Архива

Posts Tagged ‘koliko’

IZDAJNIČKI KAPACITET: PODANIČKA VLAST SRBIJE JE ODRADILA ZAMISAO ZAPADNIH SLUŽBI

5. јула 2013. Коментари су искључени

Na dan potpisivanja takozvanog Briselskog sporazuma 19. aprila 2013. godine, ruska agencija RIA Novosti, objavila je vest da je Srbija kapitulirala, i da ruska diplomatija može samo da kaže „šta je, tu je“. Na Vidovdan 2013. godine, koji je novi srpski gospodar Aleksandar Vučić proglasio istorijskim, jer „neće biti gubitnički“, iz Moskve nije bilo nikakvih vesti. Već je bilo sve rečeno. Srbija je ipak poražena, njeni mračni Vidovdani se nastavljaju, samo su laži i magle dobile novi oblik i boju.

          Nikola Vlahović

Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić čestitali“ su Srbima dobijanje neutvrđenog datuma, lažući isto kao što je lagao Slobodan Milošević kada je, nakon tromesečnog bombardovanja NATO pakta, i kapitulacije u Kumanovu, građanima „čestitao mir„. U oba slučaja, reč je o istoj politici i istim ljudima, kojima je cilj opstanak na vlasti do sudnjeg dana, koje opseda moć, žudnja za novcem i sadizam. A narod, država, patriotizam i slične fraze, poslužili su im kako bi ostvarili svoje veleizdajničke planove. Ko još može da im veruje, i gde je kraj teroru lažnih demokrata, diktatora i kliničkih slučajeva, koji su Srbiju skoro živu sahranili?

Kada je 09.juna 1999. godine, ondašnji zamenik načelnika generalštaba Vojske Jugoslavije Svetozar Marjanović potpisao takozvani Kumanovski sporazum, neposredno posle toga, u pokušaju da predstavi poraz kao pobedu, Slobodan Milošević je pred televizijskim kamerama izgovorio: „Poštovani građani, čestitam vam mir!“.

Na nesreću, Miloševićev „mir“ bila je najteža kapitulacija Srbije, još od pada srednjovekovne države pod otomanski jaram! Naime, tadašnji komandant međunarodnih snaga na Kosovu, nemački general Klaus Rajnhart, stavio je na sto ispred general-pukovnika Svetozara Marjanovića tekst procedure bezuslovne kapitulacije u kome je bila precizna formulacija razgraničenje Kosova i centralne Srbije. U Miloševićevim medijima to je opisano kao „sprovođenje vojno-tehničkog sporazuma“! Istovremeno, Rajnhart je odmah postavio granice između Kosova i Srbije na Kopaoniku, gde je i sadašnjim sporazumom iz Brisela potvrđena državna granica samoproglašenone države Kosovo.

Na dan potpisivanja Kumanovskom sporazuma, došlo je do sukoba lokalnih Srba u opštini Štrpce sa međunarodnim trupama, a dva dana kasnije, i do masovnog proterivanja Srba iz cele pokrajine. Okupatori su namerno odabrali Kumanovo kao mesto događaja, jer se nalazi na teritoriji Makedonije koja nije učestvovala u ratu, ali i zbog simboličnog poništavanja srpskih pobeda u Balkanskim ratovima. Tako je poraz Miloševićevog režima, koji je skupo platio srpski narod, bio potpun.

     „Dobili smo datum, a sad spektakl“

U sred leta 2013. godine, scenario kapitulacije Srbije pred američkim, nemačkim i albanskim okupatorima, ponovio se na perverzan način! Isto onako kao što je Slobodan Milošević čestitao građanima mir, tako su i Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić požurili da Srbima „čestitaju datum“ koga nema, i početak pregovora sa Evropskom unijom kojih neće biti. Jer, istina je opet drukčija. Ima samo novih uslova! Nemačka kancelarka Angela Merkel, sastavila je spisak obaveza koje Srbija mora da ispuni da bi Savet Evropske unije u januaru 2014. godine dao nekakvo mišljenje o tome.

Spisak nemačkih zahteva je neiscrpan– od priznavanja nezavisnog Kosova, do temeljne istrage i pronalaženje krivaca za paljevinu ambasade Nemačke u Beogradu, koja se desila 2008. godina prilikom mitinga pod nazivom „Kosovo je Srbija“. Neverovatno zvuči podatak da nigde u režimskom medijima u Srbiji nije pisalo da je skoro jednodušan stav nemačkog Bundestaga da Srbija mora da kapitulira pred albanskim zahtevima, i da će tek priznanjem samopoglašene države Kosovo, biti ispunjena „puna implementacija“ sporazuma iz Brisela! A, to je ono na čemu se temelji „balkanska politika“ najmoćnije evropske države…

Šta Srbiju očekuje u narednim mesecima, kad narod sazna punu istinu o ovoj bezočnoj prevari koju vlastodršci pokušavaju da sprovedu? Izvesno je da će doći do neviđenog unutrašnjeg terora, koji nije moguće sprovesti bez potpune kontrole medija. Treba podsetiti da se Slobodan Milošević, dok je vodio ratove, nije mnogo obazirao na činjenicu da je imao slobodne medije koji su otvoreno govorili protiv njegovog režima. Bili su to najbolji dani radija B92, Studija B, „Srpske reči“, „Pogleda“, „Naše Borbe“ i mnogih drugih medija koji su imalu apsolutnu slobodu govora i kritičke misli.

Ali, čim je rat prestao, Milošević je krenuo u gušenje tih sloboda. Na ključno mesto, kao ministra informisanja postavi je Aleksandra Vučića, koji je odmah počeo sa terorom nad novinarima kakav nije zapamćen ni u vremenima najtvrđeg boljševizma. Vučić je često znao da napiše redakcijama „pisma upozorenja“, u kojima ih opominje kako „vrše širenje straha, panike i defetizma“. Tokom svoga mandata, surovo je novčano kaznio i zatvorio više medijskih kuća, a nekima, poput dnevnog lista „Danas“ i doslovno je „poslao katanac i lanac“ da se sami zatvore!

Današnje prilike govore da je Aleksandar Vučić, kao čovek imperatorskih ambicija, već odavno stavio skoro sve medije pod kontrolu, a mnogi od njih su zbog milionskih dugova pred gašenjem. Tako, recimo, „Večernje Novosti“ zvanično duguju oko 12 miliona evra, RTV B92 duguje takođe najmanje 20 miliona, a kad je RTS u pitanju, reč je o stotini miliona evra!

Očerupanim i uništenim medijima, Vučić danas suvereno komanduje. Preko njih sprema napad na sve što se kreće, a njegov dnevni bilten Informer, u broju od 29. juna 2013. godine, objavio je masovnu poternicu pod naslovom: „…Dobili smo datum, a sad spektakl! Ovog leta na repertoaru: rekonnstrukcija vlade, raspisivanje izbora, istrage o vezama ljudima iz vrha vlasti s mafijom, hapšenja ministara, lidera stranaka…“.

     U susret potpunom sunovratu

U narednim mesecima treba očekivati da režim Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića pokrene kompletan represivni državni aparat, protiv svakoga ko bude sumnjao u njihove obmane o Evropskoj uniji. Ali, kao i u vreme Slobodana Miloševića, taj represivni aparat će se okrenuti protiv njih prvom prilikom, jer novca za njegovo izdržavanje više nema.

Vojska više i ne postoji, policija je bez sredstava i stručnog kadra, u rasulu i ojađena, pravosuđe kriminalizovano i nestručno, glomazno i neefikasno…Kao i u svim sličnim režimima, ostala im je mala pretorijanska garda koja štiti njih lično, njihov novac i njihovu partiju. Ali to nije dovoljno da bi sačuvali vlast.

Trulež srpske državne zgrade vidljiv je na svakom koraku. U njoj jake policijske snage obezbeđuju polaganje takozvane male mature, ove školske godine na stotine hiljada mladih ljudi neće moći da upiše višu školu ili fakultet, nego će ostati nezaposleni, na ulici, i pridružiće se milionima onih koji su bez nade, u prvoj polovini 2013. godini zabeležen je najveći trend odlaska srpskih stručnjaka u inostranstvo, cene hrane su skoro 13 odsto veće nego u najvećim gradovima Evrope, a vrednost evra u odnosu na dinar je najveća u poslednjih 15 godina.

U jednom skorašnjem izveštaju Evropske komisije o siromaštvu u Srbiji, konstatovani su poražavajući podaci: svaki peti Srbin nema toalet, svaki šesti nema kupatilo, pola miliona ljudi nema čistu vodu za piće, milion njih ne zna za kanalizaciju, a više od 300.000 stanovnika Srbije živi bez struje! Ovako unazađena, opljačkana i pokorena Srbija ne može očekivati da bude predmet ičije samilosti.

Jedan poslanik Bundestaga je nedavno konstatovao da Srbija prvo mora da sebe „uljudi“, da se reši svoje kriminalne elite, da se nauči smenjivosti političara, pa da onda pogleda ka Evropi. Profesor Dejvid Filips sa američkog Kolumbija univerziteta, bio je još jasniji kada je proletos za „Njujork Tajms“ rekao da „brisleski dogovor neće pomoći pomirenju Srba i Albanaca, niti će ih to pridružiti Evropskoj uniji“.

Kraće rečeno, ovdašnjim brlogom ne želi više niko da se bavi. Srbija nije od ekonomske važnosti nijednoj velikoj svetskoj imperiji. Tu je još jedino Rusija koja će svakako izgraditi gasovod „Južni tok“ sa tranzitom od 430 kilometara kroz jugoistok Srbije, ali, uslovi će drastično biti promenjeni zbog opake politike koju vode Vučić i Nikolić prema Moskvi.

I dok Vučić i Nikolić paradiraju Srbijom šireći masovne obmane, između Bugarske i Rumunije, na Dunavu, ovih dana je otvoren most sa više auto-traka, koji je deo panevropskog Koridora 4, koji povezuje Drezden u Nemačkoj sa egejskim morem, lukom Solun i Istambulom na istoku. Radovi su bili ubrzani, jer je, kako rekoše planeri iz Brisela, Koridor 10 preko Srbije u „nenadoknadivom zakašnjenju“.

Tako je Srbija i konačno ostala južnoevropska kontinentalna rupa, zahvaljujući kriminalnoj politici svojih diktatora i njihovih klovnova poput Milutina Mrkonjića i njemu sličnih kreatura koje haraju ovom zemljom više od četvrt veka, u svim režimima. Narod koji ne nalazi načina da se obračuna sa banditskom politikom političara, mešetara i prevaranata, osuđen je na ekonomsku bedu, bolest i izumiranje.

Prošlost govori o sadašnjosti

Sada je više nego jasno da su Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića, angloamerički „modni kreatori“ mnogo ranije videli kao odlične izvođače prljavih poslova u politici.

Njihovi psihološki profili, prema tumačenju jednog bivšeg ekonomskog savetnika iz Austrije, dobro je prorađen još ranih devedesetih godina u analitikama zapadnih obaveštajnih službi, i ti podaci slikovito govore o njihovom podaničkom karakteru, o vlastohleplju, varljivoj, skoro ženskoj naravi, kukavičkom odnosu prema opasnosti i slično.

Sve je to i dovelo do njihove amnestije pred takozvanim demokratskim vlastima posle 5. oktobra. Već je poznata činjenica da su bivši rezidenti britanske obaveštajne službe kod Zorana Đinđića tražili zaštitu za Aleksandra Vučića, smatrajući ga „dobrim materijalom“, čovekom koji može da se „preokrene“ i slično.

Iz istih razloga, ni Tomislav Nikolić nikada nije pozvan pred Tužilaštvo za ratne zločine, da se izjasni o delovanju pojedinih komandanata paravojnih formacija koje je poznavao i sa kojima je bio u prisnim odnosima.

U senci Vojislava Šešelja, i njemu i Vučići su deset godina bila puna usta Kosova. Vučić je čak javno slao „upozorenja Amerikancima i Nemcima da se ne bave Kosovom i Metohijom, „a ako to hoće, onda ćemo se i mi, Srbi, pitati da li će Teksas i Alzas da budu nezavisni“!

I ne samo to nego je bio kategoričan da je „pitanje Kosova nesporno, jer je regulisano Ustavom Srbije, a to ne mogu da promene šiptarski teroristi i njihovi američki i evropski saveznici, gori od Hitlerovih nacista“. za vreme NATO bombardovanja 1999. godine, govorio je da ga „…Tomahavci ne mogu uplašiti, jer se Srbija, dok postoji makar jedan živi Srbin, neće odreći Kosova i Metohije“.

Kada je 2007. godine na demonstracijama protiv nezavisnosti Kosova spaljena američka zastava i Vučić se oglasio rekavši da se „…divi i ponosi srpskim mladićima koji su imali hrabrosti da probiju policijski kordon i dođu do ambasade„!

Godinu dana kasnije, takođe je dao podršku antizapadnim demonstracijama u kojima su zapaljene ambasade Nemačke i Amerike. Danas, 2013. godine, ima zadatak da istraži ko je to uradio. Inače, nema ni datuma ni Evrope. Postoji velika verovatnoća da su neki njegovi bivši politički istomišljenici, mlađe dobi, učestvovali u ovim događajima, kao „izvođači radova“. Ali, Merkelova traži i inspiratore!

Dalja Vučićeva (ali i Nikolićeva) politička sudbina zavisiće od njihovog izdajničkog kapaciteta, tačnije, od njihove spremnosti da razotkriju svoju nekadašnju „patriotsku bazu“, iz koje su se regrutovali „…ponosni srpski mladići koji su imali hrabrosti da probiju policijski kordon i dođu do ambasade!“.

Uskoro će iz Haga doći i njihova noćna mora, Vojislav Šešelj, koji je nedavno na suđenju Radovanu Karadžiću u Hagu, kazao da je sa sadašnjim predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem „sve zajedno radio“ tokom ratova u Hrvatskoj i BiH! Pa je precizirao, na insistiranje sudije: „…Ako sam ja umešan u ratne zločine, onda je Tomislav Nikolić moj direktan saučesnik!„. Nije ni Vučića zaboravio pa je rekao da je on bio „dobrovoljac Srpske radikalne stranke kod Slavka Aleksića na jevrejskom groblju u Sarajevu“ i da je zatim radio na TV „Pale“. Kao ratni huškač.

    A 1.

Džulijan Asanž o Vučićevoj izdaji

Sajt heroja antiglobalizma, Džulijana Asanža, Vikiliks, objavio je prepisku američkih diplomata o planovima za uništavanje autonomije Srba na Severu Kosova. Američke oružane snage i njihove diplomate ovaj plan vode pod šifrom „Severna Strategija„. Za njega je znao i potpredsednik vlade Aleksandar Vučić, ali mu to nije smetalo da zamoli vladu SAD da ne povlače svoje trupe sa Kosova, navodno, zbog potrebe da „čuvaju Srbe„!

Mnogo pre stupanja na funkciju ministra odbrane Aleksandar Vučić je bio upoznat sa američkim planovima. Dokumenta su čak dostavljena i medijima u kojima je Vučić imao uticaj pre dolaska na vlast. Povlačenje američkih snaga, ili dela njihovih snaga otežalo bi ostvarenje „Severne strategije“.

U jednom ranije dokumentu, pod oznakom 10 BELGRADE 25, objavljenom na Vikiliksu, bivši savetnik Borisa Tadića, Jovan Ratković, obavestio je Ambasadu SAD u Beogradu da predlog o integraciji „Severa“ poslat od Međunarodne kancelarije ICO, prosleđen od strane Pitera Fejta, a koji podržavaju SAD, nije od koristi! Prema Ratkovićevim rečima, razgovaralo se i o vojnoj intervenciji…On je potom diplomatama ove zemlje izložio nekoliko mogućih scenarija za rešavanje Kosovskog pitanja. U jednom od tih predloga Ratković predlaže veće učešće Srbije na Severu i u pet manastira na jugu. U tom slučaju Beograd bi prihvatio, ali ne i priznao nezavisnost, kaže Ratković.

Nova vlada Srbije, i ministar odbrane Aleksandar Vučić, danas se ponašaju baš kao što je Ratković obećao, dok Vučićev poziv američkim trupama da ostanu, deluje kao izjava ranije dogovorena sa Amerikancima…

    A 2.

Otac o naciji

Do koje granice ide licemerje srpskih „voždova“, govori i podatak da je nekadašnji predsednik SR Jugoslavije, književnik Dobroca Ćosić, kad je čuo za srpsku kapitulaciju u Briselu, rekao da je sporazum posledica „trijumfa imperijalizma SAD i Nemačke“, te da je on lično odavno predlagao podelu i etničko razgraničenje, „što niko nije hteo da prihvati“.

    A 3.

Vučić o tokovima istorije

„…Srbija je današnjim Vidovdanom preokrenula tok svoje moderne istorije i odlukom o otvaranju pregovora o članstvu u EU platila kartu u jednom pravcu za januarski voz ka EU…“.

(28. jun 2013.)

    A 4.

Srbi sa Kosova o Vučićevoj prevari

“Taj sporazum ne valja, ni za jug ni za sever. Dosta je bilo s tim podelama, nama nikakve podele ne trebaju. Deli nas beogradska vlast, i vlast iz Beograda je najveći inicijator svih podela na Kosovu i Metohiji„. “Mi smo prevareni, oni su govorili da prave administrativni prelaz, sad je taj administrativni prelaz carina! To je čista laž za Srbiju i srpski narod!“.

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

POLICIJA SRBIJE: DA LI SRPSKOM POLICIJOM RUKOVODI CRNOGORSKA TAJNA SLUŽBA (ANB)???

12. маја 2013. Коментари су искључени

 

Srpsku policiju vode crnogorski kadrovi. Bolje reći, sistematski je uništavaju već godinama, nameštajući jedni drugima titule, položaje, zvanja, činove, a bogami i povelike plate, privilegije, provizije i veze u podzemlju, da imaju od koga da uzmu, sa kim da se tale, koga da štite i nekoga ko će njih da zaštiti "ako dođe do nečega". Srpska policija već godinama predstavlja otuđeni "centar bezbjednosti", sastavljen od zavičajnih klanova koji jednim uvom slušaju šta im govori njihova "krševita" baza u Crnoj Gori, a drugim, kome u Srbiji da se priklone. Izbor im je poveliki dok je stranaka i tajkuna. Tabloid je istraživao kako su i od čega karijere pravili visoki policijski funkcioneri poput Rodoljuba Milovića, Svetislava Bata Đurovića, Darka Senića, Saše Barjaktarovića, Gorana Dragovića, Vladimira Božovića i drugih…

           major Goran Mitrović

Na pitanje koji je najveći evropski grad, Amerikanci odgovaraju – Nikšić! To kažu, a reč je o vicu, jer je svaki peti zatvorenik u ovoj zemlji iz Nikšića.

U Srbiji momci iz Nikšića nisu najbrojniji u našim kazamatima, ali su njihovi sugrađani najbrojniji na funkcijama u njenoj policiji. U srpskoj policiji primaju plate, dobijaju stanove, pljačkaju najsurovije srpsku privredu, organizuju kriminalne grupe kojima rukovode, a sve direktive im stižu od crnogorske tajne policije.

Nedavno je Nikšićka organizovana kriminalna grupa koja rukovodi srpskom kriminalističkom službom dobila i pojačanje, državnog sekretara u MUP-u Srbije, Vladimira Božovića. Okupacija srpske policije kadrovima iz Crne Gore započela je za vreme dok je na čelu ministarstva unutrašnjih poslova bio Dragan Jočić, takođe Crnogorac, rodom iz Danilovgrada.

Kada je Milorad Veljović u junu 2005. izabran za prvog direktora srpske policije, Jočić mu je naredio da za načelnika Uprave kriminalističke policije postavi Rodoljuba Milovića, nikšićanina. Prvi čovek kriminalističke policije imao je meteorsku karijeru. Počeo je da radi u Beogradu, verovali ili ne, kao portir u jednom preduzeću (A đe jado portir, što velju, ne ode u Akademije, pitali su ga sunarodnici).

 

     Ozdo stižu instrukcije

 

Onda su, razumiješ, potegnute sve veze, i Milovića prime u policiju. Ne za pozornika, no za inspektora! I to u krvne delikte. A što će mu, jado, škola, učiće, ima vremena!

I završi ti, razumiješ, Milović, tu Višu kolu unutrašnjih poslova u Zemunu, a, jado dovoljno škole, i za ministra mogu zemljaci da ga ture! I turiše ga. Prvo za inspektora u krvne delikte, pa onda, razumiješ, u Upravu za borbu protiv organizovanog kriminala. Tu ti se Milović, o braćo draga, pokaza ka’ pravi išljednik!

Umalo ga ne uapsiše, kad je ukrštao pozive Dejna Milenkovića Bagzija, nakon što on pokuša da početkom marta 2003. godine izazove sudar ispred hale Limes na Novom Beogradu, presecajući kamionom kolonu vozila u kojima je bio tadašnji premijer Zoran Đinđić.

Ukrštanje Miloviću nije išlo od ruke, tako da su pomislili da i on nije bio uključen u atentat. Ali, đe njega! Pustiše ga, jer je trebalo ubiti organizatore, kako su tada rekli, Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića zvanog Kum. I Rodoljub, od milošte zvani Rođa je očima gledao kako likvidiraju Spasojevića i Lukovića. On je kasnije dobio svoj tal, kada su podelili Spasojevićeve pare, koje je on poneo sa sobom. A reč je o milionima evra!

I od te 2005. godine Rodoljub Milović rukovodi kriminalističkom policijom. A on je, razumiješ, nepovjerljiv čovjek. Beograd ti je veliki grad. Ima puno posla. Droga, oružje, švercuje se carskim drumovima ka Evropi, te Savom i Dunavom, pa sve do Nemačke i Crnoga mora. A Milović ti onda za načelnika Uprave kriminalističke policije Policijske uprave Beograda, postavi svog zemljaka Darka Senića!

Uh, što se sad može zajašiti Srbija. Tako ti Rođa turi Sašu Barjaktarovića za šefa kriminala u Policijskoj upravi Novoga Sada, a onda Saša ide dalje, suda po Vojvodini. Ođe su svi naši, javlja on ljubazno glavnom išljedniku Miloviću. A Milović, kada se to sve sabere, šalje dolje, do Nikšića. A iz Nikšića je Milo Đukanović i brat mu Aco. Dolje idu svi podaci, a ozdo stižu instrukcije.

 

     Darko, rod najrođeniji!

 

Goran Dragović ti je na čelo PTJ-a (Protivterorističke jedinice Žandarmerije) đeneral je on, kao i Milović. E, to ti je specijalna jedinica. To je glavna crnogorska protivteroristička jedinica. Manje je protiv, a više teroristička!

Komadant Dragović je više puta okrvario ruke. Tabloid je opisao smrt nekoliko pripadnika ove jedinice, otvoreno optužujući komandanta da ih je lično pobio! E, jado, kako to dokazati, kad ti kriminalističkom policijom Beograda rukovodi Darko Senić, a gore iznad njega je Milović.

Ljiljana Marković iz Vrbasa je pre tri meseca uhapšena ispred zgrade Vlade Srbije. Ponela je pištolj, preteći da će se ubiti ispred zgrade Vlade Srbije, ako je ne primi. Žalila se na Sašu Barjaktarovića, koji je za smrt njenog jedinca, koji je ubijen u Vrbasu, na sud izveo nevine ljude, koji su i osuđeni i nevino robijaju, a ona ima dokaz da je jednog sina ubila policija. Vučić nije dobio dozvolu od Miodraga Rakića da je primi na razgovor, i Ljiljana je prinudno sprovedena u ludnicu, gde je i danas drže u punoj izolaciji.

Ima i Milović svoga nadređenog. Svakodnevno se javlja Ratku Boturoviću, zvanom Bata Kan kan, u Novi Sad, jer je on rođak od Mila i Aca. Zna se ko je na plenumu u vru’ sofre.

Do pre dve nedelje na čelu Službe za borbu protiv organizovanog kriminala bio je Svetislav Bata Đurović, od Bijelo Polje. Komšija od Darka Šarića, rod rođeni su!

Bata nagovorio braću da ministarki Snežani Malović i njenom momku Miljku Radisavljeviću kupe stan u Vašington, da se imaju đe skloniti, razumiješ, ako zagusti. Ako se Srbi na noge dignu, i ne oćeraju ih do Morače.

I Milović referiše dolje u Nikšić, inspektoru Crnogorske tajne služe (ANB) da je sve pod kontrolu. Putevi su slobodni, ako tovari krenu za Evropu, ili do Kragujevca i Beograda, sve su njihovi ljudi. Može trava, koka, heroin, more i tovar duhana, i ljudi i žena, sve može. U Kragujevcu je načelnik Ivan Đorović, njihov čovek i državljanin, dolje mu je i imovina. On će

sve da pokrije.

 

     Ispomažu se…

 

Oćeš bolan posao u SAJ-u. Dođi, nema problema. Oma ćeš ga dobiti. Pun je SAJ ljudi iz Nikšića. Što da čame u zatvoru, mogu u Beograd biti prvi. Nema iole važnije funkcije u srpskoj policiji, u većem gradu u Srbiji, da na čelu kriminalističke policije, ili policijske uprave, nije đetić iz Nikšića, ili od Podgoricu. A daleko od rodnog grada, oni se drže kao creva. Ako zagusti, pokupiće tašne i pravo za Nikšić. Dolje su ostavili svoje stare, drugare i imovinu. U Beogradu samo pljačkaju. A Milović se baš žrtvuje za svoje sunarodnike. Teško je bolestan. Od koksaki virusa. Životari, ali pijan je posle deset sati. Pije se najbolji viski. Može se, ima se čim!

E, sada im se pridružio i Vladimir Božović, Gornjeg polja kod Nikšića. On je postao državni sekretar u MUP-u Srbije. Kada ga nema tu, a skoro nikada nije u kabinetu, on zamenjuje, razumiješ, Ivicu Dačića. E, sad je on glavni za izdaju. Sve podatke više ne šalje Milović, nego ih dolje nosi Vladimir Božović. (Tabloidu je uručeno pismo radnika MUP-a i BIA koji opisuju "podvige" državnog sekretara Božovića na izdaji Srbije i njenih interesa, ali je glavni urednik odbio da ga objavi).

Milovićevoj organizovanoj grupi u srpskoj policiji je nad glavom direktor Milorad Veljović, sa svojom novopazarskom grupom. Ali, sarađuju, ispomažu se.

Direktor Veljović ima na planini Goliji poslovno-stameni hotelski prostor od hiljadu kvadrata. Po deset blindiranih džipova je u pratnji kada direktor ide da se odmara i ugovara poslove. Na Goliji zasedaju organizovane kriminalne grupe u srpskoj policiji. Tale se, dele teritoriju, a obezbeđuje ih danonoćno, 24 sata, odeljenje Žandarmerije koje je tu i stacionirano!

Prateći rad srpske policije, nemačka BND-e, ruska spoljna obaveštajna služba i engleska MI 6 opisuju srpsku policiju kao pretorijansku gardu srpskih političara, i najkorumpiranijom policijom u Evropi!

Miodrag Rakić je, sa pozicije sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost, do prošle godine, huškao Veljovića i crnogorsku organizovanu grupu u njoj, da prate i uhode srpske političare, novinare, biznismene, i da sve podatke njemu dostavljaju. Ali je sve podatke, bez uloženog truda, dobijala i crnogorska tajna služba (ANB), koja ih je prosleđivala kolegama u London. A možda i drugima tajnim policijama.

Crnogorci u srpskoj policiji zavađaju kriminalne grupe, oni ih stvaraju, štite, a sve sa ciljem da za njih i crnogorski politički establišment obavljaju prljave poslove. Danas Crnogorci na radu u srpskom MUP-u zavađaju klanove, organizuju ubistva viđenijih žešćih momaka, radi stvaranja panike među građanima, i na taj način prete i srpskim funkcionerima.

Za vreme bivše Jugoslavije, Državna bezbednost Crne Gore bavila se likvidacijama, kako unutrašnjeg “neprijatelja“, tako i emigracije po Evropskim zemljama i Kanadi.

Srbiju, pod svojom šapom drže ljudi iz Nikšića, koji ničim zaslužni, rukovode najznačajnijim službama unutar Ministarstva unutrašnjih poslova. Nažalost, takav slučaj je i sa BIA, VBA i VOA.

 

     A. 1

U Srbiji ima 60 kriminalnih grupa

 

(Objavljeno na sajtu "Njuz imidž")

U Srbiji danas, prema podacima policije, postoji oko 60 kriminalnih grupa, koje imaju više od 3.000 pripadnika, a najjača od njih deluje u Beogradu. Primat na narko-tržištu ima grupa na čijem čelu je Luka Bojović, piše "Blic". Prema evidenciji u MUP-u Srbije, jake organizacije koje se bave švercom narkotika u zemlji i inostranstvu postoje i u Jagodini, Kruševcu i Novom Pazaru, navodi beogradski dnevnik.

Na narko-tržištu u Beogradu, najjači igrač je Luka Bojović, pod čijom kontrolom, navodi se, i "nadzorom desetorice njegovih najbližih saradnika" deluju ostale kriminalne organizacije. U Beogradu je dominantno pet kriminalnih organizacija, koje imaju po oko 30 članovazemunska, sa Karaburme, Voždovca, Novog Beograda i Zvezdare, koje konstantno vode borbu za teritoriju i "vodeće" su u prodaji kokaina, heroina, marihuane i ekstazija. U međusobnom ratu lokalnih grupa je poslednjih godina ubijeno čak desetak "jakih igrača".

Kako navodi beogradski dnevnik, droga se nabavlja preko sigurnih veza u inostranstvu, heroin iz Turske i Bugarske, a kokain preko kanala iz Latinske Amerike, odakle brodovima stiže u Evropu. U Beogradu se distribuira preko nekoliko jakih grupa, koje pod kontrolom drže ulično tržište, a droga se najčešće kupuje preko obezbeđenja splavova i klubova.

Najjača kriminalna grupa u unutrašnjosti Srbije deluje u Jagodini, a pod njenom kontrolom su i tržišta Paraćina i Ćuprije. Ta grupa se bavi organizovanim švercom heroina i kokaina, a njen vođa ima dobre veze u narko-organizacijama Turske, Bugarske i Irana, odakle se narkotici i nabavljaju i dalje šalju kroz Srbiju ka zapadnoj Evropi.

Za poslednjih nekoliko godina, koliko deluje, ovaj klan je napravio jaku dilersku mrežu u Nemačkoj, Austriji, Danskoj, Švedskoj i Holandiji. I u Kruševcu postoji jaka "narko-ekipa", čiji je vođa primat u gradu preuzeo posle razbijanja Jotkine grupe. Heroin i kokain ovaj klan nabavlja iz Bugarske, a zarađeni novac ulaže u nekretnine, kafiće, hotele, kockarnice, ali i u zelenašenje i preprodaju automobila.

Osim te, u Kruševcu deluje još jedna manja grupa, čiji je vođa osuđivan za ubistvo. Za tu grupu, rade i pojedini bivši policajci, a pod svojom kontrolom drže narko-tržište Vrnjačke Banje, gde uglavnom prodaju kokain. Leskovac i Prijepolje, prema policijskim podacima, drže kriminalne grupe koje su u bliskim odnosima sa odbeglim Darkom Šarićem. Na čelu leskovačkog klana je bio Boban Stojiljković, koji je uhapšen pre tri meseca, a koji je drogu nabavljao iz Makedonije, Bugarske, Grčke i Kosova.

Veze sa Šarićem ima i vođa kriminalne grupe iz Prijepolja, koji je aktivnosti započeo u Italiji, a zatim biznis nastavio u Beogradu. Posao sa Šarićem zasnivao se na švercu heroina, koji je do Prijepolja prebacivan iz Pljevalja.

Leskovac i Prijepolje važe i za tranzitne centre heroina i marihuane, koji se švercuju iz Preševa i Bujanovca. U Novom Pazaru deluje čak pet jakih grupa koje trguju heroinom koji nabavljaju u Turskoj, dok tržište Novog Sada i dalje "drži" Veternički klan. Jedan od gradova sa najvećim brojem narkomana, prema podacima policije, jeste Kragujevac, čija najveća grupa deluje u Aranđelovcu, koji važi za crnu tačku po pitanju delovanja kriminalnih grupa koje se bave trgovinom droge, ali i razbojništvima, krađama i preprodajom kradenih automobila.

Niškim kriminalcima upravlja Zlatko Ajković, koga je Srbija pre nekoliko meseci izručila Crnoj Gori, gde mu se sudi zbog ubistva u Cirihu, a poznat je po vezama sa crnogorskim narko-klanovima. Najzad, Valjevo, posle hapšenja izvesnog Laze Bombaša, vođe jedne od najjačih narko-grupa, sada pod kontrolom drže kriminalne organizacije iz Šapca i Loznice, čiji članovi važe za veoma opasne kriminalce naoružane heklerima. Jaka grupa koja heroinom i kokainom trguje na međunarodnom nivou deluje i u Vranju. Narkotike ova grupa nabavlja od Albanaca u Makedoniji i Kosova i Metohije i distribuira ih ka zapadnoj Evropi.

 

     A 2.

Zbog protesta prebijen i zatvoren, a Veljović tvrdi suprotno!

Krajem aprila meseca 2013. godine, opet je direktor policije Milorad Veljović imao partijski zadatak da nešto javnosti objasni…Naime, tih dana, u mestu Jabuka kod Pančeva, gde su aktivisti Srpske napredne stranke prikupljali potpise građana protiv Predloga deklaracije o Vojvodini, došlo je, "prema njegovom saznanju", do tuče sa aktivistom Srpske radikalne stranke, Petrom Vujasinovićem, poznatijim među stranačkim kolegama, simpatizerima i novinarima kao "Pera Četnik". Veljović je tvrdio da je gospodin Vujasinović, koji ima 71 godinu predsednika mesnog odbora SNS Jabuka Žiku Mitrovića i predsednika omladine Nenada Mitrovića pretukao!

Dodao je Veljović još jedno "saznanje"-da je Petar Vujasinović zvani Pera Četnik, sa drugim radikalima, vikao kako će "Vučiću da iščupaju grkljan, a onda i njima!".

Istovremeno je stiglo i saopštenje suprotnog karaktera iz SRS, u kome je pisalo da je Mitrović "sa svojima" pretukao aktivistu Srpske radikalne stranke Petra Vujasinovića, dok je lepio plakate!

I zaista, lekarski pregled je ubrzo pokazao da su Petru Vujasinoviću, čoveku u odmaklim godinama, nanete teške telesne povrede glave i noge! Ali, i pored toga, "neprijatelj" je pronađen! Petar Vujasinović je ekspresno smešten u zatvor, ali zbog povreda koje ima (i katetera koji nosi), leži u zatvorskoj bolnici! Oni koji su ga pretukli, danas se šepure kao zaštitnici Vučićeve demokratije.

 

©Geto Srbija

materijal: list protiv mafije

PREMIJER VLADE SRBIJE: VOĐA DO OPSTANKA ILI IZDAJE ZEMLJE

13. марта 2013. Коментари су искључени

 

 

Usled zastrašujuće propagande i monopolom nad medijima, povampireni režim iz devedesetih, sebe danas predstavlja kao lučonošu demokratskih promena, kao sinonim pravne države i kao nezaobilazni faktor u strategiji spoljne i unutrašnje politike. Ali, treba znati i to da su Ivica Dačić i Aleksandar Vučić, kao personifikacije ovakvog stanja, samo privremene alatke u rukama evroatlanskih planova na ovom delu Balkana. Kad završe šta im je dato u zadatak, biće to i njihov kraj. I lični i politički.

 

          Milica Grabež

 

SPASIOCI

           

Rastakanje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije počelo je dolaskom Slobodana Miloševića na vlast, a poslednju federalnu republiku razbiće njegov partijski naslednik Ivica Dačić. Miloševićeva otuđena komunistička klika, zgađena “perestrojkom“ Mihaila Gorbačova, a potom opčinjena svojim drugom Zjuganovim, uspela je da Srbiju ostavi bez ijednog saveznika na planeti!

Već šest meseci na čelu srpske vlade je Ivica Dačić, koji u potpunosti oponaša svog pokojnog vođu, mada se odrekao prošlosti i partije i vođe. Nastojeći da umiri svoje partijske drugove, gospodin Dačić je održavao odnose sa Moskvom, ali na isti način kao i Milošević. Sa pogrešnim ljudima u ruskoj državnoj hijerarhiji.

Sklapajući saveze sa deputatom ruske Dume, Aleksandrom Mihailovičem Babakovim, predstavnikom parlamentarne partije Pravedna Rusija, Ivica Dačić je najpre osigurao svoje lične interese.

Počev od novčanih, do statusnih. Prevario je partijske drugove, a isto kao i Babakov, koji je šurovao u Ukrajini sa zastupnicima antiruskih interesa, a u korist svog džepa, snažno se okrenuo protiv Srbije, rasprodajući, trajno, njene interese, najpre se otvoreno, skoro bestijalno, odričući od Kosova, pretnjama građanima da je on sve dogovorio u Briselu, i da ima podršku u inostranstvu.

Kriminalna delatnost gospodina Dačića dosegla je nepodnošljive razmere. On se otvoreno suprotstavio i predsedniku Srbije i njegovom planu za Kosovo, koji je manje štetan od Dačićevog, samo da bi kod zapadnoevropskih zemalja gospodin Dačić osigurao svoje interese i imovinu.

Srpskom premijeru snažnu podršku, na planu razgradnje države, i potpunom nestanku Srbije sa zemljopisne karte, pruža, na svoj način, i Aleksandar Vučić, koji sprovodi plan Miodraga Rakića da se Srbija zgazi zauvek. Zanimljivo, i Dačić i Rakić potiču iz istog mesta, iz Žitorađe.

Ali, ono što svakoga u Srbiji danas mora da zabrine je činjenica da su Dačić i Vučić i u svetu i u regionu prepoznati kao "recidiv devedesetih", odnosno kao politička elita koja je nanela nesagledive štete celom Balkanu, a ponajviše sopstvenoj domovini.

Činjenice neumoljivo govore: Aleksandar Vučić je skoro dve decenije bio jurišnik Vojislava Šešelja i praktično je odrastao u ideologiji nacionalne i političke isključivosti. Njemu niko na Zapadu ne veruje da je za samo godinu i po dana promenio svoja uverenja, ali evroatlanskim licemerima odgovara to što je Vučić osvedočeni “vođa“ sa misijom, dakle, klasični egomanijak koji veruje da sprovodi svetsku mirovnu misiju u ime Vašingtona i Brisela.

Jer dobro obavlja poverene mu zadatke. Jer je svoj ekstremizam nastavio, ali u drugom pravcu! Samo je u svoja kola upregnuo bivše poslušnike Demokratske stranke u tužilaštvu, sudovima i medijima, a sve uz podršku svoga idola Miodraga Rakića, bivšeg šefa kabineta bivšeg predsednika Borisa Tadića.

Sa druge strane, Ivica Dačić je čovek koji je u praksi pokazao da mu ništa nije sveto, pa čak ni njegov nekadašnji voljeni vođa, kome nije ni na sahranu došao. Pojedine istaknute strane diplomate u Beogradu zgrožene su njegovim "estradnim" ponašanjem, njegovim pevačkim nastupima, i gomilom idiotskih izjava koje nemaju ništa zajedničko sa ozbiljnim državničkim izjavama.

Poslednji veliki Dačićev "solo" nastup je njegova pregovaračka misija sa kosovskim Albancima, koja je potpuno neusaglašena (negde i u potpunoj suprotnosti) sa verzijama "platforme o Kosovu" i "Rezolucije o Kosovu" koje su nastale na inicijativu predsednika Srbije Tomislava Nikolića.

Takođe, zastrašujuća nekompetencija i haos koji vladaju u Srbiji na prelazu između 2012. u 2013. godinu, vidljivi su na svakom koraku: Ivica Dačić kao ministar unutrašnjih poslova, vrši posao ministra spoljnih poslova, a Aleksandar Vučić kao ministar vojni vrši dužnost Eliota Nesa i hapsi po Srbiji bez dokazane krivce, trpajući u memljive i prepune zatvore ljude u odmaklim godinama čija teška bolest ne dozvoljava da postupak teče pravilno i za koje, očigledno, ne važi pretpostavka nevinosti.

Ovakva "elita iz devedesetih" dovela je Srbiju do najgore moguće pozicije na spoljnopolitičkom planu.

Ruska vlada sa svojim strateškim planovima na Balkanu i u Srbiji, veruje samo činjenicama. Verolomna politika koju sprovode Dačić i Vučić nikako nisu garancija za otvorene i srdačne pozdrave iz Kremlja.

No, Rusi će svoj plan sprovesti do kraja sa njima ili bez njih, jer su vlade prolazne a projekti epohe dugoročni. Zapad je takođe odredio ulogu obojici: moraju napraviti niz protivustavnih radnji, moraju da plate za grehe iz devedesetih, pa kad to obave, onda se mogu nadati da će ih na đubrište istorije, u zaborav, poslati sa blažom kaznom od one koja je uobičajena sa proameričkim autokratama širom sveta.

Ipak, u nečemu se lična i politička sudbina Dačića i Vučića razlikuju. Vučić nezadrživo ide u sunovrat svojom opsednutošću istorijskom misijom i pitanje je okolnosti kada će se hajka koju je pokrenuo okrenuti protiv njega. Jer, on još uvek nije javnosti objasnio kako to da se doslovno ostrvio na Beograd a da Vojvodinu ni dirnuo nije, niti njene najistaknutije pljačkaške institucije poput Fonda za kapitalna ulaganja, Razvojne banke Vojvodine ili, na primer, kompaniju MK grupu Miodraga Kostića, gde nije teško dokazati da je Kostić recimo, uzeo od Fonda za razvoj Srbije 135 miliona evra, a da nije vratio nijednu ratu!

Dačića čeka drugačiji kraj. U sopstvenoj stranci, u porodici, među prijateljima…

Za njih dvojicu nas baš briga! Pitanje je šta će biti sa Srbijom i narodom??? Možda opet međunarodna zajednica postane gospodar subine naše države i nas, skupa sa njom…

 

 

© Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

%d bloggers like this: