СРБИЈАШУМЕ КРОЗ ЛОВАЧКЕ И КРИВОЛОВАЧКЕ ПРИЧЕ: МАЛИ ДЕО ЗУЛУМА И КРИМИНАЛА ДИРЕКТОРА ЛОВСТВА

 

Директор ловства и рибарства у Ј.П. Србијашуме, Милутин Ђорђевић, производи оргомне губитке, планска документа за нека ловишта нису рађена пет година, прихода нема, а огромне трошкове које прави увек покрива из сектора шумарства.

Слао је чак и своје лопове, пријатеље и криминалце, да убијају дивљач коју никад нису платили. Но, то је само део онога о чему радници из Генералне дирекције Србијашума пишу у писму упућеном нашој редакцији!!!

 

           ……..

 

Дуги низ година, у Јавном предузећу "Србијашуме", влада криминал, лоповлук, и систематско уништавање и комадање овог некадашњег државног гиганта. Не зна се да ли је већи криминал у ловству, шумарству, комерцијали или јавним набавкама: руководство и њима подређени, организовали су се па краду и отимају као гладан чопор. Подсетићемо овде и на то, како је за само пет година уништено ловство у поменутом предузећу на челу са Милутином Ђорђевићем.

Овај некадашњи омладинац који је поникао у окриљу Милошевићевих социјалиста и владе Мирка Марјановића, чим је постављен на место директора ловства и рибарства у Србијашумама, брзо се организовао и кренуо путем пљачке и другог криминала. Ловац није био, нити је ишта знао о лову, а не зна ни сада. Али, како је "школован" у духу СПС-а, научио је да пажљиво бира сличне себи за криминалне послове.

Набрајање његових непочинстава би дуго трајало, али, укратко: драстично је смањио, а негде и сасвим уништио бројност дивљачи у отвореним ловиштима, а исто то је урадио и са затвореним ловиштима и то: Вратни, Алији, Соколовици, Валмиш…

Организовао је ловокрађу у ограђеним ловиштима, а касније помоћу својих слуга, растурио ограду и жицу у поменутим ловиштима, како би сакрио побијену дивљач и њихово бројно стање.

Да је то тачно може се проверити у планским документима, колико је било дивљачи, њихово бројно стање, трофејна вредност, колико се одстрељивало, пре његовог доласка и колика је била финансијска добит. Да би у Алији у ограђеном ловишту, организовао ловокрађу, сменио је ловочувара, а ловиште је остало без ловочувара, наредних 10 месеци.

Планска документа, за три дела отворена ловишта, Вратна, Алија и Дели Јован, у 2015. години нису урађена, тако да није било лова ни комерцијале, произвео је трошкове, а покрио је из шумарства, платили су трупци. Планска документа за два затворена ловишта у 2015. години, такође због неурађених планских докумената, није било лова и одстрела (званично). Произвео је губитак и то је покривено из шумарства односно дрвима.

Планска документа за нека ловишта нису рађена пет година, прихода нема, а огромне трошкове које је произвео, такође је покрио преко дрва односно шумарства. Слао је своје лопове, пријатеље и криминалце, да убијају дивљач коју никад нису платили и за то постоје докази.

Одстрељени трофеји у шумској управи у Неготину, нису испоручени ловцима, који су уредно платили, па су тужили Србијашуме и добили овој Ј.П. на суду. Плаћена је велика одштета, али трофеји и даље труле у једној шупи. Трофеј вепра из Кучева вредности 1.500 евра, одстрељен пре две године, није наплаћен, јер га је одстрелио Милутинов пријатељ. Оружје, муницију, оптику и другу опрему, набављао је без тендера и делио својим пријатељима а предузеће је плаћало.

У ловишту Бољевац, свом великом пријатељу из Краљева, а уз помоћ шефа службе, извесног Томе, омогућио је убијање свих врста дивљачи које до дана данашњег није платио, а када је све побио шта је могао, Милутин му је обезбедио ловове и у другим газдинствима.

И данас дугује велики део новца а Милутин својом вољом без тендера врши компензацију, узима разне столице, санке, слупана возила која достижу цену већу од нових ствари. Такође, набавку оружја и муниције вршио је са предузећем, које није учествовало на тендеру и са њим врши, компензације без одобрења.

Продају меса дивљачи, никад није радио у корист предузећа, тако да је у Шумском газдинству Бољевац отписана велика количина меса дивљачи, због истека рока употребе.То исто месо морало се отпремити на уништење и све то платити.

Па тако да нас је само месо и уништење истог меса много коштало. Опет на штету шумарства и трупаца. Питамо се, зашто није ангажовао неког паметног ветеринара који би му објаснио поступак рада са месом? И набавка хране за дивљач рађена је без тендера и није стизала у ловиште а плаћена је једној приватној фирми.

Милутин организује и разне сајмове, да промовише оно што више не постоји, а на те сајмове води људе који нису радници предузећа нити у служби ловства. Својим понашањем, одјурио је и растерао све иностране ловце, са којима није могао да направи лични интерес.

Одстрел у 44 ловишта у којима газдује Србијашуме, где има и ограђених ловишта, мањи је од ловачког удружења, "Хајдук Вељка" из Неготина.

Наиме, поменуто ловачко удружење има само отворени део ловишта 9 упослених, док у Ј.П. Србија шуме, не смемо да поменемо број запослених у ловству а дивљачи и одстрела и финансијског ефекта нема. Опет на штету шумарства и трупаца.

Само у Београду код Милутина ради њих 14, који не знају ни где су ловишта поменутог предузећа и који никада нису радили у ловству! Планска документа, ради "чувени" Неша Камила, који је лиценцу добио од Милутина на поклон, што показује да поједина документа, касне две године, ловне основе 5 година, нека ни дан данас нису урађена, а о неким планским документима поменути Неша не зна ни да одговори.

Милутин уз помоћ својих потчињених, Срећковица, Мурића и Алексића, смењује, запошљава и дели правду у овом Јавном предузећу. Штета за време владавине Милутина у ловству је и до 500 милиона динара.

Често се хвали да му нико ништа не може, да је његова је жена јавни тужилац са њеним колегама му штити леђа, као и неки пријатељи из државних служби. На прославу 120 година ловства Србије, забранио је својим сарадницима из ловства да нико не сме отићи, а ни сам није био, јер би му поједини ловни радници поставили питања на које он нема одговоре.

Напомињемо да Милутин Ђорђевић одлично живи на државним јаслама, јер прима плату у Србијашумама, Ветеринарском факултету, а добија и накнаду из Ловачке коморе, дневнице на три места, користи гориво и службена кола на три места, има бесплатна путовања и добро плаћене семинаре о трошку државе.

Човек који је на челу овог предузећа је уцењен! Приморан је да спроводи разна наређења од Милутина и његове мафије. Ово је само мали део о његовом зулуму и криминалу, много је више покрадено и уништено, што ће и бити доказано кад седне на оптуженичку клупу.

 

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије

NIKAKAV KIJAMET NIJE MOGAO DA BUDE SMETNJA PREVARANTIMA U JP PUTEVI SRBIJE DA STVORE MALO DRŽAVNO KRALJEVSTVO SA VELIKIM RAZBOJNICIMA NA ČELU

 

Direktor sektora u JP Putevi Srbije za naplatu putarine Milenko Caković, došao je u ovo preduzeće sa "karijerom" mafijaša, poznatog ne samo u Srbiji, nego i u regionu. Svoju kriminalnu aktivnost nastavio je u ovom preduzeću, tako što je uveo sistem elektronske pljačke, pranja novca i reketiranja.

Caković je tokom dosadašnje "karijere", širom otvorio vrata fiktivnom zapošljavanju, naplaćivanju radnih mesta i kupovini visokoškolskih diploma, kako za sebe (kupio titulu magistra ekonomije!) tako i za svoje slepo odane podanike.

Caković je više puta pokazao svoju moć (a država nemoć!) tako što je uvek neko iz vrha državne piramide, zaustavljao policijske istrage koje su započete u vezi sa njegovim kriminalnim radnjama.

 

                 Goran Milošević

 

Njegova biografija (u antrfileu teksta), govori kako je ovaj bivši izbacivač iz diskoteka dospeo do zaštićenog režimskog kriminalca. Tekst koji je napisao radnik sektora za naplatu putarine, a koji objavljujemo, govori o lancu kriminala koji je Caković stvorio oko sebe.

Ako se ukloni pravednost, šta su kraljevstva nego velika razbojništva, pitao se jedan nadahnuti filozof? U srpskim državnim preduzećima, tim malim kraljevstvima, kakvi su i Javno preduzeće Putevi Srbije, vladaju pravi razbojnici.

Gotovo je nemoguće čak i prosečno informisanom posmatraču, da "proguta" priče direktora naplate putarine Milenka Cakovića i rukovodioca zajedničkih poslova Darka Savića. To su dvojica patoloških lažova u čijoj nadležnosti su sva Potemkinova sela ovog javnog preduzeća.

Naime, pod fasadom strogog legalizma, vrhunske profesionalnosti i ogromne stručnosti, kriju se laži, prevare, nestručnost, razne zloupotrebe službenog položaja, trgovine uticajem… a sve to zarad ličnih interesa (naravno na štetu budžeta Republike Srbije).

Prirodno, mnogi su zaposleni odavno doveli u pitanje svaki posao kojim se ovi prevaranti i dezinformatori bave u J.P.“Putevi Srbije“. Ko će, kada i kako nadoknaditi ovu parazitsku štetu? Zašto se ne kažnjavaju očigledne prevare rukovodioca J.P.“Putevi Srbije“? Možda bi trebalo da se ponovo vratimo unazad i sagledamo neke, do sada neobjavljivane priče o njima dvojici.

U trenutku kada sam nakon sačinjenog video snimka izdavanja duplih kartica za naplatu putarine, delio svoja razmišljanja o budućim koracima sa nekim kolegama, javlja mi se telefonom stalno pominjani Darko Savić. Nudi se kao “iskreni“ kolega da pomogne, uz jedan jedini uslov: da ne širim dalje priču o snimku koji sam napravio.

Naravno, ne verujem mu ni sekunde, jer smo se do tada samo površno poznavali. Bez obzira na njegovu upornost i pritiske, odlučujem da se za pomoć obratim Narodnoj kancelariji Srbije i Povereniku za pristup informacijama od javnog značaja. O velikoj razočaranosti zbog ostvarenog tragikomičnog kontakta sa Narodnom kancelarijom i Brankom Jankovićem, ne bih sada.

Epilog kontakta sa poverenikom Rodoljubom Šabićem, cenim da svi znaju. Međutim i pored ogromnih ne slaganja i velike svađe zbog ova dva pomenuta zvanična kontakta, Savić nije gubio interesovanje za moje buduće poteze. Čak i nakon hapšenja tzv.“drumske mafije“, Savić je izlazio iz svake pore moje kuće.

Nije prolazio dan, a da me nije bar nekoliko puta zvao telefonom, dolazio kod mene ili se sretali u gradu. To naše (iznenadno) druženje primećivale su brojne kolege iz Smedereva. Počelo je da raste interesovanje medija za mene. Davao sam intervjue za televizije i novine.

Na svakom snimanju uvek je bio prisutan i Savić – da se nađe, pomogne i objasni, ali i da preuzme kontakte sa novinarima (!) Zbog nesporno velike (i čudne) upućenosti u nelegalanu naplatu putarine, vremenom je zadobio moje poverenje.

Čak je “pomogao“ i angažovao svog prijatelja advokata da me zastupa u sudskom sporu (bez moje novčane naknade) koji sam pokrenuo protiv bivšeg generalnog direktora Branka Jocića.

Kako sam prošao u tom postupku takođe je poznato. Međutim, interesantno je to da se nakon velikog hapšenja u Putevima Srbije, na veliku rukovodeću scenu pojavljuje Milenko Caković. Iako ga je meni Savić predstavljao kao živog sveca, upravo taj hvalospev budio je dozu podozrenja.

Nakon Cakovićevog imenovanja za direktora naplate putarine (čini mi se 2006.god.), Savić iznenada sa mesta inkasanta sa naplatne stanice Vodanj, prelazi na mesto zamenika šefa odseka na Bubanj Potoku. Vremenom pomaže starim prijateljima (kolegama) da se ponovo vrate na posao.

Caković i Savić u želji da se predstave javnosti (promovišu) kao veliki ljudi – dobrotvori.

U avgustu 2006. godine, MUP je podneo protiv njega krivičnu prijavu zbog falsifikovanja diplome i protiv Milojka Dragojlovića. Posle toga mu generalni direktor J.P.“Putevi Srbije“, Branko Jocić, potpisuje rešenje za radno mesto sa nižom stručnom spremom (pomoćnik šefa novosadske deonice), gde se Milojko uopšte ne pojavljuje!

Generalni direktor Branko Jocić zadužuje Milojka Dragojlovića za praćenje i modernizaciju sistema naplate putarine iako Milojko za taj posao nema nijednu kvalifikaciju! Ugovorena cena opreme sa firmom koja je pobedila na tenderu (Institut “Mihajlo Pupin“) je 6.700.000 evra.

Da bi se izbegao novi tender, koji je obavezan kod značajne promene prvougovorene cene, na prvobitni ugovor se dodaju četiri aneksa da bi na kraju cena opreme po rečima Milojka skočila na oko 11.000.000 evra.

Po prvobitnom ugovoru kompletno postavljanje sistema na sve tri deonice je trebalo biti završeno do kraja 2006. godine, i to po ceni od 6.700.000 evra. Postavljena je oprema samo na jednoj deonici i to Šid-Šimanovci početkom 2007. godine.

Inače Milojko Dragojlović je u vreme najveće krađe na naplatnim stanicama počev od aprila 2004. godine. pa na dalje bio šef kontrole a potom i načelnik naplate putarine (sa falsifikovanom diplomom) . Kao načelnik nije ispunjavao nijedan uslov za to radno mesto: Visoka školska sprema (falsifikovana diploma) , tri godine radnog iskustva sa visokom stručnom spremom (nije imao ni jedan radni dan sa VSS), državni ispit (nije imao) u isto vreme kada je bio načelnik naplate putarine, bio je i glavni nadzorni organ, što je po zakonu nedopustivo.

Da kuriozitet bude veći i kao glavni nadzorni organ nije imao nijedan zakonski uslov da to bude: diploma inžinjera elektrotehnike (nije imao), državni ispit (nije imao), stručni ispit (nije imao), licencu (nije imao). A, sve to nema ni danas!

Konačno, Caković “eliminiše“ Dragojlovića. Sve poslove kojima se on do tada bavio preuzima Darko Savić! I on ne ispunjava nijedan uslov za rad na visoko rukovodeće mesto! Ali, to nema ko da mu zameri.

Sve to omogućava direktor naplate putarine Milenko Caković, koji pored Savića, na važnim rukovodećim mestima u naplati putarine postavlja uglavnom nestručan kadar, kojima je jedina preporuka slepo izvršavanje Cakovićevih naredbi i odsustvo vlastitog mišljenja i integriteta.

Iskustvo i stručnost podrazumeva se da je zavedeno kao negativna osobina. Savić dakle preuzima i širi poslovne kontakte od Dragojlovića sa partnerima za koje ga je do tada optuživao za sumnjive poslovne aktivnosti – tendere (Miloš Kovačević – Telix, Veselin Jevrosimović – Comtrade, Institut Mihajlo Pupin…).

Kada se Savić rešio Dragojlovića i došao na njegovo mesto, započinje i proširuje aktivno “druženje“ sa Kovačevićem, kao da je sve u najnormalnijem redu – samo su se “igrači“ promenili.

Od leta pa na dalje, izvršene su smene rukovodilaca i radnika kontrole  koji su po opisu posla bili odgovorni za sprečavanje organizovane pljačke u odeljenju naplate putarine.

Bivši rukovodilac odeljenja za naplatu putarine Zoran Isailović je prebačen u komercijalnu službu, a društvo mu prave bivši kontrolori: Pera Dojčinović, Zoran Ilić, Jakovljević, Dejan Ljekočević, Anita Grubović Nikčević, Zoran Vignjević i Milan Gvozdenović – Paloma. Bivši šef odseka Bg-Le Milan Prica i bivši šef kontrole Miodrag Jovanović sada vrše kontrolu LOT programa. Izvršene su promene i na novosadskoj deonici, a šta li se čeka na šidskoj deonici?

Kako je vreme prolazilo jedan po jedan pripadnik "hobotnice" iz Smedereva uzdiže se na više pozicije u naplati putarine – Željko Jovašević, Aleksandar Nikolić, Dejan Adamović. Međutim, da bi se napredovalo i još značajnije ostalo na nekoj od viših pozicija potrebno je ispuniti određeni uslov: bez pogovora izvršavati sve naredbe, odreći se vlastitog mišljenja i integriteta.

Zbog toga ubrzo dolazi do sukoba između Adamovića sa jedne strane i Cakovića i Savića sa druge strane. Naravno u tom sukobu Adamović izvlači deblji kraj, najpre biva degradiran a zatim dobija otkaz (što je standardna opcija kada neko štiti svoj integritet i sukobi mišljenje sa Cakovićem i Savićem) ali zahvaljujući “stručnim“ ocenama Cakovića, Adamović se uz pomoć inspekcije rada vraća na posao i započinje maraton u sudskom postupku protiv J.P.“Putevi Srbije“. Obzirom da su dugo na svojim rukovodećim mestima, nije teško zaključiti kako obavljaju svoj posao druga dvojica pomenutih prijatelja (Nikolić i Jovašević).

Tako, malo po malo, Savić uzdiže svoj lik i delo: postaje predsednik atletskog kluba Smederevo, širi odnose sa lokalnim (Smederevskim) političkim vlastima (Predragom Umičevićem i Jasnom Avramović)…

 

    A 1. Uspon Milenka Cakovića: od sitnog lopova do velikog kriminalca

Caković (Ljuboja) Milenko (JMBG 060195..) je došao je još 1997. godine u Odelenje za naplatu putarine i zaposlio se kao radnik obezbeđenja. O njemu se znalo da je kriminalac, koji ima dosijea u u zemljama regiona.

Prethodno je radio kao izbacivač na splavovima i u diskotekama. Iako zaposlen kao radnik obezbeđenja, nijedan dan ne provodi na tom radnom mestu već se odmah uključuje u pljačku naplate putarine, sa specijalnim zadacima (premlaćivanje neposlušnih i uterivanje straha među zaposlene).

Od prvih "zarađenih" para kupio je par pantalona i diplomu ekonomskog fakulteta. Munjevito napreduje, kako finansijski tako i radno. Mesto direktora sektora naplate putarine dobija uz veliku novčanu nadoknadu i uz pomoć Branke Zec, koja je kao finansijski direktor preduzeća bila sa njim u vezi.

Imperija Milenka Cakovića iz dana u dan bila je sve veća. Sav nelegalno stečeni novac Caković je prao preko svoje nevenčane supruge Ljiljane Nešković, vlasnice firme za gradnju, koja poseduje više luksuznih zgrada u Beogradu (u vrednosti od više miliona evra). Ona mu je i otvorila sva vrata u politici, MUP-u, pravosuđu…

Caković na nezakonit način otkupljuje godine radnog staža koje nije imao, a ubrzo, kupio je "na slobodnom tržištu" i diplomu magistra ekonomskih nauka, mada je poznato da je nepismen, neobrazovan, primitivan i nasilan, te da kao čovek ne poseduje ni moralne ni radne ni stručne kvalitete ni sposobnosti. Ali, kako su događaji pokazali, ta ga je "preporuka" samo još više uzdigla u svakom režimu. Tu prestaje priča o njemu a počinje priča o onima koji su ga stvorili…

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

IMA LI PLJAČKE I UTAJE PARA DOBIJENIH IZ DONACIJA NAMENJENIH SANIRANJU POPLAVA U OBRENOVCU!????

 

U danima kada Srbija preživljava nacionalnu katastrofu izazvanu majskim poplavama 2014.god, i kada je svaki spašen život označavao i posebnu životnu sudbinu, pravi junaci i sva priznanja zaslužuju svi oni ljudi, domaći i strani koji su svih tih kišnih i stašno poplavnih dana na terenu pružali pomoć ugroženim ljudima!

Zahvaljujući samoinicijativi, saosećajnosti, duhu samopregora i solidarnosti našeg naroda i uz pomoć mnogih domaćih i stranih donacija, naneta šteta je umnogome ublažena. Međutim, uvek se nađu i nedobronamerna lica u raspodeli prikupljenog novca, pa se pitamo da li je jedan od iznosa tih sredstava završavao i u Javnim Preduzećima!???

 

 

 

Postoji podugačak spisak različitih vrsta donatora koji su novac, sredstva i različite vrste pomoći isporučili i namenili domaćinstvima, školama, vrtićima, raznim centrima ili poljoprivrednim domaćinstvima u Obrenovcu, koji su (ovi zadnji) kao pomoć od Organizacije za poljoprivredu i hranu UN (FAO) dobili seme različite vrste i nije isključeno da to seme pripada vrsti GMO!!!

Tu su i Donacije pravnim licima kao i donacije privrednicima (njih 278) dobijenih iz državne pomoći čiji se iznos kretao od 240 000,00 dinara do 600 000,00 dinara. (A prema proceni državnih organa, većina domaćinstava koji godnama neće moći da se oporavi, dobijala je daleko manji iznos)!!!!

Prema Zakonu o vanrednim situacijama između ostalog, propisane su nadležnosti državnih organa i prava i dužnosti privrednih društava i drugih pravnih lica, u takvim dešavanjima!

Javna preduzeća koja su angažovali svoje resurse u otklanjaju posledica od poplava u Obrenovcu, uredno su zabeležili svoje troškove, i mi ćemo pomenuti samo neke od njih!!!

U takvim spiskovima troškova, pažljivi čitalac može da uoči da je svaki fizički radnik „Gradske čistoće“  npr. iznos  za čišćenje, pri čemu svaki radni sat fizičkog radnika je prikazan po 630 din./h (učitelji imaju satnicu do 250 din./h) što je ukupno prikazan trošak 10.233.720,00 ili 16244 sati rada. (Takva cena cena po času od 630 din. zvanično je odobrena u cenovniku ovog javnog preduzeća – to samo dokazuje bahatost svih javnih preduzeća u pljačkanju gradjana i privrednika).

Uklanjanje raznog smeća prikazano je din. 32.762.016,66 Din., prosečno po kamionu tura je koštala 28 hilj. din.

„Gradska čistoća“ je imala 2234 tura, počev od 18.05. Danonoćno su radila vozila (sve tri smene) odvozeći i po deset tura dnevno fekalije i ispumpanu vodu, ukupno prikazano 6.092.562,00 Din.

Obično pranje ulica prikazano je u izveštaju u iznosu od 15.397.022,69 Din. Primera radi 24.05. čišćenje grada je prikazano 219.986,67 din., dan kasnije 334.739,99 din. (200 radnih sati pros.2800 din/h).

Prevoz pitke vode prikazan je u iznosu od 15.943.806,66 din.

Kako se vredno radilo pokazuje sledeći primer: 18.5.2015. je u tri smene (1+2+3) angažovano voziilo FAP 1618 RESOR ACV 8,3 Autocisterna, Prevoz vode Obrenovac u ukupnom vremenu od 26h i 20h što je po ceni 1.680,00 din. prikazano uk.44.240,00 Din.

Prevoz džakova prikazan je u iznosu od 1.529.465,02 din., pretpostavljamo da su prazni bili obzirom da su ih prevozili najčešće kombi vozila.

Prosto je neverovatno šta je sve „Lasta“ prikazala u  „donacije“, odnosno, u štetu koju je imala usled elementarnih nepogoda, još je neverovatnije da je opština Obrenovac takav izveštaj ubacila u donacije!!!

Svaki autobus „Lasta“ prikazan je je po ceni auto dana od 27500 din. uvećan za izgubljenu dobit – autobusi Laste su trebali da voze putnike na redovnim linijama, štetu (???) je morao neko da im nadoknati.

„Lasta“ daje obračun angažovanja svojih autobusa, ukupno 417 kom. što po cenovniku firme košta 27500 din., ukupno 11.363.250,00 din.. Sporno je kako je „Lasta“ najkritičnijeg dana za odvoženje građana , 17.05.2014. godine angažovala čak 206 autobusa. Kako je naplaćen autodan? To znači da su autobusi napravili više vožnji, koliko pitamo se?! Ako su imali po 30 putnika prosečno, po 4 vožnje, prevezli su ukupno 24700 građana, samo u jednom danu????? (Prema popisu iz 2011. Obrenovac grad ima 25429 stanovnika).

Dalje, „Lasta“ u štetu prikazuje gubitak novca zbog elementarne nepogode, zato što nisu radili na redovnim linijama u iznosu od 15.163.050,38 din.(21661500,54 – 6498450,16 gorivo) – Direkcija im je umanjila 21661500,54, od tog iznosa oduzeli su 30% trošak goriva 6498450,16 i šteta je 15163050,38 din.za nerealizovane polaske iz Obrenovca i Lazarevca ??? Pa zar nisu angažovali 417 vozila u Obrenovcu i već prikazali po ceni autodana?

U Izveštaj štete koje su pretrpeli od poplave „Lasta“ ubacuje i iznos od 6.035,752.50, a to je šteta koju su pretrpeli u svojim objektima u Obrenovcu i na opremi. I tako je „Lasta“ prikazala svoju ukupnu štetu u iznosu od 34,059,467.92!!!

I ovakav iznos, „NEKO“ ubacuje u Izveštaj o pristiglim donacijama po svim osnovama???!!!!

I GSP Beograd je dostavio svoj „troškovnik“ cenu usluga za period 16.05.-10.07.2014. Pa po tom izveštaju, za 7,025 mil.din. GSP je potrošio 40367 lit., sa pros.potrošnjom od 35l/100km, i prešli su ukupno 141 hilj.km, odnosno 2351 vožnju, a prosečna vožnja je 60 km.

„Beogradvode“, posebna priča,  je svoje troškove, npr. samo u Makišu prikazao u tabeli Hitni radovi na sanaciji vodnih objekata u odbrani od poplava , u obračunu pod tačkom 23. "Punjenje i izdavanju praznih vreća i vreća sa peskom u krugu CS Makiš…" u iznosu od 27.105.945,17 din.

Kako nigde ne piše kolike količine peska su isporučene, pretpostavka je i da taj trošak nije ušao u ovaj iznos, i da li su „Beogradvode“ fakturisali rad više stotina dobrovoljaca koji su dva dana i dve noći neprekidno punili džakove??? Da li je tu pesak fakturisan posebno!!??? Valjalo bi proveriti šta je ušlo u prikazani iznos!!!

Beogradski „Vodovod i kanalizacija“  su dostavili svoj pregled angažovanih resursa u Obrenovcu za period od 14.05.-07.06.2014.god.

„Veterina beograd“ pregled angazovanja resursra u opštini Obrenovac, za vreme poplava dala je tabelu sa svojim cenama.

Cena radova koje je dostavila „Pošta“ Obrenovac, prikazani su u sledećoj tabeli.

„Toplovod“ Obrenovac je prikazao u tabeli  finansijska sredstva koja je uložio u sanaciji poplava!!!

Izveštaj o aktivnostima Javnog preduzeća za zaštitu i unapređenje životne sredine na teritoriji GO Obrenovac nakon poplave.

Izveštaj o angažovanosti JP Elektromreža Srbije (finansijskoj i nefinansijskoj) na sanaciji posledica poplava, koje su se desile na teritoriji Gradske opštine Obrenovac u maju 2014. godine (od 16.05.2014. do danas) prikazane su u sledećoj tabeli!!!

U Izveštaju o visini sredstava dobijenih po svim osnovama za pomoć pri otklanjanju posledica od poplava iz maja 2014.g. i obnovu gradske opštine Obrenovac,  gde nakraju piše

" Ukupna finansijska vrednost prikazanih sredstava je 6.515.235.415.08 din." ne vidi se da li je prikazani iznos novca stvarno došao na račune kao donacija? Ili su u "pristigle donacije" uračunati višestruko napumpani troškovi, verovatno i mnogi izmišljeni i neobavljeni radovi???

Bilo bi tragično da su novčana sredstva prikupljena donacijama. potrošena po Izveštaju koji je, da napomenemo, usvojen bez ikakvih primedbi na Skupštini gradske opštine Obrenovac!!??

Ništa novo nije, bilo u svetu ili u Srbiji, da se u ovakvim donatorskim aktivnostima, uvek nađu lica koja se dobro ugrade, dok masa njih koji su i najviše pogođeni nerećom, budu višestruko ojađeni…..

 

©Geto Srbija

KO JE UKRAO 10 MILIONA EVRA U PLJAČKAŠKOM PROJEKTU TENDERA ZA NABAVKU LEKOVA!??

 

Udruženje "Pravnici protiv korupcije i organizovanog kriminala" iz Beograda, obavestilo je pismom Agenciju za borbu protiv korupcije, Zaštitnik? građana i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, o korupcionaškoj aferi u nabavci lekova, koje su sproveli Ministarstvo zdravlja i RFZO. Redakcija prenosi ovo pismo u celini.

 

 

 

„Poštovani, Ako niste informisani, a verovatno niste u aktuelnoj medijskoj blokadi, onda niste čuli za dramatičan apel Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost – CRTA, Nušićeva 7/16 – 11000 Beograd – Srbija, (+381) 11 303 5014, (+381) 11 303 5015, office@crta.rs, inače građanskog nadzornika (u smislu Zakona o javnim nabavkama) u nabavci lekova u RFZO, da je utvrdio brojne propuste i kontroverze u realizaciji tendera za nabavku lekova vrednog 92 miliona evra, za državne apoteke Srbije, koji je sproveo RFZO i čiji su rezultati već trebali biti objavljeni, ali ih nema na sajtu RFZO.

Predstavnik organizacije CRTA Dušan Jordović, nije u potpunosti hteo da otkrije detalje, ali su stručni ljudi odmah uočili nepravilnosti, tačnije kriminalne radnje. CRTA će sve predati Upravnom sudu, ali ovde ima više posla za Tužilaštvo i krivični sud, a prethodno najviše za Vas: Agenciju, Zaštitnika, Poverenika. CRTA je obavestila javnost, ali je samo Blic preneo saopštenje dato preko BETA-e. Medijska je blokada, veća nego u Severnoj Koreji!

Evidentno je samo to da iz apela CRTA proizilazi samo jedno: neko je namestio tender za nabavku lekova za sve apoteke i bolnice Srbije, vredan 92 miliona evra za njihovo snabdevanje od marta do avgusta, iako se centralizovane javne nabavke sprovode uvek na godinu dana. Po svemu sudeći to je: Ministar zdravlja Zlatibor Lončar i VD direktorka RFZO Verica Lazić.

Neko je iz ove nabavke profitirao čitavih 10 miliona evra! Ko je taj neko? Kako je namešten tender? Kakva je to operacija smišljena u zdravstvenom sistemu da svi mi građani i osiguranici budemo "olakšani" za čitavih 10 miliona evra?

Takva nabavka je prvi put sprovedena u Srbiji i u svetu za sve apoteke. Za samo dva meseca rada odjednom, brzo i efikasno, namerena da opljačka 10 miliona evra, grupa koja je sve osmislila je realizovala svoj posao. I eto 10 miliona evra na privatnim računima aktera ove velike pljačke. Radi se o očiglednom nameštanju tendera, koje se sada kada je otkriveno pokušava zataškati.

Krivica je u rukama VD direktorke RFZO Verice Lazić. Ona i njeni satrapi u RFZO, krivicu diskretno "za svaki slučaj" prebacuju na ministra Lončara. Ništa javno, ali sasvim jasno to preko nekih novinara radi portparolka Sanja Milosavljević.

Pomenut je u tom kontekstu Vučić, Aleksandar, pa Andrej (u razgovoru sa novinarkom Večernjih novosti), kao nalogodavci u pozadini ovog pljačkaškog projekta. Pa hajde neka neko nešto dalje pita, ako sme? Krivicu snosi VD direktorka RFZO, ali glavni režiser čitave drame je Lončar. Portparolka RFZO pokušava da otkloni krivicu sa svoje prijateljice i VD direktorke Lazić.

Podsetimo se samo činjenica: RFZO je planirao nabavku i raspisao tender vrednosti 250 miliona evra za snabdevanje državnih apoteka, bolnica i domova zdravlja lekovima u 2015. godini, a za čitavu godinu dana.

Sve u skladu sa novim Pravilnikom o listi lekova, koji se izdaju o trošku zdravstvenog osiguranja. Onda je nakon samo 4 dana vrednost tendera smanjena na 92 miliona evra, a period skraćen na pola godine.

Valjda je sve bilo previše upadljivo da bi se uspešno "muljalo". Sve se događa neposredno nakon ostavke bivšeg direktora RFZO. Vrednost tendera je znači smanjena sa 250 miliona evra za čitavu 2015 godinu, na period od šest meseci i vrednost od 92 miliona evra.

To nije ni polovina vrednosti nabavke, ali je manje upadljivo. Naime nameravano je preusmeravanje potrošnje lekova sa državnih na privatne apoteke. Posledica toga biće finansijski krah većine državnih apoteka.

To će biti razlog za njihovu brzu "prodaju"odnosno privatizaciju. Dogovoreno je da veletrgovine lekova, kao vlasnici većine privatnih apoteka pojačaju marketing i razne vrste stimulacija pacijentima, ako kod njih uzimaju lekove.

Nameštanje tendera se vidi u činjenici da je javna nabavka raspisana po fabričkim nazivima lekova, iako je Lista lekova i cenovnik napravljen po generičkim nazivima. Da je tender raspisan po generičkim nazivima, moglo se uštedeti bar 10 miliona evra.

Po fabričkim nazivima se tačno precizira, koji proizvođači će dobiti koliki „deo kolača" tj. dogovara se koliko će od kojeg proizvođača lekova biti kupljeno. Tako se istovremeno „ugovara cena". Cena se ustvari dogovara!

Jer umesto da proizvođači i veledrogerije na tenderu ponude najniže moguće cene, oni se drže najviših kataloških cena iz Cenovnika. Tender je time obesmišljen, jer je smanjenje cena nemoguće. Sve se ustvari dogovara unapred, a tender služi samo kao pokriće!

Ovu rašomonijadu dopunski začinjava činjenica da nabavka lekova ili tender nije sproveden za privatne apoteke. Njima se time omogućava da nesmetano i bez ograničenja u količinama i cenama nabave i prodaju lekove na recept.

To iznosi onoliko koliko se vlasnici apoteka dogovore sa proizvođačima i RFZO. U preko 1.000 privatnih apoteka, koje imaju ugovore sa RFZO, a čiji su vlasnici veletrgovine lekovima „prodaće se" prema nezvaničnim procenama, još 50% lekova ili za oko 50 miliona evra za 6 meseci (mart-avgust 2015 g.).

Time je otvorena breša daljeg poslovnog uništenja državnih apoteka, a istovremeno i dilovanje novca za interesnu grupu, koja je sve ovo osmislila i sprovela. Potom će krajem godine po planu državne apoteke biti prodate „budzašto", a radnici njih oko 4.000 uglavnom ostati bez posla.

Stručnjaci procenjuju da je nemoguće da svega ovoga nisu bili svesni ni u Ministarstvu zdravlja ni u RFZO. Naprotiv većina upućenih u „farmaceutski biznis", posebno onih u državnim apotekama zna kakva im se sudbina sprema i kakva je opasna „nabavka" tj. trgovina sprovedena.

Ipak oni to nikako nisu mogli da spreče, obzirom da je iza ovoga navodno stala „država". Lončar je sve dogovarao, ugovarao, pregovarao, pretio i uspeo da podvuče pod tepih. Ipak ostali su zlokobni tragovi nedela. Vučić verovatno nema nikakve veze sa ovim, ali je bio dužan da drži pod kontrolom svoje ministre, posebno jednog – Lončara.

CRTA je povukla prve odlučne poteze, obavestila je Komisiju za zaštitu učesnika u javnim nabavkama, koja je lakonski odgovorila da je sve po zakonu. Saša Varinac Predsednik komisije i njeni članovi su time dali "dozvolu" za ovu pljačku.

Poznato nam je da je Saša Varinac pre toga bio pozvan na sastanak u Vladu, radi ispiranja mozga. Tačno je da je bilo po jednom zakonu, ali pored tog zakona postoje drugi zakoni.

Posebno postoje neki propisi koji se tiču rukovanja budžetskim sredstvima i zakoni o zdravstvenom osiguranju i zdravstvenoj zaštiti, koji su kršeni. Time su državne apoteke dovedene u diskriminisani položaj i na rub propasti.

Budžetska sredstva će biti oštećena za desetine miliona evra koje će se sliti u privatne džepove mešetara i farmaceutske mafije. Komisija zaslužuje posebnu osudu i smenu, koja će se dogoditi čim posledice ove pljačke postanu poznate pravosudnim i drugim organima, posebno međunarodnoj javnosti. Ona bolje od nas zna pogubne efekte delovanja razurlarene farmaceutske mafije.

 

      Neophodno je da Agencija, Zaštitnik i Poverenik:

1. Zatraže kompletnu dokumentaciju o ovom tenderu i njegovim rezultatima od RFZO, na osnovu Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja.

2. Prethodno treba da formiraju zajedničku ekspertsku komisiju od bar 9 članova (eksperti za lekove, javne nabavke, krivično i upravno pravo, državnu reviziju, javne finansije javno zdravstvo i sl.) i istoj obezbede transparentan postupak prikupljanja i obrade materijala.

3. Da se Komisija obrati svim učesnicima na tenderu i javnosti odnosno nezavisnim ekspertima da daju mišljenja o tenderu i prikupljenim materijalima, koji će nakon skeniranja biti postavljeni na sajtove sva tri učesnika u ovom postupku.

4. Prethodno je neophodno zbog toga što se radi o visokosofisticiranom kriminalu, za čije otkrivanje treba posedovati interdisciplinarna znanja. Otkrivanje pljačke mogu izvršiti samo oni koji su spremni da se suoče sa krađom, a bogme trebaće im pomoć iskusnih "lopova", koji su ovim tenderom bili "uskraćeni" za svoj deo kolača.

Treba stoga omogućiti i anonimnu i elektronsku dostavu mišljenja i analiza, obzirom na prisurtan strah u "dodiru sa organima vlasti", koja pokazuje nažalost znake surovosti i bezobzirnosti.

5. Predviđamo nakon otkrivanja ove afere, pravosudni postupak, koji će na kraju rezultirati osudama aktera i stavljanje na znanje svim pljačkašima, da se i najbolje osmišljeni pljačkaški projekti mogu sudariti sa pravdom.

Sporom i nedoslednom, ali ponekad efikasnom. Otkrivanje ovog skandaloznog postupka može dovesti do pada Vlade, ako se ne bude brzo distancirala, od organizatora i učesnika ove javne nabavke.

Otkrivanje ovog skandala će podići javni ugled i prestiž Agencije, Zaštitnika i Poverenika. To je verujemo svima jasno. Vi ćete ovim dobiti ogromnu podršku međunarodne zajednice i zaštitu od pokušaja zastrašivanja, denunciranja i smenjivanja. Ne mogu Vam ništa oni koji bi hteli da Vas spreče i preusmere.

 

     Nalazi CRTA: Nabavka lekova vredna 10 milijardi puna kontroverzi

Beta 15. 03. 2015. – 17:43h Foto: AP-Ilustracija đ Komentara: 16

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/542562/Nabavka-lekova-vredna-10-milijardi-puna-kontroverzi/komentari

NABAVKA PO FABRIČKOM NAZIVU- Mnogo primedbi potencijalnih ponuđača odnosilo se što se RFZO, umesto uobičajene prakse u zemljama u okruženju, opredelio da lekove nabavi po fabričkom nazivu. Dušan Jordović smatra da to nije u duhu ZJN, jer do te mere precizira pojedine stavke da upućuje na neke proizvođače. U RFZO su odgovorili da su se pri definisanju nabavke vodili načelima ZJN, ali i osnovnom funkcijom RFZO "da se osiguranicima obezbede prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja".

TUŽBA UPRAVNOM SUDU Pošto su svi prigovori koje je CRTA podnela odbijeni, odlučili su se da podnesu tužbu Upravnom sudu, što im je jedini preostali pravni lek. "Ova tužba ne stopira proces javne nabavke, verovatno će trajati mesecima ili godinama, ali je jako bitno da dobijemo odgovor zbog buduće prakse", rekao je Jordović i naveo da je u pitanju jako velik novac, zbog čega će insistirati da sud utvrdi da li su neke od njihovih primedbi bile opravdane.

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost, Nušićeva 7/16 – 11000 Beograd – Srbija, (+381) 11 303 5014, (+381) 11 303 5015,office@crta.rs

Vreme je za zajedničku koordiniranu i dobro organizovanu akciju !

Generalni sekretar

Jelena Matijević“

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije