Архива

Posts Tagged ‘kartel’

SREMSKA MITROVICA KAO NAPREDNJAČKI KARTEL

16. марта 2016. Коментари су искључени

 

Sremska Mitrovica je postala operativni centar Srpske napredne stranke i braće Vučić. Gospodar Aleksandar Vučić u osvajanje vlasti u Vojvodini krenuo je upravo iz tog grada, u kome njegov bata Andrej širi svoju poljoprivredno-ugostiteljsku imperiju.

Nezajažljivi su braća Vučić. Služe se polupismenim ljudima. Otimaju i od Boga i od naroda. Bio bi red da obojica zauvek ostanu u Mitrovici, u Kazneno popravnom zavodu, gde im je odavno mesto. A šta će biti sa ostalim balvanima i hohhštaplerima koji su Vučićima utrli put u okupaciju ovog grada na levoj obali Save? Da li će se izvući, i naći nove gospodare?

 

                      Arpad Nađ

SRECNA FAMILIJA9

 

U Sremu se priča da je Andrej Vučić na tuđe ime ušao u posed više od sto hektara zemlje u Velikim Radincima i na Fruškoj gori, u Maloj Remeti, gde planira da digne kompleks voćnjaka.

Kako je „Tabloid" pisao u prošlom broju, Andrej je u Sremskoj Mitrovici za male pare kupio nekoliko imanja i objekata. Na Savi je otvorio luksuzni splav – restoran s apartmanima „Posejdon", čiji zvanični vlasnik je lokalni naprednjak Ranko Trivunović, zvani Balvan.

Zgroženi vrtoglavim političkim i poslovnim usponom pomenutog Balvana, izbeglice iz Bosne, stari Sremci tvrde da je on pravi ogledni primerak naprednjaka – s falsifikovanom diplomom srednje saobraćajne škole  u Novom Sadu bio je ubačen u Upravni odbor „Mitrosrema", ali morao je da bude sklonjen, da se bruka ne pročuje u javnosti.

Ista sudbina ga je zatekla kad se zaposlio kao službeni vozač galerije „Lazar Vozarević", koju je morao da napusti kad je rutinska inspekcija utvrdila da ta kulturna ustanova ne poseduje auto. Balvanu to nije smetalo da postane „ugledni privrednik", sva vrata je otvarao rečenicom: „Poslao me Andrej Vučić".

Prilikom svake posete Mitrovici, Andrej odseda u „Posejdonu", a uskoro će moći da se baškari i u centru grada, u legatu porodice Bajić koji će uskoro biti pretvoren u restoran. Zgradu iz 18. veka, koju je dobila na korišćenje Crkvena pravoslavna opština je krajem prošle godine izdala u zakup izvesnom biznismenu čiji identitet se krije.

Prota Savo Rakita, namesnik CPO, odbija da otkrije detalje spornog ugovora, ali zna se da je novi korisnik legata na centralnom gradskom Trgu Ćire Milekića već uplatio depozit od 50.000 evra i da se obavezao da će zakup plaćati 1.000 evra mesečno.

Renoviranje je trenutno zaustavljeno rešenjem građevinske inspekcije, koja je konstatovala da su neovlašćeno srušeni pregradni zidovi i izbijena unutrašnja vrata. No, pošto se videlo da Ustav, zakoni i svi ostali pravni propisi nisu sprečili familiju Vučić da se upusti u avanturu izgradnje„Beograda na vodi", za očekivati je da se lako i brzo reši problem u Mitrovici.

Parohijski dom, u kome su protekla dva veka stanovali sveštenici i vladike, Teodor i Marija Bajić su ustupili Srpskoj pravoslavnoj crkvi „na polzu svojoj crkvi i narodu". Sada je taj objekat stavljen na polzu Andreju Vučiću i lokalnim naprednjacima.

U spasavanje legata uključio se i poznati pevač Nenad Bajić – Bajone, naslednik porodice koja je crkvi poklonila to velelepno zdanje.

– Sva istorijska dokumenta sakrivena su od naslednika, pa i ugovor o legatu naših predaka, koji smo uzalud tražili da bismo pokrenuli postupak restitucije. Već kad je tako, trebalo je onda ovu zgradu pretvoriti u muzej crkvene umetnosti, galeriju ili dati talentovanim đacima mitrovičke muzičke škole, koja kuburi sa prostorom. Ovaj postupak crkve je skandalozan – rekao je Bajone, ne shvatajući da Srbijom trenutno vlada svemoćni Bog Aleksandar Vučić i da sve mora biti prilagođeno njegovoj volji.

A gospodar Vučić je odlučio da iz Sremske Mitrovice krene u osvajanje apsolutne vlasti. Kako bi Vojvodinu preuzeo od Demokratske stranke, predizbornu kampanju  je počeo baš iz tog grada, a za kandidata za budućeg pokrajinskog premijera isturio Branislava Nedimovića.

Nedimović je promenio nekoliko stranaka, od Čankove Lige socijaldemokrata Vojvodine, preko DSS-a i grupe građana „Vredna Mitrovica" do SNS-a, a uvek je bio u vlasti, nekoliko godina i na mestu predsednika opštine. Za njegov uspon najzaslužniji je Nenad Lemajić, koga Mitrovčani smatraju „genijalnim spletkarošom i političkim mešetarem".

Lemajić je neupečatljiv i minoran sredovečni prevarant koji je svoju snagu crpeo iz mimikrije i debelih zidova kako bi svoju ništavnost sakrio od drugih stanovnika Smaragdnog grada. On je politički čarobnjak (kao onaj iz Oza, za koga se na kraju utvrdilo da nije čarobnjak) kojeg su velikim napravili upravo oni koji su zajedno sa njim pljačkali i uništavali ovaj grad – tvrdi mitrovački hroničar Milan Milivojević.

Da u Milivojevićevim rečima ima istine pokazuju činjenice. Lemajić je član Demokratske stranke, a uspešno kadrira i po drugim strankama. Prvo je pomogao da lokalni odbor DSS-a preuzmu neki sumnjivi tipovi, a onda je protiv njih organizovao grupu omladinaca kako bi pocepao bivšu Koštuničinu stranku. Pravi trijumf je ostvario kad je svog pulena Nedimovića ubacio u SNS i progurao u milost Vučića.

– Lemajić je mnogo zajeban igrač, za razliku od naprednjačkih nepismenih balvana, on je čak čitao „Budenbrokove" – tvrde Mitrovčani.

Kako god bilo, Sremska Mitrovica je danas centar naprednjačkog kartela. To će biti i posle oslobađanja od Vučićeve diktature, kad se mnogi od sadašnjih moćnika iz „Posejdona" presele u lokalni Kazneno-popravni zavod.

U okviru Zavoda je i restoran “Srem“. U njemu bi mogla da radi pomenuta gospoda, ako na vreme nabavi lažne diplome konobara. A njihovim životima je sve lažno, osim opljačkanih para i imovine.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

MOĆNA KRUŠEVAČKA POLICIJSKO-PRAVOSUDNA HOBOTNICA

4. августа 2014. Коментари су искључени

 

Neposredni povod za naše obraćanje je to što su previranja između dva klana unutar policijsko-pravosudne narko mafije u Kruševcu, dramatično ugrozile bezbednost jedne porodice, koja je na putu da postane kolateralna šteta, u situaciji gde se klanovi bore među sobom, kada krupni narko mafijaši imaju sve manje novca, a navike su im veoma skupe, piše u pismu policijskih službenika iz Kruševca.

 

 

 

Radi se o porodici povratnika iz SAD, dr diplomiranog inženjera Dragana Marića i njegove supruge dr Aleksandre-Natalije Marić rođene Dejvidson. Ova porodica intelektualaca sa troje male dece (srednje dete ćerka veoma bolesno) vratila se iz SAD-a, jer je dr. Marić dobio priliku da firmu iz Silikonske doline zastupa na području istočne Evrope i Austrije.

Marići su američki državljani. Bili su u mogućnosti da odaberu bilo koji grad, ali pošto se posao u prodaji radi stalnim putovanjima od kuće, izabrali su Kruševac, rodni grad Dr. Marića.

Mi smo po službenoj dužnosti dobili zadatak da od prvog dana njihovog dolaska pratimo njihovo kretanje. Rečeno nam je da je to zbog osiguranja bezbednosti porodice Marić, a u kontekstu viših nacionalnih interesa. Nismo znali da će i naš rad biti zaludan, a metode nedovoljne kada je kruševačka hobotnica u pitanju.

U svojstvu stanara u zgradi "Panorama" (Majke Jugovića 81), našli su se ni krivi ni dužni na udaru narko kartela. Pošto smo po prirodi posla u predmetu obrade "porodica Marić" došli do svih podataka, ali pošto smo nemoćni da bilo šta uradimo osim da pretpostavljenima pišemo izveštaje, a isti ih redovno guraju u fijoku, rešili smo da Vam se obratimo.

Samo zato što su tražili da se u Srbiji koja teži da postane "uređena i normalna zemlja" poštuje zakon prilikom izdavanja građevinske dozvole za nadogradnju etaže u objektu "Panorama", našli su se na udaru kartela koji je želeo da opere ogromnu količinu prljavog novca, bez ikakve zadrške i bez poštovanja procedura za izdavanje dozvola.

Praćenjem porodice Marić, došli smo do sledećih činjenica, a objavljujemo ih, jer su oba automobila porodice Marić uništena, a dr Marić jedva preživeo nameštenu saobraćajku 24. juna kod Smedereva.

O ovome su svi mediji ćutali po nalogu policijsko-pravosudne hobotnice. Mi kao profesionalci ne možemo da ćutimo. Marići su naša porodica, ali i američki državljani. Ono što Srbiji sada najmanje treba je da banda i mafijaši kreiraju slučaj još gori po Srbiju nego braća Bitići, tako što će razulareni kartel sa hobotnicom likvidirati Mariće, a o mogućoj likvidaciji ima i operativnih saznanja, koja se kriju od vrha MUP i BIA.

Vlasnik objekta je Ristić Radiša, vlasnik SZR Victory u blokadi. Poznat je obaveštajno-policijskim krugovima kao deo hobotnice koja pere novac za narko-kartel, čiji su komandni kadar među dilerima izvesni Deja Bosanac i Suša, za koje se niko ne usuđuje da postavi pitanje porekla luksuznih kuća, automobila, lokala.

Dotični su s druge strane preko porodičnog klana Mijačića povezani i sa nekadašnjim mitrovačkim, a sada kruševačko-kosovopoljskim srpsko-albanskim krupnim igračima, koji transportuju ogromne količine droge preko Kruševca.

Po potpisivanju briselskog sporazuma, "ekipe" su učinile sve da još jednom upotrebe nesreću nedužnih Srba sa Kosmeta, a kada im to nije uspelo, mafijaške operacije (i porodice) preselili su se sa Severa KiM u Kruševac.

Klan Mijačića čine penzionisani inspektor za privredni kriminal Mijačić, koji poslove vodi iz Starog Trstenika, kao i njegova dva sina, Ivan Mijačić Konsiljere i Miljan Mijačić, viši inspektor saobraćajne policije u Beogradu. Konsiljere je u postupku prelaska u SNS iz mafijaškog krila DSS-a, pošto je pod njegovim vođstvom okružnog odbora DSS ostvario najgori rezultat u istoriji na poslednjim izborima.

Konsiljere se najavom preleta u SNS uvukao pod kožu drugom čoveku SNS-a Kruševac, nekadašnjoj "legendi" SPS-a Kruševac Miletu Medi.

Dakle preletač preletaču oči ne vadi, već svi završavaju u SNS-u. Nekako je cela operacija izvedena iza leđa ministra Gašića. Dok je Bata Santos bio preokupiran selidbom u Ministarstvo odbrane, praktično iza njegovih leđa, Konsiljere i Mile Meda su odradili pripremu skorog preleta i pozicioniranje Konsiljerea na mesto visokog rukovodioca u Gradu Kruševcu, i to sa zaduženjem za urbanizam!

Konsiljere je dakle pravni savetnik Raše Ristića još od pre 6-7 godina, kada je ekspresno pribavio diplomu u Kosovskoj Mitrovici. Konsiljere je i ključna karika u spajanju krpunih mafijaša iz kruševačko kosmetskog kartela i lokalnih dilera i perača novca.

U novembru, kada su pokušali da iskoriste užasnu situaciju nesrećnih kosmetskih Srba kako bi nastavili svoje mafijaške aktivnosti na Severu KiM, svi ključni sastanci održavani su pod dirigentskom palicom upravo Konsiljerea upravo u nedovršenoj armirano betonskoj garaži-suterenu u objektu "Panorama".

Treća osoba klana Mijačića je Miljan, koji je inspektor za teške saobraćajke i ostale probleme u Beogradu vezane za vozila. U Kruševcu provodi neverovanto mnogo vremena za nekoga ko je inspektor u Beogradu.

Vozi luksuzni crveni Alfa Romeo, a niko ne sme da ga pita za poreklo novca za kupovinu istog, kao ni kako je "uštedeo" da "kupi" stan u objektu "Panorama", a u kome privremeno boravi njegov brat. A u ostalom, niko ne pita ni njegovog brata gde je našao novac da kupi crnu Insigniju raških tablica koju parkira redovno ispred narko kafića kod bazena i to u sred radnog vremena….

Klan Mijačića je navodno omražen od načelnika policije Miljana Petrovića, ali u praksi je situacija sasvim drugačija. Miljan, kao i uvek, ne kontroliše ništa, već samo radi ono što mu naredi Miloš Perović. Uz to klima mu se stolica, na udaru je suparničkog tabora koji želi da instalira “kalifa umesto kalifa”, pa Miljan "vešto balansira" ugledajući sa na svog mentora, direktora Veljovića.

Elem, u aprilu dr Marić pokreće upravne i krivične postupke protiv osoba koje su falsifikovale isprave neophodne za dobijanje lokacijske i građevinske dozvole, a u svojstvu pravno zainteresovane strane, kao stanaru zgradi. Odmah po podnošenju prijava, dr Marić se našao na udaru kartela i hobotnice.

Od verbalnih pretnji izdvojili bismo napad preko telefona, koji je uredno snimljen ali ga niko ne koristi od nadležnih. Ristić je pretio porodici Marić i rečima "u policiji su sve sami moji ljudi. Miljan Petrović ne zna šta mu se radi po SUPu, mi sve kontrolišemo."

Ristićeva tvrdnja je sasvim utemeljena. Informacije cure na sve strane iz PU Kruševac, i zato niko nije uhapšen u Vučićevim ćorcima koje je on zvao Grom i Grom1.

Na primer, momak koji je u Gromu prijavio krupnog dilera iz sela Jasika odmah je oko novogodišnjih praznika unakažen, i jedva preživeo na splavu na Moravi u Jasici, jer je neko iz PU Kruševac odao mafiji njegovo ime. Vrhunac svega je što je nedavno vrh kruševačkog kartela instalirao rođenu sestru Ristić Radiše kao inspektorku za privredni kriminal!

Dotična nema nikakve kvalifikacije, kupila je za jednu noć nekakvu diplomu, u čemu je učestvovao i Konsiljere, a zahvaljujući svojim nespornim oralnim sposobnostima, postala je inspektorka preko noći!

Miljan je opet balansirajući, dok mu se stolica klima, iako sam nije imao prilike da se uveri u njene oralne sposobnosti, poslušno aminovao njeno "unapređenje" od nižeg službenika u inspektorku za privredni kriminal, i to u vreme dok isto Odeljenje vodi više postupaka po nalogu tužioca protiv njenog brata Radiše! Unutrašnja kontrola MUP Srbije je dobila prijavu, ali ne radi ništa po pitanju oralne inspektorke Ristić!

Klan Mijačića poznat je u Kurševcu i po porodičnim skandalima. Otac i sinovi su ostavili samu da se muči u garsonjeri u Kruševcu suprugu i majku obolelu od Alzheimer bolesti. Penzionisani Mijačić se preselio u tazbinu u Stari Trstenik gde je prebijao i konačno do smrti pijan prebio tasta, a Petrovićeva PU nije smela ili nije htela ni uviđaj da odradi. Kada se zanemarivanje majke pročulo po Kruševcu, vrh kartela nije želeo takvu "pažnju" javnosti, pa su Mijačićima naložili da zaposle jednu bivšu službenicu centra za socijalni rad da je obilazi.

Gume na automobilima porodice Marić su više puta imale udenute male ekserčiće kako bi došlo do mogućeg prevrtanja automobila pri većim brzinama na redovnim dugim putovanjima dr Marića. Poslednji ekserčić, kako smo pročitali u prijavi dr Marića, udenut je 13. juna pred polazak na more petočlane porodice. Samo pukim čudom izbegnuta je tragedija.

Ali 24. juna dr Marić kreće na put za Rumuniju i Mađarsku. Posle Velike Plane, dolazi do naglog zanošenja oko desnog prednjeg točka pri 120km na sat. Dolazi do višestrukog dramatičnog prevrtanja skoro novog automobila Toyota Avensis koji završava preko ograde u njivama ispod autoputa.

Automobil je uništen, ali neuništivi dr Marić izlazi na zaprepašćenje saobraćajne policije, samo blago ugruvan! Sve svoje sumnje Marić prenosi zameniku višeg tužioca Surle, gospodinu Simiću. Surla, kao jedan od ključnih pipaka hobotnice, nalaže Simiću, svom potrčku, da "loptu" prebaci na Osnovno tužilaštvo, jer očigledno ne želi da istražuje pokušaj ubistva koji je izveo njegov kartel.

Očajni Marić prijavljuje sve Osnovnom tužiocu i danima moli da se uradi veštačenje na automobilu na kome je očigledno urađena "intervencija" na sistemu za vešanje prednjeg desnog točka. Tužilaštvo danima ništa nije uradilo….

Paralelno s tim, u upravnom postupku dokazuje se falsifikat isprave, a i revnosni “kalif umesto kalifa”, inspektor Popović prikuplja sve informacije i dokaze u krivičnoj istrazi za falsifikat isprave protiv Ivana Mijačića i Radiše Ristića. Pošto pokušaj ubistva (osmišljen u klanu Mijači)nije uspeo, Ristić u više navrata zove, Marića i nudi mu "sastanak nasamo u kafiću" kako bi "SVE RAZJASNILI", ali je on odbio.

I dok se Marić rve sa policijsko-pravosudnom hobotnicom koja danima odbija da veštači automobil, na scenu stupa Konsiljere u svojoj ulozi u Gradskoj upravi. Još jedan čovek kartela, Bjelanović, načelnik gradske uprave, na nagovor Kosiljerea i Ristića odobrava lokacijsku dozvolu, i bez dokumenata koji su falsifikovani a obavezni, čak i ne pozivajući stranke u postupku na usmenu raspravu koja je obavezna! To se dešava 2. jula kada policija vraća olupinu dr Mariću bez urađenog veštačenja….

3. i 4. jula dr Marić najavljuje upravnu žalbu i krivičnu prijavu protiv Bjelanovića i odlazi na sastanke sa osnovnim tužiocem i Miljanom Petrovićem. Marić ih je molio da mu zaštite porodicu i da pogledaju slike poluosovine zasečene dijamantskom žicom…Ove to nije baš mnogo interesovalo, izgleda i sve su ostavili za ponedeljak 7. juli.

U noći 6. na 7. juli, 0:45 časova prema zapisniku koji nam je dostavljen, zapaljen je i drugi automobil porodice Marić, neposredno ispred objekta "Pamorama"…. Policija je odbila da obezbedi mesto zločina i odbila da razgovara sa Miljanom Mijačićem i Stevanom Daskalovićem koji su se "slučajno" našli u inače neuseljenom stanu 21 iznad zapaljenog automobila, a i posmatrali s parkinga kako automobil gori.

Na smrt preplašena, dr Aleksandra Marić rođena Dejvidson zove dežurnog oficira američke ambasade, koji zove MUP a iz MUP-a bude Miljana Petrovića, koji sa velikim zakašnjenjem obezbeđuje mesto paljevine.

Odmah po svanuću, PPZ inspektor, kako piše u njegovom izveštaju, ustanovio je nedvosmisleno da je požar podmetnut. PU Kruševac konačno nešto ozbiljnije, barem prividno, shvata da je situacija ozbiljna.

Inače, pomenuti Stevan Daskalović je operativac kruševačkog kartela. U višestrukim imovinsko-ortačkim je odnosima sa Radišom Ristićem i drugom iz odeljenja u srednjoj školi, Miljanom Mijačićem. Bio je jako dobar đak u srednjoj školi.

Ali pošto mu otac naprasno umire, umesto da bude dobar student on odlazi u Italiju. Pod objašnjenjem da "je morao da se snalazi za pare", postaje ulični vojnik italijanske mafije gde je i naučio kako se rade paljevine i slična "kažnjavanja" svih koji se nađu na putu mafije.

Po povratku u Kruševac, naše službe u rasulu više ne vode računa o "povratnicima" poput Daskalovića. Ali su nam zato iz Beograda odmah naložili da pratimo sve komunikacije Marića, jedne primerne porodice visokih intelektualaca samo zato što je dr. Marić rođena Dejvidson nekada radila u Stejt dipartmentu….

Odmah po uništenju drugog automobila, vrh PU Kruševac je naložio da u interesu hobotnice i poljuljanih fotelja sve treba zataškati. Niti jedan medij nije obavešten.

(Članovi zabranjenog nezavisnog sindikata policije)

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

%d bloggers like this: