

Nova ministarka Snežana Bogosavljević se poput ranijih ministara ne meša preterano u svoj posao. Ona ne preduzima ništa da ispravi postojeće pravilnike zbog kojih je zdravlje stanovništva ugroženo, a u Rusiju možemo od hrane da izvozimo samo smrznuto meso.

Ona i raniji ministri ministarstvo vode na takav način da je hrana koju jedemo opasna po zdravlje: puna je GMO organizama, antibiotika, olova, žive, kokcidiostatika, hormona i sedativa, pa su i Rusi sa razlogom rezervisani u odnosu na naše proizvode…

 

      Ko učestvuje u rastezanju procedure izvoza u Rusiju

 

Posle detaljne analize čega sve ima u našem voću, povrću, mesu, kukuruzu, nadležne ruske inspekcije uvele su dodatne analize i testiranja. Samo kvalitet može u Rusiju, poručili su tamošnji eksperti koji se nisu libili da udare i na moskovski Mekdonalds. Hrana biljnog porekla za sada nije dobila zabranu, ali je po pitanju mesa iz Srbije za Rusiju moguće da se izvoze još samo smrznute polutke ili žive (ali zdrave) životinje. Izvoz mesa sveden je na izvoz svinjskih polutki, jer goveđeg, ovčijeg, jarećeg nema ni za naše potrebe.

Osim svinjskih polutki dovoljno ima i smrznute piletine, ali je ona puna hormona i antibiotika, pa ne može da prođe ruske provere. U toj zemlji na crnu listu je dospela i američka piletina iz istih razloga kao i naša. Iz navedenog se vidi da, službenici naše države rade sve da se izvoz ne poveća, sada kada je hrana Rusima najpotrebnija.

Vučić će verovatno kada ga sa statističkim podacima suoče komentarisati da on nije kriv i da u pitanju nisu ljudi koje je u državnoj upravi zaposlila Srpska napredna stranka.

Javnost će mu možda i poverovati, osim ako narod ne bankrotira usled povećanog oprezivanja sirotinje i prazne državne kase koju nije napunio jer je propustio šansu izvoznog rasta ka Ruskoj federaciji. Osim toga, nigde u svetu se za loše poslovanje ne može okriviti sekretarica, već isključivo direktor, kao što ni za loše vođenje Vlade ne mogu da budu krivi pomoćnici i sekretari, već isključivo ministri i premijeri.

Zato, ni kada dođe trenutak da se istraži ko je kriv za loš privredni rast i propuštenu šansu za saradnju sa Rusima, neće biti krivi pomoćnici ministra koje je instalirala strana služba, već isključivo Predsednik Vlade, Aleksandar Vučić. On ih ne smenjuje, a na funkcije postavlja i ljude koji su još u vreme DOS-a pokazali da su kriminalci i državni neprijatelji.

Sa druge strane, Vučićevu situaciju otežava i činjenica da mu je iz EU krugova skrenuta pažnja da ne kažnjava carinike, koji su nedavno uhvaćeni da namerno rastežu proceduru carinjenja robe prilikom izvoza u Rusiju.

Za većinu roba iz naše države, izvoz u Rusiju je bez carine, ali da bi roba u Rusiju pod tim režimom ušla, potrebno je da se prethodno podvrgne ovdašnjoj izvoznoj proceduri. Tu proceduru sprovodi carina.

Ceo postupak ranije je trajao najviše 48 sati, ali, od kada je Rusija pod sankcijama, našim izvoznicima se dešava da na papire čekaju i do deset dana. Zbog ovoga su kontigenti za Rusiju proteklih meseci stizali sa zakašnjenjem, dok su izvoznici ispadali neozbiljni.

Veliki broj špeditera koji rade u Vojvodini, takođe učestvuje u rastezanju procedure, kada se pojave novi privredni subjekti koji žele time da se bave.

Zapravo među prevoznicima i proizvođačima je rasprostranjena je priča da ko nije već ušao u posao sa Rusima, to ne treba ni da pokušava jer su tu vrata svima zatvorena, a nakon demarša Evropske unije, država tu nikome neće ni pomagati.

U praksi postoji armija malih proizvođača koji proizvode robu koja bi mogla bez carina da se izvozi u Rusiju, ali se svako suočava sa nekim vidom hendikepa. Postoje proizvođači koji imaju problem sa plasmanom, jer ne proizvode dovoljno, robe.

Za njih bi rešenje bilo da se udruže sa drugim mali proizvođačima, ali ne postoji centar koji bi mogao da posreduje u takvim dogovorima. Takav centar bi mogao da ih poveže i sa prevoznicima, koji ne proizvode ništa, ali imaju međunarodne transportne dozvole za Rusiju.

Normalna država bi u ovakvoj situaciji osnovala agenciju, koja bi spajala privredne subjekte i izvoz bi rastao.

Na žalost, Vučić se obavezao da to neće raditi. Premijer je zvaničnicima EU,obećao i da neće biti ni kredita za podsticaj izvoza u Rusiju, tako da oni koji poseduju zemlju, ili druge kapacitete, ne mogu da računaju na jeftina sredstva iz budžeta kakva su u Srbiji u vreme Dinkića dobijali stranci za pokretanje proizvodnje.

Na ovaj način Vučić je i javno priznao da više nismo suverena i nezavisna država. Nikada od petog oktobra do danas nije bilo jasnije da je nad Srbijom uspostavljena kolonijalna uprava velikih sila.

Ovde se otvara i pitanje zašto evropski zvaničnici poput Dejvida Kamerona i Angela Merkel, nisu predvideli neku kompenzaciju štete za srpsku privredu, kada su nas pozvali da se priključimo sankcijama Rusiji. Ako nam dobro misle bio bi red da na primer: EU dok traju sankcije da Srbiji izvozi robe u EU pod istim uslovima kako izvozi i u Rusiju, a firmama koje odustanu od Rusije i plasiraju robu na tržište EU, Unija bi mogla platiti umesto njih sve poreze doprinose za radnike.

Naravno, ovakvi predlozi ne stižu iz Evropske unije, iz Unije stižu demarši, pretnje i lažna obećanja, koja za cilj imaju dalje srozavanje srpske ekonomije.

 

      Nasilje Brisela i nad građanima EU

 

Paradoks je to što je većina zemalja članica pristupila EU, baš zbog ekonomskih pogodnosti. Osinivanju EU, prethodilo je stvaranje Evropske zajednice, organizacije koje su za cilj imale uglavnom unapređenje privredne saradnje, dok su spoljna politika i nacionalni identitet bile kategorije koje niko nije dirao. Danas bi mnogi voleli da izađu iz kola u koje su se uhvatili, ali kao što Brisel obzira nema prema Srbima, nisu mu svete ni želje građana država članica.

Danas su u Evropskoj Uniji načela zajedničke spoljne politike i bezbednosti stavljeni ispred nacionalnih i ekonomskih interesa. Briselski političari i evropska štampa bez pardona propagiraju rusofobiju. Najtiražniji listovi u Nemačkoj i Holandiji na naslovnim stranama su objavljivali bez ikakvih dokaza, da je predsednik Ruske Federacije, Vladimir Putin odgovoran za poginule Holanđane u malezijskom avionu Boing 777.

Naslovi poput: "Putin je ubio moju ćerku" bili su danima normalna stvar. Kada je stvorena atmosfera u javnosti da treba mrzeti sve što je rusko, Amerika i Evropska unija uvele su Rusiji sankcije.

Na kraju su mediji prestali da se bave ovom temom, a u javnosti se nije pojavio nijedan relevantan dokaz da Vladimir Putin ima veze sa obaranjem ovog aviona. Nije se pojavio nijedan dokaz da sa obaranjem aviona imaju veze borci za nezavisnost istočnih provincija Donjeckoj i Luganskoj oblasti, dok sve više indicija ima da je avion oborila upravo Ukrajinska vojska! U međuvremenu građani EU, sa kojima je manipulisano tokom krize vezane za obaranje malezijskog aviona su se pobunili.

Španski seljaci su na protestu protiv sankcija kojima je njihova zemlja morala da se priključi, zapalili zastavu Evropske unije i pobacali voće koje ne mogu da prodaju Rusima.

Nezadovoljni sankcijama prema Rusiji su čak i u Estoniji, Finskoj, Norveškoj, Italiji. Sve ove zemlje veliki deo svoje proizvodnje plasiraju na rusko tržište, a zbog ruskih kontramera sada trpe veliku štetu. Najteže je grčkim seljacima, kojima zbog krize u kojoj se zemlja nalazi ne mogu da očekuju ni pomoć Vlade, dok će naknada za gubitak od neostvarenih poslova sa Rusijom pokriti tek deset odsto štete. Mnogi grčki poljoprivrednici i stočari će bankrotirati.

O svemu ovome bojažljivo su počeli da pišu i Evropski mediji. Za to vreme ukrajinska vojska je raketnim bacačima gađala civilne ciljeve. Ubijali su žene i decu, dok su vojnici masovno dezertirali i bežali u Rusiju. Umesto da preispitaju svoju spoljnu politiku, koja sada zvanično podržava ratne zločine nad ruskim stanovništvom u Ukrajini, EU se odlučila da zajedno sa Amerikom uvede dodatne sankcije Rusiji.

Ponovo se počelo sa medijskom pripremom, ovog puta nije spominjan avion malezijske kompanije, ali je izmišljena kopnena intervencija Ruske vojske u Ukrajini. Ponovo se medijima nude pseudo dokazi. Fotografije na kojima se ništa ne može razaznati, šalju se medijima uz propratno pismo kako je to satelitski snimak koji navodno dokazuje upad ruske armije u Ukrajinu. Ovaj put, svesni da su u prošlosti putem medija i ranije plasirane laži kao na primer o oružju za masovno uništenje u Iraku, građani EU, počeli su da se suprotstavljaju ovoj suludoj spoljnoj politici.

Najbolji primer koliko je EU postala nepopularna je činjenica da je u Nemačkoj na lokalnim izborima u parlament prvi put ušla partija AD, koja je protivnik EU. S obzirom da se Nemačka smatrala motorom EU i da su njeni građani u najvećoj meri podržavali tu zajednicu ovo je pokazatelj da su nemci počeli da budu svesni štetnosti spoljne politike Unije.

 

      Protiv rusofobije, za spas Evrope

 

Trenutno u spoljnoj politici EU nije zastupljen ekonomski interes nijedne države članice, ali jeste zastupljen interes pojedinih globalnih korporacija koje posluju u Sjedinjenim državama i bave se proizvodnjom oružja.

Kolika je moć globalnih korporacija koje tresu EU i SAD, govori i činjenica da svi koji nisu želeli da se priključe preporučenoj rusofobji bivaju kritikovani. Italijanska ministarki spoljnih poslova Federika Mogerini je u više navrata "osuđivana", što nije javno kritikovala predsednika Rusije Vladimira Putina. Njeno imenovanje na mesto šefa diplomatije EU, nije rado prihvaćeno u ratno-huškačkim krugovima NATO pakta, koji će je narednih dana verovatno staviti pod veliki pritisak. Osim običnih građana EU i pojedine države članice, su shvatile da nove sankcije prema Rusiji nisu baš pametna ideja.

Austrija, Slovačka i Češka čak i zvanično nisu oduševljene novim predlogom proširenih sankcija. Austrijski kancelar Verner Fajman je vrlo hrabro kritikovao spoljnu politiku Unije prema Rusiji. Protiv sam beskorisnog zveckanja oružjem i protiv sam daljih sankcija, koje samo nama samima i našoj privredi štete, rekao je Fajman.

Ni Slovački premijer Robert Fico ne želi više da podržava ovakvu politiku EU prema Rusiji. On je otvoreno najavio da će uložiti veto i izjavio je da su sankcije beznačajne i kontraproduktivne.

-Nema smisla uvoditi nove sankcije. Glasaću protiv, za dobrobit evropske ekonomije i naroda Republike Slovačke, izjavio je on.

Bojkotu novih sankcija pridružio se i Bohuslav Sobotka, predsednik Češke Vlade.

-Neverovatno je da je EU odlučila da uvede nove sankcije Rusiji, a da nije prethodno razmotrila druge načine da zaustavi nove sukobe u Ukrajini, u kojoj svakodnevno raste broj žrtava. Trebalo je da predložimo strategiju za zaustavljanje krvoprolića, a ne da pretimo novim sankcijama, koje će samo nama škoditi, zaključio je Sobotka.

Niko se za razliku od Vučića nije izjašnjavao po pitanju aneksije Krima, tu treba naglasiti i da Krim ne može biti ista pričao kao i Kosovo. Jer na Krimu nije izvršen genocid nad Ukrajincima, već se Ruska većina opredelila mirnim putem za promenu granica. Ovako nešto je dozvoljeno međunarodnim pravom. U slučaju Kosova postoji stvaranje države putem genocida nad narodima sa kojima se deli teritorija što je suprotno svim principima međunarodnog prava i povelji Ujedinjenih nacija.

Bilo bi lepo da Vučić još jednom otvori udžbenike međunarodnog prava, koje mu još od studentskih dana stoje na policama, a koje je često citirao dok je bio radikal i prestane sa pričom da je Krim isti slučaj kao Kosovo.

Osim deklarativnog protivljenja sankcijama Rusiji, trebalo bi da naredi i sprovede kraj opstrukcije, Južnog Toka i kraj opstrukcije izvoza u Rusiju. Ne zato što treba da bude rusofil i voli Putina, već zato što za tim postoji opravdani ekonomski interes. Vučiću bi neko trebalo da skrene pažnju da je Srbija pred bankrotom. Treba mu reći da oporezivanje penzija neće pomoći, kao što nam ni i EU neće pomoći, niti će nas primiti u članstvo kada bankrotiramo.

 

     A 1.

   Mihajlović: Ne vršim opstrukciju izvoza u Rusiju

Isražujući priču da potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović, vrši opstrukciju izvoza u Rusiju, tako što prevoznicima uskraćuje dozvole za međunarodni transport u ovu zemlju, istraživački tim redakcije od potpredsednice je zatražio da se izjasni o broju dozvola koje smo od Rusije tražili. Ministarka je izjavila da ona sigurno na taj način ne vrši opstrukciju izvoza u Rusiju i kao dokaz ponudila listu neiskorišćenih i izdatih dozvola. Iz Ministarstva je takođe poslata i sledeća zvanična informacija:

"…Sa Ruskom federacijom za 2014. godinu, razmenjeni su sledeći kontigenti :

1. Bilateralno tranzitne dozvole, koje važe za sva vozila, razmenjene su sa ruskom federacijom u količini od 6.500 dozvola od kojih je 3.822 iskorišćeno, a 1.069 je kod prevoznika neiskorišćeno. U ministarstvu je preostalo još 1.609 ovih dozvola, tako da se kao neizdato vodi 24, 07 odsto.

2. Bilateralno tranzitne dozvole za hladnjače, razmenjene su u obimu od 1.000, od čega je 629 iskorišćenih dozvola, dok je kod prevoznika 143 ovih dokumenata. U ministarstvu ih je preostalo čak 228, što je u procentima izraženo 22,8 odsto.

3. Kada su u pitanju dozvole za treće zemlje, razmenjeno je njih pedeset, a iskorišćeno ih je tek jedanaest, u kod prevoznika se nalazi 25 ovih dozvola. U ministarstvu ih je moguće povući još trinaest što čini ukupno šest odsto nerealizovanih dozvola.

Osim ove tri kategorije u fondu ministarstva je ostalo još tri odsto dozvola za hladnjače kao i ukupno 143 dozvole za sve ostale kategorije trećih zemalja nema…".

Podaci koje je ovde iznelo nadležno ministarstvo govori jasno da je ovoliko broj neiskorišćenih dozvola direktna posledica smišljene opstrukcije izvoza u Rusiju, kreirana od strane Vlade Srbije, odnosno Aleksandra Vučića. Sad je jasno i zbog čega su čelnici Evropske unije "odobrili" Vučiću da se zvanično ne pridruži sankcijama. Jer, on i to, kao i sve druge podlosti, radi iza leđa, nezvanično.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

„BULGARTABAK“ : TRŽIŠTA NA BALKANU ZAHVALNA ZA DISTRIBUCIJU ŠVERCOVANIH CIGARETA

8. септембра 2014. Коментари су искључени

 

Nekada najveća državna bugarska duvanska industrija, "Bulgartabak", kao balkanski gigant, postala je meta regionalne duvanske mafije. Pre, za vreme i nakon privatizacije, "Bulgartabak" je bio na meti američkog "Filip Morisa".

Kad su amerikanci uvideli da neće dobiti "Bulgartabak" za male pare, krenuli su u rat protiv ove bugarske kompanije koju su u međuvremenu kupili Rusi. "Filip Moris" sve čini da satre "Bulgartabak", pa koristi i balkansku duvansku mafiju za falsifikovanje brendova i šverc lažnih cigareta koje nose ime bugarskog proizvođača. U tome im pomaže i jedan član bugarskog parlamenta, Dilian Peevski, koji je jedan od ključnih ljudi duvanske mafije u ovoj zemlji.

 

                 M. Hadžić

 

Bugarska duvanska industrija, "Bulgartabak", bila je, kao i sva slična stara socijalistička preduzeća na Istoku posle pada komunizma, na udaru kriminalnih klanova, korumpiranih političkih oligarhija i najvećih monopolskih kompanija u svetu, kao što su "Filip Moris" i "Britiš tobako". "Filip Moris" je hteo da kupi bugarski "Bulgartabak" još 2011. godine, što je izazvalo proteste duvanskih radnika u Sofiji.

Prethodno je Ričard Morgan, direktor "Filip Morisa" za Bugarsku i Rumuniju, procenio da će im "Bulgartabak" biti glavni konkurent u narednim godinama i da "nešto hitno mora da se uradi". Umesto da ulažu u kupovinu, gospoda iz "Filip Morisa", setila su se nečega mnogo jednostavnijeg i jeftinijeg. Zvanično, "Filip Moris" je preko bugarskih medija razglasio "da je odustao od kupovine".

Ubrzo je na scenu stupila austrijska firma "BT invest GmbH", u većinskom vlasništvu ofšor kompanije ruske VTB banke, sa idejom da preuzme 79,83 odsto "Bulgartabaka" za 100,1 milion evra.

Američka kompanija je odmah finansirala protest 500 radnika "Bulgartabaka", kako bi sprečili Ruse da uđu u pregovore, ali je sve prošlo bledo i nezapaženo. Čak je i šef Nacionalne agencije za privatizaciju Bugarske, Emil Karanikolov pokušao da "reklamira" američki "Filip Moris", japanski "Džepen tobako internešenel" i korejanska korporacija KTG, kao glavne potencijalne kupce, dajućim im, mimo zakona, prednost. Ali, ni to nije imalo efekta.

"Filip Moris" je još mnogo ranije, sa velikom lakoćom došao u posed Duvanske industrije u Nišu, nakon poznate, veleizdajničke ponude koju su ovoj američkoj kompaniji omogućili tadašnji srpski ministri, Aleksandar Vlahović i Božidar Đelić.

Kupovina "Bulgartabaka" bila im je preveliko ulaganje, jer su planirali da se od ove državne kompanije okoriste na drugi način, i to tako što su imali "strategiju" da iscrpljuju sve druge ponuđače i navode radnike na proteste prilikom svakog pokušaja privatizacije od strane konkurentskih kompanija. Posebno onih iz Ruske federacije.

Ipak, ne videći drugi izlaz, u oktobru mesecu 2011. godine, Bugarska je prodala svoju monopolističku firmu za proizvodnju duvana "Bulgartabak", posle pet neuspešnih pokušaja u proteklih trinaest godina. Transakcija je opet, uz podršku iz "Filip Morisa", bila propraćena protestima zaposlenih.

Prema ugovoru vrednom 100 miliona evra, koji je potpisan 13. septembra između Agencije za kontrolu privatizacije i post-privatizacije i predstavnika austrijske firme BT Invest, 80 odsto akcija "Bulgartabaka" je planirano da ide kupcu, koji je u vlasništvu kompanije VTB Kapital, investicionom krilu ruske državne VTB Banke.

Tadašnji generalni direktor VTB Kapitala Atanas Bostandžijev rekao je da ruski kupac planira da uloži oko milion evra u bugarsku kompaniju u prvoj godini poslovanja, a da će narednih godina biti investirano još pet miliona, te da je strategija VTB Kapitala predviđa dalje širenje poslovanja i ulazak na nova tržišta, uključujući i centralnu i istočnu Evropu.

Ugovor sa Rusima ima više klauzula ubačenih na insistiranje sindikata radnika u tri fabrike "Bulgartabak"-a u Sofiji, Blagoevgradu i Plevenu. Te klauzule garantuju da novi vlasnik neće promeniti glavne delatnosti kompanije u narednih deset godina i da neće dozvoliti njenu likvidaciju ili nelikvidnost.

Ruski kupac je prihvatio sve, čak i to da neće smanjivati svoj udeo u kompaniji u narednih pet godina i da mu neće biti dozvoljeno da vrši bilo kakve strukturne promene ili transformacije unutar grupe! Takođe, spremno su potpisali i da će kupovati pet hiljada tona bugarskog duvana godišnje! Jedan od najznačajnijih uslova koji su Rusi takođe potpisali sa "Bulgartabakom", bio je i održavanje nivoa zaposlenih u "Bulgartabaku" i njegovim filijalama na nivou iz 2010. godine.

Upoređujući način na koji je "Filip Moris" ušetao u Duvansku industriju Niš, zahvaljujući korumpiranim srspkim ministrima, Vlahoviću i Đeliću, "Bulgartabak" je sa ruskim kupcem samo dobio priliku da napreduje.

Ali, "Filip Moris" ne miruje, nego "potpaljuje" radnike "Bulgartabaka" koji opet protestuju, tvrdeći neosnovano da je konkurs za prodaju bio namešten u korist BT Investa. Ipak, ni taj pokušaj diskreditacije nije uspeo.

Igre "Filipa Morisa" oko "Bulgartabak"-a ovim nisu završene. Na svetskom tržištu rezanog duvana, "Filip Moris" sve čini da osujeti svoju konkurenciju, tako i "Bulgartabak".

Uprkos svemu, "Bulgartabak" širi poslovanje. Tako je ova kompanija, prošle godine u junu mesecu, kupila i posrnulu banjalučku Duvansku industriju. Izvršni direktor ove duvanske kompanije, Vencislav Čolakov, potpisao je sa vladom Republike Srpske najpre Memorandum o razumevanju, a onda i ugovore sa preuzimanjem obaveza.

Od tog momenta, otvorila su se i vrata za nove poslove balkanskih švercera duvana…Naime, ubrzo nakon preuzimanja Fabrike duvana u Banjaluci, "Bulgartabak" upada u zamku distributera, a dobija i "krtice" unutar same kompanije, koje otvaraju takozvano "crno tržište" duvana i organizuju prodaju cigareta bez akciza (markica).

Distributeri "Bulgartabaka" u balkanskim zemljama, počeli su da prodaju i dobro poznati bugarski brend "Eva", ali falsifikovani! Banjaluka kao i cela Bosna i Hercegovina, poslužili su kao odličan teren da i drugi švercovani duvanski proizvodi iz "Bulgartabaka" dolaze u distributivne mreže.

Odlična prodaja slim (ultratankih) cigareta "Eva", bio je razlog da ih duvanska mafija "prepozna" kao izvor zarade. U svim postojećim prodajnim mrežama "Bulgartabaka" ("Gledis 2006" iz Drača, "Interevropa logistik usluge" iz Zadra, "Feniks sekjuriti" iz Tetova, "Trokadero" iz Prištine "Real" iz Pogradeca i "Balkan monark" iz Tirane), pojavile su se falsifikovane cigarete marke "Eva".

Postavilo se i pitanje: za koga rade te distribucije? Po svemu sudeći, rat koji "Filip Moris" vodi protiv ruske kompanije koja je kupila "Bulgartabak", i dalje traje. U tom ratu, amerikanci se koriste i duvanskom mafijom i distributerima "iz lojalnih zemalja" poput Albanije, Hrvatske i nadridržave Kosovo.

Dobro pozicioniran u bugarskom društvu, ali korumpiran, iza svih poslova "na crno", koji se na štetu "Bulgartabaka" odvijaju, stoji bugarski advokat, narodni poslanik i tajkun, Dilian Peevski, sin Irene Krasateve, vlasnice najvećeg bugarskog izdavačkog i štamparskog preduzeća, kao i lanca distributivnih mreža.

Sredinom juna ove, 2014. godine, tri osobe su uhapšeni zbog umešanosti u pokušaj navodnog ubistva Peevskog, ali su na kraju pušteni zbog nedostatka dokaza. Diplomatski izvori iz Sofije, u pojedinim zapadnim medijima izneli su mogućnost da je Peevski oteo deo profita duvanskoj mafiji, koji mu nije pripadao, pa je skovana zavera protiv njega.

Dva bugarska poslanika tvrde da je Peevski "morbidan ludak", spreman da inscenira takve stvari, ali i da je bogatstvo stekao kriminalom u koji je dospeo zajedno sa svojom majkom, od koje je i naučio "zanat" pljačke, falsifikovanja i prodaje akcizne robe putem distributivne mreže.

Sa druge strane, nisu nepoznati ni koruptivni poslovi koje je Peevski radio za američke i evropske kompanije, među kojima je i "Filip Moris". Zaključke iz toga nije teško izvesti.

 

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

%d bloggers like this: