Архива

Posts Tagged ‘kad’

SNAGA PARA: NIŠKI TRGOVCI U PLJAČKI ALUMINIJUMSKOG KOMBINATA “NISSAL”

5. септембра 2013. Коментари су искључени

 

Mnogi se u Nišu danas pitaju: da li je bilo lako opljačkati, a zatim uništiti Nissal, nekada najveći aluminijumski kombinat u ovom delu Evrope, i ostaviti 1200 ljudi bez posla? Zasigurno nije. Ali izaći iz toga bogatiji nekoliko miliona evra, a da niko nije za to odgovarao, to je bilo znatno teže! Niškom prevarantu, Goranu Vukoviću, i to je pošlo za rukom. Jedini problem koji sada je ima je kako da se nekažnjeno izvuče iz svega toga. Nova narodna poslovica kaže: "Iza svakog uspešnog tajkuna, stoji dobro organizovana kriminalna grupa u vrhovima vlasti"!

 

          Mersiha Hadžić

 

To je, verovatno, odgovor na dalji tok događaja u vezi sa Nissalom, njegovim grobarima, braćom Goranom i Mitrom Vukovićem, i nizom povezanih osoba, među kojima su i nekoliko korumpiranih državnih funkcionera iz sadašnje i prethodne vlasti, nekoliko lokalnih gmizavaca i kriminalno pravosuđe. Hoće li sa Vukovićem, na optuženičku klupu ići Mlađan Dinkić, Milutin Mrkonjić, Boris Tadić…

Kriminalci su se oduvek borili za moć kako bi sačuvali novac i imovinu koji su pokrali. U slučaju niškog tajkuna, prevaranta i pljačkaša na veliko, Gorana Vukovića, glavno je pitanje ko čuva njegove milione? Ili, još bolje: ko čuva milione evra koje je pokrao sa blagoslovom svake vlasti, deleći sa vodećim političarima opljačkano?

Odgovor na ovo pitanje nije teško naći. Vuković je odabran da "sakuplja med" za ličnosti iz državnog vrha u vreme dva predsednička mandata Borisa Tadića, pa je imovina i novac od Nissala danas pod zajedničkom zaštitom istaknutih ličnosti i prethodne i sadašnje vlasti.

Za početak, treba podsetiti da je Boris Tadić, decembra meseca 2007. godine, otvarajući novu proizvodnu liniju fabrike aluminijuma Nissal u Nišu, svečano izjavio da u Srbiji mogu da niknu na stotine sličnih fabrika, pa je još dodao i da će aluminijumske šipke proizvedene u Nissalu biti ugrađivane u najbolje svetske automobile i da će se uskoro takvi automobili proizvoditi i u Srbiji!

Četiri meseca pre otvaranja ove proizvodne linije (za koju je više dnevnih listova tvrdilo da je kupljena novcem darka Šarića!) Goran Vuković je već oformio preduzeće Nissal Inženjering i na čelo "menadžmenta" postavio svoga brata Mitra Vukovića.

Tek toliko da se braća Vuković ne bi osetili usamljenim u tako važnom poslu, u aprilu mesecu 2008. godine, Mlađan Dinkić im je ponudio finansijsku pomoć iz Fonda za razvoj, "da nastave modernizaciju proizvodnje", hvaleći pljačku Nissala rečima da je to "…jedan od boljih primera privatizacije u Srbiji"!

Samo nekoliko meseci pre ovih Dinkićevih hvalospeva, Goran Vuković je prestao da radnicima Nissala uplaćuje obaveze u fond PIO i u zdravstveno osiguranje!

Vukoviće i njihov kriminal, podržao je i Milutin Mrkonjić, u aprilu mesecu 2010. godine, govoreći kako je Nissal "jedno od najboljih preduzeća u kome radi 650 radnika", te da će on sve učiniti da država pomogne da se "zadrže radna mesta i prošire poslovi"…

U to vreme, Goran Vuković je već zadužio Nisal sa preko 16 miliona evra, samo prema bankama, a radnicima je već tada dugovao šest plata, tri godine neplaćenih doprinosa za PIO fond, i tri godine neisplaćenih doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje!

Kasnije se Mrkonjić nevešto pravdao da je bio "loše obavešten", jer mu je Dragan Jovanović, savetnik i bivši generalni direktor Nissala, rekao ono što je on želeo da čuje. Istina je, međutim, znatno drukčija

Znao je Mrkonjić da je Goran Vuković "ličnom inicijativom" u Niš iz Beograda doveo Dragana Jovanovića, prvog generalnog direktora Nissala! Tada je Jovanović obavio najprljaviji deo posla, otpuštanje velikog broja radnika, pa je sa tako ružnom reputacijom kasnije našao uhljebljenje u Ministarstvu za saobraćaj!

Tokom 2012. godine, zajedno sa Milutinom Mrkonjićem biva optužen za korupciju. Krivične prijave MUP-u podnelo je Odeljenje Međunarodnog instituta za bezbednost i praćenje korupcije u javnom sektoru. Odeljenje Međunarodnog instituta za bezbednost za praćenje korupcije tražilo je od MUP-a Srbije da, na osnovu prijave, hitno sprovede istražne radnje i da se oni procesuiraju po zakonu.

Reč je bila o krivičnim prijavama za zloupotrebu službenog položaja i korupciju pri izdavanju međunarodnih transportnih dozvola, a podnete su i protiv bivše šefice Mrkonjićevog kabineta Snežane Zeković.

 

     Vukoviću plaća država, a on ne plaća nikome

 

Umesto sankcija za takvo pljačku i otimačinu u niškom preduzeću Nissal a.d. Goranu i Mitru Vukoviću i njihovoj kriminalnoj bratiji stiže nagrada od strane SNS-a! Gradonačelnik Niša, dr. Zoran Perišić je braći Vuković odložio na dve godine obavezu uplate u fond obaveznog zdravstvenog osiguranja, i tako omogućio nastavak njihove sadističke torture nad zaposlenima.

I dok mu se svaka vlast udvara, Goran Vuković, neizlečivi alkoholičar opsednutim seksom, koji se sa pozicija stečene moći ponaša kao i svaki dojučerašnji bednik, priča po niškim kafanama kako iskorišćava potčinjene mu radnice, kako ih protiv njihove volje seksualno napastvuje i slične gadosti, zbog kojih je neko već morao da ga ukloni, ali, njega politička mafija čuvao kao "zlatnu koku"! Njegov moral tu nije bitan.

On i njegov skandalozni brat Mitar, uništili su 600 porodica u Nišu i okolini, uz obilatu pomoć korumpiranih članova Agencije za privatizaciju, korumpiranog ministra građevine i korumpiranog predsednika niške gradske vlade, koji su omogućili da se na prevaru i uz lažiranu tendersku dokumentaciju i po višestruko nižoj ceni od realne, privatizuje Nissal.

Izvršni direktor direkcije za izgradnju grada, nekažnjeno je, za novac i robu, omogućio stalni priliv novca, konstantno obezbeđujući posao Nissalu. Tako je Vukovićev "biznis" u dužem periodu finansiran od strane države i grada, bez obzira na loše izvedene radove, bez obzira na loš kvalitet robe i enormno probijanje rokova (primera ima puno, a najznačajniji su objekat gradske uprave Niš, Hala Čair, Stadion Čair, Direkcija za izgradnju grada)…

Nadležni inspektorati ne reaguju na bezbrojne nepravilnosti u poslovanju Nissala. Ljudi iz establišmenta uporno prave ustupke Vukoviću, pre svega po pitanju neuplaćenih poreza, poslovanja na crno, neisplaćenih plata, regresa, PIO fonda i neuplaćenih sredstava po osnovu obaveznog zdravstvenog osiguranja radnika. Tako su svi oni postali njegovi aktivni saučesnici u kriminalu. Što ih je više, Vuković je mirniji. Kad padne, neće sam pasti.

To je otišlo toliko daleko da je i načelnik Kliničkog centra u Nišu u indirektnoj saradnji sa kumom Gorana Vukovića (veza po njegovom drugom braku, sa izvesnom Tanjom, ili, kako je Mitar Vuković krstio – "Sisatom Tanjom", koja radi u jednom državnom telu i ucenjuju potencijalne izvođače radova na rekonstrukciji zgrade Kliničkog centra u Nišu, kako bi u ceo posao bio uključen Nissal Inženjeringa preko leđa Nissal a.d.).

Da li je Nissal a.d. došao u fazu da, kako tvrdi lažni inženjer Mitar Vuković, novac za osnovne potrebe prikuplja od prodaje starog papira, zarad opšteprihvaćenog trenda štednje? Sudeći po ponašanju braće Vuković, ne bi se reklo.

Kako lažni inženjer Mitar Vuković kaže, "u jeku krize", on sebe i porodicu vodi u Pariz za 1. maj, avionom, i to prvom klasom. A par dana kasnije, Goran Vuković šalje jednog od svojih "ljubimaca" (automobil marke Porsche Panamera) na servis u Italiju, i plaća za tu uslugu najmanje 20.000 evra! On i brat časte sebe platama i do 5.000 evra, bez obzira što zaposlenima duguju plate i pripadajuća primanja za osam meseci. "Ječanje krize" ne dopire do njih.

 

     Samo on živi kao faraon

 

Svakome je u Nišu jasno da je Goran Vuković zlonamerno, manipulišući svojim mlađim bratom Mitrom Vukovićem i jednim brojem slabih, lakomih i moralno oštećenih ljudi, primenio već poznati scenario "kupovine sa lošom namerom".

Oni (braća Vuković i ostali) nisu bili kupci, već trgovci. Nisu pazarili preduzeća da bi radili i unapredili ga, već da bi ga opljačkali. Privatizovali bi firmu, davali u zalog njenu imovinu i uzimali kredite – koji nisu završavali u ulaganjima! Prodavali su gotovu robu svojim firmama (Nissal Inženjering, Nissal Rus, Nissal Anapa...), a na kraju bi preduzeće ostalo bez para i sirovine, ali i s dugovima radnicima, bankama, dobavljačima. Imovina je bila cilj, a ne sredstvo poslovanja. Te je tako u Nissalu a.d. založeno sve osim kućice portira!

Privatizacija je Goranu Vukoviću i njemu sličnima bilo zanimanje. Ako nije tako kako drugačije objasniti propast Nissala a.d. koji nikada u svojoj 50 godina dugoj istoriji, do dolaska Gorana Vukovića, nije loše poslovao?

Pa čak ni devedesetih godina kada je država bila pod sankcijama i u ekonomskoj blokadi. Uvek je, sve do dolaska Gorana Vukovića, prosečna plata u Nissalu a.d. bila bar 20% iznad republičkog proseka, a zadnjih deset godina prosek se kretao od 24.000 do bednih 28.000 dinara sa zakašnjenjem od sedam meseci, uprkos mnogim ugovorenim, odrađenim i u evrima naplaćenim milionskim poslovima u tom periodu kao što su Airport City, Beograd -Stambeno-hotelski kompleks Panorama, Anapa, Ruska federacija – Zgrada vlade Republike Srpske i kompleks zgrada ministarstava Republike Srpske – Merkator centar u Nišu – Aerodrom Morava u Kraljevu – Hotel Dagomys u Sočiju, Ruska Federacija – Poslovni objekat Integra u Banja Luci gde svaki pojedinačno vredi od milion pa do više od deset miliona evra za druge. Plus mnogo drugih ugovorenih, odrađenih i naplaćenih, veoma unosnih poslova, i to sve samo sa jednim od pet operativnih i uposlenih pogona Nissala a.d?!

Koliko je stvarna naplaćena vrednost objekta Panorama u Anapi i poslova ugovorenih preko poprilično mistifikovnog preduzeća Integral Inženjering iz Banja Luke? Kolika je stvarno naplaćena vrednost za radove na rekonstrukciji fasade i enterijera hotela Dagomys u Sočiju, a kolika prikazana?

Kome i za koje uslugu su poklanjani stanovi u vlasništvu Nissala a.d. u ulici generala Tranijea, u ulici Voždovoj i u ulici Milorada Veljkovića Špaje, koji nisu toliko interesantni zbog same vrednosti koliko zbog osoba koje su sada vlasnici tih i nekih drugih stanova nekada u vlasništvu Nissala a.d.? I tako u nedogled…

U međuvremenu, u Nissalu a.d. caruje besparica, kriza, nema sirovine, nema plate, nema PIO, nema socijalnog osiguranja, nema para za putne naloge, voze se vozila stara dvadesetak godina koja se ne servisiraju, koja se voze tako što vozač mora svo vreme da drži nekakav kanap u rukama, kako se auto ne bi ugasio…

Nema para za račune za grejanje, struju, telefone koji se svakog meseca isključuju, pa zaposleni usred zime sede u pogonima i kancelarijama bez grejanja i bez mogućnosti komunikacije sa spoljnim svetom.

U isto vreme, na drugoj strani, Goran Vuković kupuje simbole svoje banditske moći: džip Volkswagen Tuareg, Subaru Outback, Audi A8, Mercedes ML, Porche Panamera, jednu jahtu, veću jahtu, kuću u Grčkoj na Halkidikiju kupuje bratu stan i par automobila (Mazdu 3, Renault Vel Satis, Fiat Punto)…Tačnije, troši novac na luksuziranje kao pijani kockar ili naftna platforma u plamenu.

Nizu generalnih direktora koji se nikada nisu mešali u svoj posao, niti su razumeli čime se Nissal a.d. bavi, već su popunjavali mesto u organizacionoj šemi i nepromišljeno potpisivali donešena im dokumenta, izlažući tako sebe udaru zakona.

Jednom tehničkom direktoru kojeg je Nissal a.d. interesovao samo kao sredstvo za razvijanje svog privatnog biznisa, i drugog, aktuelnog, kojeg Goran i Mitar Vuković koriste kao otirač i kao osobu za vezu sa političkom vrhuškom grada, zahvaljujući vezama koje taj direktor, preko svoje supruge, održava sa njima. Osoba koja uopšte ne razume proces proizvodnje i čije se delovanje svodi na čišćenje fabričkog kruga i sproveđenje u delo sumnjivih i nezakonitih zamisli Mitra i Gorana Vukovića.

Plata sa "korekcijom"

Slike lopovske imperije govore više od hiljadu reči. Tako, na primer, služba obračuna plata u Nissalu ima dve tabele – jednu tabelu sa spiskom plata radnika i drugu sa kolonom "plata sa korekcijom"? "Korigovana plata" je razlika između stvarne i prikazane plate na obračunu, kako bi se izbeglo plaćanje poreza državi!

Osim što driblaju državu, jer imaju političku i mafijašku zaštitu, braća Vuković preko generalnog direktora Neše zvanog Štambilj (čija je omiljena izjava: "Jebeš mi mater, ako ne bude plata u utorak!") ucenjuju i prete radnicima koji su u cilju ostvarivanja svojih zakonom zagarantovanih prava tužili Nissal a.d. Prete im otkazima i protivpravnim slanjem na plaćena odsustva u trajanju od 90 radnih dana godišnje sa 60% plate.

 

     Pitanja za (ne) odgovorne

 

Čemu služe preduzeća "Nissal Rus" i "Nissal Anapa" registrovana u Ruskoj Federaciji? Ko stoji iza tih preduzeća i na koj način se raspolaže novcem sa njihovih računa? Kolika je ukupna vrednost izvedenih radova na objektima Panorama u Anapi, koja je po prvobitnoj ponudi i bez velikog broja dodatnih radova dogovorenih aneksima na prvobitni ugovor, iznosila oko devet miliona evra? Dokle će država, tužilaštvo, sud i policija neprocesuiranje ovog i ovakvih primera i slučajeva pravdati "slabim dokazima" i nedostatkom političkog konsenzusa? Da li te institucije čekaju da im prekršioci sami donesu "jake dokaze", kako bi krenuli u njihovo eventualno procesuiranje?

Zašto svako pitanje postavljeno u vezi privatizacije Nissala a.d. i pljačke i uništavanja tog preduzeća, bilo da je ono postavljeno u samom preduzeću, medijima pa čak i u Narodnoj skupštini Republike Srbije, izgleda kao da je postavljeno u nekoj gluvoj sobi i ne čuje se dalje? Kako to da toliko prozivani Goran Vuković, Mitar Vuković i njihova kriminalna bratija nikada nisu odgovarali za više očiglednih prevara i pljački?

Ako je političko-kriminalni establišment aminovao ovakve metode pljačke u jednom uspešnom proizvodnom preduzeću, koje je u trenutku privatizacije zapošljavalo preko 1.200 ljudi, da li je to signal da i radnici Nissala a.d. krenu prema kriminalu i otimačini kako bi prehranili sebe i svoje porodice? Ili je došlo vreme za ozbiljan obračun radnika sa ovakvom mafijom, po cenu toga da dođe i do krvavih sukoba sa ovakvom državom koja štiti svoje bandite?

Finansijska direktorka Nissala, od kvalifikacija ima samo to da je ljubavnica Mitra Vukovića.

 

   A 1.

Ubijaju sa odobrenjem

Ni do danas nije poznato javnosti u Nišu, od koga su braća Goran i Mitar Vuković i njihov pajtos Neša "Štambilj" Krstić, tražili i dobili saglasnost za postavljanje izuzetno štetne bazne stanice mobilne telefonije u maju 2013. godine na krovu upravne zgrade Nissala a.d. koju je postavila kompanija VIP Srbija?

Da li su pored radnika koji sutra mogu otići iz preduzeća, stanovnici lokalnih kuća oko Nissala a.d. (koji nemaju kuda otići) obavešteni o šteti koju takva stanica ima po zdravlje Ijudi, a posebno dece? Jedna studija nemačkih stručnjaka je pokazala tri puta veću učestalost raka među ljudima koji žive na udaljenosti od 400 metara od GSM bazne stanice, upoređeno sa ljudima koji žive dalje od baznih stanica! Ali, koga to ovde zanima?

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

POLICIJA: SVI SE MOGU REKONSTRUISATI OSIM NAJBOLJEG, DIEKTORA POLICIJE!!!

28. јула 2013. Коментари су искључени

 

Najvažnije pitanje ovih dana u državi je rekonstrukcija Vlade jer je "koalicija" odlučila da oceni samu sebe, nakon što je utvrdila da je nešto trulo u državi Srbiji. Videvši šta se dešava, i direktor policije, Milorad Veljović, rešava da rekonstruiše rad u MUP-u osnivanjem radne grupe za rešavanje korupcije u AP Vojvodini, kako bi sprečio spregu policajaca sa političarima. To je možda i tačno. Ali, da li je možda više od njih u sprezi i povezan sa političarima on sam, pita se Tabloidov urednik Josip Bogić, bivši pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala.

 

           josip Bogić

 

Ko je kriv što Niš i Novi Sad nisu dugo vremena imali načelnike SUP-a? Da li operativci ili direktor? Stvaranjem novog tima, direktor policije Veljović hoće da pokaže kako su sitni policijski službenici štitili političke moćnike na svoju ruku a da on pri tome nije imao pojma.

Sada plaćaju cenu svi oni pošteni policajci koji nisu radili svoj posao upravo zahvaljujući tom istom Veljoviću koji nije izlazio iz kabineta predsednika Tadića i njegovog savetnika Miodraga Rakića. Sada će tim istim policajcima u AP Vojvodini deliti lekcije poštenjačina policajci iz drugih delova Srbije kao da u njihovim sredinama uopšte nema kriminala i da su oni u tim sredinama iz kojih dolaze nemilosrdno sredili kriminal i korupciju.

Osnivanjem nove radne grupe postići će se sigurno „veličanstveni rezultati" slični onima koje je postigla radna grupa MUP-a u borbi protiv korupcije, koja je prisvojila rezultate operativaca UBPOK-a (SBPOK-a) prikazujući ih kao svoje rezultate. A o kakvim se ekspertima radi polako dolazi na videlo.

Sve ono što su sami odradili polako pada u vodu. Nedavne presude apelacionog suda u Beogradu u slučaju Olivera Dulića koji je konstatovao da u radnjama ne postoje dokazi da je izvršeno krivično delo koje se optuženom stavlja na teret te je slučaj vraćen na početak u fazu ponovne istrage.

Osim toga ovako fabrikovani slučajevi predstavljaju problem i specijalnom tužiocu za organizovani kriminal i korupciju koji se optužuje za navodnu opstrukciju ili čak neznanje u šta i oni koji ga teret ne veruju. Ustvari, radi se o notornom neznanju policijskih eksperata. Da li u regionima iz kojih dolaze, postoje bele knjige o stanju lokalnog kriminala kao što postoji ona u MUP-u? Sigurno postoje- ne bele knjige, nego crne knjige crnje od najcrnjeg mraka.

Kako Miljko Radisavljević da objasni da su akcije prodate ispod tržišne cene na berzi koja je jedina merodavna u tržišnoj ekonomiji? Miljko kaže u svojoj optužnici koji je prepisao od eksperata iz MUP-a da su optuženi kupovali i prodavali hartije od vrednosti ispod tržišne vrednosti na berzi. A šta je berza nego deo finansijskog tržišta na kome dolazi do sučeljavanja ponude i tražnje za hartijama od vrednosti!?

Pa berza je jedino pravo merilo tržišne vrednosti i u tržišnoj ekonomiji ne postoji jednom za svagda utvrđena cena nečega koja će od momenta određivanja važiti za svagda. To se uči na početnim godinama odgovarajućih fakulteta. Osnovna funkcija tržišta hartija od vrednosti je da imalac kupuje jeftino hartije a da ih proda skuplje.

Na tome počiva kapitalizam. Mislim da je MUP rešio na čelu sa svojim ekspertima da stane za vrat takvom „nepoštenom" načinu rada. I za sada je uspeo. Ali šta će reći konačno sud ili oni iz evropskih institucija ostaje da se vidi. Samo će Miljko imati problema da „sačuva" takvu nakaradnu optužnicu bojeći se za svoj status kako rekoše dobro obavešteni izvori iz MUP-a.

Ali tu neće biti kraj. Sve govori da će radna grupa proširiti svoj delokrug i na ispitivanje uzroka propasti berze još u tridesetim godinama prošlog veka i preostale žive uhapsiti koji su dozvolili takvu propast! Ili čak „prevarante" na ostalim svetskim berzama poput Londona ili Njujorka. Crno se piše kapitalizmu!

A krivica tužilaštava? Veljović i dalje ponavlja staru otrcanu frazu kako je policija u saradnji sa tužilaštvom uhapsila tamo nekoga, a ne zna da je tužilac naredbodavni organ MUP-u i drugim državnim organima koji se bave suzbijanjem kriminala i da je ono jedini organ koji procenjuje da li u radnjama pojedinaca postoje obeležja krivičnih dela koja se gone po službenoj dužnosti. Veljović je izgleda prespavao zimski san kao medved jer već više od deset godina postoji ZKP koji to propisuje.

Očigledno ne može još da shvati da policija nema šta da uslovljava tužioca. Policija je dužna da sva eventualna saznanja o izvršenim krivičnim delima dostavi nadležnom tužiocu a on ceni da li će nekoga procesuirati ili ne. Veljović i njegovi eksperti se izgleda stavljaju iznad tužilaštva i sve ono što oni smatraju da je krivično delo, bez obzira da li tu ima validnih dokaza ili ne, tužilac mora bezrezervno da prihvati ili će se oni žaliti najprvom potpredsedniku Vlade da tamo neki tužilac vrši opstrukciju. To je nekada bilo tako kada je Veljović bio pripravnik, ali sada to nije tako.

Pogotovo kada je organizovani kriminal i visoka korupcija u pitanju. Veljović je sa svojim ekspertima „ocrnio" policajce iz SBPOK-a bez ikakvih dokaza, suspendovao odredbe Zakona o organizovanom kriminalu koji kaže da se ovom materijom bavi isključivo SBPOK i tužilac za organizovani kriminal. Da se poštuje Zakon ove radne grupe ne bi bile ni osnovane.

Kako reformisati policiju u pogledu novih informacionih tehnologija kada sam direktor pojma nema o radu na računarima jer je do skora bio nepismen u toj oblasti a sada je polupismen jer samo zna da pritisne dugme i da ga uključi.

Osim toga u oblasti suzbijanja visokotehnološkog kriminala na čelo službe je postavljen ekspert koji je završio hemijski fakultet u Tuzli koji će „pohapsiti" sve kriminalce u toj oblasti, stati na put svim hakerima u svetu tako što će im „posuti soli na rep". A ta je oblast sada u svim udarnim vestima u svetu od kako je bivši američki činovnik Snouden obelodanio kako američke vlasti putem ovih savremenih tehnologija špijuniraju ceo svet. Čak su se drznuli i da prate zbivanja kod čelnika Evropske unije. Ali mi imamo eksperta.

Dok kolone talentovane dece odlaze iz Srbije u svet upravo zbog ovakvih priučenih eksperata.

Osim toga, nedavno je objavljena vest da je sidnikat policije potpisao nekakav sporazum o saradnji sa rektorom prestižnog privatnog fakulteta iz Beograda u ime dobre saradnje sa policijom pa predlažem da se ubuduće MUP proglasi za prvu menadžersku organizaciju u Srbiji jer će sigurno ovaj fakultet za menadžment dati veliki i nemerljivi doprinos u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Kada kadrovi proizvedeni na ovom fakultetu mogu da vode Skupštinu i mnoga ministarstva onda mu MUP dođe kao „prava sitnica". U tom smislu predlažem i štampanje novih vizit kartica za neupućene kao one koje je imao „sreski špijun" Aleksa Žunjić.

Nekada je defektološki fakultet bio rasadnik policijskih kadrova i videli smo do kojih epohalnih uspeha je doveden MUP. Sada očigledno taj primat preuzima menadžment do kakvih uspeha će dovesti ostaje nam da vidimo.

Očekujem takođe da će MUP uskoro početi i da hapsi poslanike koji su donosili zakone koji su „išli na ruku" tajkunima. Primer sulude paranoje je i hapšenje čelnika jedne opštine koji su donosili po mišljenju „eksperata" nezakonite odluke.

Najnovija vest je da direktor policije sprema smenu dva generala Bijelića i Dikića. Narodna poslovica kaže da riba smrdi od glave a da se čisti od repa. I u tom smislu reforme koje planira direktor policije će biti u skladu sa njom. Kako je moguće da su ova dvojica generala toliko dugo opstajala na svojim mestima a da direktor nije bio upoznat sa njihovim „brljotinama"?

Dok je ovakav direktor na čelu MUP-a , nema od rekonstrukcije ništa, baš kao što neće biti ništa ni od rekonstrukcije Vlade na bolje. Ne može jedan od aktera vladajuće stranke da godinama upropašćava finansijski sistem zemlje i njenu ekonomiju i da za to ne odgovara. Da li to ai svesno ili iz neznanja svejedno je za građane Srbije. Isti je slučaj i sa policijom. Možda i direktor sve ovo radi iz najbolje namere i najbolje što ume. Ali to nije dovoljno.

Rekonstruisati Vladu a ne smeniti ovakvog direktora policije je uzaludan posao. Kada se budu iz državnog aparata odstranile štetočine i nesposobnjakovići tada će se moći govoriti o rekonstrukcijama.

Ako je verovati najprvom potpredsedniku Vlade da će na mesto prvog čoveka za evropske pregovore dovesti ličnost koja neće samo klimati glavom i koja će reći "ne", ako nešto nije u redu. Treba onda i da direktor policije konačno kaže „istorijsko ne" svim onim političarima koji mu se mešaju u rad pa makar to bio i sam najprvi. Dok se to ne desi, Veljović će i dalje biti zaštićeniji od belog medveda. Nije sve crno-belo u MUP-u. U MUP-u je najcrnje!

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

VUČIĆ ŠERIF: U SRBIJI HAPŠENJA POČINJU PREKO MEDIJA, A NJEGOVE ŽELJE SPROVODI VELJOVIĆ

24. јуна 2013. Коментари су искључени

 

Samo najprimitivniji režimi na svetu, među kojima je i sadašnji režim u Srbiji, koristi metode javnog linča, likvidaciju preko novina, osudu pre suda i zatvaranje pre zatvora. U naprednjačko-demokratskom režimu nema pretpostavke nevinosti, ima samo naručenih procesa.

 

          M.G.

 

Naprednjačko-demokratska mafija patentirala je hapšenje petkom, kao najdelotvorniju metodu kojom zastrašuje i političke protivnika i narod. Kad uhapse odabranu žrtvu petkom, ona je u stanju šoka tokom vikenda u beogradskom Centralnom zatvoru i spremna je da prizna sve, čak i ono čega nikada nije bilo. Ali, pravo ubijanje počinje nekoliko dana ranije! Kao u naučno-fantastičnim filmovima, gde se budućnost već desila, samo se teško navići na nju…

To, ustvari, režimski mediji ubijaju već ubijenog. Poslednji slučaj hapšenja bivšeg ministra Predraga Bubala, morao bi da otvori oči svakome ko još ne zna u kakvoj državi živi. I najava Bubalovog hapšenja desila se dan ranije! Pisalo je: "Danas pada Bubalo!". Kao i toliko drugih hapšenja od kojih se većina završila oslobađanjem usled nedostatka dokaza ili odsustva krivice.

Ali, bez obzira da li je Bubalo kriv ili nevin, postoje zakoni, postoji pretpostavka nevinosti i njegovo pravo na odbranu. Svega toga u Srbiji nema. U Srbiji je na sceni vladar i njegova volja. Vladar je jedan i nedeljiv, i njegovo je pravo mimo svakog drugog prava. Kao neka vrsta verskog vođe. Ako je on kazao da je Bubalo kriv, šta će mu suđenje?

Bivši izvršni direktor Agencije za privatizaciju Goran Mrđa, uhapšen je istog dana kad i Bubalo. Njega nisu najavili. "Pevačica" iz MUP-a zadužena za odnose sa medijima, Marija Nenić, nije bila obaveštena da će Mrđa biti "na kafi" sa Milanom Bekom. Niti je znala da je Beko u ovom slučaju glumio "svedoka saradnika".

Da nekim čudom ustane iz groba pokojna Verica Barać, koja je priterala uza zid Milana Beka i suočila ga sa njegovim pljačkama, krstila bi se sa obe ruke! Zar Beko da bude potkazivač, saradnik policije u istrazi gde je on glavni osumnjičeni!?

Prvi podpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, kada želi nekog da opljačka, naruči proces od Milorada Veljovića i njegove desne ruke Rodoljuba Milovića.

Njihov zadatak je da “opserviraju žrtvu“, ispitaju koliko ima para, koliko keša, a koliko u nekretninama, posebno. Onda oni angažuju Mariju Nenić, bivšu novinarku TV B 92, koju su primili na rad po ugovoru u Direkciju srpske policije.

Marija služi inspektorima oko Milovića za odmor i razonodu. Saopšte Mariji šta treba da saopšti, ona onda javi svojim ljudima na vezi u Informeru, u Kuriru, Blicu i listu Alo. Ej, vikne, daje se na znanje, da Bubalo sutra mora pasti! Ili, Mišković je bolestan, ali se ukurvio, to kod Vučića ne pali!

U razgovoru za Tabloid, tužilac za organizovani kriminal čašću tvrdi da nikada nikom iz medija nije dao nijednu informaciju o predmetu. Umesto njega, to čine Veljović i Milović, preko gospođe Nenić.

Protiv Marije Nenić, autorke i voditeljke emisije „Patrola", koja se prikazivala na TV B92, komšije su podnele krivičnu prijavu zbog nelegalne izgradnje višespratnice na Voždovcu, i to na zemljištu čiji je vlasnik Milorad Dimić, nestao pod nerazjašnjenim okolnostima! Komšije tvrde da je Marija Nenić do vlasničkog lista došla brisanjem stvarnog vlasnika Milorada Dimića u svoju korist. A po svemu sudeći, uz pomoć žestokih momaka sa Voždovca, vlasnika placa i kuće ona je prethodno, izbrisala i iz života. Vlasnica desetine stanova, uprljanih ruku do lakata, ugovorna je saradnica Direkcije srpske policije, zadužena za medije.

Kada Vučić zatraži od Veljovića da nekog uhapsi, onda njegova klika napuni Mariju novce, spermom i dezinformacijama, i ona, za velike pare, telali po medijima ko će biti uhapšen, šta specijalni tužilac namerava da im čini, i pritom zastraši i sudije i tužioca. Oni samo treba da hapse, tamniče, sve dok uhapšenima srce ne pukne od straha, tuge i nasilja.

Sva hapšenja u režiji Aleksandra Vučića su tragikomična. Đinđićev šef kabineta Nemanja Kolesar je optužen kao vođa organizovane grupe koja je prodala Smederevsku železaru, za propast Razvojne banke uhapšeni su činovnici i izvršni direktori, građevinsku mafiju u zatvoru predstavljaju službenici katastra i referenti, a bivši ministar Bubalo predvodi mafiju koja je Milanu Beku, tajkunu umešanim u sva nedela u Srbiji, prodala Luku Beograd, bez da su se oni lično okoristili. I što je najgore, hapšenjem rukovodi najopasniji lopov koji je ikada kročio na tlo Srbije – Milan Beko, finansijer Tomislava Nikolića, Aleksandra Vučića i njihove stranke.

Kada Informer najavi da će patrijarh Irinej naredne nedelje biti uhapšen, znajte da ga Veljovićeva banda priprema za Vučićada ga on opelješi do zadnjeg dinara. Za Vučićeve bandite u Srbiji nema nevinih. Oni bi Isusa Hrista označili kao vođu zločinačkog poduhvata! Da li treba smaći Vučića, zbog mira u Srbiji. Ubiti ne pomilovati.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

LOPOVLUK U AGENCIJI ZA PRIVATIZACIJU: BAHATO DRUŠTVO OSKUDNOG ZNANJA, VRŠI RASPRODAJU SRPSKIH PREDUZEĆA

17. маја 2013. Коментари су искључени

 

Grupa radnika Agencije za privatizaciju obratila se pismom državnom vrhu Srbije i prosledila ga, istovremeno našoj redakciji, a radi uvida najšire javnosti o prilikama u jednom od najvažnijih uporišta partijskih i ličnih interesa vladajućih oligarhija. Zbog načina na koji sprovode privatizaciju i ostavljaju poverioce i radnike bez ikakvih mogućnosti da se namire, svi građani Srbije će biti u obavezi da namire njihove greške po međunarodnim presudama svih poverilaca koji će sigurno tužiti Agenciju za kriminogeno sprovođenje privatizacije. Za ovakva namirenja neće biti dovoljno ni nekoliko godišnjih budžeta Srbije. I opet ćemo mi građani da plaćamo njihove greške i hirove.

 

“Mi radnici Agencije za privatizaciju smo vas u novembru 2012. godine, upozorili na dešavanja u ovoj instituciji, o tome ko i šta radi, kao i na činjenicu da pojedinci koji bez imalo znanja (kursevi po Engleskoj i Americi) rasprodaju budzašto ovo malo imovine što je ostalo u sirotoj i napaćenoj Srbiji.

Žalosno je kada ste svedoci činjenice da se omladina-početnici i članovi raznih partija uče privatizaciji za velike plate na visokim nezasluženim pozicijama, da u stvari nemaju ni potrebno znanje ni iskustvo, pa tako i ne znaju šta i kako privatizuju!

Ipak, bez imalo svesti i savesti o tome šta rade, sprovode postupak prodaje preduzeća pri čemu ostavljaju veliki broj radnika bez posla i nade da će ikada doći do kore hleba. Uz sve to, vrli ministar Dinkić i dalje deli pare strancima, ne bi li se barem malo zadržali u ovoj, zbog njih unesrećenoj zemlji. Verovatno je samo njemu jasan razlog ovakvog ponašanja…

Pre svega je potrebno da pročitate pažljivo prvi dopis na koji niko nije reagovao. Izgleda da svim strukturama društva kojima je dopis upućen, odgovara ovakva postavka stvari. Mi smo vam u prošlom pismu ukazali na pojedince u Agenciji za privatizaciju, na njihov odnos prema poslu koji obavljaju i neograničenu beskrupuloznost i drskost u odnosima prema društvima i radnicima gde se sprovodi privatizacija, na bahato ponavljanje prema ostalim zaposlenima u Agenciji, na mobing koji sprovode nad stručnim kadrom, kao i na njihovo otimanje para (samo za sebe i svoje!).

Tražimo da se provere sva primanja koja imaju zaposleni u Centru za privatizaciju, a posebno Aleksandar Sarić ( zvani Procenat), Marijana Radovanović, Borko Milosavljević (mlad ali vrlo nepismen čovek koji još nije shvatio šta se radi u Agenciji, a veruje da će biti izbran za direktora Centra, pošto je sada pripadnik SNS-a).

U Sektoru za operativno pravne poslove: Jelena Šulejić, Duško Puđa, Slavica Savičić, Tamara Kovačević, Katarina Pavićević...Ova poslednja dolazi na posao za 130.000 dinara plate, ali dve trećine radnog vremena radi svoje predmete iz advokatske kancelarije iz koje je došla! U Centru za kontrolu zastupnika kapitala: Ilijana Stamenković koja postavlja privremene zastupnike kapitala u preduzećima gde je raskinuta privatizacija i "tali" se sa njima – uzima dobar deo njihovih primanja, Ivan Rukanović

Posebno ukazujemo na njihov drzak i beskrupulozan odnos prema zaposlenima u Agenciji, kao i krajnje birokratski odnos prema strankama, posebno prema ljudima iz unutrašnjosti Srbije.

To su sve osobe koje pre svega nisu ljudi, u njima nema poštenja, poštovanja prema drugima, nema stručnog znanja osim improvizacijei sprovođenja naloga. Ono što je nedopustivo, to je njihovo članstvo u nadzornim odborima društava koje Agencija kontroliše, kao i njihovo angažovanje u tim istim društvima u svojstvu neizvršnih direktora.

Posebno je zanimljivo što je svaki od njih angažovan bar u 4-5 društava po ovom osnovu. Naknade za ovakvo , "angažovanje," su poprilično visoke, pa se mi pitamo kako može onda da postoji kontrola poslovanja društva i mogućnost nepristrasnosti, kada im je bitan samo novac koji dobijaju.

Sigurni smo da im ne bi padalo na pamet da se angažuju bez para- za dobrobit društva. Pitamo direktora Cvetkovića zašto sve ovo dopušta i da li zna šta i ko radi u Agenciji. Jer u Agenciji za privatizaciju postoji evidencija njihovih angažmana u firmama koje kontroliše Agencija i tražimo da se javno izađe sa tim spiskom.

Sve što ova grupa radi je krajnje nemoralno, i daleko od zakonskog. Zamenik direktora je Olivera Aranrđelović– agent za prodaju nekretnina koja je došla iz Australije. Koncept privatizacije još nije shvatila. Ona ima za cilj da prodaje nekretnine naših preduzeća bez obzira na posledice – radnike, poverioce… Samo da se proda!

Ono što je još neprimereno jeste činjenica da ova grupa kvazi stručnjaka vrši restrukturiranje akcionarskih društava bez saglasnosti svih akcionara i to po zakonu i uredbama za privatizaciju i restrukturiranju društvenog kapitala. Toliko o znanju. Kadar koji vodi privatizaciju u Agenciji je najnestručniji kadar od kako ova institucija postoji.

Ako se na ovo doda i činjenica da ovakvi ,,stručnjaci" rade po LEX specijalisuZakonu o privatizaciji i njihovim (čitaj: Dinkić) Uredbama, onda je jasno da je njima zaista lako da rade protivustavno, protiv osnova Zakona o obligacijama i ostalih sistemskih zakona. Oni su zakon!

Zbog načina na koji sprovode privatizaciju i ostavljaju poverioce i radnike bez ikakvih mogućnosti da se namire, svi građani Srbije će biti u obavezi da namire njihove greške po međunarodnim presudama svih poverilaca koji će sigurno tužiti Agenciju za kriminogeno sprovođenje privatizacije. Za ovakva namirenja neće biti dovoljno ni nekoliko godišnjih budžeta Srbije. I opet ćemo mi građani da plaćamo njihove greške i hirove.

A što se tiče Uredbe o evidentiranju potraživanja radnika po presudama, to je još jedna velika prevara ovog naroda, po sistemu ,,1000 evra" svakom građaninu.

Posebno želimo da ukažemo gospodinu Vučiću na kadrove iz Agencije za privatizaciju koji su bili uzdanica G17, a koji sad hrle i nude se SNS- u da pomognu ,,svojim znanjem". Ako SNS nema dovoljno stručnog kadra, kadrovi kakvi su Aleksandar Sarić, Marijana Radovanović, Borko Milosavljević, llijana Stamenković, Šulejić, Savičić, Puđa… mogu samo da štete SNS-u.

U poslednjih mesec dana usklađivanjem sistematizacije sebi su ponovo povećali plate kroz izmišljena radna mesta! Više ima koordinatora nego izvršilaca. U Agenciji se ne ceni znanje, nego samo pripadnost grupi i partiji. Dosta nam je G-ovaca, SPS-ovaca, DS- ovaca i ostalih, ovoj Srbiji je potreban pošten, vaspitan, kulturan, obrazovan i stručan kadar koji će da sprovede postupak privatizacije na zakonit način.

Znanje koje ova grupa iz "kruga dvojke" ima, više je nego oskudno. Zadatke i uputstva dobijaju od savetnika (koji rade za vlast) i ministara koji tajkunima i svojim prijateljima nameštaju prodaje već osiromašenih preduzeća za male pare. Dok narod nema od čega da živi, pojedinci iz Agencije za privatizaciju primaju i do 500.000 dinara mesečno!

U Centru za privatizaciju posebno se ističe Marijana Radovanović, direktorka centra sa platom od 200.000 dinara mesečno, kao i plaćeno članstvo u nekoliko upravnih i nadzornih odbora( od kojih svaki "donosi" po 42.000 dinara"). Ovo članstvo se obezbeđuje u preduzećima gde je raskinuta privatizacija. Agencija se stara o njima.

Tu je, takođe, i Aleksandar Sarićzamenik direktora centra za privatizacuu sa platom oko 180.000 do 200.000 dinara mesečno, kao i plaćeno članstvo u nekoliko upravnih i nadzornih odbora (od kojih svaki donosi po 42.000 dinara). Treba pomenuti i Jovana Matanovića, mladogi perspektivnog znalca posla (25 godina) kojem je tata iz SPS-a, uspeo da obezbedi posao rukovodioca i platu od 120.000 dinara mesečno i članstvo u upravni, ili nadzornim odborima. Bio je, čak, nagrađen i putovanjem u Tokio, na sastanak svetske banke! Zajedno Marijanom Radovanović, predstavlja "pravi kapacitet". Uz ovo ide i funkcija izvršnog direktora u preduzećima, a visina isplate je stvar dogovora.

Tu su i ostali rukovodioci ovog centra koji mesečno, po istom principu, zarađuju i do 300.000 dinara. To, naravno, ne bi bilo toliko problematično da oni nešto o svom poslu znaju. Na žalost, njihovo svo znanje se svodi na improvizaciju, dok ne dobiju nečiji stav sa strane.

U međuvremenu, drsko i krajnje brutalno i bezobrazno daju nemušte naloge završenim ekonomistima i pravnicima da sve osmisle i urade im "projekat". Njihovo umeće svodi se samo na sprovođenje volje bogataša i političara spolja. Njih se ne tiče napaćeni narod u devastiranim preduzećima kojima agencija upravlja.

U sektoru za operativno pravne poslove po istom bezobraznom principu "mlate pare".

U ovu službu, u septembru ove 2012. godine, iz Agro banke se vratila po uzetim parama za tehnološki višak Ivana Predojević. Njen muž je stomatolog i po "specijalnim cenama" popravlja zube takozvanim VIP službenicima Agencije za privatizaciju.

U novembru mesecu, direktorka sektora za operativno pravne poslove Jelena Šulejić zaposlila je – normalno bez konkursa- svoju drugaricu Katarinu Pavićević i to odmah na mesto rukovodioca iako ova pojma nema ni o čemu se radi.

Ali, ima vremena, naučiće, polako, za 120.000. dinara mesečno! Još ako joj se pridoda neki upravni ili nadzorni odbor ili funkcija (ne)izvršnog direktora, može polako da se obrazuje uz rad…

Ali, ipak, prvaci sveta u lopovluku su zaposleni u Centru za kontrolu izvršenja ugovora. To je jedna kriminalna grupa koja se raspodelila po preduzećima gde je raskinuta privatizacija i tamo onoj sirotinji od radnika dele svoje neznanje i bezobrazluke, po principu "…Ja sam iz državnog organa i biće kako ja želim".

Na mesta privremenih zastupnika rasporedili su svoje drugove i partijske kolege. Bira ih direktorka ovog centra Julijana Vučković inače izuzetno drska žena koja je već ranije, zbog pritužbi radnika na njeno ponašanje trebala da dobije otkaz, ali su je "drugovi" spasli. Bila je čak i u zatvoru kratko vreme zbog slučaja "Azotare", pa je puštena. Njena primanje mesečno iznose i do 500.000 dinara! U ovoj službi, posebno se ističu i Ivan Rukanović, koji na svojih 160.000 dinara plate i "pripadajućim" članstvima u raznim upravnim odborima sa po 42.000 dinara "apanaže" u svakom od njih…”

 

©Geto Srbija

materijal: list protiv mafije

%d bloggers like this: