Архива

Posts Tagged ‘kontrola’

RAZNI POSLOVNI „TENISOVI“ TRIKOVI I ODNOS PREMA ZAPOŠLJENIM RADNICIMA KAO PREMA NADNIČARIMA!!!

13. маја 2015. Коментари су искључени

 

Srbiji su neophodne strane investicije, ali je puštanje nemačkog holdinga "Tenis" da zida klanice opasna avantura. Ovaj koncern je u Nemačkoj i Rusiji već poznat po izuzetno lošem kvalitetu mesa i prerađevina, bezobzirnom iskorišćavanju radnika, pranju para i prevarama na štetu liferanata i kupaca. Ni sam većinski vlasnik Holdinga, Klemens Tenis, ne može da se pohvali poštenjem, jer su ga zbog pokušaja prevare uspešno nemačkim sudovima tužili najbliži srodnici.

 

                Fridrih Emke (dopisnik iz Frankfurta)

TENISOVA AVANTURA1

 

Krajem aprila je jedna od najvažnijih vesti u medijima u Srbiji bilo potpisivanje „memoranduma o razumevanju" između Vlade Srbije i holdinga „Toennies" (Tenis) iz Nemačke. Ovakvi memorandumi, istina, nisu ni za jednu stranu obavezujući, ali je zabrinjavajuće to što državni vrh Srbije već sada u javnost pušta potpuno netačne informacije. Tako je Aleksandar Vučić, predsednik Vlade Srbije, povodom potpisivanja Memoranduma izjavio kako će dolaskom pomenutog koncerna Srbija dobiti mogućnost da proizvodi najkvalitetnije meso u Evropi.

Meso i mesne prerađevine Tenisa su daleko od toga da budu najkvalitetniji u Evropi, a većinski vlasnik i direktor Koncerna, Klemens Tenis, najkontraverzniji je biznismen današnje Nemačke, kome ništa nije sveto kada se radi o povećanju njegovog ličnog bogatstva.

Već nekoliko godina unazad sudovi u Nemačkoj su zaposleni postupcima koje jedni protiv drugih vode članovi porodice Tenis, čiji je 1994. umrli rođak Bernd Tenis osnovao Koncern. Sporno je ne samo ko šta i koliko treba da nasledi od poslovne imperije, koja u međuvremenu vredi više milijardi evra, već i ko u istoj ima koja prava.

Klemens Tenis, koji je imao polovinu vlasništva u Koncernu, od sinova svog umrlog brata Bernda dobio je još po pet odsto vlasništva i tako postao većinski vlasnik kompanije, ali mu ni to nije bilo dovoljno.

Na Božić 2002. godine Klemens u svojoj kući organizuje malo porodično slavlje u okviru koga on i njegova dva sinovca potpisuju sporazum kojim je Klemensu u najvažnijoj klanici Koncerna, koja je bila registrovana kao posebno privredno društvo, dato pravo dvostrukog glasa, tako da je na skupštinama osnivača mogao da nadglasa svoje oponente.

Ovaj sporazum je overen kod notara, ali je uprkos tome sadržao jednu sitnicu oko koje su se narednih godina lomila koplja pred nemačkim sudovima. Na prevaran način, protivno jasno izraženoj volji svojih, istina poslovno neiskusnih bratanaca, Klemens je pokušao pomenuti sporazum da primeni na u međuvremenu osnovani Holding u koji su ušla sva preduzeća porodice Tenis.

Na suđenjima koja su usledila i u kojima su nemačke sudije pokušale da razmotaju klupko porodičnih zavada, notar koji je overio sporazum priznao je da je nepominjanje prenosa dvostrukog glasa na ceo Holding „glupa greška". Za razliku od Klemensa i njegovih saučesnika, sudije su smatrale kako je njegov pokušaj da prigrabi svu vlast u Koncernu nelegitiman i da mladi naslednici uopšte nisu bili dobro informisani koje su krajnje posledice potpisivanja sporazuma iz 2002. godine, tako da su dobronamerno verovali svom stricu i prepustili mu većinski udeo u samo jednom delu Holdinga.

U međuvremenu je jedan od bratanaca pokrenuo sudski postupak kojim želi da poništi raniji ugovor o poklonu, kojim je stricu Klemensu poklonio još pet odsto vlasništva u Holdingu. Ako izgubi i ovaj spor Klemens bi od apsolutnog gospodara kompanije „Tenis" mogao da postane manjinski vlasnik koga drugi suvlasnici u svakom trenutku mogu da nadglasaju.

Postupak u vezi sporazuma iz 2002. godine pokazao je, međutim, o kakvoj ličnosti se radi kada je u pitanju Klemens Tenis. Njegov brat Bernd je stvarni osnivač kompanije i on je Klemensa svojevremeno uveo u posao dajući mu polovinu vlasništva u klanici u Redi, tada jedinom, a danas najvažnijem i najvećem porodičnom pogonu. Umesto zahvalnosti, Klemens je pokazao neshvatljivo nepoštovanje prema svom umrlom bratu, pokušavajući da iz posla istisne njegove sinove i naslednike.

Klemens Tenis je i predsednik nadzornog odbora fubalskog kluba „Šalke 04", na kom mestu je takođe nasledio svog brata Bernda. Ruski gigant

„Gasprom" potpisao je 2011. godine sa ovim fudbalskim klubom višemilionski sponzorski ugovor. Prilikom potpisivanja ugovora Klemens se na kratko susreo i sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i tom prilikom najavio veće angažovanje na ruskom tržištu. Ljubav je, međutim, trajala veoma kratko.

Da bi neka zapadnoevropska klanica mogla da dobije dozvolu da u Rusiju izvozi meso ona mora da omogući nesmetanu kontrolu koju vrše ruski veterinari i sanitarni inspektori. Tokom rutinskih kontrola oni su u klanicama holdinga „Tenis" otkrili bakterije i tako je jedan po jedan pogon Koncerna gubio dozvolu za izvoz.

Poslednja se 2013. na udaru našla glavna klanica Koncerna u gradiću Redi koja je u to vreme izvozila 2.500 tona svinjskog mesa nedeljno u Rusiju, što je predstavljalo njenu jednodnevnu proizvodnju.

Nemački mediji su u to vreme pokušali da stanu u odbranu „Tenisa" koji ima godišnji promet od preko pet milijardi evra i direktno i preko kooperanata zapošljava desetine hiljada radnika. Medijsku kampanju je, naravno, finansirao sam Klemens koji je u javnosti proturao priču kako se u suštini radi o protekcionističkim merama Kremlja

Klemens ovo nije lično iznosio, niti je to činio bilo ko iz Holdinga, već nešto niži službenici Udruženja mesara Nemačke koje je, naravno, pod kontrolom porodice Tenis. Do poslednjeg momenta, odnosno do uvođenja sankcija Evropske Unije Rusiji, Klemens se nadao da će naći neku vezu preko koje bi mogao da dospe do samog ruskog državnog vrha i da davanjem mita ponovo dobije uvozne dozvole za svoje klanice.

Čak je i neposredno pred uvođenje sankcija tvrdio kako je Koncern spreman da uloži milijarde evra u otvaranje klanica u samoj Rusiji u kojima bi se prozvodilo meso i mesne prerađevine za to tržište.

Da medijska priča o navodnim ruskim protekcionističkim merama nije istinita, videlo se odmah, jer glavni „Tenisov" konkurent, „Vion Food" iz Holandije, nije bio pogođen zabranom uvoza mesa u Rusiju zbog bakteriološke neispravnosti.

Očigledno je kako je u klanicama „Tenis" higijena bila gurnuta u zapećak, a da su nemačke vlasti svesno pred tim zatvarale oči, jer je nemačkoj klaničnoj industriji bilo važno da što više mesa izveze u Rusiju kako bi sa tog ogromnog tržišta istisla konkurenciju. „Tenis" nije imao probleme samo u inostranstvu, već i kod kuće, u Nemačkoj.

Nemački dnevni listDie Welt" objavio je 13. septembra 2007. da su najbliži saradnici Klemensa Tenisa uhapšeni i da se protiv njih vodi krivični postupak zbog više različitih krivičnih dela, između ostalog zbog prevare i dampingovanih plata radnicima.

U saopštenju tužilaštva iz Bohuma, koje je preneo „Die Welt", istraga se vodila i protiv Klemensa Tenisa i Jozefa Tilmana, direktora Holdinga „Tenis", kao i protiv daljih deset visokih menadžera kompanije. Istraga je vođena i zbog crnih fondova sklonjenih na bankovne račune na Kipru, ali je tužilaštvo procenilo da za to ne postoji dovoljno dokaza.

Posle tužioca iz Bohuma u slučaj se uključilo i tužilaštvo iz Bilefelda, koje je Koncern sumnjičilo da je lažno prikazivao izvoz mesa u Rusiju i tako nezakonito dolazio do subvencija koje nemačka Vlada i briselska administracija daju izvoznicima agrarnih proizvoda u zemlje izvan Evropske unije.

Tokom istrage policija je zajedno sa poreskim organima pretresla tridesetak stanova i kancelarija saradnika Holdinga u Nemačkoj i na Kipru. Sama činjenica kako je nemačka Savezna uprava carina slučaj prosledila Zemaljskoj kriminalističkoj policiji pokazivala je kako se u slučaju „Tenis" radi o nečem mnogo značajnijem od običnog carinskog prekršaja.

Predsednik mesno nadležnog granskog sindikata radnika u prehrambenoj industriji Matijas Brimer povodom privođenja funkcionera „Tenisa" dnevnom listu „Die Welt" otkrio je kako po saznanjima sindikata između 70 i 80 odsto zaposlenih „Tenis" pozajmljuje od svojih ćerki firmi sa sedištem u Istočnoj Evropi. „Koliko nam je poznato, ‘Tenis’ ove radnike plaća daleko manje nego što je to uobičajeno prilikom zapošljavanja nemačke radne snage", rekao je tada Brimer.

Trik koji je koristio „Tenis" u međuvremenu je poznat i u Srbiji. Holding ne ulazi u rizik stalnog zapošljavanja radnika koje onda mora više da plaća, a u slučaju davanja otkaza mora da im isplati i otpremninu, već iste zapošljava neko fantomsko preduzeće iz Istočne Evrope sa kojim „Tenis" zaključuje ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji.

Na osnovu pomenutog ugovora Holding tom preduzeću isplaćuje nadoknadu, a ono daje plate radnicima koji rade za „Tenisa". Plate su, naravno, usklađene sa cenom radne snage ne u Nemačkoj, u koju radnici odlaze kako bi radili u klanicama, već u zemlji porekla radnika. Čak su u pojedinim slučajevima plate bile niže i od proseka u Istočnoj Evropi.

Tenis" je dovedene radnike iz siromašnih zemalja Evropske unije smeštao u posebne prostorije, svojevrsne radničke hotele u kojima su vladali uslovi slični onima u zatvoru. Po izveštavanju pojedinih medija, koji nisu mejn-strim mediji koje finansijski pomažu „Tenis" i od njega kontrolisano Udruženje klaničara, prostorije u kojima se smeštaju „nadničari" (kako ih nazivaju pomenuti mediji) iz Istočne Evrope su prljave i zapuštene.

U jednoj sobi spava i više od dozvoljenog broja radnika. Pauza za ručak je u klanicama Holdinga svedena na svega nekoliko minuta, radnicima se kontroliše i broj odlazaka u toalet.

Slobodni dani, plaćeni godišnji odmor ili bolovanje za ove radnike ne postoje. Ko se pobuni biva momentalno otpušten, a on sam mora posle toga da se snalazi za povratnu kartu do svoje otadžbine.

Nemačka televizijska stanica „Sued-West Rundfunk" (SWR), koja radi u okviru prvog programa nemačko televizijskog javnog sektora ARD-a, objavila je 4. aprila 2008. reportažu koja pokazuje totalnu kontrolu radnika u klanicama holdinga „Tenis". Kamere za nadgledanje su postavljene bukvalno svuda, čak i u kabinama za presvlačenje.

Peter Šar, nemački savezni poverenik za zaštitu podataka, oštro je protestvovao protiv ovakvog ponižavajućeg nadgledanja radnika, pa je „Tenis" ubrzo uklonio kamere iz svlačionica, kao i neke iz pogona. Većina kamera je, međutim, ostala, a „Tenis" je da bi izbegao nove izveštaje medija povećao izdvajanje za medije.

U februaru 2015. u Reda-Videnbriku, gde je najvažnija i najveća klanica Holdinga „Tenis", uvedena je služba nezavisnog ombudsmana koji će se posvetiti problemima radnika iz Istočne Evrope. Iako to nije naglašeno, ombudsman će najviše morati da obrati pažnju upravo na „Tenis" i radne uslove u njegovim pogonima.

I sama firma „Tenis" koja u Redi i okolini u svojim pogonima zapošljava preko 5.000 radnika, od kojih je polovina poreklom iz Istočne Evrope i formalno je zaposlena u nekoj od kompanija koja sa Holdingom imaju ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji i iznajmljivanju radne snage, priznaje kako u radnim i ugovorima o iznajmljivanju prostorija (stanova i soba) postoje „izvesni propusti", kako je najcrnje robovlasništvo od vremena Drugog svetskog rata i radnih logora u lokalnim novinama nazvao referent za radno pravo u „Tenisu" Martin Blumentrit.

Pošto su se nemačke vlasti ozbiljno zainteresovale za poslovanje Holdinga „Tenis" i za uslove rada u njegovim pogonima, Klemens Tenis, čije je lično bogatstvo procenjeno na oko dve milijarde evra, odlučio je da proizvodnju iseli u neku zemlju koja manje pažnje obraća na ovu problematiku. Srbija sa aktuelnom vlašću i važećim Zakonom o radu mu izgleda kao Eldorado.

Osim toga, zahvaljujući posebnom međudržavnom ugovoru srpska mesna industrija ima u Rusiji isti status kao i tamošnja preduzeća i ne podleže tako oštrim kontrolnim merama kao klanice iz Evropske unije.

Osim što će radnike iskorištavati na isti način kao i južnokorejska „Jura" i drugi, slični moderni robovlasnici, „Tenis" će Srbiji naneti i drugu vrstu štete. Proizvodi sa ovim brendom su u Rusiji po zlu i nehigijeni već poznati, tako da nije nemoguće da vlasti iz Moskve u dogledno vreme zabrane uvoz mesa i mesnih proizvoda iz cele Srbije.

U tom slučaju će „Tenis" svoje proizvode iz Srbije izvoziti na istočno-azijsko tržište, koje je manje zahtevno od ruskog, i na kome je „Tenis" u ekspanziji poslednjih nekoliko godina, ali je pitanje da li će ostala preduzeća srpske mesne industrije uspeti da za svoje proizvode brzo nađu alternativu Rusiji. Oni koji u tome ne budu dovoljno brzi moraće da otpuštaju radnike i raskidaju ugovore sa kooperantima.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

POTSEĆANJE NA DEO UČINKA STRANIH OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI U OSTVARIVANJU CILJA RAZBIJANJA SRBIJE

12. марта 2015. Коментари су искључени

 

“Svu materijalnu moć uložićemo za otupljivanje i zaglupljivanje ljudi. Ljudski mozak i svest mogu se izmeniti. Posejaćemo haos, neprimetno ćemo ih uputiti da veruju u pogrešne stvari. Naći ćemo saveznike i istomišljenike svuda pa i u samoj Rusiji. Rezultat će biti konačno gubljenje samosvesti.

Neprimetno, ali aktivno i stalno, doprinosićemo zaglupljivanju činovnika i stvaranju neprincipijelnosti. Čast i državni poredak predstavljaće nešto prošlo i nepotrebno, što će se ismejavati. Biće pojedinaca koji će uvideti šta se događa. Njih ćemo učiniti bespomoćnim, izložićemo ih podsmehu…”

 

 

 

RAZBIJANJE SRBIJE

 

A pojedini detalji ove priče sa naših prostora su se možda odigrali baš kako je opisano, a neki možda i nisu , i o njima ćemo saznati mnogo kasnije, tada kada nam ni jedan državni interes više neće biti značajan i onda kada naša svest bude takva, da od drveta ne razlikujemo šumu…!!!!

 

©Geto Srbija

materijal naveden

SRBIJA: PRE PRODAJE DRŽAVE, IZVRŠITI PRODAJU RUDNOG BOGATSTVA

 

Zna li ministar Bačević, ko kopa po državi Srbiji, (osim stranih službi)???

Strane kompanije, i dobro informisani domaći "biznismeni" pljačkaju rudna bogatstva Srbije, koja vrede više milijardi evra. U nepravednu eksploataciju nacionalnih dobara uključene su i najveće svetske kompanije "Rio Tinto" i "Glen Kor", tako što informacije pribavljene iz Geološkog instituta Srbije, prodaju budućem eksploatatoru nacionalnog rudnog bogatstva. Radi se o izuzeno preciznim informacijama čije prikupljanje je pedeset godina finansirala država.

 

                Vuk Stanić

MINISTAR MEDJU RUDARIMA2

 

Strane kompanije u Srbiji koje se bave istraživanjem rudnih bogatstava, često imaju po dvoje zaposlenih. Od korumpiranih ljudi u našoj vladi i resornom ministarstvu pribavljaju dozvolu za istraživanje rudnih resursa na lokaciji za koju unapred znaju da je bogata rudom. Taktika podrazumeva da posle nekog vremena saopštavaju javnosti kako su, eto, otkrili velike zalihe rude!

Njihov, navodno istraživački rad, koji je od samog početka eksploataciona delatnost, proglašava se stečenim pravima. Država im takva prava priznaje i oni počinju da eksploatišu rudu sa lokacije bez da su prethodno učestvovali na bilo kakvom tenderu! Ova istraživačka prava se kompanijama dodeljuju po ceni od 400 evra.

Tipičan primer nedomaćinskog ponašanja je eksploatacija privrednih, pre svega prirodnih i to energetskih resursa. Jedan od ekstremnih primera je Zakon o koncesijama, kojim se dozvoljava neograničena eksploatacija neobnovljivih privrednih resursa.

Čest je slučaj da se u sadašnjoj praksi Srbije resursi upotrebljavaju radi zadovoljenja generacija, ali stranih, a da se ne vodi računa o tome da li će takvom eksploatacijom biti ugroženo zadovoljenje potreba budućih generacija.

Još goru situaciju predstavljala bi prodaja kombinata koji se nalaze na delu zemlje sa neobnovljivim i dragocenim rudnim bogatstvom i to u bescenje kao što je slučaj sa Borskim rudnicima.

Prema nezvaničnim informacijama, strana kompanija "Glen Kor" već tokom izborne kampanje počela je da lobira kod budućih ministara iz SNS-a, da im se omogući kupovina Borskih rudnika, ali i pravo da istražuju zalihe uljanih škriljaca na jugu Srbije.

Neophodno je naglasiti i da osim Zakona o koncesiji koji je napisan na štetu države, a u korist tajkuna, i pored prevara koje se odvijaju pod plaštom eksploatacionih prava, u Srbiji godinama niko nije plaćao ni rudnu rentu! (Zvanično ova taksa se zove: naknada za korišćenje mineralnih sirovina, odnosi se na sve rude, kamen, naftu i gas)

Srbija je sa privatizacijom rudnika i resursa počela 2000. godine odmah posle petog oktobra, a tek 2007. godine kada je privatizovano sve što je interesovalo tajkune. Potom je država, donela Uredbu o plaćanju naknade za korišćenje sirovina. Ipak kontrola o tome ko koliko plaća skoro i da ne postoji. Pa su mediji spekulisali da se i ta uredba slabo primenjuje!

Kompanije koje za sada definitivno ne plaćaju rudnu rentu su: EPS, RTB Bor, proizvođači mineralnih voda, i kamenolomi.

EPS, RTB, Lafarž, Holcim, Titan, ciglarska i keramičarska industrija, fabrike mineralne vode, kamenolomi, industrija građevinskog materijala i mnoge druge firme i grane su obavezne da plaćaju nadoknade za korišćenje mineralnih sirovina, ali one to ili uopšte ne čine ili plaćaju po sopstvenoj proceni kada i koliko žele.

Inače visina rudne rente je među nižima u svetu. Italija i Srbija naplaćuju sedam odsto vrednosti iskopane rude, dok Poljska i Albanija zaračunavaju 10 odsto. Rusija čija firma "Gasprom njeft" eksploatiše naftu u Srbiji naplaćuje čak 22 odsto svima koji eksploatišu rudna i energetska dobra ove zemlje.

U Srbiji postoji više od dve stotine rudnika i nekoliko desetina mineralnih i energetskih nalazišta. Prema njegovim rečima neke od firmi koje u Srbiji posluju po osnovu ekploatacionih prava, ili zakona o koncesiji je i "Rio Tinto", britanska kompanija koja vadi Jadarit iz jalovišta kod Loznice.

Oni su posao započeli pod izgovorom istraživanja. Po tom osnovu, oni su bez ikakve naknade mogli da utovare jalove iskopine na kamione i da ih odvezu, ne plativši nikome ništa!

Rudarske inspekcije nikada nisu do kraja proverile da li se iz jalovišta vadilo samo radi istraživanja, ili je to bilo pokriće za tajnu eksploataciju, a plan je bio da se sa zvaničnom eksploatacijom počne ove godine na dan Cerske bitke!

Tačna priča da se Jadarit može koristit kao raketno gorivo, ali da je stvarni razlog interesovanja, što je to izuzetan materijal za pravljenje litijum jonskih baterija i drugih elementa potrebnih za vetro parkove. Cene litijuma će narednih godina rasti jer se materijal koristi za izradu gotovo svih bitnih tehničkih uređaja. Od mobilnih telefona do satelita.

„Rio Tinto" u Srbiji radi i u Jarondolskom basenu kod Raške, gde istražuje borne minerale, koji se na evropskom kontinentu, ako izuzmemo Tursku, jedino nalaze u Srbiji!

Većina zlatnih rudnika u Srbiji pripala Austrijsko Kanadskoj kompaniji „Dandi plemeniti metali". Do sada su kupili tri, od ukupno četiri koncesije koje je prodala Vlada Srbije. Pripalo im je istraživanje zlata na Crnom vrhu. Sprovode ispitivanja i na Staroj planini.

Oni ima i odlične rezultate u istrživanju jednog novog tipa zlata. Reč je o karlinskom tipu zlata, poznatog domaćoj geološkoj nauci, čije se prisustvo vezuje za postojanje krečnjačkih stena i mermera u vulkanskim oblastima. "Dandi" je u sporu sa švedskom kompanijom "Feromet" oko nalazišta u Mačkatici. Spor je pred vrhovnim sudom Srbije. Firma "Reseoravar capital" istražuje nalazišta bakra u okolini Bora.

Domaća firma bliska ljudima iz DS "Šumadija minerali" ima prava istraživanja u centralnoj Srbiji. Za firmu "Srbija Nisk" koja ovde takođe eksploatiše rudu, kažu da je u vlasništvu sestre Mila Đukanovića.

Rudnici Lece, i Kiževak -Sastavci su u vlasništvu poznatog biznismena Miroslava Bogićevića. Bogićević je lider u privatizaciji rudnika metala u Srbiji, najpoznatiji srpski biznismen u oblasti eksploatacije metala, koji pored ova dva, poseduje još nekoliko rudnika, čak i jedan u Makedoniji, zapravo sve rudnike koji su u bivšoj SFRJ, pripadali preduzeću "Zajača" iz Loznice.

"Zajača" je u svetu bila poznata po eksploataciji antimona pa je zahvaljujući njenoj proizvodnji Srbija, sve do raspada SFRJ, bila među prvima u Evropi. To su rudnici: Lojane u Makedoniji, Rajićeva gora na Kopaoniku, Dolić, Kik, Rujevac i Brasina kod Loznice.

U njegovom lancu su i rudnici nematala poput Ravnaje kod Krupnja koji eksploatiše fluorit, kao i rudnik granodiorita na Boranji kod Zvornika. Na planini Rudnik, eksploataciju vodi firma "Rudnik" na čijem čelu je bivši direktor kompanije "Glen Kor", koja je tokom kampanje podržala Srpsku Naprednu stranku i lobirala da Zorana Mihajović, dođe na čelo ministarstva energetike!

Kosovo i Metohija takođe leži na nalazištu lignita, čije se zalihe procenjuju na 12 milijardi tona, a eksploatacioni period za narednih 200 godina! A vlasnistvo nad tim rudnicima ćemo možda pokloniti Amerikancima, a pošto se to ne dopada uvek proračunatim I nikad prijateljski, prema Srbiji, rasploženim Englezima, eto i njih da uz pomoć Šiptara preuzmu “Trepču”, tražeći moratorijum na zahteve poverilaca, kao i na socijalne I ekološke zahteve.

Ali Srbija onda, više nikada neće imati svoje rudnike

 

 

©Geto Srbija

materijal: list protiv mafije

POTPUNA KONTROLA GRAĐANA, KOJU ĆE SAMI PLATITI !

 

Pod izgovorom borbe protiv terorizma, britanska Vlada želi da stavi pod nadzor online aktivnosti svojih građana.

 

Predlaže zakon kojim bi vlasti dobile ne samo uvid u to koje web stranice svaka pojedina osoba posećuje, nego i uvid u privatnu Facebook komunikaciju, privatne telefonske razgovore i poruke.

 

Potpuna kontrola građana, koju će oni sami platiti

 

Britanska vlada pokušava da progura protiv-teroristički zakon koji će omogućiti vlastima da kontrolišu svu privatnu elektronsku komunikaciju građana, uključujući i onu na društvenim mrežama.

Ono što stvar čini dodatno ironičnom, jeste da će Britanci gubitak svoje privatnosti platiti iz svojih džepova, prenosi rt.com.

 

Britanija je već verovatno najkontrolisanije društvo zapadnog sveta, a širom zemlje postavljeno je preko dva miliona nadzornih kamera. Živeti u Velikoj Britaniji, znači biti pod neprestanim nadzorom, tvrde britanski aktivisti.

A sada Vlada planira da pod nadzor stavi i online aktivnosti građana, a sve pod izgovorom borbe protiv terorizma. Bude li zakon prihvaćen, vlasti ne samo da će znati koje web stranice svaka pojedina osoba posećuje, već će imati uvid i u privatnu Facebook komunikaciju, a prisluškivaće se i privatni telefonski razgovori i poruke. Vlada će pri tom znati s kim razgovara određena osoba, kada i gde.

Bez obzira o kome se radi, mobilne i telefonske kompanije kao i pružaoci internet usluga moraće čuvati sve lične podatke svakog korisnika godinu dana, a bezbednosne službe će pritiskom na dugme imati pristup svim tim podacima.

 

Prema ocenama stručnjaka za cyber bezbednost, poreski obveznici bi za svoje špijuniranje trebali da plate oko milijardu funti, a ni tada im se ne može garantovati da njihovu komunikaciju neće pratiti i drugi znatiželjnici.

 

„Svako ko vam garantuje apsolutnu bezbednost je idiot“, kaže profesor Peter Somer. „Ako se bavite informacijama koji bi policiji mogle zatrebati u kratkom roku, onda to znači da i veliki broj ljudi mora biti uključen u taj proces“, rekao je dodajući, da to sigurno znači kako će biti velikih propusta u zaštiti ličnih podataka.

Sličan predlog zakona britanski parlament je odbio još 2008. godne, a razlog tome upravo je bila nemogućnost da se garantuje zaštita ličnih podataka.

Ali, ovaj put bi se kao razlog za izglasavanje kontroverznog zakona mogle naći Olimpijske igre koje se ovog leta održavaju u Londonu.

 

#Geto Srbija/Danas

Creative Commons лиценца

Категорије:ПРИВАТНОСТ Ознаке:, ,
%d bloggers like this: