Архива

Posts Tagged ‘kako zasto’

KRIMINALCI U APSU, A ŠEFOVI ZATVORA SA SVOJIM PAJTAŠIMA U PLJAČKI…

16. јануара 2014. Коментари су искључени

 

Kada bi se zaustavile pljačke u javnim ustanovama koje se izdržavaju iz budžeta Srbiji ne bi trebali novi kreditni aranžmani da isplati penzije ili socijalnu pomoć najugroženijima. Umesto toga država progoni one koji ukazuju na pljačke, pokazuju nam najnoviji primeri iz Niša. U Srbiji je opasno biti pošten, ali je još opasnije biti uzbunjivač.

 

          Mersiha Hadžić

 

Uzbunjivači u Srbiji su i dalje potpuno nezaštićeni. Iz Kazneno-popravnog zavoda u Nišu otpušteno je više osoba u vreme upravnikovanja Gordana Božića, među kojima je i Saša Stevanović, čiji je greh bio taj što je nadležnima predao dokumentaciju o malverzacijama u zatvoru. Sa njim su otpušteni i Tomislav Rančić, kao i Rade Radović koji je svojevremeno završio kurs Evropske Unije o edukaciji osuđenih lica. I njihova jedina, ali fatalna greška bilo je što su ukazivali na malverzacije u zatvoru u Nišu.

Zvanično su otkaz dobili, jer je navodno prestala potreba za njihovim daljim angažmanom, ali su samo tri dana posle toga na njihova radna mesta primljeni drugi, podobniji ljudi.

Korumpirano niško pravosuđe, međutim, u ovome ne vidi ništa nezakonito i trenutno jedini koji ima šanse da sudskim putem bude vraćen na posao u zatvoru jeste Milivoje Aleksić, koji nije ni smeo da bude primljen na rad u KPZ Niš jer je prethodno pravnosnažno osuđen zbog nezakonitosti dok je bio šef carine u Kladovu. Lopovi štite lopove.

Nepravedno otpušteni radnici bi mogli da budu vraćeni na posao i bez sudske odluke, ali je direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Milan Stevović to zabranio upravniku KPZ Niš Aleksandru Grboviću. Razlog za ovakvo proganjanje poštenih zaposlenih je jasan: na ovaj način se šalje signal ostalima da se ne isplati biti uzbunjivač i otkrivati malverzacije koje državni budžet godišnje koštaju na stotine hiljada evra.

Zbog toga ni jedna jedina krivična prijava podneta protiv zaposlenih koji su državu pokrali za više miliona evra nije procesuirana u Nišu. Sadašnji upravnik Zavoda Aleksandar Grbović od svog stupanja na ovu funkciju pre nekoliko meseci podneo je više prijava protiv nesavesnih zaposlenih, ali svi oni uživaju bezrezervnu podršku koordinatora u Ministarstvu pravde Velimira Vidića i samog do guše upletenog u razne mahinacije. Zato nadležna tužilaštva ćute.

Načelnik straže Predrag Grbović uživao je zaštitu jedne druge osobe: Nebojše Nenadovića, dva puta pritvaranog bivšeg predsednika opštine Bojnik i rođenog brata Grbovićevog prijatelja iz žandarmerije, Gorana Nenadovića, zapovednika straže u zatvoru u Zabeli.

Ko ga danas štiti, pošto je Nenadovićeva Demokratska stranka otišla sa vlasti, nije poznato, ali je očigledno da on u zatvoru i dalje može da radi šta hoće. Grbović je slupao službeni auto Škodu Fabiju vozeći se privatno, a da za to nije odgovarao, dok svoje prijatelje iz Leskovca, koji su zbog prodaje droge na izdržavanju kazne u KPZ Niš, štiti i obezbeđuje im brzi odlazak u otvoreno odeljenje gde borave bez nadzora straže.

Predrag Grbović je bio i miljenik prethodnog upravnika, Božića, čije je poslove nasledio sadašnji zamenik upravnika Željko Gradiška, nedavno prebačen iz Zabele u Niš. Gradiška za odvojeni život prima nadoknadu u visini od 30.000 dinara, a dobija i pare za autobusku kartu, iako boravi u Nišu i to u istom stanu koji je ranije koristio Božić.

Kiriju mu za ovaj stan plaća jedan zaposleni iz zatvora, blizak saradnik sadašnjeg upravnika, koji je tako pomagao i Božiću i na ovaj način sebi i svojim kompanjonima obezbeđivao zaleđinu. Za upravnika Aleksandra Grbovića se priča kako je pošten čovek koji je počeo da uvodi red u KPZ Niš, ali ga u svemu opstruišu zamenik Gradiška i Vidić iz Ministarstva pravde.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

U SRBIJI JE KRIMINAL OZAKONJEN: SVAKA VLAST JE IMALA SVOJE BAJKE U BORBI PROTIV KRIMINALA

19. јула 2013. Коментари су искључени

 

Samo par dana od kada je predsednik Nikolić u Novom Sadu održao govor prilikom proslave dana policije kada je rekao da je "…odlučnost Vlade Srbije u proteklih godinu dana građanima vratila nadu u pravdu i da pravo i pravda opet stanuju u Srbiji kao i da su do pre godinu dana korupcija i organizovani kriminal vodili državu, da je politika Srbije pa i bezbednosna bila u rukama organizovanog kriminala, dileri droge su postrojavali i davali naređenja", došla je vest da je u tom istom gradu bačena bomba na službeni automobil jednog funkcionera, i tako ga na nagrublji način demantovala za sve što je izgovorio, konstatuje Tabloidov urednik Josip Bogić, bivši pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala.

 

 

                       Josip Bogic   

 

Najbolji pokazatelj koliko se kriminalci plaše srpskih eli(o)tnih jedinica a i koliko Evropa veruje u iskrenu borbu ove vlasti, je informacija da nemački Bundestag traži između ostaloga i da se sprovede reforma pravosuđa, borba protiv korupcije i kriminala. Istovremeno, umesto smene Veljovića, Tomislav Nikolić se narugao celom MUP-u, na čelu sa ministrom Dačićem. Pričati o tome kako su dileri droge postrojavali čelnike MUP-a, a ne reći koga, skandal je najvećeg ranga.

Još smešnija je Veljovićeva izjava da policije ima podršku države, predsednika Republike i Vlade u borbi protiv kriminala i to je za nas najvažnije!

To je i ranije imao pa šta je epohalno uradio da bi Veljović ostao ponovo direktor policije naročito što je predsednik dao ovakvu ocenu o stanju u državi i „postrojavanju!".

Za sprovođenje zakona ne treba politička volja niti podrška bilo koga. Policija i direktor moraju da rade po zakonu i na osnovu zakona a ne da mu bilo ko daje podršku ili da mu „drži strah". Direktor policije je rekao novinarima, posle obeležavanja Dana MUP-a i Dana policije u Novom Sadu, da policija pripada svim građanima.

Policija nije ničija, ne pripada bilo kom pojedincu jer ona je policija svih građana Srbije". Samo nije rekao da on ima političke farbe za sve aktuelne vlasti. Veljović će progoniti izvršioce krivičnih dela samo kada vidi „mig" nekoga iz izvršne vlasti kao što je to i do sada radio a naročito kod Mikija Rakića. Ukoliko kao sada od izvršne vlasti zavise progoni pojedinaca onda treba ukinuti i tužilaštva i sudove pa uvesti preke sudove!

Pre samo godinu dana, bivši državni sekretar u ministarstvu pravde, Slobodan Homen, dao je izjavu da "posle gotovo 20 godina Srbija nema nikoga za koga bi se moglo reći da je koordinisani šef podzemlja. Svi koji su imali tu ulogu ili o kojima su mediji pisali kao o vođama organizovanog kriminala u Srbiji, danas se nalaze u zatvoru ili su u bekstvu u nekim dalekim zemljama".

Na žalost, organizovani kriminal i te kako postoji u ovoj zemlji samo što se prilagodio novim uslovima na tržištu. Da je to tačno govore podaci o tome koliko ljudi i dalje ima 24-časovno obezbeđenje od strane pripadnika MUP-a Srbije.

Ako je tačno što priča predsednik tada treba raspustiti sva obezbeđenja političara i lica koja imaju zaštitu države jer nemaju koga da se plaše, a i sam predsednik treba da se odrekne ove privilegije pošto organizovanog kriminala nema.

Nedavno objavljeni podaci iz Lazarevca o tome kako se sami građani organizuju u borbi protiv trgovine narkoticima i da sami objavljuju imena glavnih dilera najbolje demantuju predsednika i uspešan rad policije na čijem čelu je ovaj direktor policije.

Politička volja u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije ne znači da bilo ko iz izvršne vlasti, na bilo koji način sme da se meša u rad organa koji su zaduženi za to. Ranije je Tadić bio i tužilac i istražni sudija, a čini mi se da se sad na sličan način ponaša i Vučić. Šta znači koordinacija nego direktno mešanje u rad tužilaštva. Vučić to radi zbog toga što je ima „veliko i neizmerno poverenje" u policiju i njenog ministra.

Ali sve dok tužilaštvo ne postane samostalno u progonu izvršilaca krivičnih dela ništa nema od iskrene borbe protiv kriminala i korupcije. Svaki put kada dođe do promene vlasti izvršna vlast će disciplinovati i tužioce i sudije. Reforma je to najbolje pokazala. Insistirati na pravnoj državi koju treba da štiti policija na čelu sa Veljovićem neće nas uskoro uvesti u Evropu pogotovo što nemačka kao ključni akter insistira na rešavanju paljenja njene ambasade u Beogradu, a i tada je direktor bio Veljović.

Što se tiče preispitivanja „spornih" privatizacija većina ili gotovo sve te privatizacije su istražene, a istrage treba usmeriti na prašnjave fioke tužilaca i tužioce koji su te predmete „zaključali" i drže ih tako godinama. Na omotima spisa sigurno stoje napomene, po čijem su nalogu tu boravili i borave, pa kada se to istraži doći će se i do rešenja enigme. Nakon toga i te tužioce i političare treba procesuirati. Sa druge strane mnoge privatizacije su r

ađene u skladu sa zakonima. Nije toliki problem sa onima koji su kršili zakone. Mnogo veći problem je sa onima koji su „nameštali" zakone da rade sve po zakonu. Zbog toga što su mnogi radili „po zakonu" dosta procesuiranih slučajeva je završilo oslobađajućim presudama zbog „nedostatka dokaza". Ne može se neko osuditi zato što je radio u skladu sa zakonom.

Sve je u Srbiji dolaskom naprednjaka "procvetalo". Verovatno da pristalicama te partije i jeste, jer su „visokokvalifikovani" kadrovi rešili svoje egzistencijalne probleme. Neće biti da su samo DS i DSS opustošili Srbiju a da niko iz redova koalicionih partnera nije učestvovao u tome jer su i oni bili u gotovo svim Vladama od petog oktobra pa naovamo.

Sve vlasti su zadavale smrtonosne udarce organizovanom kriminalu i korupciji a oni su svakim njihovim odlaskom bili sve veći i žešći. Po većini definicija organizovani kriminal je sprega aktuelne vlasti i kriminala, a nikako sprega bivše vlasti i kriminala. Ovo iz razloga što aktuelna vlast ima sve poluge i finansije i represivne organe i moć. Kada neko iz aktuelne vlasti bude procesuiran tada ću poverovati da počinje iskrena borba protiv korupcije. A ono što niko ne pominje je da je prava borba protiv korupcije ukidanje svih ozakonjenih privilegija. A to neće niko. Zbog toga se osvaja vlast, a ne da bi se domaćinski upravljalo Srbijom.

Od ukidanja ozakonjenih privilegija i „raznih drugih povlastica" još nema ništa. Od najavljenih 150 agencija ukidaju se samo njih nekoliko s time da zaposleni dobijaju „pravičnu naknadu". Prava borba protiv korupcije je ustvari borba protiv ozakonjenih privilegija, borba da se osnaže institucije sistema koje treba da budu brana od bahatog ponašanja i uzurpiranja vlasti od predsednika države pa do najnižih činovnika.

Pre svega treba pod hitno ukinuti koalicioni sporazum na osnovu koga su partije na vlasti podelile Srbiju kao plen. To su putevi koji vode do nekoliko političkih stranaka. A to je zabranjena zona. Sprega između aktuelne vlasti i kriminala jedan je od važnih elemenata u definisanju organizovanog kriminala i korupcije. Pravi šefovi podzemlja odnosno ove države nisu Šarić, Bojović, i „begunci", nego vlasnici velikih preduzeća koji se kod nas nazivaju kontroverznim biznismenima, ili tajkuni i koji se nude državi da pomognu oko krize, pri tom duguju desetine miliona eura na ime poreza i doprinosa!

Tomislav Nikolić koji priča o pravnoj državi i pravdi, mnoge je osuđene za kriminal pustio na slobodu! Ta amnestija mu osporava bilo koje pravo da priča o pravu i pravdi. Ovaj govor pre liči na predizborni nego na pravu i iskrenu borbu. To nije posao predsednika. Po svemu sudeći i sadašnji predsednik pomalo liči na svog prethodnika. Ali razlika je samo u tome što je ovaj ipak dobio orden i to koji: Jakov Nenadović!

Sve dok u Srbiji bude više uhapšenih nego otvorenih radnih mesta neće biti ulaska u Evropu. Evropa se protiv organizovanog kriminala bori prevencijom u kojoj učestvuju svi građani a ne represijom kojom rukovodi jedan čovek. I zato Bundestag insistira na tome da se Srbija sistemski bori protiv „sramote" svakog društva kako reče predsednik a ne da to radi pojedinac pa bio on koordinator ili Predsednik. Narod ipak više voli Grimove i Andersenove a ne predsednikove bajke.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

MEĐUNARODNA SILA U RUKAVICAMA: ODBACIVANJE ODLUKA PARLAMENTA SRBIJE UZ NEDEMOKRATSKI POSTUPAK EU

 

"Narodna skupština smatra da je neophodno da se putem mirnih pregovora dođe do trajnog, održivog i obostrano prihvatljivog rešenja za Kosovo i Metohiju, u skladu sa Ustavom Republike Srbije, koje će omogućiti istorijsko pomirenje srpskog i albanskog naroda, kao i mir i stabilnost regiona", tako je pisalo u tekstu obrazloženja Narodne Skupstine Srbije jula meseca 2010. godine.

 

 

Skupština Srbije je na zasedanju 26. jula, 2010.god. kasno noću, usvojila sa 192 glasa "za" , (26 protiv i dva poslanika nisu glasala), Odluku o nastavku aktivnosti Republike Srbije u odbrani suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje, koju možete pogledati OVDE

Srbija je 29.07.2010. Skupštini UN podnela Rezoluciju kojom se predlaže zaključak povodom savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o Kosovu.

                                            

                                                  Rezolucija Republike Srbije

U vezi sa tačkom 77. dnevnog reda 64. zasedanja Generalne skupštine:

"Zahtev da Međunarodni sud pravde donese savetodavno mišljenje o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom"

Generalna skupština,

Rukovođena principima sadržanim u Povelji Ujedinjenih nacija,

Imajući u vidu svoje funkcije i ovlašćenja na osnovu Povelje Ujedinjenih nacija,

Podsećajući na svoju rezoluciju 63/3 od 8. oktobra 2008,

Svesna da nije postignut dogovor između strana o posledicama jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova od Srbije,

Vodeći računa o činjenici da jednostrana secesija ne može biti prihvatljiv način za rešavanje teritorijalnih pitanja,

1. Prima na znanje Savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde doneto 22. jula 2010. o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom,

2. Poziva strane da pronađu uzajamno prihvatljivo rešenje za sva otvorena pitanja putem mirnog dijaloga, u interesu mira, bezbednosti i saradnje u regionu,

3. Odlučuje da uključi u privremeni dnevni red 66. zasedanja tačku pod nazivom: "Dalje aktivnosti posle donošenja savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom".

 

         Pritisci i sila

 

Oni koji su se pretstavljali kao “zapadni partneri” Srbije, svojim postupcima su bili daleko od onih aktivnosti i sadržine koji podrazumevaju partnerstvo. To se blago rečeno, može nazvati diktat I sila.

Britanija i Nemačka su se najviše protivili predlogu naše rezolucije, pri čemu su osporavali i pravo Srbije da uputi Rezoluciju UN-u, a da za to nije konsultovala članice EU.

Oni su u startu želeli da marginalizuju važeću Rezoluciju UN 1244 i odredbe iz nje suspenduju – umrtve.

U tome im je velikodušno pomogao tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić, koji je u ličnom dogovoru sa Visokom predstavnicom EU Ketrin Ešton, dogovorio novi tekst rezolucije.

Sličnom odlukom je omogućio instaliranje EULEX policije, i time odstranio UNMIK policiju u zaštiti srpskog naroda na Kosovu I Metohiji, u koju su Srbi imali poverenje.

U odnosu na prvobitnu verziju, čije su neke naše formulacije jako zasmetale EU, u revidiranoj rezoluciji ne spominje se jednostrana secesija”, a umesto srpske formulacije ”razgovora o svim otvorenim pitanjima”, poziva se na dijalog Beograda i Prištine.

 

           PREDLOG IZMENJENOG TEKSTA REZOLUCIJE GS OUN O KOSOVU USAGLAŠEN IZMEDJU BEOGRADA I BRISELA 08.09.2010.

a) Svesni ciljeva i principa Ujedinjenih nacija;

b) Uzimajući u obzir njene funkcije i ovlašćenja na osnovu Povelje Ujedinjenih nacija;

c) Podsećajući na njenu Rezoluciju 63/3 od 8. oktobra 2008. kojom se traži od Međunarodnog suda pravde da da svoje savetodavno mišljenje u vezi sa sledećim pitanjem: "Da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom?";

d) Primivši sa uvažavanjem savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde od 22. jula 2010. godine o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti u skladu sa međunarodnim pravom kada je u pitanju Kosovo i nakon pažljivog razmatranja istog, uključujući i pitanja o kojima je dato mišljenje;

e) Prima k znanju sadržaj savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti u skladu sa međunarodnim pravom kada je u pitanju Kosovo, kao odgovor na zahtev Generalne skupštine;

f) Pozdravlja spremnost Evropske unije da olakša proces dijaloga između strana. Proces dijaloga bi sam po sebi bio faktor mira, bezbednosti i stabilnosti u regionu. Ovaj dijalog bi imao za cilj da unapredi saradnju, ostvari napredak na putu ka Evropskoj uniji i poboljša živote ljudi.

A takvu “nametnutu” rezoluciju o Kosovu , koju je podnela Srbija “uz podršku EU” , Generalna skupština UN, je 09.09.2010.usvojila jednoglasno, odnosno aklamacijom. Čak je zasedanje kasnilo, zbog problema u vezi sa prisustvom kosovskih zvaničnika.

 

         Nedemokratija EU

 

Takvim nedemokratskim postupkom, i u tako izmenjenoj rezoluciji (koja je sročena pod pritiskom ) neko u Briselu i uz dozvolu tadašnjeg Predsednika Srbije, je odbacio odluku Narodnih poslanika Skupštine Srbije – (njih 192) koji su usvojili Odluku o nastavku aktivnosti Republike Srbije u odbrani suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje, na osnovu koje je i naša Vlada prvobitni predlog Rezolucije podnela UN.

Obzirom da je takav izmenjeni predlog sastavljen dvosmislenim formulacijama, koje su birokrate iz Brisela tumačili po sopstvenom nahođenju a na štetu Srbije, EU kao “zajednica evropskih naroda”, služila se ucenom jedne suverene države, koju je odavno počela da smatra “svojinom”, pretvarajući je u poslušnika koji će ispunjavati sve želje briselskog rukovodstva (a posredno i njihovih multinacionalnih kompanija) i omogućiti pristup svim resursima kojima još uvek raspolažemo.

Amerikanci, Britanci, Nemci, su već jeftino prisvojili prirodna bogatstva na Kosovu i Metohiji čijim sirovinama upošljavaju svoju privredu, i na taj način kompenzuju navodni gubitak, u tim državama, koji je izazvala ekonomska kriza.

Da li je neko od vlasti Srbije, međunarodnu zajednicu, (čije “poštenje” smo uzdizali u nebesa svih ovih godina), a to znači UNMIK, KFOR, EULEKS, EU , zvanično pitao zašto svih godina (od 1999. do danas) nije niko odgovarao za smrt oko 1000 ljudi većinom srpske naconalnosti na KiM, zašto nisu nađeni krivci, kao i krivci za uništavanje imovine SPC marta 2004.g, i imovine ono malo Srba što su ostali da žive na KiM?

Da li je neko pitao sveznalice u EU gde to , u ovom stavu “F” ”zajedničke” rezolucije koji glasi (Pozdravlja spremnost Evropske unije da olakša proces dijaloga između strana. Proces dijaloga bi sam po sebi bio faktor mira, bezbednosti i stabilnosti u regionu. Ovaj dijalog bi imao za cilj da unapredi saradnju, ostvari napredak na putu ka Evropskoj uniji i poboljša živote ljudi),

piše da EU ima pravo da postavlja uslove tokom dijaloga???

Ako se Vlada Srbije držala usvojenih dogovora i trudila se da ih sprovodi, da li je postavila pitanje EU-ji i ukazala joj na njene propuste u ispunjavanju dogovorenog , kao i na konkretne primere gde je to ona-EU prekoračila svoje posredovanje??? (Sporazume postignute sa Prištinom možete pogledati OVDE  ).

 

         Englezi ponovo zavrću ruku Srbiji

 

Ako je Narodna Skupština RS dana 12.01.2013. god. usvojila Rezoluciju o osnovnim principima za političke razgovore sa privremenim institucijama samouprave na Kosovu i Metohiji sa 174 glasa “za”, 17 protiv i dva uzdržana glasa, kako je to opet moguće da EU i Amerika, ne poštuju demokratsku odluku Parlamenta jedne priznate države UN-a, a u svojim ucenjivačkim zahtevima se trude da ispoštujuTačijev ustav”?!! ( tekst Rezolucije možete videti OVDE  ).

Kao što je to početkom septembra 2010. u namernu i ciljanu posetu Srbiji došao britanski ministar inostranih poslova Vilijem Hejg, a radi takozvane “poslednje ponude” zbog one naše podnete rezolucije UN koju je tražio da povučemo, i čija se poseta pretvorila u zavrtanje ruku na fino pokvareni način”, u istom cilju, pomenuti gospodin države koja je Srbiju uvek posmatrala kroz sopstvene interese, opet dolazi da vrši pritisak na našu državu.

Na kraju pitamo Narodne poslanike, one koje smo izabrali da odlučuju u ime nas, i koji primaju visoke prinadležnosti sedeći u klupama Skupštine Srbije, da li opet pristaju da njihovi glasovi, zabeleženi u zvanična parlamenta akta, budu ponovo marginalizovani i anulirani potezom čoveka čija država i dalje želi da napusti EU, ali koja opet želi da ima glavnu reč uz pomoć svoje zemljakinje Ešton?

Takođe potsećamo širu javnost na reči Predsednka Vlade Dačića, koji je povodom usvojene rezolucije u Skupštini Srbije , januara meseca rekao:

“- Ne možemo da prihvatimo ništa što ne obezbeđuje funkcionisanje i opstanak Srba i srpske zajednice na KiM. Priština odbacuje naš predlog za Zajednicu srpskih opština, ali ni mi nećemo prihvatiti ništa ispod toga. Ne pristajemo da srpska zajednica isključivo dobije pravo da organizuje folklorne priredbe i da izdaje biltene. Insistiramo na izvršnim ovlašćenjima i to ćemo potpuno jasno reći i zvaničnicima Brisela.

Dačić nas je tada uveravao i da Srbija neće zarad dobijanja datuma da odustane od svoje politike i kompromisnog rešenja koje nudi:

“Došao je taj trenutak da sa evropskim partnerima otvoreno i iskreno razgovaramo i o nastavku naših daljih evropskih integracija. Svima mora da bude potpuno jasno da Srbija neće promeniti stavove kako bi na leto dobila datum za početak pregovora o članstvu u EU. To nikako ne znači da odustajemo od evropskog puta Srbije. Srbija je datum apsolutno zaslužila.”

Da li je Narodnim poslanicima Skupštine Republike Srbije, Vladi i Predsedniku Srbije, “Tačijev ustav” iznad Ustava sopstvene države???

 

©Geto Srbija

%d bloggers like this: