Архива

Posts Tagged ‘kolubara’

DA LI SE OSTVARUJE – TAJKUNE NAGRADITI I ISCEDITI, A KOLUBARU KAO POKLON DATI NEMCIMA!??

10. септембра 2014. Коментари су искључени

 

Insajder iz Kolubare, otkriva detalje o tome kako je, zbog podrške "finansijske podrške" Aleksandru Vučiću, bilo moguće da ovaj energetski gigant prošle godine proizvede čak milion tona rude više od onoga što je planirao da proizvede, a nije ostvario planirani profit niti je sačuvao ono što je profitirao za prvih šest meseci? Autor je istraživao i kako je Vučić u saradnji sa direktorom Kolubare, Miloradom Grčićem, prevario hiljadu i po radnika-"najamnika" i zašto "RB Kolubara" nije bila osigurana od poplava i drugih elementarnih nepogoda…

 

               Insajder K- 8

 

Prošle godine, u oktobru mesecu, pred televizijskim kamerama, direktor "RB Kolubara" Milorad Grčić izjavljuje da je: "Rudarski basen Kolubara u prvih 6 meseci 2013 godine ostvario dobit od nešto manje od 3 milijarde dinara (3.000.000.000), to jest, dve milijarde i devedeset miliona dinara (2.090.000.000)".

Ova izjava je isprava začudila sve pismene, jer dve milijarde i devedeset miliona može biti samo nešto preko dve milijarde dinara, nikako "nešto manje od tri milijarde dinara". Tu izjavu je integralno preneo TV GEM, a onda smo na TV Kolubara RTL, saznali od glasa spikerke iz off-a, koja je čitala podeljen materijal za medije, da je direktor ipak mislio na cifru od dve milijarde i devet stotina miliona dinara (2.900.000.000), što zaista jeste "nešto manje od tri milijarde dinara". Istu cifru je objavilo i propagandno glasilo Rudarskog basena i njegov dodatni bilten, kao i neki beogradski mediji.

Realno, brojanje do milijardu mu u poslu nikada i nije bilo potrebno, jer pazari u pečenjari u Obrenovcu, koju je doskora vodio. Da su nam bar doveli nekog uspešnog ugostitelja, pa da imaju sa čim da se podiče, ali ne: oni nam dovedoše čoveka koji je uspeo da upropasti svoj privatni biznis! Kako će onda da vodi najveću državnu u firmu u Srbiji?

U oktobru 2013. on izjavljuje da je Kolubara "od januara do kraja juna" ostvarila profit 2.900.000.000 dinara i da se taj trend nastavlja i da očekuje da će do kraja godine to biti i više. Ako je za šest meseci pozitivnog poslovanja zarađeno dve milijarde i devet stotina miliona dinara, onda se logično očekuje da do kraja godine bude zarađeno barem još toliko, dakle ukupno pet milijardi i osam stotina miliona dinara (5.800.000.000). Pogotovu zato što generalni direktor već u oktobru, dakle dva meseca pre kraja poslovne godine izjavljuje da se trend pozitivnog poslovanja nastavlja.

 

      Vučiću ekonomija, Grčiću matematika…

 

Odmah posle pisanja štampe u februaru 2014. godine o planovima za privatizaciju Kolubare, putem utapanja u nemačke kredite, Aleksandar Vučić je ekspresno sutradan u četvrtak dojurio u Kolubaru da obeća kako će da zaposli 1.470 radnika u Rudarski basen, koji rade na lizing preko Kolubara Usluga, da ponudi beskamatnu pozajmicu radnicima, sve samo da ćute.

Međutim u tom opštem kupovanju glasova izrekao je jednu iznenađujuću tvrdnju: "Vicepremijer je ukazao na to da je ‘Kolubara’ od 3,8 milijardi dinara gubitka došla do pozitivnog poslovanja od 800 miliona dinara, i naglasio da su to dobri rezultati (RTS, Vučić u Kolubari, 13.02.2014.god. 10:52h)".

Ovim je građanima Srbije saopštio da je Rudarski basen Kolubara u 2013. godini profitirao samo 800 miliona dinara.

Gde nestadoše onih 5 milijardi preko tih 800 miliona, koje je Milorad Grčić najavio kao realan profit za 2013. u oktobru samo dva meseca pre svođenja završnih računa? Gde su se istopile milijarde? Pet milijardi, da budemo precizni. Ili Grčić u oktobru 2013. nije govorio pravu istinu o finansijskom poslovanju Kolubare, ili je u februaru 2014. nije govorio Vučić. Okreni-obrni, fali negde 5.000.000.000 dinara.

Moguća je i treća opcija, a to je da je neko uspeo "kriminalom i korupcijom" da proneveri pet milijardi dinara iz Rudarskog basena, pre svođenja završnog računa. Međutim, tu opciju moramo odmah da isključimo, jer prosto je nemoguće da "vlast koja se bori protiv kriminala i korupcije" može da proneveri i jedan jedini dinar, a kamoli pet milijardi dinara!

Možda eto nije bilo dovoljno proizvodnje uglja, pa su se pare potrošile? Međutim u istom prilogu RTS dodaje: "Vučić je, prilikom posete Rudarskom basenu, rekao da je ‘Kolubara’ proizvela milion tona uglja više od planiranih bilansa…"

Kako je to moguće da je Kolubara proizvela čak milion tona više od onoga što je planirala da proizvede, a nije ostvarila planirani profit, čak nije sačuvala ni ono što je profitirala za prvih šest meseci 2013? Proizveli više nego što treba, a izgubili 5 milijardi dinara? Kako?

Ne, mi i dalje odbijamo i da pomislimo da je neko iz mudrog i poštenog rukovodstva SNS otuđio 5 milijardi dinara iz Kolubarinog profita!

Nije nam bitno što su na Voždovcu u novembru 2013. bili izbori i što su za mart 2014. planirani republički izbori. Prosto ne želimo da poverujemo da je SNS-u trebao novac za kampanju, pa su zahvatili po javnim preduzećima i njihovim profitima. To je nemoguće i to nadasve pošteni, dobri, samopožrtvovani Aleksandar Vučić nikada ne bi uradio. Stoga moramo reći da ne znamo gde su 5 milijardi dinara iz Kolubarinog profita, a ako neko zna, neka nas obavesti preko Informera!

U oktobru 2013. na "pripravničkoj" konferenciji za štampu Milorad Grčić je još izjavio: "Bitne su samo tri stvari: matematika, matematika i matematika". Nešto kasnije, na svom idolopokloničkom skupu u Areni, Aleksandar Vučić je izjavio: "Bitne su samo tri stvari: ekonomija, ekonomija i ekonomija". Očigledno je da Grčiću odlično ide matematika, a Vučiću ekonomija.

 

      Najamnici uzeti "na lizing"

 

Vučić je 13. februara 2014. odlučio i njihov problem da "reši" pa RTS u istom prilogu kaže: "Dodao je da je dobro što je Rudarski basen preuzeo 1.470 radnika iz preduzeća ‘Kolubara usluge’ koji su, kako je naveo, radili za 25.000 dinara, a sada će imati pristojnije uslove i bolje plate."

Malo nas buni činjenica da je direktor preduzeća Kolubara Usluge, ujedno prvi čovek lazarevačkog SNS Dragan Jevtić, na TV AVAX, TV GEM, TV Kolubara RTL, stalno demantovao pisanje Tabloida izjavom: "…Nije istina da se preko Usluga radi za 20.000 dinara, naši radnici ostvaruju po 40.000 dinara".

Tada je Vučić najavio da će svi ti radnici, njih 1.470 preći u Kolubaru da rade za punu platu, a ne da budu kao "Rumuni" na iznajmljivanje. U jeku martovske kampanje pred silnim TV kamerama prikazano je da su zaposlili 69 ljudi od 1.470, a da će ostatak primati sukcesivno.

To su kao papagaji ponavljali na svim lokalnim televizijama Milorad Grčić i Dragan Jevtić, dodajući: "…To obećao Aleksandar Vučić i ministarka energetike Zorana Mihajlović i samo se treba strpeti". Prenele to sve agencije: Beta, Tanjug, svi dnevni listovi: Politika, Blic, Danas i nezaobilazni Kurir i Informer.

Prođoše izbori, izabra se "vlast naroda" koja je uspela da pobedi "vlast tajkuna" a od posla još ništa. Državni sindikat Kolubare je krajem aprila 2014. u svom časopisu "Kolubarski Sindikalac" (koji se štampa na najkvalitetnijem papiru, na kojem se ne štampaju ni najskuplji modni časopisi u Parizu), objavio oštar uvodnik o tome kako "oni znaju ko su oni što lažu da radnici neće biti primljeni i da je potrebno samo strpljenje do avgusta 2014. jer Aleksandar Vučić, ministarka Mihajlović i direktor Grčić su obećali i to će tako biti".

Prođe i ovaj avgust 2014. a njih 1401 "najamnika", koji rade kao iznajmljeni "Rumuni", preko Usluga, i dalje su mučenici bez statiusa na Površinskim kopovima i nisu primljeni u stalni radni odnos. U međuvremenu je promenjen Zakon o radu koji predviđa da se "najamnici" mogu uzeti i privremeno-povremeno, "na lizing"!

U emisiji TV GEM – "Bez cenzure", 13. februara 2014., ministarki Mihajlović je proradila štitna žlezda pa joj je vrat bio sav naduven. U jednom momentu joj voditeljka postavlja pitanje: "…U medijima smo čuli i da tako kažemo žžž…(htela reći: žuta štampa) nagađanja ili citiranja o tome koliko će građani moći da dobiju od akcija EPS-a…"?

Na šta je ministarka prekida u pola pitanja: "…Aaa, ne, ja sam se uopšte iznenadila kada sam to videla. Niko o tome nije ni razgovarao. Jednog trenutka kada EPS bude izlazio na berzu i kada mi budemo počeli da razgovaramo uopšte o tome, onda ćemo pričati kolike će to biti akcije i kolika je to vrednost akcija, koje će građani dobiti.

Za sada, EPS će biti akcionarsko društvo sa jednim akcionarom koji se zove država, dok ne u toku ove godine praktično ne stane na noge, a onda ćemo dalje razgovarati o tome što se zovu mali akcionari i potpuno otvaranje tržišta".

Kada je u Skupštini Srbije birana Vlada, sačinjena od "vlasti naroda", mandatar Aleksandar Vučić izjavljuje u svom ekspozeu: "…EPS je najvrednija kompanija koja je u državnom vlasništvu, ali država dobija veoma malo prihoda od nje. Prošlogodišnji profit kompanije bio je blizu 20 milijardi dinara, ali je likvidnost kompanije loša.

Po planu poslovanja, generisani novčani tok i za ovu godinu biće negativan. Ipak, smatramo da za Srbiju strateški nije dobro rešenje da prodajemo većinski paket akcija EPS-a.

Najbolja opcija za EPS bio bi ulazak manjinskog partnera do kraja sledeće godine (jedna od vodećih svetskih firmi u energetskoj industriji). Taj partner bi birao većinu menadžmenta EPS-a i povećao efikasnost poslovanja. Država bi dobila i više profita iz poslovanja EPS-a i povećala bi se vrednost kompanije za slučaj da se kasnije odluči za privatizaciju ili listiranje na berzi. Ovaj proces (ulaska manjinskog akcionara) realno je moguće okončati u toku 2015. ili 2016. godine".

Eto, lepo je rekao Aleksandar Vučić: strana kompanija, kao manjinski akcionar dobija akcije i upravlja sa EPS, a građani će tek kasnije "možda dobiti akcije ako se odluči za privatizaciju".

Zar nije privatizacija kad država pokloni paket akcija nekoj stranoj kompaniji koja će da bira menadžment? Šta je to ako nije privatizacija? Manjinski partner, a bira menadžment? To nešto kao sa JAT-om ? Poklanjaju Nemcima akcije i oni će da vode preduzeće. Samo nije jasno kako to EPS ne zarađuje, kad je "vlast naroda već dve godine u oštrom obračunu sa kriminalom i korupcijom?"

Možda bi EPS zarađivao više kada bi se negde našlo onih 5 milijardi što nestadoše iz Kolubare samo u 2013. Sada je svima jasno da EPS neće ni izaći na berzu, da građani neće dobiti besplatne akcije, jer će akcije pokloniti Nemcima, a oni će postavljati menadžment EPS i njime upravljati i raspodeljivati profit. Transfer akcija će se obaviti direktnom pogodbom tj. poklonom.

 

      "Presvlačenje" iz starog u novo

 

Nezaobilazna "borba protiv kriminala i korupcije u kojoj neće biti pošteđenih" najbolje se vidi na primeru RB Kolubara. Svaki čovek koji je bio na rukovodećem položaju u prethodnim režimima, a pritom bio hapšen i bio pritvoren u istrazi za pronevere u Kolubari, odmah je dolaskom na vlast SNS, pušten iz zatvora i postavljen opet za rukovodioca.

Neki su postavljeni čak u iste pogone i sektore u kojima su krali godinama! Na njihova stara direktorska mesta došli su njihovi zamenici, a oni sad došli na mesta svojih starih zamenika. To se u šahu zove rokada. Kao zamenici imaju istu platu koju su imali kao kada su bili direktori. Mnogi su postavljeni i na više funkcije. Sa tih položaja vrše teror nad časnim i poštenim ljudima koji su svedočili protiv njih u istrazi.

Van svake pameti je da neko osumnjičen za: krivična dela protiv privrede, zloupotrebu službenog položaja i učestvovanje u organizovanom kriminalu, bude vraćen na isto radno mesto ili da bude zamenik svom bivšem zameniku, koji je sad na njegovom starom mestu formalno, a realno da vodi taj pogon ili sektor. Kako može neko protiv koga se vode takvi procesi, da ima status ovlašćenog službenog lica koje potpisuje ugovore i daje službene naloge?

Ni u Namibiji, ni u Zambiji toga nema, samo u Srbiji u kojoj je "vlast naroda". Svakog od njih je protivzakonito u firmi abolirao od krivice Milorad Grčić, dajući im ovlašćenja službenih lica tj. postavljajući ih za direktore. Jasno je ko dan, da to nije mogao da učini na svoju ruku, bez saglasnosti Aleksandra Vučića.

Stari-novi direktori sada fabrikuju dokaze za svoju odbranu i koriste svoje funkcije koje imaju u preduzeću da naređuju zaposlenima da proizvode lažne fakture, ugovore i prateću dokumentaciju i zavode ih u arhivi pod starim datumima iz vremena za koje se krivično terete. Takođe uništavaju originalnu dokumentaciju, jer fotokopije nisu merodavne na sudu. Zaposleni nemaju izbora, svima se preti otkazom, a onima koji su malo tvrđi orah preti se smrću, njihovom i članova porodice.

Protiv mnogih optuženih su odbačeni postupci "u svetlu novih dokaza" ili "usled nedostatka dokaza". Oni su sad poveli sporove protiv države da naplate milione zbog "neopravdanog boravka u zatvoru". Po celu noć se vesele po lazarevačkim kafanama i mlate sa svojim tužbama protiv države, dok naručuju pesmu: "Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine"…

Kada Sud nekome odredi pritvor u ovakvim slučajevima to se čini da se onemogući uticaj na svedoke i spreči uništenje dokaza. Ova "vlast naroda" koja je ista kao ona "narodna vlast" ih nije pustila iz zatvora za džabe, niti im je dala za džabe direktorske funkcije sa kojih mogu da vrše pritisak na svedoke i da proizvode ili uništavaju dokaze. Zna "vlast naroda na čelu sa Aleksandrom Vučićem" da su kod tajkuna pare.

Odlučio je da ih sve iscedi. Jedino što im je pokvarilo sreću je majska poplava, koju su sami izazvali jer su izmeštali tok reke Kolubare i pravili jezero, gde će sagraditi Hipodrom, kazina i kupleraje. To je otvorilo put da javnost sazna za njihove mračne planove.

     A 1.

   Zasluge za uspon Vođe

Pošto je u dogovoru sa starim-novim direktorima sav novac ispumpavan iz Rudarskog basena po oprobanim šemama i pripremana velika investiciona ulaganja u Hipodromski kompleks na jezeru, RB Kolubara je štedela na svemu, pa i na osiguranju.

RB Kolubara nije osigurana od poplava, a štetu od 370 miliona evra sada nema ko da nadoknadi. Najveći "poslovni potez" Milorad Grčića je bio taj što je proneverio 5 milijardi dinara samo u toku 2013. za potrebe predizborne kampanje Aleksandra Vučića.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

NAPREDNJAČKI PREVARANTI U LAZAREVCU I KOLUBARI

22. августа 2014. Коментари су искључени

 

Kad razbojnici umesto u zatvoru završe kao opštinski funkcioneri, a lažni doktori nauka umesto osramoćeni i u zatvoru postavljeni za direktore, onda je to nepogrešiv signal da je Srpska napredna stranka "na delu". O slučaju lažnog docenta koji je "akademsku karijeru" stavio na raspolaganje REIK Kolubari, ali i o drugim nepočinstvima…

 

 

 

U "zlatno vreme" komunizma u Jugoslaviji, radnici samoupravljači su imali prilike da se školuju o trošku radne organizacije i od običnih radnika postanu fakultetski obrazovani. Naravno i u to "zlatno vreme" bilo je fakulteta za "specijalnu namenu diplomiranja".

Tako se mladi Slobodan Radosavljević, vrsni varilac sa Montaže bagera uputio iz REIK "Kolubara" u Rakovicu na FON, po diplomu. O trošku radne organizacije, a na preporuku Saveza komunista je i diplomirao i magistrirao.

Kasnije je uspeo da doktorira iz oblasti bezbednosti i zaštite na radu, na Rudarsko-geološkom fakultetu, ali na nekom njegovom isturenom odeljenju. Intrigantno je da na istom fakultetu postoji još tri (3) istovetne doktorske disertacije. Ovom vrsnom variocu samoupravljaču ni prepisani doktorat nije bio dovoljan, te je sebi isposlovao zvanje docenta na Univerzitetu u Čačku.

Pored toga što predaje na nekim višim školama po Čačku, lažni doc. dr Slobodan Radosavljević je već godinu dana direktor sektora za zaštitu i unapređenje životne sredine u Rudarskom basenu "Kolubara". Između ostalih njegovih zaduženja (o kojima je ranije pisano), on je zadužen za dodelu sredstava Gradskoj opštini Lazarevac, na ime raznih ekoloških taksi.

To ne bi bilo zabrinjavajuće, da lažni doc.dr Slobodan Radosavljević nije i član Opštinskog Veća Gradske opštine Lazarevac tj. član Saveta za zaštitu životne sredine.

To radno telo Opštinskog Veća je zaduženo za potrošnju novca od ekoloških taksi. Dakle, sa jedne strane lažni doc. dr Slobodan Radosavljević u ime zagađivača daje novac opštini Lazarevac, a sa druge strane u ime opštine Lazarevac određuje kako se troši taj novac. To se u Zakonu zove "sukob interesa". Novac o kome je reč iznosi na godišnjem nivou oko 300 miliona dinara.

Da taj sukob interesa ne bi bio toliko očigledan, lažni doc. dr Slobodan Radosavljević je za predsednika Saveta za zaštitu životne sredine opštine Lazarevac, postavio Đorđa Đuknića, svog čoveka. Tako lažni doc.dr Slobodan Radosavljević ne upada u prvi plan, a sve odluke formalno donosi Đorđe Đuknić.

Tog čoveka je lažni doc. dr Slobodan Radosavljević izabrao, jer ga je lako uceniti i kontorlisati. Naime, Đorđe Đuknić nema čak ni formalno ništa od škole, a jedina preporuka mu je podebeo krivični dosije u SUP. Javno se i na svom fejsbuk profilu hvali slikom, na kojoj ga policajac hapsi tokom gej parade u Beogradu, 10. oktobra 2010.

Ceo postupak za nasilničko ponašanje i ugrožavanje javne bezbednosti je volšebno prekinut i Đorđe Đuknić je oslobođen čim su njegovi voljeni naprednjaci došli na vlast u maju 2012. Tada je i postavljen za opštinskog funkcionera.

Đuknić je inače predsednik nevladine organizacije "Ekološki pokret Lazarevca" kojoj je jedina svrha uzimanje novca iz opštinskog budžeta za nepostojeće ekološke projekte.

Dakle, kao predsednik Saveta za zaštitu životne sredine opštine Lazarevac, svojoj ekološkoj nevladinoj organizaciji odobrava bespovratna sredstva za nepostojeće projekte u ekologiji.

Da li je to možda još jedan sukob interesa? Veliki je prijatelj sa visokim funkcionerima SNS, pa se na svom fejsbuk profilu hvali i slikom sa Jorgovankom Tabaković. Očigledno je da dobar deo novca proneverenog preko "Ekološkog pokreta Lazarevca" završava u rukama visokih funkcionera SNS.

Sloboda od krivičnog gonjenja očito ima svoju cenu. U prvo vreme i lažni doc. dr Slobodan Radosavljević je i sam poslovao preko Đuknićeve ekološke organizacije, a onda je kada su se apetiti povećali rešio da osnuje i sopstvenu. Vrlo je intrigantno da ekološka organizacija lažnog doc. dr Slobodana Radosavljevića ima sedište u Gornjem Milanovcu i zove se "GM Eko Balans".

Zašto bi beogradska opština Lazarevac davala novac namenjen zaštiti životne sredine, ekološkoj organizaciji iz Gornjeg Milanovca? Da li je ovo još jedan sukob interesa i još jedan vid samovolje SNS vlasti?

Rudarski basen "Kolubara" daje novac Gradskoj opštini Lazarevac, zato što uništava i zagađuje životnu sredinu na teritoriji opštine Lazarevac, kako bi se otklonili štetni efekti toga. Tako je u teoriji.

Zašto onda opština Lazarevac, novac namenjen otklanjanju ekološke štete šalje u Gornji Milanovac, do kojeg iz Lazarevca treba sat i po vožnje Ibarskom magistralom? Šta to Rudarski basen zagađuje u Gornjem Milanovcu, pa mora da se plati nevladinoj ekološkoj organizaciji iz Gornjeg Milanovca?

Apsolutno ništa. A zašto se plaća? Treba pitati lažnog docenta doktora Slobodana Radosavljevića, direktora sektora zaštite životne sredine u Kolubari, člana Saveta za zaštitu životne sredine opštine Lazarevac i osnivača nevladine ekološke organizacije "GM Eko Balans" iz Gornjeg Milanovca.

Koliko je lažni docent doktor Slobodan Radosavljević nezamenjiv u SNS za obavljanje njihovih prljavih poslova govori i podatak iz Sektora za ljudske resurse Rudarskog basena, gde stoji da on u ovom trenutku ima 43 godine neprekidnog redovnog radnog staža, bez beneficiranog staža. Kada se uzme u obzir broj godina koje je proveo kao varilac, a zna se da varioci imaju najveći broj meseci po godini beneficiranog radnog staža, po svim Zakonima o radnim odnosima, od Tita naovamo, dolazimo do zaključka da je lažni doktor nauka Slobodan Radosavljević napunio preko 50 godina radnog staža.

U trenutku kada menadžment Kolubare iz SNS na čelu sa Miloradom Grčićem, svim radnicima koji se približe 40-oj godini radnog staža skida bodove sa plate i daje niža rešenja o radnom rasporedu samo da bi ih naterali u penziju, nije jasno zašto se lažnom doktoru nauka Slobodanu Radosavljeviću oprašta 50 godina radnog staža? Za šta im treba taj čovek nego da pere novac po Kolubari i po opštini?

I pored 300 miliona dinara, koje godišnje daje Rudarski basen opštini Lazarevac, na zaštiti i unapređenju životne sredine nije učinjeno ništa. Vazduh na celoj opštini Lazarevac ima miris fenola iz Sušare uglja, stanovnici sela koja su na obodu kopova trpe nesnosnu buku od mašina, koja plaši i stoku i živinu, što utiče na prinose jaja i mleka i kvalitet mesa. Zemlja je zagađena od štetnih materija i otpadnih voda iz pogona Kolubare, pa ni žitarice, povrće i voće ne uspeva kao što bi trebalo. Pepeo iz Termoelektrane Kolubara (TEK) se širi vazduhom…

Tako je to kad razbojnici umesto u zatvoru završe kao opštinski funkcioneri, a lažni doktori nauka umesto osramoćeni i u zatvoru postavljeni za direktore, ali to je valjda način SNS.

Važno je da se šume u vlasništvu Rudarskog basena seku bez kontrole i drvo odlazi niko ne zna gde i kome. Važno je da je Rudarski basen uzeo ogromne kredite za zaštitu životne sredine, a da su oni iskorišćeni za izgradnju veštačkog jezera na reci Kolubari i platoa za hipodrom i hotele i kupleraje, što je izazvalo poplavu polovine Rudarskog basena. Važno je da pare dolaze i da pare odlaze. Niko ne pita otkuda su došle ni kuda idu, a naša će deca dobiti račun od Nemaca.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

PRIVATNA DRŽAVA LAZAREVAC: KOPANJE POD VODOM DO DUŽNIČKOG ROPSTVA BASENA KOLUBARA

 

Mračna strategija kriminalizovanog dela srpske vlasti, da što više uništi Rudarski basen Kolubara, kako bi njegove delove a možda i ceo sistem privatizovali i predali u ruke domaće i međunarodne mafije, dobrim delom je uspela. Ostalo je još samo da se i Srbija i njeni građani pomire sa tim. A, hoće li, biće poznato na jesen kad krenu obećane redukcije električne energije.

 

               Insajder: K-5

 

Kolubarski tajkuni su rano shvatili da ma koliko novca proneverili iz Rudarskog basena, nikada neće moći da se mere sa pravim kriminalcima koji su svoj novac zaradili pištoljima.

Za to su imali dobar primer, kada je svojevremeno predsednik opštinskog odbora Nove Srbije i glavni čovek za ubacivanje kamiona u "Kolubaru" – Vladimir Jevtić Jefta, rešio jedno veče šenluči po beogradskim splavovima. Beogradski mafijaši mu to veče nisu ništa uradili, jer realno ne bi imalo efekta kao što je imalo efekta ono što su mu uradili sutradan u njegovom rodnom Lazarevcu.

Došli su kod njega kući, odveli su ga u šumu, skinuli ga golog i vezali za drvo i ostavili. Konfiskovali su mu džip i uzeli sav novac i dragocenosti iz kuće. Time su dokazali da nije isto biti kriminalac od karijere i biti miljenik vlasti, koji je do juče prodavao kore za gibanicu na pijaci i nosio nadimak: Slina.

Poučeni Jeftinim iskustvom, lazarevački tajkuni ne idu dalje od Stepojevca i svu svoju delatnost su koncentrisali na pljačkanje Rudarskog basena i izgradnju veštačkog jezera, gde bi gradili hipodrom, hotele i kupleraje i bili svoji na svome.

Znali su da čak i da odu negde sa tolikim parama koje su oteli iz Rudarskog basena, neko će ih istući ili nešto još i gore i oteti im iste. Godinama su izmeštali reku Kolubaru, rekultivisali zemlju, izravnali nepregledne hektare oko protočnog jezera na reci Kolubari, a opet sve o trošku Rudarskog basena, sa ciljem da tu zemlji sami sebi dodele preko Gradske opštine Lazarevac.

Rudarski basen bi po obavljenom poslu pravljenja veštačkog jezera i privođenja starog odlagališta nameni za hipodrom, trebalo da zemlju preda u vlasništvo Gradskoj opštini Lazarevac, čiji bi je predsednik Branko Borić (DSS) dodelio dalje svojim prijateljima tajkunima.

Posao oko građevinskih dozvola, izmene Urbanističkog plana i sve prateće dokumentacije poveren je Milanu Raliću-Čombetu, opskurnom liku i nerazdvojnom prijatelju Branka Borića, od kojeg se nije odvajao i kojem je glumio vozača dan i noć, a bio je direktor Direkcije za izgradnju Lazarevca.

Prvi problemi u tajkunskom raju nastaju smenom vlasti DSS u republici i dolaskom Dragana Đilasa za gradonačelnika Grada Beograda. Đilas menja Statut Grada i sve ingerencije oko građevinskih dozvola i ostalih lokalnih taksi uzima iz ruku opština i prenosi na Grad.

Sad tajkuni ne mogu da budu svoji na svome, jer bi za sve odgovarali Gradu i morali bi da daju značajne svote. Ovako da je to ostalo na opštinama, oni bi ono što bi platili opet kroz sistem protočnog bojlera sami sebi vratili.

U Skupštini Grada Beograda odbornička grupa DSS predvođena Draganom Tomićem, bivšim direktorom Rudarskog basena, bori se i rukama i nogama za promenu Statuta, ali bezuspešno.

Pokreću razne inicijative, peticije, kampanje, ali opet slaba vajda. Na kraju uspostavljaju džentlmenski dogovor sa Đilasom, koliko bi on trebalo da dobije od hipodroma i odmarališta na jezeru reke Kolubare i planovi se nastavljaju.

Novi direktor Rudarskog basena, Nebojša Ćeran (DS), dozvoljava svom zameniku Vladanu Radovanoviću (SPS) da nastavi sa svojim kolegama iz SPS: Slobodanom Markovićem, Milivojem Nikolićem, Živojinom Jovanovićem i ostalima iz svih mogućih stranaka da rade dalje na projektu izmeštanja reke Kolubare i gradnji jezera i platoa za hipodrom, hotele i kupleraje.

U međuvremenu opet se menja vlast 2012. na republici i u Rudarski basen dolazi Milorad Grčić (SNS) za generalnog direktora. Gradnja se i dalje nastavlja, a da bi se to odvijalo po planu potrebno je zadržati dobri stari provereni direktorski kadar iz vremena Tomića i Ćerana.

Tako se oni samo prepakuju, te Tomićevi i Ćeranovi pomoćnici iz top menadžmenta prelaze u srednji menadžment, a ovi iz srednjeg nivoa menadžmenta odlaze na top menadžment nivo. Sve glave aždaje su još uvek tu, samo ona najveća glava je stavila novu masku u liku Milorada Grčića.

Bilo kako bilo sprega SNS i tajkuna iz DSS i SPS, postaje toliko jaka da shvataju da Lazarevac treba da postane njihova privatna država, pa tako isposlovaše promenu Statuta Grada Beograda, gde se opet vraćaju one oduzete ingerencije opštinama.

To se dešava 30. maja 2013. a članovi Komisije za izmenu Statuta su gle čuda: Andreja Mladenović (DSS) i Aleksandar Antić (SPS). Naravno, sve je urađeno na inicijativu SNS, koju je potpisalo 100.400 građana Beograda, a izglasalo demokratskom većinom 75 odbornika u Skupštini Grada.

Sve je lepo spakovano i gradnja platoa se nastavlja. Određuje se novi direktor sektora zaštite životne sredine dr Slobodan Radosavljević, da vodi poslove oko ulaganja novca Rudarskog basena u prostor oko protočnog jezera gde će se graditi hipodrom, hoteli, kazina i kupleraji, a sve na ime "zaštite životne sredine".

Krediti od EBRD i nemačke KfW Bank samo pristižu i nemilice se troše na zemljište poklonjeno Gradskoj opštini Lazarevac, a Rudarski basen pada u dužničko ropstvo iz kojeg će dočekati privatizaciju.

Na vlasti u opštini Lazarevac su sve stranke, predsednik opštine je iz SPS, njegov zamenik iz SNS, a najznačajniji koalicioni partner je upravo Milan Ralić-Čombe sa svojom grupom građana "Klub ljubitelja Lazarevca".

Svi su tu. Sva je sreća da smo glasali za "vlast naroda" a ne za "vlast tajkuna". Privatna država Lazarevac se sprema da lansira prostor oko protočnog jezera na reci Kolubari kao turističku atrakciju, a sve u organizaciji šefa kabineta generalnog direktora Gorana Perišića (iz DSS preleteo u SNS) u okviru manifestacije "Kolo mira u čast predaka" koje je 27. aprila, 2014. najavljeno tekstom na internet stranici Rudarskog basena:

"…Na inicijativu Udruženja čuvara srpske tradicije i običaja ‘Prela i posela’, a pod pokroviteljstvom Rudarskog basena ‘Kolubara’, kod Protočnog jezera reke Kolubara (na širem području mesta Veliki Crljeni), 14. septembra 2014. biće održana masovna svečanost povodom obeležavanja značajnog jubileja – stote godišnjice Kolubarske bitke. Ideja je da se toga dana preko deset hiljada ljudi iz cele Srbije, ali i inostranstva, uhvati za ruke i simbolično formira kolo koje će čitavom svetu poslati poruku mira i solidarnosti, kao i zahvalnosti precima za žrtve koje su podneli tokom Prvog svetskog rata.

– S obzirom na to da se delatnost Rudarskog basena ‘Kolubara’ odvija na teritoriji opština Lazarevac, Lajkovac i Ub, kao i da veliki broj zaposlenih potiče upravo sa područja na kome se čuvena bitka odigravala, smatramo da je naša obaveza, kao društveno odgovornog preduzeća, da prigodno obeležimo godišnjicu ovog velikog istorijskog događaja – rekao je Goran Perišić, šef kabineta direktora RB ‘Kolubara’ i predsednik Organizacionog odbora manifestacije, čija priprema je uveliko u toku…".

Inicijativa je dobila blagoslov episkopa šumadijskog Jovana (čitaj: popa koji daje oproštaj greha za pare), episkopa valjevskog Milutina (čitaj: popa kojem Grčić daje donacije u ime Kolubare, a ovaj mu dao nekakvu lentu), podršku Kancelarije za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama Vlade Republike Srbije (čitaj SPS- Milete Radojevića), Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, predstavnika lokalne samouprave svih opština sa područja na kome se bitka odigrala, kao i brojnih kulturno-umetničkih društava i drugih udruženja koja se bave kulturom iz gradova širom zemlje, ali i dijaspore. Ukoliko sve protekne kako je planirano, kolo bi trebalo da uđe i u Ginisovu knjigu rekorda.

Vrlo mudar potez od strane tajkuna je da se projekat internacionalizuje i privuče strani kapital, prividno ili stvarno kako bi se zaštitila investicija od potencijalnog oduzimanja sutra od strane neke pravedne narodne vlasti.

Svaka vlast se boji da nacionalizuje imovinu, koja je u vlasništvu strane kompanije, pa makar imala dokaze da je to imovina oteta od naroda i od države. Tajkune iz Kolubare savetuje ista ekipa pravnih i ekonomskih eksperata, koja savetuje i ostale srpske tajkune. Uglavnom Dinkićevi i Vlahovićevi ljudi, koji rade po oprobanim receptima.

I onda su, kao kulminacija manijačkog odnosa kolubarskih tajkuna prema prirodi, došle i majske poplave i potopile kolubarske kopove. Poplave su izazvale direktnu štetu od 369,6 miliona evra i ko zna koliko indirektne štete, jer Srbija će još dugo uvoziti polovinu potrebne električne energije.

 

©Geto Srbija

materijal: LIst protiv mafije

CURENJE PARA IZ KOLUBARE: MILIONI EVRA ZAVRŠAVAJU I U DŽEPOVIMA VEŠTIH MEŠETARA

20. јануара 2014. Коментари су искључени

 

Upoređujući ono šta piše na isplatnim listama smenskih radnika u Kolubari, sa onim što je Zakonom o radu predviđeno, jasno je da su radnici u dužem vremenskom periodu uskraćeni za propisani deo zarade za smenski rad. Naime, Zakonom je predviđen minimalni procenat isplate po ovom osnovu od 26%, a Kolubara kao poslodavac, isplaćuje samo 2%. To znači da je neko "zarobio" skoro četvrtinu zarade za 4500 smenskih radnika. U pitanju je ogroman novac, a to znači da se desila još jedna velika pljačka u ovom privrednom gigantu…

 

 

Do radnog mesta u Kolubari se i ranije stizalo teško, uz silne veze, urgencije, političke pritiske, podmićivanje i svega što uz to ide. Danas je još gore. U atmosferi gde je sve moguće i nemoguće, gde rukovodstvo, lokalni i oni drugi tajkuni kroje kapu, gde je reč gazde „božiji zakon", stvorena je situacija da je sindikat, kao kapa poslodavca, koji za svaku sitnicu preti "novim petim oktobrom", izdejstovavao kolektivni ugovor po principu balansiranja.

Tako su dozvolili da radnici pokrenu na hiljade radnih sporova pred sudom u Lazarevcu, koje uz stručnu pomoć lazarevačkih advokata pokrenuše radnici Kolubare, protiv svog preduzeće za naknadu štete zbog neisplaćenog dela zarade po napred opisanom osnovu.

Istina u početku je krenulo vrlo stidljivo i plašljivo. Uostalom kao tužiti majku Kolubaru koja te hrani, te koja je uhlebila tvoju decu, rođake, gde ti je otac zaradio penziju? To su bili moralni obziri, u principu poštenih ljudi, Kolubaraca. Neki ovo uradiše bez mnogo razmišljanja. Odmah tužiše. Nastadoše antagonizmi onih koji su tužili i onih drugih sa napred opisanim moralnim obzirima. Pored toga, niko nije bio siguran u pravni ishod još 2008. godine započetih sporova…

I tako sve dok prva prvostepena presuda nije doneta, na koju se Kolubara odmah žalila. Posle toga još nekoliko stotina istih. Na sve je Kolubara, odnosno njihova pravna služba, uložila žalbe Apelacionom sudu u Beogradu kao drugostepenom sudu.

A onda tajac, čekalo se još nekoliko meseci. Tada i neki od radnika se pokajaše što su tužili slušavši raznorazne glasine i nagađanja, kako država neće doneti odluku protivnu samoj sebi, odnosno jednoj od najjačih državnih firmi. Pa seljačke priče o „šutom i rogatom", te posle toga obaveza radnika kao tužioca da nadokanadi troškove postupka u slučaju gubitka spora. I tako sve do donošenja prve presude Apelacionog suda o odbijanju žalbe Kolubare i potvrđivanja prvostepene sudske odluke.

To je bio ključ koji otvara novu Pandorinu kutiju. Krenu tako još desetak hiljada novih tužbi. A iznosi nisu nezanemarljivi. U zavisnosti od visine plate dosuđeni iznosi naknade štete posle veštačenja, obračuna kamate i sudskih troškova su se kretali između 600.000,00 do čak 1.200.000,00 dinara.

Ovi iznosi bili bi i po nekoliko puta veći, jer je bilo radnika koji su radili po smenama i po 20 i više godina, da nije bilo ograničenja u Zakonu o radu oko zastarelosti potraživanja iz radnog odnosa koja je ograničena na tri godine, te se isplaćeni iznosi odnose na ovaj period unazad od podnošenja tužbe.

I posle ovoga bilo je nevernih Toma, kako od toga neće biti ništa, kako će neki „tata" lupiti šakom o sto i reći „dosta kako vas nije sram", ili najčešće, oni koji su tužili prvi će dobiti otkaze, jer Kolubara sama po sebi ima značajni broj viška radne snage.

Otkaz bi značio meru retorzije, odnosno uzvraćanje istom merom, srpski rečeno: osveta. I opet sumnja, strepnja onih koji su tužili pa i onih koji nisu, da li su dobro ili loše postupili. Međutim, sve se završi onog momenta kada krenuše prva izvršenja i isplate pozamašnih novčanih svota pa i za Kolubarce.

Počeše čašćavanja, prozivanja i podjebavanja onih koje se „opariše" onima koji nisu imali muda da tuže. To je kap koja je prelila čašu. Tada i oni najveći sumnjivci i najmanje hrabri, pre svega pod pritiskom svojih najbližih tužiše po ovom osnovu Kolubaru. Broj onih koji su tada podneli tužbe se popeo na neverovatnih 99 %!

Drugi deo ove priče odnosi se na lazarevačke advokate. U prvom naletu kada su radnici po prvi put tužili, kada se nije znalo kakva će konačna odluka biti doneta, advokati pored svojih troškova koji im redovno pripadaju po njihovom tarifniku, zaključiše sa radnicima i ugovore o posebnoj procentualnoj nagradi, ako budu uspeli u sporu!

Taj procenat se kretao u početku 10 do 15 %, naravno plus troškovi koji ima za preduzete radnje pisanja tužbi i zastupanja pripada. Priča se kako je lazarevački advokat Jakšić u početku podigao kredit kod banke ne bi li sam isfinansirao prvih nekoliko stotina predmeta, za troškove koje ne trpe odlaganja, kao što su troškovi veštačenja.

To je bio i mamac i magnet za nove klijente, te poruke onima koji su mu dali punomoćje da ako dovedu još deset svojih kolega da ih zastupa, dobijaju gratis advokatsku uslugu. Sistem sličan multi-levelu.

Bilo kako bilo ovaj obrazac uspe, Jakšića prigrabi sebi trećinu klijenata, te čovek za par godina na jeftin trik i jednostavnu stvar zaradi par miliona evra! I ne samo on, još nekoliko lazarevačkih advokata se dobro ovajdiše, te komotno posle ovoga mogu da idu u penziju, uživajući plodove svog ne velikog i stručnog rada, ali gluposti i dualizma poslovodstva i sindikata Kolubare.

Pitanje koje se neumitno nameće je na čiju štetu se obogati advokat Jakšić i slični? Neću da vređam čoveka, da kažem kako je to nepošteno zarađeno, zloupotrebljeno ili nešto drugo protivpravno. On je jednostavno imao sreće, našao se u pravo vreme na pravom mestu.

Na pitanje autora ovog teksta zameniku generalnog direktora Kolubare za pravne poslove, sa početka priče još 2009. godine, zašto Kolubara ne radi vansudska poravnanja ili reši ovaj problem van suda na drugi mirni način, što ovaj pravni sitem daje mogućnosti, dobio sam odgovor kako isplata po sudskim odlukama ide na teret EPS-a, a van suda, na teret Kolubare, koja ima ograničena sredstva striktno dozirana iz EPS-a.

Sledeće pitanje je bilo zašto se po hitnom postupku ne izmeni Kolektivni ugovor, te ispravi ranije napravljena greška, u delu isplate zarade za smenski rad, te da se ista isplaćuje uz redovnu zaradu . Odgovor je bio da se sindikat tome protivi, ili on se pita. Sledeće pitanje je bilo ko je ovde lud da dozvoljava odliv više od 60.000.000 evra, od čega je kroz kamate i sudske troškove otišlo najmanje 20.000.000 evra?

U međuvremenu, advokati su ukinuli ugovore o svojim ekstra nagradama, jer faktički ne postoji nikakav rizik gubitka ovih sporova. Rade za svoju redovne naknade utvrđene advokatskim tarifnikom. Kolubara je prestala da se žali na prvostepene presude, ne bi li makar u tome smanjila sudske troškove, jer je svaka žalba bila Sizifov posao. To što se ova ogromna sredstva ne isplaćuju sa računa RB Kolubara, nego sa računa EPS-a, nije od velikog značaja, jer se radi o novcu ovog naroda.

I tako već punih pet i više godina kako traje napred opisano. Još se niko nije setio da treba nešto menjati i otkloniti manjkavost u propisima koji regulišu ovu materija, odnosno uskladiti Kolektivni ugovor sa odredbama Zakona o radu. Ovde ima svega sem domaćinskog poslovanja.

Domaćin, što bi se u konkretnom slučaju moglo nazvati poslovodstvo Kolubara, na čelu prvo sa Tomićem, preko Jovičića i Ćerana, poznatijih kao Insajder zvezda, do poslednjeg Grčića, glavnog igrača novih vlastodržaca za sve ovo vreme ništa ne učiniše da se zaustavi dalje čerupanje Kolubare.

Kuća prokišnjava, zidovi su toliko vlažni i truli da svaki dan preti rušenje, a oni umesto da krov poprave i spreče dalje urušavanje, oni trule zidove prekrivaju novim slojevima krečenja ili fasade, kako bi sakrili sopstvenu nesposobnost. Ovo i vrapci na granama znaju u Lazarevcu. I ovi poslednji na čelu sa PP Vlade. Već godinu i po su na čelu Kolubare.

Siguran sam da su ovog problema bili svesni već prvog ili drugog dana posle ustoličenja, i šta učiniše da se dalje ne odliva velika količina novca nešto manja od one koja je spomenuta prilikom zloupotreba prilikom angažovanja privatne mehanizacije.

Da se razumemo. Pisac ovog teksta nikada nije bio da se radnicima koji imaju neko pravo to isto uskraćuje. Konkretno pravo za isplatu dela zarade u vidu tzv. smenskog rada.

Taj deo zarade je radnicima RB Kolubara mogao već više godina biti isplaćivan uz redovnu zaradu, bez suda i sudovanja, i kojekakvih komplikacija. Ali u Srbiji važi još uvek sistem, što jednostavno kad može komplikovano, što jeftino kada može skupo, što pametno kada može glupo.

I dok svakodnevno u štampanim i elektronskim medijima čitamo i slušamo o krizi, stezanju kaiša, štednji kao vrhunskom činu novog patriotizma, dotle u Kolubari curi na sve strane. Svi to vide i znaju i ništa ne preduzimaju.

Bitno je da se gospodinu Aleku pokažu kako su bolji od prethodnih, kako su sprečene zloupotrebe, pohapšene organizovane kriminalne grupe na čelu sa portirom Perom i babaserom Grdanom. Portir Pera je uhvaćen na delu kako je svoga komšiju Radišu penzionera pustio u trećoj smeni na radno mesto i zajedno igrali tablić. Kod babasere Grdane na redovnom godišnje popisu utvrđen je manjak 3 (slovima: tri) rolne dvoslojnog toalet papira. Osnovano se sumnja da je imenovana iste prisvojila i odnela svojoj kući.

I da ne ostanem dužan onima koji su na ovaj problem blagovremeno upozoravali svoje poslovodstvo. Pre svega mislim na nekoliko pravnika zaposlenih u Kolubari. Ukoliko bi problem malo više zategli dobijali bi upozorenje da ne talasaju, da gledaju svoja posla ili će im babasera Grdana dok nije uhapšena sada biti sekretarica. Tako od pravnih stručnjaka u Kolubari postadoše konjušari, poslušnici koji su ne retko bili nagrađivani za svoju poslušnost, a u suprotnom surovo kažnjavani i raščinjavani.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

U KOLUBARI NOVA “TARIFA” ZA NOVU SISTEMATIZACIJU RADNIH MESTA

2. октобра 2013. Коментари су искључени

 

Do posla u Kolubari u Lazarevcu dolaze oni koji imaju pet hiljadarki evra. Evro vrti gde burgija neće, pa Dživdžan menja i sistematizaciju…

 

          Insajder K – 5

 

Radno mesto u Kolubari je roba, a svaka roba ima svoju cenu. Cena te robe je 5.000 evra, a prodavac te robe je sekretar lazarevačkog odbora SNS-a Bojan Stević-Dživdžan.

Tu robu u preduzeću Kolubara usluge je odavno isprodavao Dragan Jevtić, po duplo nižoj ceni nego u Kolubari jer su u Uslugama i plate manje. Tamo je zaposlio za novac 800 radnika po ceni od 2.500 evra po radnom mestu.

U Rudarskom basenu Kolubara je postalo teže zaposliti sve one koji imaju da plate 5.000 evra, jer postoji ozbiljna Sistematizacija radnih mesta, koju su pre nekih 30 godina napravile nemačke konsultantske kuće.

Sistematizacija zahteva određeno obrazovanje, stručnost i godine iskustva za rukovodeća i odgovorna radna mesta, i u administraciji i u pogonu. Ta sitna prepreka je odnedavno počela naveliko da se rešava kako bi se zaposlili svi koji imaju dovoljno da plate da budu šefovi, nadzornici, smenski inženjeriVećinu ovih dokumenata potpisuje Mihailo Petrović-Mikica, zamenik generalnog direktora, a nešto potpiše i Milorad Grčić. generalni direktor.

Tako je doneta izmena Sistematizacije da svi rukovodioci odeljenja u komercijalnom sektoru mogu da budu postavljeni na rukovodeća radna mesta već sa 3 godine iskustva umesto sa 5 godina, kako je pre bilo određeno. To nije ono najopasnije, lopovi su lopovi i posao komercijalnog sektora je da krade. Razume se da svi žele da postave žutokljunce da potpisuju sve što im se kaže i da na kraju oni budu ti koji odgovaraju, a Smiljković i Kovač (ljudi Vuka Hamovića koji vode komercijalu) će da se izvuku.

Najopasnije je to što su se usudili da menjaju Sistematizaciju u proizvodnji i time ugrozili živote ljude koji tamo rade. Kada neiskusnog ili neukog čoveka pošalješ da rukovodi mašinama teškim na hiljade tona, i koje se napajaju strujom napona nekoliko hiljada volti, havarije samo čekaju da se dese.

Razočaravajuće je to što je Mikica bio taj koji je potpisao izmene Sistematizacije u proizvodnji, prema kojima na radnim mestima "smenski mašinski inženjer" i "smenski elektro inženjer" mogu da budu i sa VI stepenom stručnosti umesto sa VII;

Da "rukovalac utovarne trake rotornog bagera" ne mora da ima V stepen stručnosti; da " smenski električar za bager odlagač" može da ima i III stepen stručnosti umesto najmanje IV ili V; da "glavni poslovođa održavanja bagera" kao i "glavni poslovođa elektro održavanja bagera" umesto VI stepena treba da imaju V i IV; "poslovođa elektro održavanja bagera" i poslovođa elektro održavanja tračnih transportera" kao i "poslovođa elektro održavanja napojne i razvojne mreže" umesto V stepena mogu da imaju i IV; "rukovodilac odvodnjavanja" može da bude inženjer sa samo 2 godine radnog iskustva, kao i "glavni poslovođa odvodnjavanja" da ima IV stepen, a trebao bi V.

U ovom dokumentu se na nekim radnim mestima broj izvršilaca sa 1 povećava na 10, stvaraju se nepotrebna radna mesta.

Drugom izmenom Sistematizacije koju je potpisao Grčić uvode se nova radna mesta kao "tehnolog eksploatacije vozila Polja“ i tu se kao zahtev samo traži inženjer VII stepena sa samo 1 godinom radnog iskustva.

Tu treba neko da potpisuje prekovremene sate rudarskoj mehanizaciji, a ko će bolje od nekog sa godinu dana radnog iskustva, naplašen za svoj posao. I tu nije kraj: uvodi se novo radno mesto "rukovodilac RJ eksploatacija i održavanje putničkog saobraćaja" takođe treba da ima samo godinu radnog iskustva; još jedno novo radno mesto "tehnolog eksploatacije i održavanja železničkog transporta" opet inženjer VII stepena sa samo 1 godinom radnog iskustva.

Ovakvu iskasapljenu Sistematizaciju, koja se svakog dana sve više i više kasapi po naredbi Dživdžana, koji uzima novac za ta zapošljavanja, radnici su počeli da nazivaju dživdžanizacija.

Sve ovo se izvodi uz stručnu saradnju kadrovskom službom Kolubare na čijem čelu je Mile Jeremić. Primer nestručnosti je nedavna nesreća kada je neko poslao dva varioca u bunker neočišćen od ugljene prašine da izvrše zavarivanje.

Ljudi su prinuđeni da slušaju naredbe koje im često ugrožavaju život i u tom bunkeru se desila eksplozija, jedan varilac je poginuo, a drugi ostao invalid. PR menadžer Radoš Lazarević je istog dana izdao saopštenje kako je "došlo do nesreće, ali da su bile preduzete sve mere zaštite na radu".

Kako su bile preduzete sve HTZ mere kada su ljudi poslati da zavaruju u bunkeru punom zapaljive ugljene prašine?

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

GOSPODARI KOLUBARE: BRANKOVA PAUKOVA MREŽA U POSLOVIMA PLJAČKE UGLJENE MAFIJE

9. септембра 2013. 2 коментара

 

Kriminalno bratstvo stranačkih kadrova u rudarskom basenu Kolubara, danas više liči na neko "zavisno društvo" sa sektaškim pravilima ponašanja, nego na obično mafijaško gnezdo. Družina se uzdigla i osilila. Prvi među nejednakima je Branko Petrović, pomoćnik direktora za investicije, specijalista za otimanje provizija i tajne, paralelne pregovore sa poslovnim partnerima. Vođa mafijaškog klana ne predstavlja ništa bez dobrog knjigovođe, pa je za taj posao izabran Ljubodrag Milojević, poznat i kao Ljuba Lovac, ali znatno popularniji kao čovek koji "štimuje knjige".

 

            Piše: Insajder K –5

 

U mafiji je važan i onaj koji podvodi žene. Taj delikatan posao obavlja Miroljub Stojanović zvani Miša Era. U ovakvoj podeli uloga nedostaje samo "siva eminencija", onaj kome se svi klanjaju, kome donose kofere sa novcem, i za koga, ustvari, svi oni rade.

Njegovo radno mesto u Vladi Srbije zove se "prvi potpredsednik", i tamo se sa njim niko od ovoga bratstva ne sastaje. Jer on ima naviku da prima u svojoj kući, u naselju Jajinci kod Beograda, i novac i sva druga zadovoljstva

I dok se javnost Srbije zabavlja činjenicom da je generalni direktor Kolubare po zanimanju pečenjar, u Kolubari se dešavaju mnogo ozbiljnije stvari. Pravi Gospodar Kolubare zove se mr Branko Petrović i formalno zauzima mesto pomoćnika direktora za investicije.

Na tom mestu je od 2008. kada ga je iz dubokog izgnanstva u koje ga je poslalo rukovodstvo njegove matične stranke DS, rehabilitovao Vladan Jovičić tadašnji generalni iz DSS, ostao je direktor i kod Nebojše Ćerana iz DS i sada kod Milorada Grčića iz SNS. Za sve vreme svog direktorovanja Branko Petrović ima unosan biznis sa strane, a to je uzimanje provizije.

Otvorio je firmu u Kanadi preko koje je išla provizija za svaki ugovor koje bi preduzeće Investicije Kolubara sklopile sa nekim. Pošto se zna da su projekti za bagere vredni milione evra i da se kupuju od nemačkih projektantskih kuća, a da projekte za račun Kolubare ugovaraju, nabavljaju i plaćaju Investicije Kolubare, nije teško spojiti dva i dva. Isto je i sa ostalim rudarskim mašinama i svom neophodnom opremom, koji su takođe vredni milione evra. On je uspostavio ove šeme dok je Vladan Jovičić bio zauzet već čuvenim zakupima mašina, tako da se Branku i nije mešao u poslić.

Za ovaj poslić prvi je saznao Ćeran kada je postao direktor i rešio da uzme svoj deo. Provizija je kapala, Ćeran je bio zadovoljan, a Branko sve manje zadovoljan jer je davao većinu po njegovom mišljenju njegovih para. Brankov mafijaški knjigovođa i finansijski organizator svih njegovih šema je Ljubodrag Milivojević (ekonomista), zvani Ljuba Lovac.

Nadimak Lovac je dobio jer ga je SBPOK uhapsio u restoranu Lovac u Lazarevcu, prilikom primanja mita od 400 obeleženih evra, kada je u svojstvu člana Opštinskog veća Lazarevca ( ispred DS) obećao da će preko Fonda za razvoj Republike Srbije obezbediti povoljan kredit za fiktivnu svrhu. Iako spektakularno uhapšen i osvanuo na naslovnoj strani "Blica" nikada nije procesuiran i proces protiv njega je zastareo.

Za to se pobrinuo Branko Petrović, kojem je Milivojević trebao na slobodi da vodi mnogo krupnije poslove. Drugi poručnik u njegovoj vojsci je Srećko Nikolić iz Vreoca, doskora vozač terenskog vozila na kopovima, a odskora šef centralnog magacina Investicija; čovek sa kriminogenom prošlošću i telom istetoviranim kao kod meksičkog robijaša.

 

     Pumpanje naprednjaka

 

Kada je došlo vreme da se prelazi u SNS, Branko je tamo otišao sa celom ekipom, Ljubom i Srećkom. To je bilo godinu dana pred izbore, a Ćeran se nije bunio i držao ga je na direktorskom mestu jer su novci iz Kanade pristizali. Za firmu u Kanadi se u Lazarevcu ne bi ni saznalo da sveže razvedeni Branko nije postao plejboj i da nije počeo devojčicama po diskotekama da deli vizit-karte svoje kanadske firme. U svojim noćnim provodima upoznaje Ivana Marinkovića, tada člana omladine DS i rođaka određenog agenta DB.

Prevodi i malog Marinkovića u SNS i postavlja ga za predsednika omladine SNS. Branko sve manje novca počinje da daje Ćeranu, a sve više u SNS. Povezuje se sa magistrom rudarstva Mićovićem, starim kadrom KPJ i SPS, koji je svojevremeno bio jedan od glavnih direktora Kolubare i direktor Površinskih kopova, a koji je te 2011. bio u samom vrhu SNS i bio viđen za budućeg generalnog direktora Kolubare.

Postaju nerazdvojni i on Branku obećava da će mu biti zamenik, a pošto ovaj nema mnogo do penzije, on bi trebalo da ga nasledi na mestu generalnog direktora. Ponesen obećanjima koja su u tom trenutku sasvim realno izgledala, Petrović upumpava ogromne količine novca u SNS, otete od Kolubare, naravno na ime provizija, a sve preko svoje kanadske firme.

Kada je formirana Vlada 2012. Mićović treba da dobije obećano, i zaista na predlog Ministarstva rudarstva, Upravni odbor EPS donosi rešenje o postavljenju Mićovića za generalnog direktora Kolubare. Međutim, sutradan Ministarstvo energetike i Vlada Srbije daju nalog UO EPS da izabere Milorada Grčića za gen. direktora Kolubare a Mićović i ceo SNS Lazarevac to saznaju iz jutarnjih novina "24 sata"!

U tom rešenju o postavljenju su čak i pogrešili ime novog direktora i napisali Mića, umesto Milorad jer nisu ni znali koga postavljaju. Izgledalo je da je taj Mića bio veći finansijer stranke i da mu je uloženo trebalo vratiti sa kamatom.

Prvog dana mandata novog direktora, nesuđeni generalni direktor Mićović je dobio rešenje o penzionisanju. Osećajući da mu je egzistencija ugrožena Branko Petrović uz pomoć profesora Veličkovića (profesor na nekom isturenom odeljenju nekog državnog fakulteta iz unutrašnjosti, nikako pravi profesor, a inače kadar JUL, sada SNS) organizuje ogromnu medijsku kampanju protiv novog direktora Kolubare, iznoseći istinu za posao sa pečenjarom i laži da je kockar i kabadahija, a sve preko starih drugara iz DS i SPS. Sa novom tranšom priloga u centrali SNS, Branko Petrović uspeva da se umili Prvom i da ostane na mestu direktora investicija, gde razvija svoj biznis.

 

     Koga lovi Ljuba Lovac?

 

Polako pokazuje i Grčiću kako se radi, ali daje mu samo mrvice. I dok direktori Kolubare iz SPS, Grčića vodaju kao mečku po vašaru, iz straha da ne budu smenjeni, vodeći ga na razne proslave, manifestacije, uručenja Vidovdanskih nagrada, igranke, za to vreme Branko Petrović učvršćuje svoje pozicije u Kolubari i postavlja više nego ikad svoje ljude na mesta odakle može da deluje nesmetano i organizuje mrežu uticaja u Kolubari.

Koga god Grčić da dovede za saradnika, Branko Petrović daje zadatak Goranu Perišiću, šefu kabineta generalnog direktora, da tom saradniku nabaci žensku, zaludi ga i diskredituje ga. I Perišić koji je na tom mestu ispratio dva direktora, ima interes da opstane kao član DSS, pa bespogovorno izvršava Brankove naloge.

Dolazi trenutak kada Ljubodrag Milivojević, Brankov mafijaški knjigovođa odbija da izvrši određene radnje, koje bi ga sigurno odvele u zatvor. Branko Petrović, sujetan kakav jeste, ne oprašta Ljubi Lovcu neposlušnost. To je bilo pred samo postavljenje Ljube Lovca za direktora knjigovodstveno-finansijskog sektora Kolubare (popularno: Interne banke), koje je bilo najavljeno.

Ljuba Lovac ne samo da nije dobio obećano direktorsko mesto, već je na adrese 12 glavnih direktora Kolubare, uključujući i generalnog stiglo 12 belih koverti, bez poštanske marke i žiga, koje su se eto tako pojavile kod kurira, a zatim na stolovima direktora, u kojima se nalazila fotokopija novinskog članka iz Blica o hapšenju Ljube Lovca za mito. Ovo je bilo delo Gorana Perišića, samo on je mogao kao šef kabineta da nesmetano ubaci koverte preko arhive. Branko je opet pokazao kako surovo kažnjava neposlušnost.

Kako bi nesmetano preuzimao sektor po sektor u Kolubari, Branko smišlja priču Grčiću kako će on napraviti "Grčićevu struju" u SNS Lazarevac. Angažuje mladog Marinkovića da lobira, da obećava zaposlenja u Kolubari, sve što treba samo da se smeni rukovodstvo stranke Dragan Jevtić i Bojan Stević.

Za to vreme Grčić se zabavlja idejom kako će njemu iz Obrenovca, neko obezbediti vlast i u stranci u Lazarevcu, umesto da se zanima Kolubarom. Bojan Stević, koji je kum Nebojše Stefanovića odlazi do svog kuma po podršku i brutalno smenjuje Marinkovića sa mesta predsednika omladine SNS, javno ga izrugujući da je zapošljavao za pare i uzimao mito od fudbalskog kluba iz Ljiga.

Za to vreme ni Stević ni Jevtić, ni Grčić nisu stigli da se bave Kolubarom, ali Branko je uspeo da značajno izgradi svoju mrežu uticaja po preduzeću. Mladi Marinković je najsurovije iskorišćen, izmanipulisan i potrošen od strane starijeg čoveka, kojem je verovao, ali Branko Petrović nema prijatelje, već samo privremene saveznike, koje uvek na kraju izda.

 

     Grčić na jednu, a koferčić na drugu stranu

 

Trebalo je staviti šapu na komercijalni sektor, jer ipak taj se sektor pita za javne nabavke i tu su pare. Zato je Branko uspeo da postavi Stojanović Miroljuba- Mišu Eru, na mesto rukovodioca komercijalnog sektora, a da istovremeno ubedi Grčića kako je to njegova odluka.

Miša Era je poslušno izvršavao naloge, ali je preterao sa postavljanjem švalerki na šefovska radna mesta i sa orgijanjem za vreme posla, tako da je dobio pravu pobunu zaposlenih. Grčić uviđa grešku i smenjuje ga i dovodi Kovača, čoveka od Vuka Hamovića.

Branko Petrović suočen sa novonastalom situacijom gleda kako da napravi protivtežu i uspeva da dovede za finansijskog direktora Kolubare Metal, koja postaje ogranak RB Kolubara, čoveka koji je njegov prijatelj a radio je za Vojina Lazarevića.

Taj čovek je Drago Milošević, koji je inače pre sedam godina uzeo otpremninu iz Kolubare Metal u visini od 13.000 evra i potpisao sporazuman raskid radnog odnosa, u kojem stoji da se više nikad neće zaposliti u Kolubari Metal, niti u jednoj drugoj državnoj firmi.

Kolubara Metal sada kao ogranak RB Kolubare će nabavljati sve preko komercijalnog sektora Kolubare, a Drago će se već dogovoriti sa svojim starim kolegom, sada u komercijalnom sektoru, i eto i tu rupu Branko Petrović je popunio. Ništa mu ne promiče.

Sledeći rat u Kolubari koji je usledio bio je oko toga ko će kontrolisati otpadno gvožđe Kolubare. Branko je imao svog kandidata za mesto direktora sektora zaštite životne sredine, sa njim i njegovom ćerkom Branko često izlazi u grad. Protivkandidat Brankovom čoveku bio je dr Slobodan Radosavljević (doktorat iz ekologije pazario na nekom isturenom odeljenju nekog fakulteta na jugu Srbije).

Slobodan Radosavljević nije hteo da se preda bez borbe. Kada je već bilo izvesno da Slobodan neće biti postavljen, on uzima spisak članstva pošto je funkcioner SNS i svim članovima prosleđuje sms poruku kako određeni čovek podvodi svoju ćerku Branku da bi dobio direktorsko mesto od njega, a za ćerku mesto šefa kabineta tj. Perišićevo mesto. Tu se i Perišić uspaničio, iako je do sada izvršavao sve Brankove naloge bespogovorno, ali je brzinski prešao u SNS zlu ne trebalo.

Ova afera je izazvala gađenje i taj čovek ispada iz trke za direktora sektora zaštite životne sredine. Slobodan Radosavljević se dočepao prava da prodaje Kolubarino gvožđe, ali je na kraju ipak morao da se udruži sa Brankom Petrovićem jer niko nije hteo da posluje sa njim bez Branka. Kada je biznis u pitanju, Branko je spreman da zanemari sve što se dešavalo, a i Slobodan je takav. Kolateralna šteta i ovaj put ostali su Brankovi saveznici, taj čovek i njegova ćerka.

Još jedan sektor u Kolubari u kom se nikad ne gleda koliko novca u njega ulazi, a koliko izlazi je Sportsko-rekreativni centar Kolubare. Na mesto direktora tog centra je postavljena iskusna "peračica novca" Rada doskora direktorka KBC banke u Lazarevcu, koja je godinama prala novac mafiji.

Branko ni ovu sportsku zanimaciju nije hteo da ostavi nekom drugom. Imao je mali problem da je tu postavi jer to mesto zahteva sedmi stepen stručne spreme, a ona ima šesti, ali je blagovremenom intervencijom na nivou EPS, sistematizacija radnih mesta, izmenjena.

U celoj ovoj priči najmanje se pominjala osnovna delatnost preduzeća, a to je kopanje uglja. E, pa i to je došlo na red, jer je Branko za direktora površinskih kopova postavio svog starog partijskog druga iz DS, Dejana Milijanovića do skora direktora kopa Polje D. Naravno i njega je učlanio u SNS.

Branku proizvodnja nije toliko važna, a ni Dejan Milijanović nije neki tehnolog kojim bi se proizvodnja mogla pohvaliti, ali je koristan da bude direktor svih kopova kako bi podizao pobunu kad treba protiv Grčića i smanjivao intenzitet pobune protiv Branka kad ovaj postane generalni direktor.

Sva sreća pa je Grčić posegao za kadrovima SPS, koji zaista znaju tehnologiju i na mesto svog zamenika postavio Mihaila Petrovića-Mikicu (nije u rodu sa Brankom Petrovićem), inače bi proizvodnja otišla dođavola. U situaciji kada se generalni direktor slika za bilten, direktor investicija ispumpava pare iz svih sektora, a direktor površinskih kopova pojma nema o tehnologiji, mora neko i da se brine da se taj ugalj kopa i doprema termoelektranama.

Inače, nije ovo bila Grčićeva originalna ideja, Mihailo Petrović je nametnut od strane Državne bezbednosti, kao provereni saradnik, ali, ipak, to je bio dobar potez. Formalno je morao da se učlani u SNS, što je i učinio.

Najveći gaf Grčić je napravio kada je pustio Branka Petrovića samog da otputuje u Nemačku i dogovara nabavku rudarske opreme i mašina iz kredita koji je Kolubara dobila od KfW banke u vrednosti 185 miliona evra.

Branko se tad sve lepo dogovorio za sebe, a Grčić samo otišao kasnije sa njim na potpisivanje ugovora. Zato i ne čudi da je koferčić sa parama koji je Grčić poslao u centralu stranke za njeno finansiranje bio mnogo tanji od onoga koji je poslao Branko, i time dokazao da je materijal za novog generalnog direktora. Inače, svi koferi para koji odu u stranku, nose se u Jajince, u kuću Prvog čoveka.

Ovih dana se očekuje da Prvi (Aleksandar Vučić) na ime zasluga za donošenje priloga inauguriše Branka Petrovića za novog generalnog direktora Kolubare, u okviru "sveobuhvatne, suštinske i dubinske rekonstrukcije".

Grčić će morati da se zadovolji mestom predsednika opštine Obrenovac, odakle je i došao. Ostaće upisano u istoriji Kolubare da niko do sada nije tako brzo napravio svoju mrežu uticaja kao što je to učinio Branko Petrović na svom putu do vrha.

Za manje od godinu dana dok je generalni direktor bio zauzet poziranjem za bilten preduzeća, gde se na svakoj stranici nalazi njegova slika u nekoj drugoj pozi i drugom odelu, Branko je stvarao imperiju. Međutim, Prvi bi trebalo da se zapita, ako je Branko toliku količinu novca dobrovoljno doneo stranci, odnosno njemu, koliko li je tek zadržao za sebe?

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

VUČIĆEVI NAPREDNJACI: SPOSOBNI LJUDI NA PRAVOM MESTU ILI NAPREDNJAČKA PLJAČKA KOLUBARE?!

26. јула 2013. Коментари су искључени

 

Pljačka Kolubare i dalje traje. Promenili su se samo akteri. Ranije su to bili kadrovi iza kojih je čvrsto stajala Demokratska stranka, a danas čerupaju Vučićevi naprednjaci. I metode otimačine su slične: falsifikovanje faktura, lažno prikazivanje rada mašina, fiktivne i stvarne havarije na bagerima, plaćanje reketa, podmićivanje funkcionera i sindikalaca…Da bi propast bila potpuna, naprednjačko rukovodstvo i njihove ulizice, predstavljaju skup najgoreg, najprimitivnijijeg i najnestručnijeg taloga koje je ikada ušlo u Kolubaru.

 

          Insajderi K-3 i K –5

DIEKTOR5

 

Po dolasku Milorada Grčića za direktora PD RB Kolubara, mislili su kolubarci da će se nešto promeniti na bolje. Prethodni direktor Nebojša Ćeran, takođe iz Obrenovca, niti je smrdeo niti mirisao. Ostao je upamćen po tome da je vreočanima dao po 35 % avansa, po gruboj proceni vrednosti imovine, za saglasnost na preseljenje groblja, koje je smetalo rudarskim radovima i napredovanju Polja D.

Neki, bolje upućeni kažu, a sve to da bi uzeo od Radosava Savatijevića Keneta 100.000 evra reketa (Kenetu je isplaćeno 1.250.000 evra, iako se njegovo domaćinstvo nikada neće seliti zbog Kolubare, jer tu nema uglja!).

Nije rešio ni pitanje zloupotrebe i privatizovanja službenih automobila, preraspodele radne snage u korist proizvodnje, malo je nešto utegao troškove po osnovu nabavki roba i dobara, i smanjio angažovanje privatne rudarsko-građevinske mehanizacije.

Oko sebe je držao saradnike koji su svi kasnije pohapšeni zbog zloupotreba itd. I onda Karićev naprednjak, Milorad Mića Grčić, odmah službene automobile stavlja naredbom pod kontrolisanu upotrebu, juri krađu goriva i druge sumnjive rabote, zbog čega je doveo Branka Milojevića u Kolubaru, diplomiranog oficira policije, da mu bude šef unutrašnje kontrole.

I narod je počeo da odobrava ponašanje novog direktora bez obzira što je kupio diplomu u Novom Sadu, i nikad nigde nije radio u sličnom preduzeću. Ali avaj, nedugo zatim kupuje 50 skupih novih automobila i deli ih svojim novopostavljenim saradnicima koje je u međuvremenu doveo sa svih strana.

Pored Milojevića iz Policijske stanice Obrenovac, tu mu je i pomoćnik za finansije iz opštine Obrenovac, pa pomoćnica za pravna pitanja, isto je negde radila u Obrenovcu, pa pomoćnik za komercijalu iz Beograda Igor Smiljković, nekada je radio za Vuka Hamovića, pa rukovodilac komercijalnog sektora Kovač, iz Beograda i bivši Hamovićev radnik, pa neki momak iz Kragujevca da pojača unutrašnju kontrolu, pa još njih 800 od zla oca i još gore majke, sa novostečenim diplomama lakog univerziteta, i silnih drugih privatnih škola koje neko po Bolonji proglasi strukovnim ili već kako.

Dakle, zaposlio je u Kolubaru preko 800 ljudi, kupio sada već preko 50 novih automobila! U Kolubara usluge postavio je lokalnog SNS šerifa, nekog Jeftića, koji je izmenjao sve stranke, a bio je i u DS-u. I taj momak je na brzinu u Uslugama zaposlio oko 500 aktivista i članova SNS, koji sada jure po Srbiji da negde steknu neku brzinsku diplomu, jer je i Jeftić, kažu završio pravni fakultet u Kragujevcu, kod profesora koji su kasnije pohapšeni.

Vrhunac kriminala i zloupotreba se dešavaju sada, kada su Devixu i njemu bliskim firmama u Kolubari, van tendera, i svih zakonskih procedura dali 50.000 tona uglja, za koju su uslugu ovi ljudi dali po 6 evra reketa, odnosno 300.000 evra reketa unapred FK Kolubara, a na ruke drugom lokalnom šerifu SNS-a, inače novom predsedniku FK Kolubara, nekom Vrapcu koji je blizak sa Nebojšom Stefanovićem, predsednikom Narodne skupštine Srbije.

I sad Aleksandar Vučić može koliko god hoće da priča o nultoj toleranciji na korupciju i kriminal, kad ovi njegovi i njemu bliski ljudi krajnje transparentno šamaraju Kolubaru! Inače vlasnik Devix-a je Vitomir Dimitrijević, protiv koga se vodi krivični postupak za falsifikovanje faktura, odnosno lažno prikazivanje rada svojih mašina u Kolubari u vreme direktorovanja Dragana Tomića. Pa valjda firme i ljudi koji se sumnjiče da su oštetili Kolubaru, ne mogu da rade sa Kolubarom ništa dok se krivični postupak, koji je u toku, ne završi. Ali, kad imaš pare, i daš ih kome treba, sve može.

REIK Kolubara puca za dve godine, jer su nestručni i pokvareni kadrovi preuzeli upravljanje njome, ponašajući se kao poludivlji ljudi, gladni i željni svega. Potpuno neobrazovani i nevaspitani, udarili su šamar svima nama koji smo očekivali da se nešto stvarno promeni na bolje, i verovali smo Aleksandru Vučiću kada je govorio o sprečavanju i uništavanju kriminala i korupcije, a sada, posle ovog što se zbiva u Kolubari, taj čovek više liči na onog lajavog krelca iz crtanih filmova.

Neka nam je Bog u pomoći! Nismo pominjali silne tehničke propuste, havarije na bagerima, klizanje odlagališta na selo Junkovac, za šta su sve subjektivno odgovorni Grčićevi najbliži saradnici, mada je on najodgovorniji, pošto ih je lično birao i postavljao!

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

%d bloggers like this: